Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
185. Jano mori, Jano, slunce ogrejalo, Slunce ogrejalo, rosu omajalo, Po rude rudine, po nove gradine, Po nove gradine, po bele pšenice, Po
185. Jano mori, Jano, slunce ogrejalo, Slunce ogrejalo, rosu omajalo, Po rude rudine, po nove gradine, Po nove gradine, po bele pšenice, Po bele pšenice, po
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Za sebe.) A i mnogo nećem jošte da živim! Četiri, tri, dve — najviše još polovin godinu. U jesen, slunce kad počne da kapnuje, t’g ću i ja da si umrem. Zajedno, ja i slunce će si idemo! (Čuje se konjski bat i rzanje.) Ja!
U jesen, slunce kad počne da kapnuje, t’g ću i ja da si umrem. Zajedno, ja i slunce će si idemo! (Čuje se konjski bat i rzanje.) Ja! Zar te je žal, bre, za mene? Eh, Dorčo! Hoćeš šićerč’k.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Oprala bi, drago moje! Rakli-sapun nestanjuje, bistra voda presa’njuje, jasno slunce na zapadu! — Operi ga, draga moja! Tvoje ruke — rakli-sapun, tvoje oči — dva kladenca, Tvoje lice — jasno slunce!...
— Operi ga, draga moja! Tvoje ruke — rakli-sapun, tvoje oči — dva kladenca, Tvoje lice — jasno slunce!... Kad god bi Mane zapevao i ispevao tu pesmu, uvek bi — iako je bio žustar i vredan majstor — uvek bi tada zažalio