Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
pezevenk — nevaljalac pećenka — vrsta puške planinka — žena koja u seoskoj zadruzi rukuje mlekarom i prodajom belog smoka povesma — količina lana, kudelje, pamuka ili vune koja se meće na preslicu da se oprede polić — staklena posuda iz
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Svaki, pa i onaj najmanji kućerak, imao je xpane dovoljno za svu porodicu i usev; sem toga, imao je belog smoka; o motkama, nad ognjištem, visile su cele clanine... Narod je bio vredan i raden - nije čudo ako je imao!...
Gledaćemo da nam niko ne promakne. A sad da se malo prezalogajimo. Jovica izvadi iz torbe hlebac i nešto smoka, te zasedoše. — Vala, više sam ti žedan nego gladan — reče Zavrzan. — Nego, moram sići do obale da izvor iskopam.
A žalost beše pogledati!... Ko je šta mogao poneti, poneo je: neko hrane, neko omršaja, neko drugog kakvog smoka, neko haljetak, neko ponjavak... I to što se imalo delilo se...
Radičević, Branko - PESME
sinji tužna, bedna, gladna, A rana joj je zemljičica ladna, O, zemlja ladna nema nikva soka Da misli da života vedra smoka.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Kako bih ja klao onaku kravu, a pri tom i jedinu muzaru, pa da onda suvotujemo kao i druga sirotinja, bez ikakva smoka?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Nedjeljno podne: bruje pčelice, smola miriše - pućka cicvara; lukac sa trema baca svjetlice, a povrh smoka titra ispara; prilježno zoba raž iz krabulje konjče šareno; propuh mirisa tamjano puše s tople kadulje; igraju momčad
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
još nekoliko manjih, sličnih prepona morali savlađivati, a uz mršavu hranu, jer neko je poneo suva hleba i nešto malo smoka uz hleb, poneko samo hleba da bar ovda-onda zalaže glad, a poneki ni hleba nije imao.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
dunja, jabuka i krušaka, pun vune i težine, na kacu punu pasulja, na kačaru punu džakova sa suvim šljivama, na mlekar pun smoka, na vinske buriće, koji samo čekaju berbu, na koš i tavan, koje će prepuniti jedrim kukuruzom i — na kesu, koju će
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Sirotinja nema srodstva. — Sirotinjo, i selu si teška, a kamoli kući u kojoj si. — Ne traži smoka gde nije obroka. — Prazna kuća, — luda gazdarica. — Prazna kesa, — gotova grobnica. — Prazan tarčug, — zla prilika.
— Lašnje je zabavit’ neg’ spravit’. — Di je mnogo riječi, malo je stvora. — Slatke (lijepe) riječi (smoka) ne (čine) mjese kolača. — Od rečena do stvorena kako od lista do korena. — Od zbora do tvora ima prostora.
pun jezgrica, tako da je puna kuća zdravlja, tako da je pun obor goveda, plug volova, tor ovaca, ambar žita, mlekar smoka, i sav moj mal svake sreće! (Ako je orah pun, dobro je, ako je prazan, ne valja).
Evo i za čaušem... (kakav je da je, naš je), doš’o njetko i donio nješta: mrvicu kruha, zalogaj smoka, od komarca pržena rebarca, od mušice dušice, u rešetu rakije, da se gajdaš napije, a što ostane, dat ćemo
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Kako bih ja klao onaku kravu, a pri tom i jedinu muzaru, pa da onda suvotujemo kao i druga sirotinja, bez ikakva smoka?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I bojiš se da se kogod sam ne pruži rukom za tvoj koršov te da se ne napije, ili od tvoga hleba i smoka da ne okusi i da se ne osmoči.
K svima ujdisato izborli pristalo donositi sa zakusivano zalažanjem smoka, valjalo skazivanja po redu. Jerno ovim valjade za potrebu mleka i slatke varenike davati; prosto i po svetski učiti ih,
Ta što ćemo za to bezašta ne možemo živi biti, što ćemo kad hleba nejma ni koga smoka, a ni povrća, nit runa? Sa šta li to biva, te zemlja nam svoga roda ni posejanoga semena ne izdaje, ostaju nam prazne