Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Srpski jezik se potpuno sačuvao, a plemstvo je naročito sačuvalo uspomene o svom slovenskom poreklu. Prezimena se svršavaju na ić kao i većina srpskih prezimena.
u kome se je zapadnjačka civilizacija mogla prilagoditi južnoslovenskom mentalitetu laganim razvitkom, koji je počeo sa slovenskom najezdom krajem VI i u VII veku.
poreklo nekolikih od ovih grupa i uverio sam se da su postale stapanjem stočarskih, možda i pečalbarskih, Aromuna sa slovenskom masom. Takav je npr.
Bilo je godina kada to nije išlo samo na desetine. Tako se begovska krv mešala sa slovenskom krvlju, kao što se turska i arbanaška krv izmešala sa krvlju stanovnika marijovskih.
Za vreme turske vladavine Rekanci su sačuvali liturgiju na slovenskom jeziku. Nisu samo imena sela nego su i topografski nazivi čisto srpski (npr.
godine Kara-Đorđevići. Najpoznatiji kaluđeri ovoga manastira su bili Mijaci. Božja služba se u njemu uvek služila na slovenskom jeziku, i pre nego što je osnovana egzarhija.
Svi, ali žene više nego ljudi, nadahnuti su mišlju da život treba uživati. Ovaj mentalitet, koji se podudara sa rusko-slovenskom nehatnošću, možda je i posledica lakog života u predelu u kome je zemlja uz male napore vrlo izdašna u darovima.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Žedan čitanja, on je gutao sve što mu je do ruku palo: ne samo crkveno-školske knjige, no i prologe i žitija na slovenskom i vlaškom.
Sa namerom da se zakaluđeri ode u Frušku goru. Umro je 12. januara 1792. u Novom Sadu. Na slovenskom jeziku napisao je praktičnu knjigu Kratkoe sočinénïe ω privatnыhъ i publičnыhъ dѣlahъ koja je izišla u Beču 1785 (drugo
Živo je učestvovao u narodnom pokretu 1848. i bio na Slovenskom kongresu u Pragu. Posle revolucije živeo je kao advokat u Pešti i Novom Sadu. 1861.
1848. ga je zatekla kao protosinđela, i tada se odlikovao kao veliki besednik na Majskom saboru u Karlovcima i na Slovenskom kongresu u Pragu. Od 1850. do 1864. bio je arhimandrit manastira Krušedola. 1861. postao je episkop.
U tom osnovnom srpskom i slovenskom osećanju, zanesen poklonik narodne poezije, on je pevao narodoljubive i slobodoljubive pesme, koje su vrlo jako uticale
njegovih spisa, često navođenih i delimično prevođenih u srpskoj književnosti u početku XIX veka, Srbi su se upoznali sa slovenskom prošlošću i odnosima između raznih slovenskih jezika, sticali osećanje slovenske zajednice i solidarnosti.
više no iko učinio, naročito preko Serbskogъ lѣtopisa, kojem je i u stvari bio glavni pokretač, da se Srbi upoznaju sa slovenskom prošlošću, da steknu pojam o suvremenom stanju Slovenstva, i da preko tih opštih naučnih znanja dođu do slovenske svesti.
List je uređivan u patriotskom i slovenskom duhu, i, savlađujući velike teškoće od strane cenzure, imao je uspeha, doterao do 2000 pretplatnika, što je za ono
1845. opet je bio u Srbiji i tom prilikom izradio povratak svoje penzije.76 1848. uzeo je učešća na Slovenskom kongresu u Pragu. Potom 1849. bio je u svom rodnom mestu. Srbiju je obišao opet 1852. 1850.
Iako jošte mlad, Kopitar je već bio na glasu u uskom krugu ljudi koji su se onda bavili slovenskom filologijom. 1808. godine izišla je u Ljubljani njegova gramatika slovenačkog jezika, Grammatіk der ѕlavіѕchen Sprache іn
naroda, što su njime ispevane gotovo sve naše narodne pesme, što su njime pisali i dubrovački pisci, što je on najbliži slovenskom, i što se samo »črez njega možemo ujediniti s našom braćom rimskoga zakona«.
je ostala i vrlo velika i osobito važna prepiska sa najglavnijim ljudima u srpskom narodu i sa mnogim znatnim ljudima u slovenskom i stranom svetu.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
svima smeta pometnja i mrgodni pogled ispod kvrgavih povija ostaje samo još ovaj naum da se pođe po kiši ka starom slovenskom bogu bogu Balkana bogu oluja neka se pokaže javno u celini nek siđe i nek osudi lagarije što sa Zapada stižu
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
i staroruskoj književnosti, odnosno u svim južnoslovenskim i istočnoslovenskim književnostima koje su nasledile i na slovenskom tlu razvile vizantijski model kulture.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
boravište - venac suhog cveća s mirisom tamjana i sveća, onda ne možemo a da ne pomislimo na svadbenu stilizaciju, u slovenskom folkloru dobro očuvanu, nevestinog odlaska iz roditeljske kuće kao pogreba.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
mnogo, a jednom nastali prevodi, isto kao i originalna dela slovenskih autora, cirkulisali su po celom pravoslavnom slovenskom svetu.
grčkog gospodarile su u terminologiji crkvenog života, kontrastirajući tako s terminologijom same religije, dosledno slovenskom. U privrednom domenu bilo je, osim grčkih reči, i dosta romanskih, naročito među nazivima mera i monetarnih jedinica.
razvijanje staroslovenskog nasleđa, stvorenog za novohristijanizovane Slovene na ranovizantijskim uzorima, a na svetom slovenskom jeziku - staroslovenskom, koji je nadnacionalan, kao i literatura njime pisana, te se brzo i lako širi među Slovenima.
Orfelin se više rukovodio suvremenim potrebama naroda. On je pokrenuo prvi časopis na slovenskom jugu ("Slavenoserbski magazin", 1768), pisao školske udžbenike, radove iz ekonomije, fizike, dao veliku monografiju