Jakšić, Đura - PROZA
Kuća mu je, nekako, sama za sebe na pustome brdašcu. S leve strane potok, a desno lužina... U Nikole lepa snaha, još čudnije! — Pa, veli, otkako sam njome oženio sina, nema večera a da mi ne dođe...
Tako ga sretaju i seljaci, pa vele: „Sremac će da poludi!“ Jedanput ga je Nikolina snaha videla, a on seo dole, u Turskome Potoku, baš na ono mesto gde se do pre Cveti drekavac derao.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Sve se iskvarilo!... Nema tu momka pa da ga svećom tražiš!... Maro!... Je li gotovo? — Jeste, tajo! — odgovori snaha. Starac se pridiže sa svoga mesta, uze voštanicu što beše prilepljena uza zid i zapali.
Već se i noć spusti... On diže glavu i reče: — Večerajte, deco. — A zar ti nećeš, babo! — upita ga snaha Mara. — ... A? Hoću, hoću!... Da se pomolimo bogu, pa postavljajte siniju.
Uz put je Miloš pričao sve do sitnica šta je kod subaše bilo. Kad stigoše na kapiju, popa viknu. Jedna snaha izide, te im otvori kapiju i pozva ih u kuću. Vedro je sjalo čelo Aleksino.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kakva je to kuća, starinska zadruga — čitava vojska! Dođi samo uveče, a da ti se nadaju, pa će te presresti jedna snaha na samom putu, s lučem u ruci.
Hodi da spavaš! Ne boj se — isprosićemo mi tebi devojku... baš ako ćeš i Anoku! — Hoću ja, bogami! I snaha iznad kuće provede pijana devera po mraku do vajata. Pokri ga ponjavom i ode u kuhinu da priča jetrvama što se zbilo.
Osim njegove čeljadije, i celo ga selo zove đedom. Žena mu je davno u zbegu umrla. Od starijeg brata ostala mu je snaha koja s njime sada deli starešinstvo — Radojka joj ime.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Pa i sada, ma da od starosti obnevidela, poštapuje se, pored nekoliko snaha, toliko slugu, sluškinja, još ne dâ da je ko u Paraputi odmeni.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Što Svilokosić u jednu i drugu kuću dolazi, nijednoj se ne dopada. Nije čudo, snaha i zaova, pa jedan gost — Svilokosić — a dva tanjira. Alka ode jedno posle podne k Mici pa se razgovaraju.
Marko u svojoj sobi radi, za ženske poslove ne haje. Kad Alka dođe, snaha je prividno lepo dočeka, kao drugarica iz detinjstva. Sednu. Mica štrika, pa zapodene razgovor.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad bi mu brat, i snaha, katolikinja, došli u posetu, Đurađ je imao običaj da kaže ženi: „Skidaj tu Šokicu, sa zida, da ne gleda šta Đurađ,
Od strane Pavla, da je Trifunu, njegova kuća u Tokaju uvek otvorena. A da ima pismo, koje mu šalje snaha, Varvara. Postmajster mu je ispričao da su ga čekali, ali da su Đurđe i Petar, zbog pozne jeseni, već otišli iz Tokaja.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Možda ih je ove večeri prebrojao? Ili mu je neka od snaha rekla da se ona skita s nekim riđokosim klipanom po nasipu. S nekim koji ima noge od dva metra!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Slao ih je posle, o svom trošku, po Dunavu, tamo‑amo, kao i svoje dželepe. Tek kad ču da će snaha da mu rodi, ponosit na svoje Vukoviče i Isakoviče, kao i njegovi stari, pođe da ih vidi, iznuren, od putovanja, trgovanja
Celu noć on je čuo njino šaputanje i gukanje, dok se bolesno dete svaki čas budilo i plakalo. I mada sad beše još lepša, snaha ga više nije opijala svojim hodom, previjanjem i grudima, kao pre. Tako mu se bar, u prvi mah, učini.
Dok mu je snaha umirala, Aranđel Isakovič truckao se putem, u svom intovu, uveren da će ona i umreti. Lekari mu behu već davno rekli
Bili su ubeđeni da će mu snaha umreti. Aranđel Isakovič bio je uveren, i u to, da o razvodu braka ne može biti ni reči i da nema toga popa, ni
Nije mu ni na pamet padalo da bi se kojoj trebalo vratiti. Da mu se snaha unesrećila, da mu je poružnela, i to tek što je beše dobio, to mu nikako nije išlo u glavu.
ni nova naselja, već je jurio pravo, stojeći, stisnutih zuba, zagledan u sebe, u svoj život i svoju kuću u kojoj mu je snaha umirala.
Zna on, uostalom, rekao je još, da je neko pričao koješta o tome što njegova snaha živi u njegovoj kući, u Zemunu. Istina je međutim to da je njegov brat na vojni, i da je neko morao primiti nejaku
U tom životu niko nije mogao da mu smeta i u tom životu prikrivenom i slučajnom, i on i njegova snaha osetili su, zaneti i potreseni strahovitom čulnošću, da ih niko i ne gleda. Posle toga je došla ta njegova samoća.
Uveren da se neće iznenaditi, ako mu snaha bude umrla, Aranđel Isakovič bio je sad, još uvek, strahovito iznenađen, kad je zbilja bila mrtva.
Njenu bolest i smrt posmatrao je izbliza, videvši često i ono što Aranđel i njegova snaha nisu ni sanjali da je mogao videti.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Pletenju i tkanju devojčice uči majka, snaha ili neka druga žena iz kuće. Da bi se devojčica u Skopskoj Crnoj Gori naučila da veze, ona se daje kao „čirak na
Matavulj, Simo - USKOK
Pred kutnjim vratima stojahu: kneževica Krstinja, snaha joj Joke Milunova s djetetom u naručju, Milica, pristav i njeki Šuto Mirkov, mladićak iz brastva.
Domaćica bješe visoka i suha, a snaha joj omanja, jedra. Uz kutnji zid u dvorištu bjehu prislonjeni badnjak i badnjarice, a na ražnjevima četiri peciva.
Zamijeniše ih knez i snaha mu, udovica Joke. Mrgud, razdragan; kucnu Janka po ramenu: — Viđe li ti, mladi gospodine, kako starac skače i
Rako imađaše ženu i dva sinčića i kćer Anđu, kao što vidjesmo, već isprošenu. U kući još bješe udovica Mare, snaha Rakova, s jedinom kćerju, starijom od Anđe.
U isti mah prividješe mu se: otac, mati, brat, snaha i pop Felicijan; učini mu se da oni sa užasom posmatraju kako oblači „tursku“ odjeću; ne govorahu ništa, ali im na
Radi kako znaš, ali ne prenagli, ne ogriješi dušu! — O, bog s nama! — reče knez. — A što meni snaha riječi o tome ne progovori, nego eno baš navalila da dam Milicu u Primorje!? — To i ja ne razumijem!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
rod; osamdesetih godina opet se vratio na to polje, i iz toga vremena su njegovi nedovršeni istorijski romani Kraljevska snaha i Deli Bakić.
Kraljevska snaha i Deli Bakić su suva, kroničarska izlaganja, izlaganja više-manje tačnih istorijskih događaja, bez reda, bez veze, bez
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Za Pantelijin slučaj vlada posebno zanimanje: nije šala, babac je priznao da je bilo što je bilo, a i snaha je, kaže, napastvovana, ali se, ipak, nekako otela i pobjegla u mrak, u kukuruze.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Nemoj opet da nazebeš. — Ali ga brzo ostavi i pojuri vratima na koja uđe snaha joj, Marika. — Marike, vrata! ... — viknu joj ona i pritrča, da ih bolje od nje zatvori, — sto puta ti govorim za ta
A ona, majka joj, već više ne može da joj kao do sad krišom, krijući od snaha i sinova, donosi. Pa i to što donese jedva da ima za nju, a kamo li još i za dete...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Snaha njemu tiho odgovara: “N’jesam rasla bora gledajući, Već tvojega brata čekajući!“ 76. Šta se beli gore na planini:
Su čim li si lice umivala? Su što li si mlada otirala?“ Tiho snaha đeveru veljaše: “Moj đevere, od zlata prstene! Kad sam mlada u mom rodu rasla, Svako mi je u rod dobro bilo, u
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VUK MANDUŠIĆ Bješe mi se snaha pomamila, bez putah je ništa održati! Otvara' joj knjige na proroke; neki kaže: „Na sugreb je stala“, neki kaže:
Te ja uzmi trostruku kandžiju, uženi joj u meso košulju: vrag uteče nekud bez obzira, a ozdravi snaha Anđelija. VOJVODA BATRIĆ Turci braćo, — u kam udarilo! — što ćemo vi kriti u kučine?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Cele bi nedelje presedela tamo u selu kod svojih sinova i snaha, gde je bila kao neki starešina, jer joj muž umro, ali, čim bi došla subota ili kakav praznik, odmah bi ovamo do njih
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Pošto priložiše badnjake i druge obrede trsiše, sjede serdar i domaćica mu, kći, snaha i soldat — svi posjedaše na slamu (kako je običaj) i stadoše jesti.
Tako je trajalo do prozorice. Onda se probudiše svi, pa pošto se neko vrijeme vrzahu po kući, serdar, žena mu i snaha odoše ka gradu. Vidar pošto se umio, sjedio je u avliji, čekajući da cura pospremi kuću.
Mali Milun sjedeći na babinu krilu, smijao se i on, premda razumjevao nije njihove šale. Domaćica, snaha joj i kći, gledahu na serdara, koji mračna lica, pušeći, gledaše preda se. Medik se diže, te se stade protezati.
Onaj drugi, pritrča s druge strane, pa ga prihvati, te se uputiše u kuću. Serdar, žena mu, snaha, kći i mali Milun, iđahu muče za njima. Izgledao je kao tužni sprovod za nekim osuđenikom. Janka legoše na krevet.
“ „A što za Stanu!“ prekida Joka. „Pita: kako mije ona nesuđena snaha, a Bog zna, može biti da je i suđena“, ispravi Cuca, pa mi se dobro zagleda u oči. — Valaj, Spaso, nijesi ugonenuo!
A-ja! ni tome traga! Opet zna da je majka joj tu, da je snaha tu, a žene su bistra pogleda u tijem rabotama, a nemaju uzla na jeziku, pa bi mu kazale i da ih ne pita.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Sabljo od Kosova! — reče se iz milosti viđenu junaku ili zornu momku. Sa svakim se pravo ljubio i bratski grlio! Snaha ti se srebrom kovala a medom primila! (kad ko što pravo reče). Svaka te sreća na put pratila!
značenja: kad je kaže unuka babi koju voli, — ona izražava želju da joj baba živi do krajnjih mogućnosti; a kad je kaže snaha svekrvi koju mrzi, onda izražava želju da se svekrva što više namuči u starosti.
O ŽENAMA Vid’la voda svekrvinu košulju. — Pripovijeda se kako je nekakva snaha uzela svekrvinu košulju da opere, pa je samo umočila, govoreći joj: — Viđi, vodo, svekrvinu košulju!
“ Pa onda udri u plač i u tužnjavu iza glasa. Uto joj dođe mati i jedva je uteši. Blago okome ko što zna. — Nekakva snaha polije svekra, koji je ćeo da se izmije, vrućijem cijeđem po glavi; kad ga cijeđ ožeže, on skoči pa brže bolje glavu
koji je ćeo da se izmije, vrućijem cijeđem po glavi; kad ga cijeđ ožeže, on skoči pa brže bolje glavu zabode u snijeg. Snaha videći to pomisli da on nešto vrača pa reče: „Blago onome ko šta zna! a ja sirota ne znam ništa“. I vrijedi!
Koliko mu bilo na onome hljebu pisova, toliko mu bilo sinova; a koliko mu bilo šara, toliko mu bilo snaha, pa se s njima ponosio kao žarko sunce na istoku ljetnjom vrućinom, kao mjesec zimnom vjedrinom, kao junak na ravnu polju
Koliko mu na pogači pisma, toliko oženio sina; koliko na pogači šara, toliko doveo snaha, te se njima ponosio: kao nebo visinom; kao more dubinom; kao zec brzinom; kao lisica mudrinom; kao smederevska nahija
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
68 12. ZLATORUNI OVAN. 71 13. USUD. 74 14. KO MANjE IŠTE, VIŠE MU SE DAJE. 78 15. MILOSTIVA SNAHA I NEMILOSTIVA SVEKRVA. 80 16. PRAVDA I KRIVDA. 81 17. OČINA ZAKLETVA. 83 18. ZAŠTO U LjUDI NIJE TABAN RAVAN? 85 19.
U BEČU, 1870 145 DODATAK 146 1. BAŠ-ČELIK. 147 2. ĆELA. 156 3. GVOZDEN ČOVJEK. 158 4. KUM RIBA. 161 5. CARIČINA SNAHA OVCA. 163 6. VILINA GORA. 165 7. TICA DJEVOJKA. 167 8. CAR HTIO KĆER DA UZME. 168 9. TRI PRSTENA. 170 10. ZLA SVEKRVA.
Damjan Gruborović, sveštenik iz Hrvatske iz sela Ljubine (na suhoj međi u ІІ banskoj regementi); 15. (Milostiva snaha i nemilostiva svekrva), 34. (Maćeha i pastorka) i 36.
vrlo se obraduje i zaželi videti svoga sina kad iziđe iz zmijinje košulje, pa zapita snahu kako bi ga mogla videti, a snaha joj reče: „Kad pođemo legati, ja ću izvaditi ključ iz vrata, pa kad se stane skidati, onda ćeš ga videti kroz rupu.
” A snaha joj odgovori: „Bojim se, majko, da mu što ne bude.” A mati reče: „Ne će njemu biti ništa, nego kako ga vrućina obuzme,
Tada ih blagoslovi anđeo i ostavi onde, te su sretno živeli do svoga veka. 15. MILOSTIVA SNAHA I NEMILOSTIVA SVEKRVA. Bila snaha i svekrva.
15. MILOSTIVA SNAHA I NEMILOSTIVA SVEKRVA. Bila snaha i svekrva. Svekrva bijaše lukava i nemilostiva na sirote, a snaha dobra kao dobar dan u godini: kad bi došla kakva
15. MILOSTIVA SNAHA I NEMILOSTIVA SVEKRVA. Bila snaha i svekrva. Svekrva bijaše lukava i nemilostiva na sirote, a snaha dobra kao dobar dan u godini: kad bi došla kakva sirota pred kuću, svekrva bi je obravnicom oterala, a snaha.
sirote, a snaha dobra kao dobar dan u godini: kad bi došla kakva sirota pred kuću, svekrva bi je obravnicom oterala, a snaha.
Kad umre i sahrane je, svet je jeo i pio na daći, a kad se raziđe, snaha opere sudove, pa odnese pomije u valov svinjama, te uspe, pa onda ode te pusti svinje.
A što sam Boga molila da me šalje s onoga sveta da kuću nadgledam da snaha bitangama ne deli, za to mi je suđeno da dolazim na ovaj svet da jedem sa svinjama.
kakva je izmučena, zaplače se, a svekrva je stane zakli | njati da joj da jednu trpezu, jer joj je tako suđeno: ako joj snaha udeli jednu trpezu, onda će joj se pola greha oprostiti, i ne će više morati na ovaj svet dolaziti da sa svinjama jede.
Stanković, Borisav - JOVČA
prvi, drugi, treći ANĐA, Jovčina sestra od strica MARIJA, žena Jovčina, treća VASKA, kći Jovčina i Marijina VELA, snaha Jovčina, za Tomom SOFIJA, snaha Jovčina, za Arsom MAGDA, sestra Jovčina, udovica NACA, sestričina Marijina STOJNA,
sestra od strica MARIJA, žena Jovčina, treća VASKA, kći Jovčina i Marijina VELA, snaha Jovčina, za Tomom SOFIJA, snaha Jovčina, za Arsom MAGDA, sestra Jovčina, udovica NACA, sestričina Marijina STOJNA, čivčika NAZA, stara Ciganka,
GLASOVI PRIJATELjA Aferim, prijatelju! Aferim, prijatelj-Jovča! Otvore se časkom vrata na kujni, jedna snaha u nanulama sa svećom ode gore u Jovčinu sobu, otvori je, zapali još sveća i vraća se u kujnu; druga sveća, s težim
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali potom nastali su ratovi, nesreće, beda. Marko je poginuo na Mačkovom kamenu septembra četrnaeste; snaha je ubrzo za njim umrla. Petar je kao regrut odstupio s vojskom, a šesnaeste javio da je kao borac na frontu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
To se snaha nadnela nad mrtvim deverom i domaćinom, pa kuka i nariče, ali Đurica ne čuje nikakva glasa, no se samo čudi otkud ta
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
I ČOBANIN 231 KO JE ČOVJEKU NAJVEĆI DUŠMANIN 236 BEKRI-MUJO 239 BOŠNjO U STAMBOLU 241 DVA NOVCA 245 MUDRA SNAHA 249 SIROMAH I MUDRI SAVJETI 253 ZAŠTO SU PROSTACI SIROMASI 256 AGA I ČIPČIJA 257 RAVNODUŠNOST 258 KADIJA I
MUDRA SNAHA Bio tako neki mnogo bogat čovek, pa imao mnogo stoke i para, a najviše ovaca. Jednoga dana zimi vikne on svojega
— Pa na usta, svekre. — More, ja to znam, ali te pitam na koga laju psi. — E, to je što drugo, — reče snaha. — Kazaću ti i to, ali bolje je da pitaš moga oca.
Kad su došli kući, sve selo je pričalo da je snaha toga domaćina mnogo pametna, da ume sve napred pogoditi i da je svekru donela nebrojeno blago.
Samo ćete joj ovo kazati, da bi vam verovala: da metne pseto pod krmaču, a krmaču pod kučku. Hajduci odu. Snaha im postavi u podrumu, napoji ih vinom, pa zatvori za sobom vrata i ode da donese novce.
— Šta je najposle kazao moj svekar? — zapita ona. Oni joj rekoše. — Počekajte malo eto para, sad odmah, — reče snaha, pa turi rezu na vrata. Sad pomisli ona: „Šta znače svekrove reči?
Dao bih ja i sve krave pa i volove manastirske, kad bi se moglo. NEVJESTA, ZAOVA I KALUĐER Hodila snaha mlada sa zaovom u pazar, pa sretu jednog kaluđera te ga obje poljube u ruku, a on uhvativši nevjestu za ruku zaustavi
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ubijen mu sin? Odvedena zaručena kćerka? Izvučena snaha iz postelje? Oterao ga aga sa baštine? Presekao ga na globu Din Burijan?
Kako to da jedan kaurin ima svoju zemlju i da u svo– joj kući ne dvori age i subaše i ne otkupljuje prve noći svo– jih snaha velikim novcima?!... Pa i globe on harambašama neće da daje.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
— Da dam uzrok zašto svaka ljubvi mi pripjeva, Svaka pjesan' ime nosi snaha ili djeva. „Ja bih rekla, on je dobar, — ne daj mu odavle!“ Druga na to u svom sercu: „Zaljubljen si, Pavle!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
njihove, ne bjelasaju se u lepršanju široke bošče, niti zvekću meko i ujednačeno dugi gerdani sa jedrih i naočitih snaha i djevojaka, koje zadihano raznose po zboru, od sopre do sopre, časti kumovima i prijateljima.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
A kada ona, baba Stana, za neku kaže ne samo da je dobra nego i pristane da joj dođe u kuću i bude snaha, onda se znalo koliko to znači.
Čas idu kod nje, čas se ovamo vraćaju. Jedino baba ostaje mirna, pribrana, čineći se svemu nevešta i puštajući da joj snaha, mati, pliva u sreći, zadovoljstvu, da one dve, kao neke druge, sestre, ne prestaju da odlaze, dolaze, dogovaraju se,
Sve je to pripisivala i smejala se njihovim ludostima. Koliko puta snaha joj, mati, buduća svekrva, od radosti zaboravi se toliko da tamo kod njih, kod snahe, gotovo ceo dan ostane.
— Ja ću, ja, nane. Nemoj ti! Baba, smejući joj se, dirala bi je: — Pa hoćeš li tako i snaha kad ti dođe? Hoćeš tako i snahu da dvoriš, služiš? — Hoću, hoću. Sve ću ja da ih služim, da dvorim. Hoću, nane.
[Baba se razbolela, snaha i nevesta je neguju.] — Deco moja slatka! I upućivala je kod Mladena, da i ona ide, ljubi ga, blagodari, zahvali: —
I, samo kad se obuku, pođu, oni dođu do njega da mu se jave. — Tate, mi odosmo! — veli mu snaha i prilazi ruci. Brat mu, njen muž, on iz svoje nove kuće pravo s majkom odlazi na kapiju.
Mladen zna sve to. Oseća. Oseća kako snaha mu, ljubeći mu ruku, ovlaš je i brzo dodiruje, žuri se da što pre skloni se ispred njega, ode s mužem na sedenje, veselje,
što pre slobodni, uvek je i preko volje rano legao, gasio sveću, činio se da spava, da bi mogli onda mati mu, brat, snaha da odu u novu kuću i tamo, oslobođeni, sedeti, razgovarati.
Mladen stojeći na kapiji, do kola u kojima su već bili brat mu i snaha, gledao je mater. Pogađao je, znao je zašto ona sada tobož tako ide, luta, kao da je nešto zaboravila da ponese.
tako gorko, bolno kao tad što prošapta Mladen, videći kako ona ne sme da se oprosti, ali uzdržavajući se da ni brat ni snaha to ne čuju. Ona pade pred njim. — Oh, bre, sinko!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Cigareta može da zameni sveću: U Leskovačkoj Moravi jednoj svekrvi, koja je strasno pušila, snaha je, »kad god dođe na grob, zabadala kod krstače upaljenu cigaretu« (SEZ, 70, 1958, 515).
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Prosu se glas po varošici da to sigurno dolaze u posetu sin i snaha, bogatašica jedna i velika gospođa, pa se svekrva sprema za doček. — Još će ozdraviti, videste li je?
Englezi tako žive. Kad mi budu dolazili snaha i sin, a daće Bog i unuk, da im je sve onako kako su oni naučili tamo gde se zna kako se živi.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
S čuđenjem, prekorom i kao nekom mržnjom gledaju je snaha i sin, ulica i grad. — Đavolu je dušu prodala! — šapuću već i oni koji su s njenim unukom na svet došli.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tako rade i stara Gandhari i njenih sto snaha na jednom sličnom razbojištu u Staroj Indiji: prevrću ratnike pokidanih ruku i nogu — one s jedne strane, a šakali i
Strahinja, izdajnik i branilac otadžbine u Kneževoj večeri, Marko i neki njegovi protivnici u nizu pesama, dobra i zla snaha u pesmi Jakšići kušaju ljube, mladoženja starac i mladić u Udaji sestre Ljubovića.
Seja bratu kroz plač odgovara: „A moj brate, vojvoda Momčilo, kako ću ti puštit krpu platna, kad je meni snaha Vidosava, moja snaha, tvoja nevjernica, savezala kose za direke?
kroz plač odgovara: „A moj brate, vojvoda Momčilo, kako ću ti puštit krpu platna, kad je meni snaha Vidosava, moja snaha, tvoja nevjernica, savezala kose za direke?
Kad ujutru jutro osvanulo, pošetala Velimirovica, mila snaha Vuče dženerala, po bedenu grada Varadina; ona gleda niz polje zeleno, u polju je opazila Marka.
Ljutite se u dvor povratiše, oštro hode, a oštro govore: „O naš brate, Vlašiću Radule, neće snaha konja da odjaše dok ne vidi za koga je došla“.
Brže piši list knjige bijele, prati knjigu miloj šćeri mojoj, šćeri mojoj, a toj snasi tvojoj, da se tvoja snaha preudaje, da mi sliku traži prema sebe, a ti rđu traži prema tebe“.
derte iskazao, no od derta pogleduje ljubu: „Ljubo moja, nu me sjetuj sade: al’ ću snasi knjigu opraviti, da se naša snaha preudaje; al’ ću slati, ali slati neću?
Dosta mi je i muke i ruge: nasmija se sva gospoda naša, a šapatom zbori sirotinja, đe mi sjedi snaha isprošena i kod baba i kod stare majke, a đe sjedi za devet godina. Znaš, sestriću, ne znali te ljudi!
mene izgubiti glavu, evo tebe stotinu dukata; sedam brata, sedam Perovića hoće dati sedam dževerdara, sedam snaha — sedam vijenaca, snaha moja Cv’jeta Radulova hoće dati v’jence i oboce, majka moja Cuckinju robinju, još ostalo ruho iz
glavu, evo tebe stotinu dukata; sedam brata, sedam Perovića hoće dati sedam dževerdara, sedam snaha — sedam vijenaca, snaha moja Cv’jeta Radulova hoće dati v’jence i oboce, majka moja Cuckinju robinju, još ostalo ruho iz sanduka; a moj babo
mogoh, pobego m. pobegoh, sastado m. sastadoh, nji m. njih, njiov m. njihov, samorana m, samohrana, snaa m. snaha, stra m. strah, pra m. prah, vala m. hvala, uvatiti m. uhvatiti, itd. itd. Vrlo su česti i zastareli oblici: njga m.