Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ti bi sve mogâ što Čmanjak ne može, mogâ i ter kako da te vrag nije obrnuja na svoju!... Bakonja, vrat slomija, oćeš li se ikad okaniti galijotstva, oćeš li se ikad pameti dozvati?... Bakonja, grom te ubija!
Docnije u skuli umiri se nješto, ali kad počeše govoriti da će iste večeri na sijelo, on planu: — Dabogda ja nogu slomija, ako ću tamo više! Ti si mi kriv, ti si me naveja! — poče koriti Lisa.
— Neka te vrag nosi! — izdera se Srdarina... — Kad si već tu, moraš skakati, pa obi noge slomija. Ajde: op! Bukar izletje trupački i stade pravo pred njima. — Bravo! — viknu prvi gvardijan plještući rukama.
Pa zar nisu ti Bukovičani zmajevi? E, jesu brate! Ma ću i ja da skočim na konja, u trku, pa ma obi noge slomija!...“ Bakonja se ustavi kraj suda, pa gleda sebe kako trči uporedo s konjem, pa odjednom đipac na nj.