Ilić, Vojislav J. - PESME
To behu ličnosti važne, idoli javnoga mnenja, Čuvari svakoga dobra, i časti, i poštenja, Slepčević, čuveni pesnik, celo je zborio veče, I najzad, promuklim glasom, sa suznim očima reče: „Istina to je jasna, kô sunce s
Al' ko to dolazi amo? Šta oči pred sobom vide? Kakav je ono čovek što k meni u kuću ide? Bogovi, Slepčević to je... No, to je već došlo dovde: Lalo, zatvori vrata, pa kaži da nisam ovde. 1884.
1888. JEDAN MONOLOG MLADOG SLEPČEVIĆA „...Kratka smo vida“ Košutić Podne je. Mladi Slepčević sedi u svojoj sobi i baš se ozbiljno dao u misli. Kosu je đenijalno rasturio, a za ušima ima držalje i pero.
je pesnik srpski dar božanski kaljô I nalizan često pod stolom se valjô Kad vrlina beše ne misliti mnogo, Kad se i Slepčević proslaviti mogô! 1888.