Jakšić, Đura - PROZA
— Jest, brate, tako je... Ali ja na putu volim sresti i hajduka no kaluđera... Čudno je to, ali se meni na dobro ne sluti...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Da posolim, da ispržim, one semenke iz one tikve! Da miriše ona dunja! Ona dunja, i ona jabuka! Da se sluti onaj sneg! Da se čuju od onih kuća iz one tame oni psi! A u prozoru sija neopran mesec!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Je li ono pravi gavran? — upita strepeći, jer graktanje gavranova ne sluti ništa dobro. — Nije. — Ja, ko grakće? — Prijatelj...
I dok dlan o dlan, sve je bilo pod oružjem. Napiše se još po jednom rakije, pa se krenuše... — Vala, ljudi, sluti mi se da ne idemo džaba! — reče Zeka. — I meni! — reče Nogić. Stanko je sagao glavu i ćutao. Bio je veoma uzbuđen.
— Ama lakše, čovječe!... Što žuriš? — Samo požuri!... Sve mi se nešto sluti... Sve mi se čini da ću danas nešto doživeti, nešto od čega sam srećan i pri samoj pomisli... Požuri, pobratime!...
— Valah, ne bi s goreg bilo ni ovde prenoćiti pravo veli đedo! — privikaše drugi... — Ma, ludi, meni se zlo sluti! — Ti si i onako zloslut! Ostani, pa se vrati hanumi — mi idemo! — reče mu jedan. I počeše ulaziti u šajke.
Ta meni se nije dalo ni da te milujem!... Ja sam željan tvojih očiju, Jelo, tvoga zagrljaja, tvoje milošte!... Meni se sluti da ću i umreti željan tebe... Nju poliše suze...
Dučić, Jovan - PESME
LIRIKA 1943 ČOVEK GOVORI BOGU Znam da si skriven u morima sjanja. Ali te stigne duh koji te sluti; Nebo i zemlja ne mogu te čuti, A u nama je tvoj glas od postanja.
Do sluha ta pesma ne dopire njena, No duša je sluti, čuje, i razume... NOSTALGIJA Jesenje popodne mre u zavesama, Tužno cvili vetar iz dalekog granja. Mir.
zija Tvoj ponor i zločin; svud su tvoji puti Besmisla i straha; samu, uzvišenu Nad svačim, duh ljudski samo tebe sluti: Majku koja rađa i svetlost i senu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ima tri četiri dana kako sve snevam neke episkope i neku berbersku sapunjavicu; a to ne sluti na dobro! — E, pa kad ’oćeš zeta berberina, to ćeš i snevati! — Ta ne čerez toga, nego se bojim da te ne kaštiguju.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I eto, i neznajući i nenamerno ja ga najednom mogu uništiti; njega, taj mali svet, koji ne zna ne sluti i ne oseća da neko ogromno jači stoji nad njim, niti sanja u kakvoj se smrtnoj opasnosti nalazi I živi, miče se, muva
osećam da sve ovo šta mislim nisu prave misli nego neka priviđenja misli, i da ova moja mesožderska duša samo nešto sluti, a jasno ništa niti može da zna, niti može da hoće.
priviđenja misli, i da ova moja mesožderska duša samo nešto sluti, a jasno ništa niti može da zna, niti može da hoće. Sluti, ona, na primer, da je od svega ovoga što se radi u ovom grozničavom krtičnjaku dole, jedino dobro ono što je ona naša
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Činilo mu se da ga gledaju, užasnuto, svojim krupnim, crnim, očima. Veterinar je tvrdio da konj sluti prisustvo smrti.
Njena ćerka ne zna da je napustila, sinoć, dockan, kuću, ali, ko zna, možda sluti? To dete više nije dete i svaki njen korak prati. A sve nasluti. Isakovič je zavrteo, sram ga bilo, mozak njenoj kćeri!
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ona, kažu u Homolju, ne treba da žali za pokojnikom, ma bilo to i njeno vlastito dete, „jer žaljenje sluti detetu što je u utrobi zlo, a njoj, opet, da bude žalosna do veka“.
„Ne valja se“ da detetove pelene ostanu prazne (dok se, na primer, kupa) jer se time sluti da će dete umreti, a može i kakav demon da iskoristi ovu neopreznost roditelja pa da se u njih useli.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Svako od njih odnekud sluti viši red po kojem postojimo i umiremo. Puni su razumevanja i praštanja ovi seljački svetitelji, blagorodni su i uviđavni
Vođen intuicijom deteta, pesnik zna da lepota života nije u onome što jeste, već u onom što se sluti, što bi moglo biti, što negde možda postoji. Sve je na svijetu tužno i ničemu se ne vidi pravi lik ni jasan izvor.
Igru sa literaturom i u okviru literature dete prima i prati sa njene spoljašnje strane. Ne verujem da sluti izokretanje nekih konvencija i nekih vrednosti odraslog sveta.
Milićević, Vuk - Bespuće
svećenik je zadržavaše dvaput duže od ostalih, govorio joj je ozbiljno i strogo o stvarima koje je mogla tek da sluti, ili o kojima nije imala pojma, i propisivao joj neke naročite molitve.
Sremac, Stevan - PROZA
A on opustio ruke među kolena, ćuti i gleda besvesno. Ne zna još kakva je, nije je još okusio, ali sluti da nije ništa dobro, a zna izvesno da se sve to njegove kože tiče; da on sve to mora progutati, pa šta mu bog da!
Teši se da nije, jer je otišao bez krajcare, ali ipak sluti bedu koja joj čeka ljubimca. Odugovlači s jelom, radija je da je ona kriva i da je ona odocnila s večerom, samo da joj
Radičević, Branko - PESME
Da je jutros, kad boj zaplamtio, Lako bi se čudu još dovio, Ma su Truci u nevrat rasuti, Pa na što li ovo sada sluti!
Vojsku kupi, sve najbolje bira, Gradi sprave, kakve još nikada, Kô da hoće baš amo na grada, Tako zbori i tako se sluti, A Turcima u srcu se muti, Svak se boja poslednjeg spominje, Te poneki vako započinje: „Vala, kardaš, to bojak
što sad udariše Strašna l(i) su, vas mi svet se muti; Oh, strašna taka još ne biše, Bože, Bože, na što l' mi se sluti? Ljupko cveće, ti još ne uvenu? A ti, zoro, opet iz sna prenu? A ti, sunce, opeta ogranu?
I bori se, misli, sluti, A ne može da s' uputi. XIII Nebo vedro, al' zapara, Vetrić ćuti, jedva diše, Lepu glavu cvet obara, A zapara
Pa kad udri jošte grom taj ljuti: „Bože, Bože, na što ovo sluti? Avaj mene, dakle baš zanago Nikad više, kâ što reče drago?“...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ona se najviše stidi starog domaćina, mog djeda Rade, a i ne sluti da je baš on prvi otkrio njezinu tajnu tugu. Bata starac tamo-amo za nekim nevidljivim poslom, nezadovoljno šmrkuće, a
Kostić, Laza - PESME
Al' sluti Zej grozovit potop taj, prisluškuje mu manit zapljuskaj, i opet strepi neustrašiv Zej, i opet onaj titaninov smej!
Lalić, Ivan V. - PISMO
Kule što rone uspravno u ponor Prevrnut kao kupa! Ushit što si Odevao u reči, kao prorok Što samo sluti buduće, a ne zna Koliko može mašta, neoprezna, Ko vino da se prelomi u porok !
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
o snago zrenja, radosnu zvonkost alkoholizma pejzaž već sluti! Frulni mi, frulo, zrelinom puti blagih udola, dok greje toplost božjih namera, čije obrise dahom rasprhnem: da u
a grabež-vreme ogrezlo u fazi kad čednost beru crnih ruku berke, što kolju jagnje pastirki u klancu, Dok ona sluti Jagnje u neznancu. Kroz ćube gorja Beli pastir slazi.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Vrlo daleko, uz odjek lak, škljocara stara opali: tak! To Mačak lovi dalekim lugom, a i ne sluti šta mu je s drugom. I opet Pijetlić nadade viku iz torbe stare: „Kukuriku!
Zelenim ruhom kite se puti, a Ćosa ide, ništa ne sluti. Išao Ćosa po mrkloj tami čitave noći i nije stao, i s praznom torbom, u osvit sami, pred svojim pragom umoran
II Godine gore ko tiha svijeća, ribaru starom svijaju pleća, snaga se topi, oko se muti, vremena teška starina sluti. Mreža mu teška, veslo još teže, vjetar ga svaki hladnoćom reže, s prijetnjom se more giba.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
On izmiče prividu sličnosti sa Ničim. Svemoć Ničega prema njemu je, sluti se, prava nemoć. I samo zato što postoji svet koji je svet, i stvoreni svet ima svoju malu svetost, i ne-svet, odnosno
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
BLAGOJE: Mašingever! GINA: Da je Sekula kod kuće, bila bih mirnija! BLAGOJE: Samo ti sluti! JELISAVETA: Znaš li gde je Filip? VASILIJE: Možda negde probada Polonija, možda broji talire... Otkud znam!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Mudraci su nagnuti vam u pleći crtali čudne brojke, otkrivali sveći u odećama crnim tajne, koje sluti samo kamen drag, i vaš cvet crveneći kao alem pakla sa dojke.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Čisto je čujem kako mi sluti zlo i gunđa za se svojim naročitim glasom: — Huuuuu!... Dotrči džandar, pa u'apsi začas! — Huuuuu!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Izjutra se do kože svlačilo, A u podne se zamračilo. Još su pomalo topli zidovi kuća, Ali drvo već sluti kišu i oseća se odlično. Daleko, u suncu, brdo kao da ključa. Rečju — sve je neobično.
Sviće dan, bez porupca. Kucaju zvonki minuti. Dan: usna bez poljupca Koja sluti i ćuti. FEBRUAR U hladnom sumraku, kukurek Sam samcit, bdi u uvali.
Rakić, Milan - PESME
Tužno, o tužno! Duša ćuti, A oko suzi, usta neme. Nesreću tajnu srce sluti, — Opet se vraća staro vreme. U takav dan smo nekad davno Međ ljude pali puni jada.
Pandurović, Sima - PESME
U novom svetu dobro nam je sad, A svet o njemu dobro i ne sluti. Sumnja u ljubav — najteži nam jad — Min’o, i čase blažene ne muti.
Svi su puti zavejani. Ćuti Hladno srce što potajno sluti Svoj svršetak, ne znajući gde. Sad izgleda da ta zima bledi Mrzne život svih bića od reda, Da sve tužno mre.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Jest, bogami“, osječe serdar, a zagleda se dobro u oči Petru, ne bi li odgonetnuo šta znači to. „Čemu to sluti?“ „Hm — pa... ništa!“ reče Petar, kao nemarno i smignu ramenima. „Te dalje!“ „Te... — ja, bogami, ne znam šta bi dalje.
Očepio me... očepio. I bješe, znajte lijepo, crn konj te me očepi...“ „Pa što, kad te ubio nije! Da sluti na velje zlo, ćaše te onaj konj ubiti. No te očepio, neko će te najediti,... to ti je sve!“ protumači medik u vrućini.
Oba moja pokojnika (sina), desiše se ukraj mene, pa zakliktaše i poigraše, kao od veselja... Fala Bogu, čem’ to sluti?“ „Kako čemu? Nije li ti tri put rekao: ’dobro’ i još te cjelivao!... Vidiš da je na dobro!
Ti znaš da sam vazda taki bio, a može biti da ovo na sreću moju i još nekoga ko mi je mio, da ovo sluti.“ Adolf ga pogleda, čisto sumnjajući je li pri svijesti.
— Ja mnim, nije ništa zla, kad me evo sama sreća nanese. — Ne, valaj, zla nije ni dao Bog, no baš kanda ovo na dobro sluti. — Slušam te! rekoh mu. — Poče ti on otud odovud, pita za zdravlje, za ovo za ono, dok najzad pomenu za Stanu!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Radojica, i Grujica, i jošt trojica. — Kazala nekakva đevojka kad su je pitali koji joj je momak u selu najmiliji. Sluti, sluto, naslutićeš.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Već vi sami sad, ljubimi moj Leone, možete pogoditi na što ovo pismo sluti; više reči bile bi sasvim izlišne. Pišite kom ovde od vaši[h] poznati[h] trgovaca da mi uzajmi od vaše strane 42
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
(Pokaza mu rukom put nove mađupnice, otkuda se čula velika graja.) Niko to od fratara ne sluti, a sluge nas ne smiju odati, jer im nije u interesu. Dakle, u pamet se!...
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Leže ispod mračne sene Mrtvi, a još nerođene Sluti vazduh koji kraj nas zasvetluca. Mi se kobno lelujamo I slušamo vetar samo I nit po nit kako puca...
NA DRUMU Sa ruševine moga stiha Koja se sluti iz svog praha Začu se reč tek jedna tiha Isprekidana ko od straha. Nasmešen (al i prepun strave) Okrećem sluh i bečim
Ćosić, Dobrica - KORENI
Svi se pitaju: zašto se ćuti? Svi gledaju mirno vreteno voštane svetlosti, očekujući nešto što se sluti nad nepojedenom svečanom večerom. Možda ovi nešto znaju? Aćim pređe očima po Simki i Đorđu.
Sada je žena. Hoda po jabučaru i čuje samo veliki hleb srca. Ono je u njemu. Sluti ga i sve je sebi lakša. Stade. Kod ove jabuke. Čini joj se da i njeno lišće drhti. Kasno uđe u sobu.
Ipak, on bi ušao najpre kod nje da viđenje s Adamom bar za nekoliko minuta odloži, da još ne vidi ono što sluti da će videti, ali čuje Tolu: — Nije mnogo vruće. Nije, sine.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Zmaj ipak sluti da je ispod tih prvih naslaga zaborava koje njega kao da ne dotiču, zapreteno ono dublje pamćenje zbog kojeg bi se rado
oganj patnja je tutnjala u njoj ali taj pakao kao da niko nije primećivao: gospodarica koja sve vidi, majka koja sve sluti, Ljubica Obrenović je davala utisak žene koja ne zna za strah, jer ne zna za slabost.
Pojmio je da u tome sledu ima više smisla nego što je to ikada mogao da sluti: svako od temena tih mnogobrojnih uglova bilo je znak kojim se obeležavalo jedno novo njegovo iskustvo o razlozima
U času kad mladi Anastasijević, još ne Kapetan Miša, od svojih saputnika sluša priču o Pirinčani, niko ni ne sluti ono što će, o Pirinčani, u drugoj polovini HH veka, otkriti istoričari.
Priziva ga neizvesnost veća no ikad, i izaziva ga. Sad je, sluti, pred njim prva prava odluka: ako otkupi tu robu sa kojom ne zna šta će, može mnogo da izgubi ili mnogo da dobije.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Oj, ne reci, ćuti Bolje je nek' ne zna, Neka i ne sluti Što da čuje jade, Kad razumet' neće Tužna je to pesma: „Oj pelen pelenče!“ J.
U novom svetu dobro nam je sad; A svet o njemu dobro i ne sluti. Sumnja u ljubav, najteži nam jad, Min'o; i čase blažene ne muti.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Saosjećam s drvećem. Mislim da i ono dugo unaprijed sluti promjene vremena. Često sam se u djetinjstvu zamišljao kao drvo.
i najlaganiji srh zraka koji prostruji po njegovoj naoko gruboj i bešćutnoj kori ili prošara među njegovim granjem; ono sluti u dalekoj noći i najmanji šum vjetra koji još nije naišao na nj — ali je slijepo); stojim, dakle, tako u noći, raširio
je onaj bolesni čas kad se svjetlost uličnih fenjera bori s agonijom dana — negdje tamo nad krovovima i za zidovima sluti se bolno rumenilo neba — čas koji u nama stvara onaj dobro znani, neugodni rascjep osjećaja, kad nešto škrbavo, kao
I, kao da nagonski sluti blizinu opasnosti, onako kao što konj u noći sluti blizinu provalije, pruža neočekivano tvrdokoran otpor.
I, kao da nagonski sluti blizinu opasnosti, onako kao što konj u noći sluti blizinu provalije, pruža neočekivano tvrdokoran otpor. — Zašto u drugu sobu? Neću ja u drugu sobu!
Bedem takvih trbuha, a da mirni građanin i ne sluti, čuva državno ustrojstvo, političke i društvene uredbe, ustavne garancije, obezbjeđujući mu pristojan i organiziran
LXXI Jutros je, neočekivan, došao k meni brijač da me obrije i uredi. To kao da na nešto sluti. Zatim sam malo čitao. Ali me je zamorilo. Sredinom jutra stao je pred ulazom u zgradu automobil.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Dok ona sanja i mirno se kreće U tajne, s dragim, kroz sreću i cveće, U ložu misli — niko i ne sluti, Blaženo dete što toliko ćuti. Al' dugo srećna zanela se ona Uz miris želja!
nebo, spušta se opelo; Sad broji zvezde, uzimaju telo: Živi što sanja, u raku je skriše, Kad za zlo ne zna, kad ne sluti više. Kad za zlo ne zna. Tako njenu sobu, San sreće moje, predadoše grobu. O ljudi! ljudi!... Ao moje drago!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Mirno ga sluša, no ne odgovara, a i ostala bi tu cijelu noć, jer sluti da je poočim neće u kuću pustiti, ali oko deset časova krčma ostade prazna.
Prvo vremena utišao je maestral i nastala potpuna tišina. Ovaj podmukli tajac u ljetnjemu danu ne sluti na dobro. Antica čeka, i nemirna je kad sunčeve svjetlosti nestade za oblakom.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
(uz uticaj hrišćanstva) božanstvo videla, možda i sam mitski slovenski Svantovid (Sventovit); iza devet sestara sluti se devet plodnih meseci; a to što svaka od njih premine na svadbenom putu upućuje nas na još dublji sloj.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
4 Stoga je zanimljivo pobliže videti šta to i kako Sofka unapred zna, predviđa i sluti. Nečistu krv, zna se, pripoveda nevidljivi (nepersonalizovani) autor.
354 I pesnik Stražilova takođe, usred apeninskog pejzaža, sluti svoju smrt: priviđa mu se „most što vodi, nad vidikom, u tešku tamu Fruškog brda”, to jest u tamu groba Brankovog na
kod Miloša Crnjanskog uopšte, i zavičaj je posebno u Seobama, samo projekcija utopijskog prostora koji čovek iz tuđine sluti, iz tuđine mu u susret ide.
Miljković, Branko - PESME
Zid mutni što se pod freskom otrezni I ojača prazni zanos neoprezni, Nek lepše od zvuka sluti mi suštinu, Gubljenje vida i put u dolinu.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Ne volim ovu tišinu. — šapće okrugli kapetan Buda ađutantu, koji kraj njega leži. — Ovo nešto znači. Ne sluti na dobro. A, šta veliš, Duško?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
izgleda kao da svaki i nesvesno sluti važnost današnjega događaja. Daj Bože da se ova tišina zameni doveče pesmom i veseljem u slavu dobivene bitke.
Pa vojuje li se s takvom pameću, s takvim znanjem i s takvom spremom?! Neka nam dobra cpeća bude na pomoći, ali ovo ne sluti na dobro. Oko 6 časova u veče vratim se u Aleksinac. Štab se već bio vratio.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Oj, ne reci, ćuti, Bolje je nek ne zna, — Neka ine sluti. Što da čuje jade, Kad razumet’ neće — Tužna je to pesma: „Oj, pelen-pelenče!
Kiša pljušti, nebo plače, Pa veselje muti. — Onda nisam ni pomišljô, Na što li to sluti. XL Svako jutro sunce suši Biser-rosu sa cvetova, Sunce zađe, noćca dođe, A na cveću rosa nova.
Gora strepi na sve strane, Kâ da propast svetu sluti; Samo lišće kašto šane: Slobodno je uzdahnuti! XLV Kad sam na svet ovaj pao, Na svet ovaj magloviti, Kažu da
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
l' bolje drugdi naći kamo noga teži; Što, premda mi serce trza, nemir daje ljuti, Vedrije mi nebo biva nego oblak sluti... U otčiznu! Može li što više biti blago? Ja polazim u otčiznu, ne već ime nago.
” Do ponoći i do zore Ne miruje ljubav prava. Prozori su preškrinuti, A ja naglo hodam tuda. Vidiću je — srce sluti, Al’ nje nigde niotkuda.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
David (zabrinuto): Kud ovo ode glavati gospodin sudac? Pisarčić: Sad će gospodin doći. David (u sebi): Ne sluti ovo na dobro! A, u moj sirac! (Odmahnu rukom i stade se šetati po sudnici i razgledati slike.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
A i zato da, ako popije kadgod više, ti me ne bi babi možda dao povoda da počne da sluti kako, eto, on, kao otac mu, voli da pije i biće sigurno pijanica.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Sijerak (ѕorghum). Kad se okopava s., gleda se kako mu idu žile: ako »idu pravcem dole, u dubinu, sluti da će ljeti biti suša, a ako se žile razvijaju ustranu, znači da će ljeto biti kišovito« (SEZ, 65, 1952, 262, Popovci).
Ćipiko, Ivo - Pauci
— upita starješina. —Idem . —De ti... Rade iziđe na konjski put i pođe dalje. Idući uzbrdicom, sam, u pustoši sluti u sebi zlo po oca. Steže ga u grudima, i na mahove, premišljajući, čisto pretrne; ustavi se i gleda uokolo.
Rade, ima nekoliko vremena, i opaža, premišlja, ali kako da se opre zlu što ga sluti? Radi i štedi koliko gođ može; iz štednje ne kolje ni krmka za zimu, toliko da je purom sit.
Ni ja tolike sile ne mogu da smislim... Valjalo bi novac mjeriti kao žito na varićake! No zlo sluti! ... Satjeraće nas sa topraga... — izgovori tiše i časom ućuta. — Ne nagli, sine, biće da plaši, da što više izbije! .
Taj osmjeh ga ubode i učini mu se da ne sluti na dobro. — Valja otstupiti spise državnome odvjetništvu! — reče politički upravitelj i zamjenik državnoga odvjetništva
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Makarije Ovo ne sluti na dobro. Poznajem Lauša i znam koliko nas skupo može koštati to što Dorotej nije otišao kod njega.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I duh, u samoći, Kô plašljivo lane da se večno boji Da sluti i čeka. Samo jednu misô, Samo slutnju svoju nalaziti svuda, Zato da bi onde gde si verom disô, Pod teretom sumnje
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
„Ne čini li ti se“, obrati se on Kepleru, „da skora konjunkcija Marsa i Saturna u jatu Lava ne sluti na dobro?“ - „Ne verujem.“ - „Ne veruješ! Kako se usuđuješ da tako što kažeš?
Stanković, Borisav - TAŠANA
Oh, da ima ko će žaliti ovu moju ruku koja već drhti, a koja se toliko upinjala; da žali ovo moje srce koje sluti smrt, a koje je za vas, za svet, toliko kucalo.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Inače vitla po celu noć, a sada sedi kraj mene i ne miče. Ili zna šta je matura, ili mi nešto sluti. „Odlazi, Miko, šta ćeš tu!” teram ga; „eno ti bal na krovu počeo.” On samo stisne oči, i potsedne me.
Šantić, Aleksa - PESME
Ne stoj na put!... Mrko sluti Onaj što kô vihor goni... Rukom drži kindžal ljuti, krvav kao mjesec oni. 1896. ELEGIJA O rijeko draga moga
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Dječak je od starijih čuo tek ponešto o pravdi, ali sluti da je dobro i pravedno to što je pokušao da zaštiti svog druga Strica.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
lom zbog igranja Zoninog, za koje stari Zamfir zna, a još više zbog Zonine naklonosti prema Manu, o čemu Zamfir i ne sluti, jer svi kriju to od njega.