Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Krv joj jurnu. Htede da ustane, viče, ali nije mogla. Jedva se digla i odmakla od Ite. — Snajka — poče on, kajući se i ne gledajući u nju. — Kuda? Zar se bojiš?... — Ne, brate...
Ita, i sâm videći taj njen bol — muku da se otrgne, održi, da mu se pokaže samo kao sestra, snajka, a ne drugo — i gledajući kako se muči od bola, samo se izvio i, darovav je, izašao! Ona ga je nesvesno odgledala.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Valjda još imaju za njega sobu u novoj kući. Mora da se pozdravi... — Dobro veče, Simka... snajka! (Nema smisla, zagrcnula se od radosti, ništa joj nisam doneo.
(Sa slugama? I s njima da se gnjavim.) Dobro sam, Mijate. Nisam ostario. Ako je hladna soba, Simka... snajka, posle naloži, idem. (Brbljam, samo brbljam. Večeras moram sve svršiti. Moja soba... Vukašinova soba.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pop je držao čitave propovedi i govorio glasno kao da ga sluša cela parohija. A ja sam rekao: „Snajka, pobratime, da Bog da celoga veka bili srećni kao danas.
Skoro će Vujanovac. Krivo mi je što stižem po mraku. Kako li ću zateći pobratima? Kako izgledaju snajka, deca? Boba, svakako, velika devojčica?
Deca spavaju. Na koga liče? Snajka se, znam, satrla spremajući kuću. Sav gorim od nestrpljenja da u onoj istoj sobi, u kojoj smo razgovarali uoči njegovog
Ali ko je taj nitkov što se usudio oklevetati jednu ženu kao što je moja snajka? Od onda se, istina, nismo videli. A divno je i neviđeno bilo onoga dana kad je on s pukom ulazio u Novi Sad.
Ali u tom naprezanju koje mi je snajka olakšavala pridržavajući ga, ona i ja dodirnusmo se nekoliko puta n uvek se čudno pogledasmo.
Biće rusvaja. Jest, jedino čekam da se snajka malo smiri. Jer ne bi bilo lepo, časti mi. I žalost ima svoje vreme. I celo moje moralno biće pobunilo bi se...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ha, pobro, je l’ to snajka? Živa i srećna bila! Gle đavola kakvu je curu prevario. Starče, kažem ja tebi da je valjano! — reče, okrenuvši se Vuju.
— Ehej, more, pobro, da ne stradaju tvoji čuperci! Vi’š kako je snajka oštra — reče Radovan i trže se sam, pa, da bi taj nezgodan izraz zagovorio, on okrete: — A što ste se, deco, tako
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Pa si zborim u pamet: „Bož’ke, koja će mi sag bidne snajka u ovej poklade!?...“ A lepe, pa ubave što su — lelee, Jevdo, oči da si ne skineš sas nji’!
! Bata-Tasko zašto, iskoči do teb’ te?... — Ama ne znaješ ti ništo! — brani se bata-Taske. — Vika me snajka, ete, zaradi niku tapiju i livadu... — Zaradi nekoseču livadu, — znam de! Sol ručam, majke...