Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
kažu da je odma’ sutradan, kad je doš’o, bio i prsten. — E, bilo đavola! I vi to, bože, slatka snaš’-Pelo, odma’ tako verujete?!
Bog zna ’oće l’ i živ ostati! — O, o, zaboga, šta čujem! — E, a sad zbogom snaš’-Pelo. Žurim se! Zbogom! Zbogom! — reče pa se požuri, al’ se najedared saplete na vratima avlijskim. — Ju!
— Ju, »hozl«, grom ih spalio! I baš sad kad sam u najvećem poslu! Molim vas, slatka snaš’-Pelo — nemam kad sad da se toaletiram kad imam eto drugih poslova! — neka prenoći kod vas, a ja ću već ujutru poslati.
No, lepa parada! — Bo’me! Kakvi su obešenjaci — bilo bi vam sutra... — Juf, snaš’-Pelo, nemojte mi ni spominjati. Bolje u zemlju da sam propala! Ubio ih bog, svud se oni moradu da strefidu. Muškarci!
Pa još oni paorski muškarci čim vididu, a oni spevadu šorom. O, o, mog malera nema nigdi, slatka snaš’-Pelo! — Ubio ih bog! — Samo, molim, ni reči. Ni reči. Znate, čula sam od frau-Cvečkenmajerke.
Odmah za njom krenu se i snaš’-Pela, pa zaredi po komšiluku. Ona nije ni ulazila u kuće, nego je s avlijskih vrata vikala i dozivala domaćice i
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Gledaj da se malo nalickaš, da mi praviš paradu. SULTANA: Šta, ja na bal sa slepicama? SRETA: Tu će biti i snaš Anđa. Danas pere kapu. Znaš, neće biti pravi bal, nego naše društvo.