Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Vidite i sami da je sve sirotinja i da smo sve turske kuće slugama i sluškinjama napunili; i jošt bi u najam davali da imamo kome, da bi samo koju paru zaslužili i danak plaćali.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
O ženo, časni te! Ta pomislite samo! Celu celcatu noć sam snevala kako se kuglam, pa sve sa nekim slugama i sa nekim sluškinjama. Otkud da se ja kuglam, slatka?! — Kuglate?!! — čudi se gospođa Persa, pa se stade smejati i ugasi sveću.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Lice joj je bilo skamenjeno od jeda. Supružnici se ipak poljubiše, pred sluškinjama – reda radi. Trifun, kao u vetar, reče još nekoliko reči, ženi.
i izbegao ženidbu, ponova – imao dve‑tri takve ljubavi, koja se naziva ancilarna, bio je počeo da se ponaša, i prema sluškinjama, kao prema gospožama.
Ana je, sa sluškinjama, za sve njih kuvala i često videla, kako Pavle, nekim ludačkim osmehom, gleda, u vatru ognjišta, satima, kad bi sedeo
U tom raportu, Višnjevski je opisivao Pavla, kao uobraženka, hvalisavca, udovca, koji živi sa sluškinjama. Ševič je mislio da Pavle slabo gađa. A da će sigurno pasti s konja. Isakoviči su inače svađe rešavali, prosto, tučama.
Da je Pavle, naduti Avstrijac, uobražen, svađalica, kockar, koji spava sa sluškinjama. Volkov, to jest Kajzerling, je, međutim, bio preporučio tog Isakoviča i Kostjurin nije hteo da ga vređa, ili
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
i puna, ludo vesela u tim mesecima, ona je posle porođaja slabila i ružnjala, postajala tiha, a okrutna prema slugama i sluškinjama. Pre dve nedelje, plačući, bila je došla za njim i na obalu Dunava da sa njim provede i poslednju noć, pred polazak.
Mrzeli su je i strašili je se. Njenog osmeha. Decu je bila dala sluškinjama; samo pred mužem držala ih je na krilu. Sa osmehom. Jedno jutro zapita devera, da li mu se brat ne čini naglo ostareo?
Smestivši decu sa svojim sluškinjama, u jedan trouglasti ćošak kuće, pod tavanicu koja se povijaše pod težinom brašna, puna miševa, ona za sebe odabra,
Naredila je sluškinjama da joj dovedu decu, ali ni to ne pomože. Manja devojčica, sva krastava, ležala je povijena i povezana kao odojče.
Tako ih, najposle, zajedno sa sluškinjama i kučićima, otera. Dade zvati ženu Dimče Diamantia, onu zakonitu; jednu dugačku crnu metlu, koja je po ceo dan pajala
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
kćer pošalje ocu svom prošenije, da u dvoranu noću sve neko dolazi i s astala pite i sve ostalo pojede i popije, i da sluškinjama zapovjedi da se ne usude više svijeće mijenjati.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Prosta stvar: treba samo odzvoniti po redu, sići dole i pročitati posmrtnu listu sluškinjama, koje čekaju pred vratima. Šta ćeš drugo!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Čak bi se prepravljalo odelo i slugama, naročito sluškinjama, kojih je uvek bilo po nekoliko i to većinom iz njihovih čivluka.
I zaista je sve to odavno, još pre ručka, po sluškinjama, zajedno sa preobukama, bilo odneseno. A Sofka kad pođe, onda se samo poneše darovi: peškiri, čarape, čime će se
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
kćer pošlje ocu svom prošenije, da u dvoranu noću sve neko dolazi i s astala pite i sve ostalo pojede i popije, i da sluškinjama zapovijedi, da se ne usude više svijeće mijenjati.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
kćer pošalje ocu svom prošenije da u dvoranu noću sve neko dolazi i s astala pite i sve ostalo pojede i popije, i da sluškinjama zapovjedi da se ne usude više svijeće menjati.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
292 Evo dva primera iz Seoba: (1) „Mrzeli su je i strašili je se. Njenog osmeha”; (2) „Decu je bila dala sluškinjama; samo pred mužem držala ih je na krilu. Sa osmehom”.
Stanković, Borisav - TAŠANA
U sobi je sluškinja Stana sa dvema sluškinjama. Stana uza zid klekla i pušeći nadgleda šta ove rade. Jedna briše i čisti rafove nameštajući posuće, druga jastuke i
— crkva? (Sluša. Čuje se iz daleka, ali jako zvonjenje zvona.) Zar već zvona? već večernje, već da se ide na groblje?! (Sluškinjama): Ostavite to pa se brzo obucite da nosite na groblje šta treba da se podeli za pokojnog gazdu. Sluškinje odlaze.
DECA (meću). TAŠANA Tako, sada idite. Sada ste pozdravili vašega tatu. STANA (odvodi decu). TAŠANA (sluškinjama): A sada idite vi. Samo brzo, da na vreme stignete na groblje! SLUŠKINjE sa korpama odlaze. TAŠANA ostaje sama.
Vidi se kako Paraputa odlazi mumlajući: »Moja je, moja kuća«. STANA (sluškinjama): Eto vidite, i što ste toliko zalarmile. Kao da ga ne znate. Kao da ga prvi put viđate.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
i svađaju se je l’ carstvovalo debelo jer pre tisuću godina u slavenskoj literaturi, ili ne, a vospitanije svoje dece sluškinjama ostavljaju. No šta je to invokacija?