Obradović, Dositej - BASNE
No, — kako se često slučava — ko druge| lovi, i sam ulovljen bude, i ko za tuđom vunom pođe, sam ostrižen doma dođe. Lovac, negde tu sakriven,
Braćo mila, ovome se nije nimalo čuditi, jer se svakom na svetu slučava da niko svoje budalaštine, kojima je od detinjstva obikao i koje su mu se črez dugi običaji u jestestvo pretvorile,
A nepravedan i zao i ono što s nepravdom steče, s nemirom i sa vsegdašnjim bespokojstvom uživa. Ako li (kako se često slučava) što ima izgubi, ništa mu ne ostaje nego sramotno ime.
Zato se slučava ovo što Inglez veli: „A man shall hardly speak anything so absurd, but he will find his approvers: jedan čovek jedva
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
nego zemlja francuska iliti | ingleska; isključivši vrlo malu različnost koja se nahodi u izgovaranju, koja se slučava i svim drugim jezikom.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ALEKSA: (Ej tužan, ta ovo se ne tiče mene). Gospodin Vujić, treba znati da se u stvari tek polak slučava što se god pripoveda. MARKO: Meni je dosta; samo mi je žao prstena. JELICA: A što, tatice, zar ne da?
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Devojka se sirječ gladi da budušteg muža po obrazu gladi, a muško opet da svoju ženu po leđma pogladi, premda se često slučava da ni muško nit’ žensko nije kako valja uglađeno, i tek u tom svoje blaženstvo nahode što primečavaju da je jedno kao i