Upotreba reči snu u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

“ On se maši rukom u nedra, izvadi jedan mali sudić čudnoga izgleda. (Ja onaki nikad nisam videla, samo to jedanput u snu.

Ah, ta ko bi žalio za nju krv proliti?... Od ono doba jednako me polazi, dođe mi na snu, na javi, u po noći i po danu; sedne do mene, pa me lepo razgovara, pita me kako mi je...

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Dečak se, u snu, okreće na drugu stranu. I kroz leptire gleda kako ona, bosa iz letnje kujne niz stepenice, silazi u baštu, seda

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

To načine da te bog sačuva i sakloni... Načine od zdrava i čitava čoveka nakaradu! Da ga u snu usniš, bi se uplašio, a kamoli da imaš s njima kaka posla.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Marinka poče ostavljati pamet. Kruški izide san na oči. Njemu se učini da je baš ovo drvo u snu video. Htede zamoliti da ga uklone odavde, ali mu se reč uze. — Dede, Zavrzane!... Dede, pobratime!... Na posao!

” 2. KUĆNI PRAG Sputila se noć. Polje je mirisalo barutom... Ustanici se povukoše u česte pod drva da ih ne bi na snu „bila vedrina.” Stanko se našao pored oca. Ja ne znam, ali ima trenutaka kad i radost okameni čoveka.

U snu ja gledam ona brižna čela što dižu oči k nebu, i na onim zboranim licima vidim kako se mole, a ne nadaju se ničemu ni o

Dučić, Jovan - PESME

A polazak kada zapevaše zvona, I kad mirno kovčeg podigoše bledi, Tada, kao u snu, osmehnu se ona. DALMACIJA Iz Splita Sa kapele jedne, sa starog vrhunca, Polagano zvoni. Sve je mirno tako.

Svoju veru nađoh u svom snu o veri... Tvoj nož ne ubija nego blista blistom... Jer ti beše trenut u mojoj himeri, Moj san o dobroti i vera o

Njegove studene oči od čelika bile su uprte na ogromni grad, zaleđen u jednom strašnom snu. Stotine praznih mostova gurili su se nad belom rekom u kojoj je tinjalo nekoliko zvezda. Noć je bila studena i tužna.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Tada ja vidim devojku, devojku kake samo na snu dolaze! Ona se ispravi i poverljivo mahnu rukom, i tako slatko kaže moje ime: „Janko, Janko”, i onda još nešto, ali ne

Ali snu ne zapoveda đeda, niti se on boji njegove kletve! Anoka se diže. Pogleda tamnu sliku Petrije više sebe. Naprasno joj

a s bijele brade curi kap po kap i čisto se zapuši na njenim obraščićima I taman se pop naže da je poljubi, a dijete u snu mahnu rukom, okrete se na drugu stranu i nastavi spavanje. Duboko pop uzdahnu i zavali se u postelju.

Ohladio sam se. Ti si se nasmejao snu koji sam ti poslao i ja se sad smešim i tarem ruke kô Čifuti kad podvale stari šešir pod nov. Ohladio se, rekoh.

Napišem pismo, i ne znam mu više sadržaja. Znam samo da je počinjalo jednim snom, i u tom sam snu otprilike nacrtao kako sam ja zavoleo Nemicu koja nije lepa, koja je puka sirota i kojoj su već dvadeset i četiri

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Crkvenjak Arkadije, kad siđe sa zvonare pa vide ko je u oltaru, lepo se skameni čovek većma nego kad mu se na snu javio sv. Nikola i naredio mu da kaže Janji grku da kupi crkvi treći polijelej i da povisi crkvenjaku platu.

A ja opet tražim, a ona, šta mislite? Zavukla se iza klajderštoka, pa se sva predala čitanju, a noćom u snu sve govori iz knjiga: »O, Edmonde, mi se moramo navjeki rastati!« A ja je pitam: »Šta ti je, ’rano?

« A ja je pitam: »Šta ti je, ’rano? Ti si opet nazebla«, a ona opet u snu govori: »Mene je nemilosrdna sudba, kaže, drugom opredjelila!« Al’ sve to govori na nemecki, pa dođe mnogo lepše!

A Juli došlo čisto čudno što se Šaca tako čini nevešt, a u snu joj tako mio i iskren i tužan bio, a sad prilično raspoložen. To je zabole jako.

Tek posle toga sna Šaca joj je došao mnogo miliji, jer je tek u snu videla koliko bi joj teško bilo kad bi ga izgubila.

Nije potrajalo dugo, a ča-Nića se stade u snu smešiti. Blaženi osmejak mu lebdijaše na usnama ispod brkova koji su bili onako po banatski potkresani, pa izgledali

— Oho! Pa to ti meni nešto krupno kazuješ! — Takve sekiracije što smo ovo dana od nji’ imali, ne bi’ ni u snu snivala, nit’ bi verovala da mi je pre toga kogođ rek’o da će do tog doći. — Pa šta kaže onaj paor?

I šarovi se povukli pod ambar, pa ređe laju. Povazdan spavaju pod ambarem, a lanu tek u snu kad im, to jest, što neprijatno i strašno dođe u snivanju.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Šta se u kući, od kako je on umro, dogodilo. Ko koliki porastao, oženio se, udao. Koliko puta on, mrtvac, u snu im došao, te se videli, razgovarali. Kakav je došao: ljut, prek. I zašta takav? I plače se dok god traje služba u crkvi.

— Tugo, Mito, domaćine! — Lele, sinko! Tugo čedo! Pa što mi se čedo u snu češće ne javljaš, ne dolaziš? Dođi, sinko, javi mi se, te majka bar češće da mi te viđa... — cvili već iznemogla majka.

Vidari, gatari na sve strane počeli da niču. Takođe sveci počeli pojedinim ljudima u snu da dolaze, proriču im... Pre, ovi prosjaci i svi drugi božjaci većinom neki od njih se razilazili i gubili po obližnjim

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

„Neba mi moga — mislio je Jurišić koji nije mogao spavati — sav mu je izgled čoveka koji je stalno u snu čulnog života; i tu, čini mi se, ne vredi nikakav napor ni pokušaj vladanja nad sobom.

Da mi je da sam pametna kao ti, pa da nađem nove, nikad nerečene izraze ovom osećanju, ovom blaženom snu, iz koga me ti, je li, dragi, nikad nećeš probuditi, je li da nećeš? Pogledaj kako drhtim, kako sva, sva drhtim.

tada mi se tvoje lice, u koje sam gledala tako izbliza, činilo nejasno, tuđe, sasvim drugo od onoga što sam ga u onom snu videla. Pojmiš li me, mili?

Afrika

Treba videti sa kolikim vas očajanjem pita vaš saputnik, koji je slučajno bio zaspao u kolima: da li je u snu možda klonuo tako glavom da su mu zraci padali na potiljak.

Stepenice su toliko strme a prolaz tako uzan da se u jednom mahu kao u snu pitam: hoću li se probiti unapred, hoću le se izvući unazad, ili ću tako ostati?

Nisam spavao ni nekoliko minuta kad se sa užasom probudih. U snu sam se setio da sam glavu priklonio na grudi i da su mi donji deo potiljka i vrat tako izloženi suncu.

I umoran i uspavan bio sam zadovoljan da sam tu. Govorio sam sebi u snu: „Lepo je da si tu!“ U ponoći smo produžili.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

SELE SE, JADNI, U ROSIJU, A SMEJU SE, I PLAČU 422 XX PUT U ROSIJU VODIO JE U VISINU 442 XXI U ROSIJI U PAVLOVOM SNU 465 XXIII ROSIJSKA KOMANDA BILA JE: ATAKA, ATAKA, ATAKA!

Varvara je imala lik kipova koji se, kao u nekom snu, smeše. „Petre! Ajde! Ajde! Vrime je! Triba ustati. Znaš da će Pavla da vode!

Njegova žena, Ana, imala je sad svoje drugo dete i bojala se da joj Đurđe, u snu, onako debeo, dete ne priguši. Terala ga je iz kreveta, a on bi se onda, jadan, svio oko njenih nogu.

Pa bi se snuždio. Trifun nije bio samoživ čovek, niti zao otac, daleko od toga. Nije ni u snu pomislio da bi mogao da ostavi tu decu, i ide sam u Rosiju. Ne bi na to pristao, ni za živu glavu.

Izumrlost njegovih sunarodnika u tolikom broju, da se činilo da se to dogodilo u nekom, ogromnom, snu. Bila je to tišina koja zavlada, kad čitave povorke mrtvih odu. I samo psi, ostavljeni po selima, u noći, urliču.

Bio je ošamućen patnjom, kad je u Taban bio stigao, kao sužnji, koji sa vešala uteknu. Sve je radio i govorio kao u snu.

Ipak, najstrašnije je bilo u tom snu, da se smehom završio. Smehom koji ga je probudio. A probudio ga je sa slanim suzama u oku.

Žena mu se, u tom snu, ukaza, onakva, kakva je bila, kad se to zbilja, u Neoplatensi, odigravalo – bleda, kao da je na njoj ostala mesečina,

Ukaza mu se u snu, kakva beše pre nego što iziđoše pred svatove, kad ga je privukla pred veliko, okruglo, ogledalo, Varvarino, da ga,

U tom svom snu, na putu, Pavle usni svoju mrtvu ženu, kako leži kraj njega, polugola, providna, i šapuće mu. Bila se prolepšala, za

Njen muž je to tek sad, posle njene smrti, uvideo. Tek sad je, u snu, pamtio njene krupne, tamne, oči, suzne kad bi uživala dugo, u zagrljaju, sa suzama, koje su se zadržavale na oku.

Pavle je u snu, sad, imao da gleda, kako mu žena igra, u svom lakom, providnom muslinu, i da je pamti kao mesečinu.

Teodosije - ŽITIJA

devičanskih spona kao od gore velike, po čudesnom Danilu, kamen Hristos otrže i sve idole besovske satre, javljanjem u snu podiže dušu njegovu od uninija, govoreći: — Imajući mene kao jemca kod cara sviju, Sina i Boga mojega, i zbog ovoga

A na drugoj — višu od nebesa, koja mu se javila u snu, neizrecivu Goru Božiju, svečistu caricu, Devu i Mater toga samoga Hrista cara i Boga našega.

Svečanost je bila velika, i veliku ljubav i veselje car zbog svog zeta priredi. Te noći u snu, u liku svetoga, anđeo Božji nagovori cara da da svetoga i da bude odnesen u zemlju naroda svojega.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Nema intimnog života, nikada se ne govori o ljubavi, osim ako im se ta reč u snu omakne. Sanjari se najčešće o junačkom životu.

U Makedoniji su mi govorili: „Mi i u snu bežimo ispred Turaka i Arnauta.“ Istina su se od pre dvadesetak godina pojedinci oslobodili ovog straha; ali to nije

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

mrdnu Ili da bar trepnu Nijedan da se pod kamenom makne I jedan i drugi se polome I umore i od umora zaspe I tek u snu kosa im se digne na glavi (Ova igra dugo traje) LOVCA Neko uđe bez kucanja Uđe nekome na jedno uvo I iziđe mu na

ni vezan u čvor Ni sveden na običan prut Nemoj da me plašiš Neću ni pečen ni prepečen Ni presan posoljen Neću ni u snu Nemoj da se zavaravaš Ništa ne pali neću 4 Napolje iz moga zazidanog beskraja Iz zvezdanog kola oko moga srca Iz moga

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Kroz sve to ja sam prolazio kao kroz san, čak sam osećao i divnu neodgovornost kakva se oseća samo u snu, ali je Rašida postajala nestrpljiva.

Ponekad u snu, viđao sam sebe kako mu bacam kamen u glavu, njega kako pada, sav krvav, i majku izbezumljena lica. Bio sam srećan što

Bio sam srećan što se to ovaj put nije dogodilo i što ću mamu od sada viđati bez njega. Njega nisam želeo ni u snu da vidim. Kad zatvorih vrata za sobom, uhvatih sebe da se smejem na sav glas. IV - Keziš se kao idiot!

Gradić se činio kao zaspalo dete, ali to je bilo pogrešno poređenje. Karanovo ni u snu nije spavalo do kraja. Kao mačka koja polusklopljenih, suženih očiju vreba miša, i Karanovo je poluotvorenih prozorskih

Levi, Stanikin, bio je prazan. U desnom se matori kezio u snu. Krevet u kome je spavala Vesna nisam mogao da vidim, ali bilo bi svejedno i da jesam.

pedeset godina čekanja i nisam znao kako se neko oseća ako mu se čini da počinje dohvatati život, kao što se u žednom snu dohvata vodu.

Vesna je već videla šume i polja naseljena zečevima i smešila se onako kao što se dete smeši u snu. - Svejedno bi ih pohvatali! - rekao sam.

Osećao sam kako se u njenim očima rastvaram deo po deo i to je bilo čudno, to osećanje. Nešto kao kad u snu vidite kako nestaje onaj koga nazivate svojim imenom.

Zatim mi je na pamet pala Rašida, malo sam se začudio što je nema, a onda sam zadremao. Čuo sam brodove u snu, pisak vozova, šumno, divno žuborenje putovanja, u stvari.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Sažalitelan pogled baci na njega. Volela bi da ga više nije videla. Dosad barem u snu, u fantaziji, pratio je lik mlađanog Šamike; kod nje je Šamika uvek bio mladić kao Ahil.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Ni u njemu zvezdu, kao u snu. Trčeći kraj konja i uplakanih žena, koje nisu puštane dole, do čamaca, ljudi su se okupljali, dovikujući se.

ni jednim pogledom, pokretom, dahom, on se jednako nadao da će se to desiti nekako bez ičijeg znanja, skriveno, kao u snu. I, naročito, bez ikakve nesreće.

Niko to neće saznati. Bio je uveren da će i ona ćutati. A sve će se dogoditi nekako kao u snu. Oboje, izmeću ta četiri zida, mogu mirno da čine što hoće.

Ne, ovoga puta, neće se više vratiti. Katkad, u njenim uspomenama, on će joj se javljati na nekom brdu, u nekoj šumi, u snu lep kao jelen u proletnom sutonu, ali biće dana kad će joj biti odvratan, kao neki medved u smradnoj pećini.

Tako se ugleda, u snu, strašni neki medved, kad se bežeći iz šume, od vukova, iznenada, istrči pred neku stenu. Tako pade i gospoža Dafina,

Po razbacanom senu ležali su mu ljudi, kraj konja koji su udarali, tupo, kopitom u zemlju, u snu. Psi, okupljeni začuđeno i zadivljeno oko njega, jer je bdio, dahtali su od žeđi i gladi, vijajući se preko dana, čak na

što se spuštao po urvinama u belim potocima, punim kamenja, iznad kojih visovi više kao da nisu bili pred njim, već u snu. Čist sjaj plavog neba ukočio mu je oči, tako da je ostajao dugo, nepomično, zagledan.

Tri dana, dok je Karlo Lotarnnški prebacivao vojsku, proveo je u spavanju opivši se. Dva lica mu se javljahu, u snu, dve glave koje beše rasekao svojom rukom.

Za ćerkom mu iđaše, po snu, najmiliji svetac njegov, kome su i on i brat Aranđel, hteli da podignu crkvu(nad očevim grobom, despot Stefan

“ Pošto je tako, zaspav kao top, razgovarao u snu sa svetiteljima i anđelima, hrčući, nije se probudio ni onda, kad ga voda prevrnu, zajedno sa kolibom, u duboki

prešao je Rajnu posmatrajući svoja dela kao da ih neko drugi čini, gazeći među lešinama kroz zapaljenu ulicu, kao u snu.

kao pod nekom zelenom, beskrajnom vodom, u kojoj bi ublažena bila svetlost dana, u kojoj bi mu telo kretalo se kao u snu, po kojoj bi mogao da se ispruži, da ga voda nosi, nosi, kao njegove lađe, kad nema vetra, lako i nečujno.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

“ Onda će joj se, kažu, sigurno javiti suđenik u snu.⁹ U Popovcu devojke uoči Đurđevdana naberu razne trave: zanoveti, zverice, ribice, povratiče itd.

¹⁴⁰) Đavolski duh veštice, koji u snu iz nje iziđe, pretvori se u leptira, kokošku ili ćurku.¹⁴¹ Veštice najviše napadaju noću, a posebno je izrazita njihova

Neke majke (iz okoline Sombora) pre spavanja umivaju dete da bi oterale uroke i osigurale mu miran san. Ako se dete u snu trza i nemirno spava, onda se majka svuče i gola pređe preko kolevke tri puta da se dete ne bi u snu plašilo.

Ako se dete u snu trza i nemirno spava, onda se majka svuče i gola pređe preko kolevke tri puta da se dete ne bi u snu plašilo.

⁴⁰ U vezi sa spavanjem postoji jedno zanimljivo verovanje o tome šta znači kada se dete u snu smeje, odnosno plače. „Kad dijete spava, pa se u snu posmejkuje, vele: ... kraj njega stoji anđeo i šali se s njim.

„Kad dijete spava, pa se u snu posmejkuje, vele: ... kraj njega stoji anđeo i šali se s njim. U toj šali kad mu rekne: ’umrijeće ti otac’, djetetu i

i junaštvu kao najvišim vrednostima, „nema intimnog života, nikada se ne govori o ljubavi, osim ako im se ta reč u snu omakne“⁵, kaže Cvijić. opisujući dinarske ljude u plemensko-ratničkoj zajednici.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Uvukli smo se na prstima u njen sobičak kroz neke tamne hodnike i prostrane sobe, u kojima se čulo meškoljenje spavača u snu, i tada, pošto je navukla rezu — pokazala mi kartu trećeg razreda za Pariz.

Bilo je to kao u nekom snu — ja često sanjam taj grad, prolazim njegovim ulicama, a niko me više ne prepoznaje, osluškujem razgovore,a ne mogu

ga posle kako se zovu one travke, i zašto ne proda tajnu toga leka i obogati se, a on im reče da je tu tajnu doznao u snu, a možda to i nije bio san, kazao je, onoga dana kada je ležao na jednom kamenom zidu, a njegovog psa ujela zmija.

Devojka se okreće u snu. Vidi njene trepavice koje senči san. Njene nozdrve podrhtavaju kao u mlade, skupocene zveri.

Matavulj, Simo - USKOK

bog zna koliko se puta, tobože, topio i uvijek, čudom njekim, spasavao i šta sve po svijetu nije vidio, čega se ni u snu ne priviđa! Mlađi su ga rado slušali i hvatali u laži.

I tako na tvrdoj zemlji, i tvrdu snu, crpahu novu snagu. Na tome stravičnome mjestu „Duge krvave“, bjehu mnogi grobovi pređašnjih četnika, te se njekom od

“ — Hm — učini Marko. — Too, too-oo, ne mora baš slutiti na zlo, ali lijepo nije! — Kladio bih se da si to mene u snu vidio! — reče Krcun smijući se. Vođ reče: — Da mi je po čemu znati da Mušović već nije prošao.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

otrežnjenja dođe, jedanput će se potruditi zlobni poljar, drugi put osorni otac, koji nogom ruši ono što je dete u budnom snu napravilo: Tamo ispod jabuke, razvaljen i opljačkan, dućan viče i zove dućandžiju. Zove beskrajnom detinjom tugom.

uma i duše: Prošlo je otada već šezdeset i više godina, brzo se zaboravljalo i ono što je juče bilo, i tek ponekad, u snu, on je ponovo doživljavao ono svoje uzbudljivo noćno putovanje, ponešto izmijenjeno, a ujutro se budio vedar i lak i svaka

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

toga nije pisao, i tek krajem osamdesetih godina javlja se malim popularnim filozofskim radovima (O hipnotizmu, 1888; O snu i snovima, 1888; O sofizmima, 1889). Početkom devedesetih godina on se, iznenada, baca na književnu kritiku.

Samo, ta »radost života« iz prve mladosti se gasi. On nije egoist koji živi za sebe i u svom snu lepote, u prirodi ne gleda samo igre svetlosti i boja no i čoveka koji u njoj živi.

Radičević, Branko - PESME

Opet gledam ja znanu putanju, Ali nema tu na njojzi mome, Noćas u snu oda tuda s njome, Zaš i jako ja ne odam danju?

Dan i noć ja mislim samo na nju, Nojca ide — moma preda mnome, Zar ću samo u snu biti s njome, Nikad neću, nikad, Bože, danju?

Ta čudo je, pobratime mio, Ni u snu ga nesi nikad snio: Kakva stasa — lice kâ zorica, Oko bistro lepše neg Danica, Danica nam nosi belog danka — Ta

Al' gde ne bi tužna jadna bila, Kakav noćas sanak je usnila: U snu njojzi sunce pomrčalo, Pa s' na zemlju dole saurvalo, A krom vojna njezino srdašce I ne znade za drugo sunašce:

O, Bože dragi, prevelika čuda, Što oko u snu gleda moje svuda! 51. Sve lepše i lepše zvečala je gudba, I okolina micaše se sva, U jedno sve je vukla neka

95. I čeznenje na daleko Srdašca se njemu lati, Kao u snu, slatko, meko — Al' što sanak može dati?... Oh, eto ga, beše malo, A sada ga već nestalo. 96.

XXIV Ona stiže, pa s' okrenu, Tamo, tamo, oh nazada, Svojoj majci jadnoj glenu, Koja možda spava sada? Pa i u snu Boga živa Seća na nju nevoljnicu, U nj se uzda, dalje sniva; Već je vidi u zdravljicu: Kako li će, sanče ludi, Biti

“ — Ništ' on ne ču, ništ' ne vide, Kano u snu za njom ide; Ona zbori, on ne sluša, De li mu je bedna duša? Mesec sinu, a ti, reko, Sinu njima nedaleko, Još dva

Ali jedna stoji nad naćvama, Zamešuje brašno suzicama, Nju je čudna spopanula tuga, Čini joj se, izgubila druga, U snu njojzi sunce pomračalo, Pa s' na zemlju dole stropoštalo.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Pametna đedova glava! Stojim tako u obasjanoj noći, pred hladnjikavim nezemaljskim vidikom kakvi se javljaju samo u snu, pomalo je i strašno i tužno ...

i sjetna pogleda vadila ispod jastuka plavo i crveno cvijeće, „Vida“ i „Vidu“, koje je sinoć tamo stavila ne bi li u snu vidjela svoga suđenog.

nešto ...Podskakuje ti za njom srce kao šuto jare, a ti više ne znaš jesi li budan ili gledaš u snu, jesi li pri sebi ili si benast, da li si još čovjek od ove zemlje ili te već nečastivi zauzdava i uzjahuje, pa da s

Sve se razriješilo naprečac i onako kako niko nije očekivao ni mislio. Opet kao u nekakvu snu, činilo se zabezeknutom Dani.

Dočeka i to što se ni u snu ne vidi: propade država, svemoćna vječita Austrija, a sunce ipak ostade na nebu, ostadoše posne njive i seljačke brige,

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

On nije imao dokazano ono što su tebi još pradedovi dokazali. Što je tebi sigurno, njemu nije. On i u snu mora da strepi, da osigurava.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Kako žalim što san ode te i ti s njime! Kako bih voleo da to ne beše samo san, san i ništa više. Ali hvala i snu. Slađe je snevati nego li zbilju gledati i gušiti se od navrelih osećaja, uspomenâ i teška, hladna, samotna života...

A taj je život bio: Ita. Ali, uvek tada kao kazna, usred toga, u tom slatkom, teškom snu o Iti, pojavio bi se on, pokojnik. Ništa ne govori.

Kostić, Laza - PESME

PROLOG ZA GORSKI VIJENAC Na Lovćen gledah u snu, s Cetinja, pun zazora, kâ negda, djetinja. Ispitljiv, al' u smjernoj molitvi, prozborih onoj svetoj kolibi: „Pjesniče,

njoj oči u večnoj noći, ta neće biti, oh, neće moći: gvozdeni šiljci, slepila kleta, stopili bi se od njena gleda; al' u snu, možda, s njegovih grudi? Oh, — da poludi!

Dođe mi u snu. Ne kad je zove silnih mi želja navreli roj, ona Mi dođe kad njojzi gove, tajne su sile sluškinje njoj. Navek su sa njom

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Car joj učini po molbi, ali pri svem tom carska kćer opet podozrijevaše na sluškinje. Da bi dakle i u snu viđela i onoga, koji sve sa astala pojede i popije a poslije svijeće joj mijenja, uhvatila, namaže oči nekakvom travom,

onoga, koji sve sa astala pojede i popije a poslije svijeće joj mijenja, uhvatila, namaže oči nekakvom travom, koja i u snu daje vid, pa onda zaspi poslije večere.

U snu se zaljubi u nju tako silno da, kad se probudio, odluči ići po svijetu i tražiti je. Kad se dobro spremio n uzeo dosta n

Što smisli to, na zlo brza, i učini. Stane, dakle, pripovjedati caru kako svake noći gleda u snu strašila: njihov sin postao ujedanput veliki pa cara, kao, s prijestola zbacio i njih svijeh u argatluk otpravio.

ĐAVOLU SVIJEĆU PALIO Nekakom čoeku, koji je danju đavolu svijeću zapalio, dođe đavo u snu i zapita ga šta će da mu da za to, a čoek odgovori da mu kaže đe ima novaca u zemlji.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

stanija: Uha! Kako je to lepo. ljuba: Ah učini, da s’ na mene U snu mila sažali. stanija: Kad bi bila luda. ljuba: Da me s toplim ljubve čuvstvom U mečtanju zagrli.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

znali da do njih ne možete da stignete autobusom iliti tramvajem, nego samo kolima, oću da kažem, nisu mogli ni u snu da pretpostave da će neko biti toliko lud da odvaja pešaka sve do Košutnjaka da bi samo pio čaj.

“ Mišelino, naravno, šta će, isfura napolje i znate li šta učini? Nikada to ne biste pogodili, čak ni u snu! Više se nikada ne vrati u štab!

Prava ljubavna seansa! Tako sam sedela i posmatrala ga dok diše u snu, a malo sam mu merila i dužinu trepavica. Načnem malčice starog TADZIKSADVINSOVHOZTRESTA, tek radi književnog iskustva,

— Malograđani! kaže s prezirom, ali da je u tom trenutku bacio pogleda iza sebe, ne bi to ni u snu izvalio! Iz plakara se, naime, pojavljuje maman živopisno odevena u stare farmerke, duboke ribarske čizme koje joj sežu

sam poznata po tome što, kad preuzmem banku, ne mogu satima da se zaustavim u blebetanju, pogrešiće svako ko makar i u snu pomisli da neprestano vodim monologe, osluškujući kako mi zvuči glas u kupatilu!

Malo-pomalo sasvim je izludeo. Najpre ga ostavila žena zbog mentalne svireposti (buncao je u snu brojeve telefona), zatim deca, na kraju — prijatelji, koji su ga izbegavali kao kugu. Totalno eskivaža, kad ti kažem!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

KUPINOVO To je ono — nije ovo. Daleko je Kupinovo. Nije devet nego osam. U snu li sam ili što sam? Nije ludnja — Reč je ovo. Zvezde jede Kupinovo. Trule sinji sni iznutra.

Prestižem li crnu prelju? Je li viđu što i velju? II TRŠIĆ U taljige milogledne Vuk s Filipom u snu sedne. Oko klena i jasena lete gusle i pismena. Iz Tršića istreperi u oblake jat pa jeri.

Trošni zvuci iz Tronoše, u trepetu vrh azbuke, trzaju se, kupe, troše. U snu su mi Rađevina, žetelice, vodonoše, jednobrodna građevina i dodole, krstonoše. Zmaj šestokril, lađarica!

daždi, lije. Subota je - jesen gnjije. Pomrčina. Među nama samo Drina. Vidi li se ili, u snu, čini mi se: pune zdele mladu metvu piju pčele, zelen hrid utvu lovi sin ti Vid?

Otpala je ploča s klina. Mrzne u snu detelina. Perunika krunu svila u predvorju ništavila. Leži zmija ispod snopa. Otklopljena zjapi strofa.

Kapne mjesec katranom. Okadi me, majčice, miloduhom, šafranom. BAJINA BAŠTA: BOLNICA U vrućici putujem: u snu zveče orasi, dvokolice truckaju. - Mjesečina, makadam. Vo i krava vuku me.

uz žamor raži, selo se ceri lajući laži. Tek zrno zobi, Dok beže zveri, u snu se zdrobi. KAČARA, MESEC POJEDEN Kačara: Mesec pojeden, usnuo kazan čučavac, razmrežen pauk gubavac, pacovi,

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

A Žuća, opet, saznao davno kako je tamo zabranjen post, povazdan, kaže, jede se slavno, i u snu glođeš praseću kost. Onoga ko se na jelo duri, pečeni zeko po selu juri.

Zaspao Ćosa brašnjava lica, al gledaj čuda, ne lezi vraže: hiljade zvijeri, milion ptica u snu mu došle da brašno traže. Dobar je Ćosa, nikada lakom, pa daje brašno po mrvu svakom.

“ Idu, idu, kad na grani, nešto čuči, more mani, ni u snu se to ne snilo: strag lepeza, naprijed šilo! Ni jednome ne bi milo!

A kod nas mećava gudi, zavija, čuda stvara, dok mali Sima sanja šume Kilimandžara. Sanja i u snu gleda afričke tajne pute, na njima slonče, majmun i lav od vune žute.

“ A kad je stigȏ nadomak mlina, iz trave skoči, zalaja: „Stoj!“ Prenu se Toša u snu zatečen i samo dreknu: „Sada sam pečen!

“ Poskoči čiča, prestrašen vas, pa istog trena u vodu — pljas! Promočen čiča po vodi lupa, ko bi se u snu nadao tome, pa oči beči i gromko viče: „Što si me s leđa zbacio, some?!“ Najzad mu mačak dodade rep i čiču spasi.

— Gozbi je kraj, neko nas jutros preteče, znaj.“ „Ko li je da je, dabogda pukȏ!“ zalaja Žuća u gnevu slepom. — „U snu mu ribe ne dale mira, platio gozbu glavom i repom! Lovio gladan muve po zraku, sedio vazdan u mravinjaku!

Čitave noći mačak skitao za tragom Brke miša, brezik je mokri svu noć pitao kada će stati kiša. U snu je Žuća svu noć vijao zečevu senku svetom, a u sam osvit dren se smejao okićen prvim cvetom.

Živela apoteka! Kakva je samo šarena leja Jocina farmakopeja! Prikane, molim te, idi, to se tek u snu vidi! Gle, sve po redu i rasporedu: od slepog miša krilo, zmijske košulje malo, (od nas daleko bilo!

Maršira, cupka, skakuće živo, kad preda nj — Andrić Ivo! Eh to je muka i maler pravi, jure ga pisci u snu, na javi! Poskoči Mirko brže od zeca, zbuni ga nezvan gost: „Sigurno i on kradljivca peca, njemu sam smakao most!

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

vidovite daljine tamo gde se rub noći oslanja o klance jedan hrast oblači zlatnu košulju i u potoku se mije to se ni u snu ne sanja devojačka ramena pa zvonik i neki praotac kleči dok jure njegovog sina Đorđa čuje se topot sve na istom

dugo kao dopuna davnih dijaloga i na lestvici slatkog bruja zatrepti neka zaboravljena žica izlišno je mislim što u snu bežim u neke dublje tame kad se i na tim nebesima donjeg sprata javljaju burne eskadrile avioni providnih krila

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

MIĆA: Čega da se bojim? SARKA: Pa, velim, da ti se nešto ne javi pokojnik noću u snu. MIĆA: Neka mi se javi. Ja bih čak i voleo da mi se javi.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Nema ničega! Onda će se i ono strašno, nepoznato, ukloniti... Ali istoga časa ona kao u snu oseti, da se taj fatalni dan ne može više izbegavati, ne znajući ni sama zašto...

Tako i bolesnik gleda u snu sebe zdrava i vesela... trči, juri nekoga ili podiže ogromne terete... Probudi se i nastavlja na javi takve iste

Ona kao u snu iziđe na vratnice, pa našavši se sama u mračnom sokaku, pojuri napred, kao da je neko goni... Mrak!... mrak!...

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

ETERIZAM Drugu Ivi Andriću Moja je bajka: da se u snu dok se spava dobra čine, i da ništa nije java. Nismo znali a imali smo čedo u daljini.

A danju je čuvala dvore carske i korakom brojala sate. Na javi je duša moja bogat seljak, veseljak. Samo u snu, ko Mesec bleda i tako ko on nevesela, po svetu bludi.

I, mesto srebrnih pruga, zabrežja i reka, susrećem, kao u snu, umorne misli, svoje. A, nad trešnjama i mladim višnjama, tamnu i dugu maglu, što se, svuda, širi, u životu pred

Bezmerno je svitalo i ja, neizvesna sen, za ostrvom ovim, osunčanim vukodlakom, još u mutnom snu, u vale i pene raznesen, poskočih morem rujnim, na igru lak, i lakom.

Imale su na očima taman veo, kao baju plavih šljiva, u prahu. Imale su veseo kikot, koji katkad još čujem u snu. Bile su lepe, mnogo lepše nego što se misli, u gradu.

U ušima, katkad, u snu, ja i sad još čujem šum koraka austrijskih generala, sa tog pogreba. Koračali su korakom ludaka, ljuljajući se na ritam

U bolnici na Rijeci nailazio sam na mnoge od onih sa kojima sam nekad tako veselo igrao, ali je to bilo kao u nekom snu. Sestre Cernjajski bile su i sad lepe, i snažne kao atleti, ali su u bolnici bile blede i tužne.

Sanjala me je skoro svake noći, na žicama, u krvi. Vikala bi u snu i probudila se vičući. Zatim mi gleda u oči, usne joj drhte, miluje mi ruku, pa se smeši.

KOMENTAR UZ „MOJU PESMU“ Zimu 1918. proveo sam kao u snu, u selu. Skupljao sam pesme koje sam hteo da štampam u Beogradu i skupljao sam rukopis Dnevnika o Čarnojeviću, koji je

kaže da je lud i pust, malo stilizovan, dao bi na jednu lepu, romantičnu tugu i ponos jednog rodoljublja koje je, u snu, a sve se prvo u snu ostvaruje, sve ostvarilo.

pust, malo stilizovan, dao bi na jednu lepu, romantičnu tugu i ponos jednog rodoljublja koje je, u snu, a sve se prvo u snu ostvaruje, sve ostvarilo. Da i ne govorimo šta bi se dalo učiniti sa dubrovačkim dramama i Gorskim vijencem.

Prestaju one slatke, virtuozne forme što stoje na vrh prsta; u prirodi ništa ne stoji na vrh prsta, a u snu još manje. Osim toga ima jednu moć modeliranja bez analize, koja je vrlo lepa.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

A kada bi od umora zaspala, Isus joj se u snu javljao, razgovarao s njome i tešio je nadom na skori sastanak. Mnogo je godina Magdalena tu živela, pa je Tu i umrla.

Onda mu se u snu javi anđeo i reče mu da više ne okleva nego neka odmah pođe onamo kuda ga zove glas naroda. Starac se pokori volji

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Glavno je da ja držim da sam vrlo mnogo putovao. Putujući po svetu čovek vidi svašta, često što ni u snu nije snio, a kamoli budan mogao zamisliti.

Taman društvo u najslađem snu, a razbudi ga jedan mladi kompozitor sviranjem svojih novih kompozicija. — E, ovo je već bezobrazluk!

Vetra daj da krene nepomičnu trulu masu! Nigde vetrića... DANGA Snio sam strašan san. Ne čudim se samom snu, već se čudim kako sam imao kuraži i da sanjam strašne stvari, kad sam i ja miran i valjan građanin, dobro dete ove

sam krasan čovek, koji se baš ništa ne razlikuje od ostalih valjanih građana, pa ćete se i sami čuditi otkud baš meni u snu da dođu strašne i glupe stvari na um. Toga dana mi se nije ništa neobično desilo.

svog zavičaja u neki nepoznati kraj, u neku čudnu zemlju, za koju, valjda, niko živi i ne zna, i koja se sigurno samo u snu može sanjati. Vrljajući po toj zemlji, stignem u neki veliki, mnogoljudni grad.

Probudim se iz sna. Protarem čelo u strahu i prekrstim se, čudeći se šta sve čoveku ne dođe u snu. „Umalo ja ne potamneh slavu njihovog Leara”, — pomislim i okrenem se zadovoljno na drugu stranu, a bi mi pomalo krivo

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Ljudi se pribijaju jedan uz drugog i zdrhtavaju se. Mnogi su pospali, pa se od hladnoće zgurili. Neki u snu pruža ruku i pipa po travi, tražeći guber da navuče na sebe: misli da je kod kuće... — Pst!

zavesa na visokim prozorima, padoše na čist detinji krevetić, mali Bora sanjaše neobične snove, mršteći se kad-što u snu i trzajući nervozno desnom ručicom, koja mu ležaše prebačena preko pokrivača. ...

A sad samo ćuti, i kao da sanja, i u snu guta nekoga žudnim pogledom... Šta je ovo ?!... Kosa pođe tetki, pa tek zastade...

I Kosa, tek jednim krajičkom pameti, stade poimati, da nastupa nešto strašno ... i kao u snu vidi da se tetica udaljuje od nje ... Vrisak! ... Očajno, konvulsivno bacanje iz kraja u kraj... i opet vrisak bez suza.

U snu je vikao : »E moj Periću, ne ide to tako, neću ja, brate, mito, ja hoću samo pravdu; naposletku daćeš mi pedeset dukata

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Njega ću!« — veli Sreta u sebi, pa navuče opet guber i sklopi oči, rešen da se preda slatkom snu. — Tako! — reče glasno. — Tu sam brigu skinuo s vrata! — reče pa pokuša da hrče.

od jedne, još nije ni počeo ulaziti u svoj obični, svakidašnji kolosek, a već eto stiže druga nova, neočekivana, ni u snu nesanjana sreća. A evo kakva je to sreća bila. Kaži »Dragička!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Poglavica i u snu u ruci drži strelu, A ona buba još mu mirno šeta po čelu. KAKO SPAVAJU JEDAN SAT I JEDAN INTERNAT Na

i tašte, I svi koji znaju šta je moguće, Šta nemoguće, protivnici igre i mašte, Koji toliko Stvarnost vole Dani u snu ne beže iz njene škole. ...Jedva čekam da saznam. a valjda i ti Čitaoče, šta će dalje biti...

Na kakvom to se našao dnu? U glavi mu se lude misli zameću... Sve je neverovatno, kao u snu U kojem ne vladamo svojom pameću!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Zimi se zarije u blato, gde u letargičnom snu očekuje proleće. Za vreme prve zime posle prekookeanskog putovanja svaka je slatka voda u vezi sa okeanom već primila

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I tek, kao odahnuvši i oslobodivši se od svega ovoga, brzo i zaspa. Poče da se čuje ono njeno umereno, u dubokom snu pućkanje na usta.

Eto ta i ta pošla je još za goreg. Ni u snu nije ga snila a kamo li videla. Glavno je da je dobra kuća Sada eto taj Sofkin prosilac, taj Marko, toliko bogat, da

Do sada bar, iako nije koga volela, a ono bar se kome nadala, čekala ga, snevala i u snu ga ljubila. A sutra, posle venčanja, sve prestaje. Više nema kome ni da se nada, ni o kome da misli, još manje da sanja.

Pandurović, Sima - PESME

Bog, i nada, i razum očajan; O, ovih dana, kad se zapenuša Dubinom duše gnev skriven i tajan; Kada nas opet, kao u snu mučnom, Zagrli Beda velika i živa, A bolno srce, u trzanju žučnom, Procvili strašnom pesmom bez motiva; O, u te

Lepi, nesrećni dani. Providan sumor pao Na moje dane lako. Sad mije na sve žao, I teško, teško tako! Život u snu ne buja U ove čase gluve; Večernji dah leluja Umorne grane suve.

U IZNURENOM OSEĆANjU JEDNOM Zavesa noći alejama sivim. Jedino zimske ruže još što cepte Strašću, i ja što u snu svome živim Opet, i zvezde što nada mnom trepte Blede i setne.

MІЅERERE To beše u snu sumornom, dubokom, Očajan poraz života i nada, Pred mojim mrtvim, zaklopljenim okom Svet što se gubi i jesen što

A u duši, kao marš pogrebne pesme, Cvili, kao u snu bunovnom i groznom, Plač i strah za njima što se reći ne sme, U sumraku nada žalosnom i poznom.

Dok umorne duše, bez sreće i nade, U nemirnom snu se rastaju od sveta Sramote i ropstva, moj ponosni Grade, Duh slobode tvojim ulicama šeta.

I obiđe žrtve što se u snu snâže, Nadom na slobodu; i kad osmeh stidljiv Prve zore sine na one što traže Hleba, — on je min’o pokraj mrtve

I dok je dobro veče davno palo, A jedine zvezde trepte u slobodi, Ti u snu što te čudnim putem vodi Progovoriš glasno, s uzdahom: „Još malo.

treperi, A moje su želje i nežnosti spremne Da zagrle zvezde prošlosti u veri, U veri, da ništa čednije i draže U snu života za nas ne postoji Do kraljevski osmeh, kad se oči vlaže, Sa svake zvezde ambicija moji’.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

S njega se ne dizahu utvare odrubljenijeh glava, ni okljuvanijeh tjelesa, da im se u snu priziru. Naprotiv: pobjeda i osveta, slava i šićar — to u raznim oblicima lebdijaše im u mašti.

Ovo potonje, zaista se i dogodilo. Kako je u snu vrcao glavom, kamen mu se izmakao ispod nje, ah sad kad poteče da se (tobož) cjeliva sa djevojkom, udari zubima o cijev

A nije htio, čuješ, da leži u ćeliji, no s nama, s nama je i jeo. Pa se zar i u snu onako raspriča i zanese. Kolika sam puta na čudu bio s toga...“ „A što, vjere ti, Krcune?

“ „Nemoj pobratime te sitnice iznositi!“ upade Janko. „Ma što! nije tu nikakva zla. Priča u snu, kao što vam rekoh, pa ajde da mirno leži no se miče i razmahiva...

Jan protra brčiće, nasmija se, pa mahnu glavom. „A šta, nećeš da nam kažeš!“ „Ja, vjerujte mi, ne znam u snu što zborim niti šta je to vira!

U to ga i sanak obuzme pa mu se u snu nastavi trzavica. Sjutradan Jan je bio zlovoljan i nemiran. Nikud nije izlazio do po podne, no se sam šetao po

U Janovoj duši ne ostade jasna traga od tijeh sto dana, jer mu protekoše kao u snu. Osjećao se „kao slamka među vihorove“, ali je sretan bio, jer je šljedio nagonu srca svoga...

„Tata!“ zovnu ona lagano. Serdar ne gledaše iako mu oči otvorene bjehu. To mu se često u snu događalo, a kći mu je znala, pa se ovoga puta hjtela uvjeriti da li je budan. „Pejo!“ zovnu ona i drugom.

Pojedoh, pa mi se zamuti u drobu, braćo, e ja zbilja mnim, poginuo bih od toga iako je u snu bilo, da se ne prenuh i ne nađoh ovaj lijepi oganj!“ „I da se ne nadaš e ćeš do malo nakljukati trbušinu, reci!

Mene je prvog zadio; mene je najprvoga red da mu povrnem!...“ „Nijesam tebe!“ „Kako nijesi u snu, reče, ozebao i gladovao u nas?“ „Jest, jest“ „E, vidiš...

“ „Nijesam tebe!“ „Kako nijesi u snu, reče, ozebao i gladovao u nas?“ „Jest, jest“ „E, vidiš... Ono da rečemo, u snu se priviđa svakoga jada, i ono što nije nalik istini. Ali meni se to dogodilo, baš to na što on gađa u Cucama!

„E, te ja jedi od onoga. Šta ćeš! Svako jutro bjeh tanji u pasu, dok ne pobjegoh!“ „A, a, to je bilo na javi, a ne u snu“, prihvati s mjesta medik... „Ama, opet, što je pravo, pravo, bogatiji su nečim od svijeh ostalijeh Crnogorica!“ „Čim?

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

vračanju i gatanju su i čaranja, naročito ona devojačka: da bi se ostvarila kakva želja, u prvom redu ljubavna (da bi se u snu video suđeni i dr.).

VJEDOGONjA Vjedogonja je čovjek iz kojega u snu iziđe duh (otprilike kao iz vještice). Ovakovi duhovi po planini izvaljuju drveta te se njima biju između sebe, pa koji

(Jak kao vjedogonja). VJEŠTICA 1 Vještica se zove žena koja ima u sebi nekakav đavolski duh, koji u snu iz nje iziđe i stvori se u leptira, u kokoš ili u ćurku, pa leti po kućama i jede ljude, a osobito malu djecu.

Pošto majstori ćupriju nanovo sazidaju i voda je tako isto pokvari i odnese, kaže neimaru neko u snu, kad ćupriju treći put sazida, da se prvo veče pod njom negđe namjesti sa sjekirom u ruci, pa kad voda dođe i ponese

G) BAJANjA A) ZA LjUDE OD UROKA 1 San zaspao, a urok ne zaspao; ako i zaspao, u snu se razabrao. Dva oka dva uroka; jedno vodeno, drugo ognjeno; uzeh vodeno pa zalih ognjeno.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

27. CRNO JAGNjE. Bio jedan carev sin koji se bješe zarekao da se ne će oženiti dotlen doklen gođ u snu ne vidi đevojku koja će mu reći: „Ja sam tvoja, ja ću ti biti sretnja i rodiću ti sina sa sjajnom zvijezdom na čelu.

” I ovo nikomu ne kazivaše dok jednu noć u snu javi mu se nekakva prelijepa žena i reče mu: „Što junače činiš te se ne ženiš?

U ovi isti čas — Božja volja! — car spavaše, i u snu ona ista žena što je carevu sinu na snu dolazila, pojavi se caru govoreći: „Ustaj na noge, tvoj je sin mrtav i tvoja

U ovi isti čas — Božja volja! — car spavaše, i u snu ona ista žena što je carevu sinu na snu dolazila, pojavi se caru govoreći: „Ustaj na noge, tvoj je sin mrtav i tvoja snaha; nego uzmi travu što pod

Jednu noć dođe mu u snu jedno dijete i reče mu: „Čoeče! vidim da si sumao dušu da izgubiš i da pokolješ onu jadnu svoju đečicu, a znam da ti je

” Kad se ovi siromah probudi nađe sve pod uzglavnicom kao što mu je dijete na snu reklo pa onda put one gore, kad u njoj nađe rijeku, on pokraj nje hajde, hajde, dok dođe na izvor.

Tako oni čoek obogati i proživlje sa svojom ženom i đecom. A ono dijete što je na snu dolazilo, bio je andio poslan od Gospoda Boga koji je htio da potpomože ovoga jadnoga čoeka, i da se otkriju tajne

Ali Bog kao Bog — hvala njemu i slava! — u oni čas u koji su njojzi ruke osječene, učini te ocu njezinu dođe u snu nekakav čoek i reče mu: „Vrati se doma ovaj čas, jer je tvoja šćer život izgubila po zapovijesti tvoje bezbožne žene,

ljekar u svijetu, nanj je dovodio i obećavao polovinu carstva, ako ga koji izliječi, ali sve zafajdu; dok jednu noć u snu dođe mu nekaka đevojka i reče mu: „Ti, čestiti care, zaludu sve trošiš okolo svoga sina, i zafajdu si obećavao

Iza toga sna ostane vesela, ali ne zadugo, jer malo po tom dođe joj sin i reče da mora ići kud mu je u snu rečeno; i tako on ode a mati ostane plačući.

Car joj učini po molbi, ali pri svem tom carska kćer opet podozrijevaše na sluškinje. Da bi dakle i u snu viđela i onoga, koji sve sa astala pojede i popije a poslije svijeće joj mijenja, uvatila, namaže oči nekakvom travom,

onoga, koji sve sa astala pojede i popije a poslije svijeće joj mijenja, uvatila, namaže oči nekakvom travom, koja i u snu daje vid, pa onda zaspi poslije večere.

Sveti Sava - SABRANA DELA

U ćelije svoje pođite da biste po zakonu završili vašu noćnu službu. I tako svi sa pohvalom i u veselu duhovnom snu predajte se, sve dok podeklisijarh, časovnik čuvši da izbija i po tome sazna da je pravo vreme, igumanu ne dođe i

Stanković, Borisav - JOVČA

I cele noći tu, kod nje, ako jorgan od vrućine zbaci, otkrije se, da je pokrijem; da, kada počne buncati, u snu ljubiti i grliti jastuke, ja joj kvasim čelo i dodajem sveže vode... Kao da ja nisam živ, kao da nisam muško.

Jer ona tebe, čedo, tebe htela da sramoti, da za tebe kaže ono što ti, znam, uveren sam, ni u snu ne možeš«... (Tare čelo od znoja, straha, jeze. Izmiče se od žene, blaže): Jest, ubiću te, ubiću.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Otada, ne samo na javi, no i na snu, ništa mi već nije bilo u umu i na srcu razve velike biblioteke, akademije, škole, učitelji, gdi različne nauke predaju

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

“ Za njim, u košu, izvalila se dvojica kakve Bakonja nikad ni u snu ne usni (jer Bakonja nikad ne bi u gradu). S desne bješe starac sijede brade do pasa, a na glavi mu njekaka kapa kao

— Ne boj se!... Izlazi!... Ta znaš da Brnu ni lubarde ne bi probudile u prvome snu! — sokole ga drugovi. — Ajme meni! — šapti Bakonja, ali pođe za njima niza stube u dvorište.

Ništo mi dođe u snu i reče mi lipo i razgovitno: ajde u manastir... pa se ispovidi vra-Brni. Zapamti dobro da se zove vra-Brne, i još ćeš

Zapamti dobro da se zove vra-Brne, i još ćeš ga poznati po tome što ga noge bole. Tako mi ono reče u snu. I jevo ja potego dva dana hoda.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

TLE SAD JABUKA PADE 58 SA USPOMENOM NA JEDNU PANONSKU SOBU 59 KRLETKA 60 NOVI POVRATAK 61 TI ODE PRE SVIH 62 U SNU TE NEMA 63 NE PRONESOŠE KROZ ŠPANIJU FLOR 64 SEDIM NA TVOME GROBU 65 TI SI MOJ ŽIVOT VIDELA IZ BLIZA 66 UMESTO DA U

Prepun si zmija, majmuna. Dok negde u dnu tek tinja U setnom snu zlatna kuna. NITI Jednom nas tu, gde nas ima, Neće biti. Mi smo niti Koje vežu nerođene sa mrtvima. Nema kraja.

SKROVITO MESTO Tražio sam skrovito mesto što mi se u snu javi Po udaljenim gradovima, u jednoj senci, u glavi. Skrenuh u mračnu šumu s vidika što se plavi.

Nek jekne bar u ovim strofama Gde je reč svaka skoro pojana Tvoje sad strašno ime Bojana. U SNU TE NEMA U snu te nema, al čim zene Odškrinem ja namesto zrake Otkrivam kako već u mene Ulazi obris tvoje rake.

Nek jekne bar u ovim strofama Gde je reč svaka skoro pojana Tvoje sad strašno ime Bojana. U SNU TE NEMA U snu te nema, al čim zene Odškrinem ja namesto zrake Otkrivam kako već u mene Ulazi obris tvoje rake.

Ćosić, Dobrica - KORENI

On zaustavi disanje. Srce mu je jurilo niz ruku, brzo, i kao mali teg udaralo u lakat na koji se oslanjao. Ona je u snu ponovo ravnomerno, tiho i piskavo disala. Nije ni lepa. Ima lepših žena od nje. Isteraće je, isteraće je...

Ječi u snu, ranjen na tom tihom razbojištu. Gleda ga bespomoćno i čini joj se da i on sam, telesno, otiče kroz te odrane, oljuštene

A on postoji. Da njega kažnjava za grehe, što se noću pretvarao da spava i prežao njen san čekajući da u snu kaže čiji život raste u njoj. Čuo je samo njeno sve teže i sve glasnije disanje. Sve do jesenas ona nije tako disala.

Čuo je samo njeno sve teže i sve glasnije disanje. Sve do jesenas ona nije tako disala. Savest je i u snu muči. Bog je teškim snom kažnjava. Njemu neće da se smiluje.

u manastir! — Srećno, srećno! — radosno uzvikuje Mijat i pomaže Aćimu da se popne u sedlo. Kao u snu, Đorđe gleda za ocem što odlazi na beloj kobili. — Vidiš, baksuze, šta moja ćerka rađa! Pisni sad ako smeš!

Aćim je mislio o vešalima, sve mu je bilo nestvarno kao u snu, i to što je vezan, i što ga tuku, i što su pucali na krala, a on o tome ni sanjao nije; pa zašto onda da ga obese?

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Zar lažeš? — majka se strogo namršti, a devojčica zaplaka, i plakala je sve do večeri. Čak ni u snu nije prestajala da jeca: — Ne lažem. Videla sam ih. Svojim očima videla sam Tataginu decu!

Je li, zaista, na njoj riblja glava? Ili mu se to samo u snu prisnilo? Gledao je kako Ribolika otvara vreću, a iz nje nešto blešti. — Pa, to je zlatna lubenica!

»Šta li će s malim biti?« — pitali su se, a dečak je nastavljao da priča o čudesnim događajima kakvih ni u snu nema.

— Ja kolo jesam video — starac se naže ka čudnom gostiću i osmehnu — ali to je moralo biti u snu. Kako se zoveš? — Taško Oraško! — reče dečačić i nakloni se. — Takvo ime još nisam čuo! — reče starac.

« —pogleda ga, osmehnuvši se, a talas zadrhta od nežnosti. Od toga trena njen lik nije ga napuštao ni u snu ni na javi.

Ko zna koliko je, zatim, svetom plovio? Koliko štedeo Dok nije kupio prvi čamac? Tek u snu promaklo bi mu kroz sećanje rodno ostrvo. Da li je starac još živ?

Utonu u san kao u bunar, i užasnu se. Hujao je vetar u njegovom snu, lomili se talasi. Izdaleka ču kako potopljeni mornari zovu u pomoć, i probudi se sav u znoju.

— Možda u snu? — trepnu dugim trepavicama lutka do čijeg su mišljenja svi držali. — Ali takvi snovi nisu ni korisni ni zdravi.

posute kristalima pretvara u modri blesak, tako da se onome ko se u njoj nađe čini da se našao u plavoj svetlosti ili snu. Ali retki su posetioci koji se usuđuju da uđu u pećinu, jer pećina kao da guta radoznalce vukući im čamce na dno.

Pred njim je bio vrt kakav se ni u snu ne viđa, pun svetlosti, pun mirisa, pun jedva čujnih glasova ptica. A u Vrtu ruža. Jedna jedina. Zlatna.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Taj deda mu se ponekad javlja u snu i traži od njega da bude naučnik a ne vojnik. Kad je završio i projekat bornih kola, dotada zdrav kao dren, kapetan se

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

A ti ćeš, moje sunce, Svo blago moje, svo! Ti ćeš mi rodit' sina, Da čuva blago to! XII 6 Često te u snu snivam, Moja ljubavi! Često te tako viđam, Cvete ubavi!

rose, ni cveta, Već sve tmina što je pak'o mesi, A po tmini vitlaju se besi, A međ' njima prabesina spava Moju ljubav u snu izmišljava! J.

J. Jovanović 3maj XXIII Mesečina, - al' meseca nema: Moja mila zelen venac snila, Pa se malo u snu nasmijala Od toga se ponoć zasijala. J.

Rasklaplju se u snu očarane školjke; Izdiše površjem, k'o od zlata pena I s nemoći tihom jedne slatke boljke - Drkće mesečina zvucima Šopena.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Adamova lakovjernost grdna i njegova nepostojnost lika baciće ih u plačevno stanje, što i narav ni u snu ne snila. Satanine mračne namišljaje vidi moje svevideće oko: on je bunu zažeć namislio na ravnine neba opširnoga.

Popa, Vasko - KORA

nestajali Slavuja tvojih da nije Vrbe ne bi nikad Nežne preko praga prešle Ruku tvojih da nije Sunce ne bi nikad U snu našem prenoćilo 15 Ulice tvojih pogleda Nemaju kraja Laste iz tvojih zenica Na jug se ne sele Sa jasika u grudima

te je zagrlila Po trgovima Suza tvoja traži Moje oči Uveče se dan moj mrtav S mrtvim danom tvojim sastane Samo u snu Istim predelima hodamo 23 Bez tvojih pogleda reka sam Koju su napustile obale Vetar me za ruku vodi Tvoje ruke

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

posmatram, da vidim kako spavaš, da li na levoj ili desnoj strani, da li na leđima ili potrbuške, da li hrčeš, da l’ u snu govoriš“. Demokritos udari u smeh.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

morate, svakako morate ostati. — O, hvala... molim... kad kažete. Iz dečije sobe začu se isprekidan, glasan uzdah u snu. A iz crnog okvira na zidu posmatrao me strogi izraz očiju staroga oca tako odlučno opominjući da se skamenih.

Tada zaboravi sve po stoti put pa oseti kako ga guši jedan mučan osećaj straha u snu, isto onako kao u ratu, u crnim kišnim noćima pred nagoveštenu borbu, kad je izvesnost da se pogine uvek veća od

Onda se sve zbrkalo oko njega i u glavi pa se izgubio bestraga nekud u snu... Ležao je tako na nekoj, uskoj, truloj daski i nad mračnom prazninom, a daska se ugibala, uvijala, prskala pa se

Kao u teškom snu vazduh zastao, zanemeo, zamro. Sve je u grobnom ćutanju, čekalo sunce: da se pojavi, da oživi, da ohrabri, da otkravi

Tek kad je, posle nekoliko dana, sve prošlo, kazaše mi drsko da sam u snu pao sa onoga zida. I to s podsmehom jer su mi se usne još crnile od farbane vode.

Sećam se, da sam noć uoči ročišta proveo vrlo nemirno i teško. U snu sam neprestano raspravljao pravna pitanja i prepirao se sa advokatima; a kad sam se probudio glava me je bolela.

ove noći i umorni i neispavani, držeći se za ruke da ne bi zaspali, naprezali smo se iz sve snage da damo otpora snu koji je navalio da nas savlada uoči smrti. Odjednom naređuje nam se da zastanemo.

Njene duge trepavice bile su još vlažne od suza, a isprekidani uzdasi u snu, posle plača, odazivali su se lakim i finim drhtanjem njenih prekrasno skrojenih usana.

sam se povremeno trzao, otvarao oči i uveravao: da je ona tu, na mojim prsima, ne shvatajući ništa od razlike slika u snu otvorenih i zatvorenih očiju.

a ja mislim o Svetlani, o čarobnoj svetlosti moga detinjstva, i kako je tačno ono da smo mi od onoga od čega je slika u snu. I još nešto mislim. Evo šta.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Osjećaj je na njima ili zatomljivan, ili pretjerivan, ali uvijek krivotvoreno. Tek u snu, kad je iskopčana poluga volje, kad je naše tijelo bez obrane, prepušteno na milost i nemilost okrutnosti tuđeg oka i

Napredovao je hodnikom prema meni, zadrigao, još mamuran, težak na riječ i na osmijeh, slabo pokretljivih, u snu omlohavljelih crta, držeći u rukama zlatni sat i lanac (plod zločina — strugnulo bi mi glavom) i polako ga navijajući,

Ležala je mirno sklopljenih očiju Pomislio sam da se možda samo pretvara da spava. Gledajući je u snu često sam imao osjećaj da me kroz spuštene vjeđe promatra.

U jednoj ćeliji negdje u dnu malog mozga, ne većoj od zrna gorušice, proklija davno ukopano sjećanje. Kao dječak, u snu je otkrio kako se pliva zrakom.

Čini mi se da ima i časova klonuća. On šuti, krije ih. Dok je budan, drži se; mrk je, zakopčan, gotovo nabusit. Ali u snu je nemiran; vrpolji se, znoji mu se čelo. Ustajem i otvaram prozor da uđe svježi zrak. Tad se nešto primiri.

Začudio se što me vidi na nogama. Učinilo mi se da mu na licu čitam zabrinutost i pitanje da li je u snu što govorio. I kao da je po mom izrazu tražio da to razabere. Došlo mi je da mu kažem: „Budi miran, čovječe!

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Stade leno pred vratima, zavuče ruku u nedra i počeša se, kao čovek, koji je svu noć proveo u duboku snu. Otvori se i jedan prozor na gornjem spratu, iz pandurske sobe, i na njemu se pojavi drugi, bunovan pandur.

— Stako, šta veliš ti za mene ? — poče Đurica, za koga sve ovo, sva ova neočekivana sreća, beše kao u snu. — Pa... vidiš sam... Zlo je, ne može biti gore. — To znam, al’ opet... valjada neću ni ja do veka ovako.

Đurica slatko spava posle sinoćne pijanke, videći u snu čitav harem varošanaka, koje se otimlju o njegovo milovanje...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Car joj učini po molbi, ali pri svem tom carska kćer opet podozrijevaše na sluškinje. Da bi dakle i u snu viđela, i onoga — koji sve sa astala pojede i popije, a poslije svijeće joj mijenja — uhvatila, namaže oči nekakom

— koji sve sa astala pojede i popije, a poslije svijeće joj mijenja — uhvatila, namaže oči nekakom travom, koja i u snu daje vid, pa onda zaspi poslije večere.

— Hajde ti caru pa mu kaži da je meni pejgamber u snu došao i da me je poslao da izliječim nekakvu bolest što je car zadobio.

Jednu noć dođe mu u snu jedno dijete i reče mu: — Čoeče, vidim da si sumao dušu da izgubiš i da pokolješ onu jadnu svoju đečicu, a znam da ti

Kada se ovi siromah probudi, nađe sve pod uzglavnicom kao što mu je dijete na snu reklo, pa onda put one gore. Kad u njoj nađe rijeku, on pokraj nje hajde, hajde, dok ne dođe na izvor.

Tako se oni čoek obogati i proživlje sa svojom ženom i đecom. A ono dijete što je na snu dolazilo, bio je andio poslan od gospoda boga, koji je htio da potpomože ovoga jadnoga čoeka, i da se otkriju tajne

Petković, Vladislav Dis - PESME

Čobanin se tako smeši milo, bono! Šta li sanja i kog gleda sada u snu? Ovce pasu, mirno idu; lupka zvono; Sunce sija, zemlja pucka... voda pljusnu.

do meke postelje, Uzeti sobom dva zaspala oka, Dva njena oka, od tuge joj belje, Mramorno lice, glavu što se pogla U snu sanjivo.

PRESTANAK JAVE Dolaze dani i noći bez jave, I kao senke, bez šuma, nestaju; U snu, prolazom oko moje glave Svi događaji i stvarnost prestaju. Dolaze dani i noći bez jave.

SAN MOŽDA SPAVA Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja, Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao: Da je čujem uzalud sam danas kušao, Kao da je pesma bila sreća moja sva.

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja. U snu svome nisam znao za buđenja moć, I da zemlji treba sunca, jutra i zore; Da u danu gube zvezde bele odore; Bledi mesec da

U snu svome nisam znao za buđenja moć. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san. I u njemu oči neke, nebo nečije, Neko lice, ne z

Ali slutim, a slutiti još jedino znam. Ja sad slutim za te oči da su baš one Što me čudno po životu vode i gone: U snu dođu da me vide šta li radim sam. Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće; Njene oči, njeno lice, njeno proleće U snu vidim, ali ne znam što ne vidim sad.

Ja osećam iz njih kako bol se vije: Zamirisa uzdah iz onog što nije, Što ostaje, trune, u snu u dubokom. Al' zemlji će sunce veselo da grane, Maj će vedar ići, probudiće goru: Njoj promena nosi proleće i

Tri mrtve glave, a blede su tako! K'o da se još plaše? Bar sad im je lako I sve je tako. Dolazi on, Dolazi u snu moj sinčić mali. Onako mio, al' nešto bon: Odnekud ga nose uzburkani vali.

” I to je bilo. Ispričah sve Jednom čičici: oči mu sive. “Ne boj se, reče, za snove zle. Kada mru u snu, na danu žive.” Od ljudskog srca da l' ima slabosti veće? Otad čekam crne snove, ali nemam sreće.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Nekoliko puta sam ponovio to isto kao u snu sve dok mi se srce koje je jako kucalo nije smirilo i dok se nisam pribrao.

Sve se to isto pojavilo u mom snu, osim privida moje majke. Muzika je dopirala od hora iz obližnje crkve, u toku rane uskršnje službe, objašnjavajući

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Save. Jednog dana je učitelju rekla, u mom prisustvu, da je u snu videla kako je sv. Sava položio ruku na moju glavu i, okrenuvši se k njoj, rekao: “Kćeri Dijada, škola u Idvoru uskoro

Tamo, kao u snu, video sam dečake kako posmatraju svoja krda volova tačno onako kako sam i ja to činio, i igrali su iste igre kao i mi

Tamo, kao u snu, video sam dečake kako posmatraju svoja krda volova tačno onako kako sam i ja to činio, i igrali su iste igre kao i mi

A ako ih ne mogu ostvariti da lije napor vredan truda? Pre dva meseca tako što ne bih pomislio ni u snu. Ali na to me je navela Gavrina melodija i opšta atmosfera u Idvoru.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Ugleda da su kućna vrata zaprta i da oko kuće nema ni žive duše. Ona ni u snu ne naslućivaše zla, niti mu se nadaše.

Nije u putu razabirala ni osjećala ništa drugo do silni prostor u kome se, kao u snu, redom nižu mjesta u kojima se silno ljudstvo kreće, i nigda im kraja nema.

Te noći kroza san, slušajući jecanje stare, Ilija se često budi i pazi na decu, pipa oko sebe da li se koje u snu otkrilo i pokriva ga da ga studen ne bije.

Devojka svrne pogledom drugamo. Činjaše joj se kao da se probudila iza sna i sada gleda ono što je u snu negde gledala.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

zaboraviti vezu, i paralelizam, kosovske devojke i reke Sitnice, još je teže odoleti jednom po lepoti retkom lirskom snu, ispevanom u prvom licu, kao ispovest momka devojci.

U snu koji je momak usnio, i kazuje ga Cveti, njih dvoje se promeću u golube i, u ljubavnome zanosu, padaju dole u livade, u če

Mislim da to nije slučajno. Jer ovaj dvojnik, ova senka od lika koju vidimo tek u Rajićevom snu, dolazi nam iz samog središta piščeve poetike. To nije usamljen slučaj, koji nalazimo samo kod Crnjanskog.

(„Pustolov u kavezu“) A u „Jedinom snu“ – za koji pesnik napominje da je „prva pesma Otkrovenja“ – prolećni početak dovodi se u vezu sa snom u majčinoj

One su dopunski motivisane u pesničkoj strukturi. San u „Jedinom snu“, naime, ima prostorna svojstva upravo zato što nije razlučen od telesnog, kao što u istoj pesmi i „čudna misao“

]. Potrčim katkad senkom te čudne reke što pada po tlu, Ja se ne mogu umoriti više nikada – kao u snu, I trčim tek da ne stojim, niti poznajem jade nit spas: Iz dana u dan prebijam bezmerne prostore, Plavilo odmakne

U čisto pesničkom, a to znači i utopijskom snu Miloša Crnjanskog, svet je premrežen nevidljivim vezama. U pesničkom snu Rada Drainca on se sam premešta po tome svetu,

U čisto pesničkom, a to znači i utopijskom snu Miloša Crnjanskog, svet je premrežen nevidljivim vezama. U pesničkom snu Rada Drainca on se sam premešta po tome svetu, uz tračak ironijske samosvesti.

je ustrojena po podobiju savremenih društvenih i tehničkomehaničkih odnosa i obličja koja nas sustopice na javi i u snu prate.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Ja vidim i sama da nije red, ali ne možete prosto verovati koliko sam zauzeta. Nisam ni u snu sanjala da je to tako teško biti ministarka. Ali – zdravlje, bože – doći ćete vi opet, doći ćete i drugi put.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Do sada bar, iako nije nikoga volela, a ono bar se kome nadala, čekala ga, snevala i u snu ga ljubila. A sutra, posle venčanja, sve prestaje“.

Gubljenje u prevelikome i gušenje u premalome, to je kao u lošem snu (i opet najčešće dečjem), u onom najgorem, koji objedinjuje dva straha od dva na suprotnim krajevima uređena prostora

Jer ako se u najintimnije ispoljenoj erotskoj žudnji, čak u snu, „drugi” može toliko dokinuti da postane deo sopstvenoga udvojenog „ja”, onda je jasno da deluje neka vrlo jaka

Međutim, u Večitom poljupcu ista se devojčica - vidno transformisana pojavljuje samo u snu kao znatno neodređenija „ona.

Što u zbilji nije moguće, što se ne da spojiti jer je zaprečeno, spaja se u snu kad junak Večitog poljupca grli bezimenu „nju”.

dakle silno prigušena zbog zapreka koje, po pravilu, porodica postavlja, erotska se ljubav kod Stankovića tek u snu sublimiše u blaženstvo stapajući se pri tome - povratno - s neprekidno žuđenom roditeljskom nežnošću.

Sofke obezličeni „on” iskrsava tek nakon jakog duševnog nemira i telesne mučnine, tako i junak Večitog poljupca - čak u snu - zapada u tegobno stanje, u auru, trenutak pre no što će se „ona” pojaviti: „A njemu ovamo sve teže.

Kao kod Disa „mrtva draga”, kod Stankovića „mrtva ljubav” dolazi u snu kao blagovesno viđenje, nebesni dar nežnosti, „ljubavi, milja i sreće”, za šta tvrda stvarnost ne zna.

(kao u grobu), ili kad ona zapaža zastrašujuće slike sopstvene smrti, pa slikovne inverzije koje, tačno kao u snu, simbolišu smrt - ako već ne sve a ono bar neke od tih pojedinosti koje Stankovićev pejzaž čine manje ili više

”216 A prezime Čarnojević, osim u naslovu romana, nalazimo još samo u Rajićevome snu: tu jedan dosta zagonetan mladić izjavljuje da mu se otac zove Egon Čarnojević.

Zar ne vidite kako ste se već osušili? Bože moj, kako sam ja predstavljala sebi Srbe”. 221 San u snu, ili dvostruki san, nije novina u književnosti; niti je novina to što je Crnjanski pomoću sna motivisao udvajanje lika.

okvira), treba uzetiu obzir da je ono tako reći dvostruko: u sebi sadrži „sumatraističko” nebo o kome je Čarnojević u snu šaputao Rajiću (jer samo to drugo nebo može biti „uteha”).

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

I brodari sećaju se doma svoga I u njemu roda svoga milenoga. Sad će u snu slatke pesme da zabruje, Jer se brodić zavičaju približuje. Laku nojcu vama, nama! Mir u grud’ma!

“ Gaga sina ćuši Pa mu reče: „Râno, Kad već u snu kradeš, Kradi što valjano!“ KO OKO ČEGA „Oko sveće leptir leće, Ljubav njemu ne da mira, A kad jutro osvanulo,

Miljković, Branko - PESME

VATRE 42 XIII KRAJ PUTOVANjA 43 XIV PROPOVEDANjE LjUBAVI 44 XV MAGISTRALE 45 POSVETA ELEGIJA 46 ČETIRI PESME O SNU 48 CRNI JAMB SNA 49 DAKTIL SNA 53 SONET 55 SUNCE 56 SMRĆU PROTIV SMRTI 57 HRONIKA 58 ODBRANA

Ptice gnjiju visoko nad tvojom glavom dok beskrajna patnja zri u pogledu i otrovne kiše liju. Zvezdama ranjen u snu lutaš. Sjajna ona ide tvojim tragom, al od sviju jedini je ne smeš videti.

noći osvetljene pozajmljenim zvezdama, i tu da zaboraviš, zaboraviš svakog dana po malo, ako je ime uzrok tome snu. Ne viđaj ljude sa opasnim rukama u dnu gde je pepeo svedok krvi i sve pospalo. Zaboravi, zaboravi svakog dana po malo.

Zaboravi, zaboravi svakog dana po malo. Jedno je ime uzrok tome snu. Ruke koje upotrebljavaju kamen i vreme stalo na pomerljivoj liniji između dva vremena, gde mru dva glasna kamena i

mru dva glasna kamena i otvoren je put, neka uzmu pustinju za svedoka il sunce palo, da je jedno ime uzrok tome snu.

BIĆA I REČI Tražim početak sjaj i sate stale Da žive moj život i da ga vaskrsnu Iz ostataka zbilje prerušene u snu Kad ušav u pustinju zataji pospale.

U vremenu porani Sunca i drugih zvezda i suncokreta. Noć će izaći iz mora i probudiće se u srcu. Kometu Proreče mraku snu rosu lek rani.

Pašće sunce tamo gde sam ja klečao. ČETIRI PESME O SNU (1956) Za J. H. CRNI JAMB SNA Ja posle velikog sna poduzeh put tužan MALARME U uhu zvezda za sna tamni zvuk: zri

II U snu to stojim ispod zapaljenog drveća pred čudnim znacima i više nemam ruke u prostor prognan i u vreme. Veća sve biva senka

Joj vazduh vene umiru svi oblici! O milosti za ono što sam bio u snu. To paklena mi ljubav u nedoumici. Noć slepih šiljkova me prikova za tlo. Pod zemljom mračni predeli se mešaju.

III Sam u snu svome — ko će da me spasi! od svega malo pepela u rukama za buđenje mi osta kad ugasi krv moja ime što ga rekoh mukama.

IV Ne, više nije važno šta ću reći. Već beše sve to nekad ko zna kad u nekom snu il nekoj čudnoj reči. Ja posle sna tog ne znam kuda sad.

Krakov, Stanislav - KRILA

a u Svetoj Paraskevi mozaici iz V veka bili su tako divni, da se sada tanke usne jednoga plavoga vojnika smešile u snu. — Ukrcavamo se u zoru. Eh u ime Boga, — major se prekrsti, — izlazi se na front.

No Duško ga ne čuje, i zanosi se sve više u snu. Kapetan šapće sam sa sobom sve ređe i lakše. Hteo bi da se digne i pogleda duž pospalih vojnika, ali se nešto teško

Oči se majora nemoćno raširiše, pa kad ugleda više sebe izranjavljene grančice, koje kao da je nekad u strašnome snu video, licem mu pređe grčeviti drhtaj. Skloni pogled i kad srete užasnute oči Duškove, usne mu se malo nasmešiše.

Srce mu je sitno, plašljivo lupalo. — On je, on je... Nije se prvi put ta senka javila kraj njega. Jaukao je noću u snu, vikao i skakao pomamljeno. Uvek je tada ne koga tražio. I uvek je čuo jauk u noći. Pio je žedno mlake vode sa stola.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Treba videti sa kolikim vas očajanjem pita vaš saputnik, koji je slučajno bio zaspao u kolima: da li je u snu možda klonuo tako glavom da su mu zraci padali na potiljak.

Stepenice su toliko strme a prolaz tako uzan da se u jednom mahu kao u snu pitam: hoću li se probiti unapred, hoću le se izvući unazad, ili ću tako ostati?

Nisam spavao ni nekoliko minuta kad se sa užasom probudih. U snu sam se setio da sam glavu priklonio na grudi i da su mi donji deo potiljka i vrat tako izloženi suncu.

I umoran i uspavan bio sam zadovoljan da sam tu. Govorio sam sebi u snu: „Lepo je da si tu!“ U ponoći smo produžili.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

štabu nastupi mir, umorne štablije raziđoše se po sobama, lampe ce pogasiše, i zamalo pa je sve spavalo u dubokom snu. Ja ostadoh da dežuram u kancelariji.

daljinu upireš brižne ispitujuće poglede i osluškuješ svaki šušanj vetrića; za tebe umorna vojsko, što sad u dubokom snu pod vedrim nebom odmaraš svoje umorne kosti. »Oh spavajte, deco draga, Vaša snaga Laki sanak potrebuje« Izbija ponoć.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

VII Mesečina, — al’ meseca nema; Moja mila zelen venac snila, Pak se malo u snu nasmijala, — Od toga se ponoć zasijala.

ni cveta, Već sve tmina, što je pakô mesi, A po tmini vitlaju se besi, A međ njima prabesina spava — Moju ljubav u snu izmišljava. XV Tebi, cvete, tebi pevam, — Ta ja dosad nisam pevô. Ti si mene raspevala, Što je tvoje, tebi evo.

Začudih se, otkud tol’ko cveća, Ceo vrt se preselio amo! Al’ mi cveće tijo progovara: „Ne čudi se, to je u snu samo!

Čini mi se kô da vidim Svetlo lice zvezde svoje; Ja je vidim, ja je vidim, — A nje davno nestalo je... LX U snu, dabogme u snu, I gde bi drugde bilo, Dođe mi moja majka I pozdravi me milo.

LX U snu, dabogme u snu, I gde bi drugde bilo, Dođe mi moja majka I pozdravi me milo. Na moje teške jade Spustila svoje oči, Utišaše se

Na moje teške jade Spustila svoje oči, Utišaše se jadi Nebeskom nekom moći. U snu, dabogme u snu, Dođoše druzi mili, I stisnuše mi ruku, Sumor mi razvedrili.

Na moje teške jade Spustila svoje oči, Utišaše se jadi Nebeskom nekom moći. U snu, dabogme u snu, Dođoše druzi mili, I stisnuše mi ruku, Sumor mi razvedrili.

U snu, dabogme u snu, Dođoše druzi mili, I stisnuše mi ruku, Sumor mi razvedrili. U snu, dabogme u snu, Dođe mi moja draga, — U salomljenim grudma Razvi se nova snaga.

U snu, dabogme u snu, Dođoše druzi mili, I stisnuše mi ruku, Sumor mi razvedrili. U snu, dabogme u snu, Dođe mi moja draga, — U salomljenim grudma Razvi se nova snaga.

I proleće se zasja U duši mojoj tijoj, A zaigra mi srce, I počeh pevati joj. U snu, dabogme u snu, Deca mi stigla mila, I odmah sam ih poznô, Ma da im nikla krila.

I proleće se zasja U duši mojoj tijoj, A zaigra mi srce, I počeh pevati joj. U snu, dabogme u snu, Deca mi stigla mila, I odmah sam ih poznô, Ma da im nikla krila.

I ispuni se slutnja Samrtnog časa tvog, Mezimče moje drago, I to mi uze Bog. Sad često u snu čujem Dečice moje glas: „Gde god je Srpče koje, Ljubi ga, radi nas!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Ona tada ništa ne vidi... — A otkud joj naočari? — pita onaj u čudu. Mene tada savlada san. I u snu sanjam zmiju, baš čini mi se naočarku, kako hitro priđe i ujede me za nogu. Trgnuo sam se. — Šta vam bi?

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

HARFE ŠIŠATOVAČKE 177 KLEVETNIKU 185 JOVAN PAČIĆ 186 LjUBI 187 TIBUL SREĆNIJI 189 TUŽBA 191 OČI LUKAVE 193 SNU 195 LALI 196 MUZIKI 198 JEZD KONjIČKI 200 PRI KONCU LETA 1825 202 SUJETNA ŽELjA MOJA U PRADEDOVA KUĆI ŽIVOT

V'jenac plete, ubira se, ili se k snu sprema, Sve uz pripjev dal'ko nečij, straha blizu nema. Neka zaspi s pjesnom mojom, dosta za krat prvi, Ovako ću

U lancu bede blažen je serce kom’ Porok, zlodejstvo, na brata bačeno Zlo nit’ na javi niti u snu Podobno červu ne grize. Pamti! Nauči s’ rano dužnosti zvanija Pretpočitovat sklonostma milima!

Čuvajte se vi takvoga Dakle oka lukavoga, Jer koje se uvek smije Prostosrdno celo nije, Već lažljivo. Jovan Pačić SNU Sne! o, mirne, vlažne, tavnomračne noći, Bolnim snagodavni, blažajši sine!

Tek u snu mi ljuba naklonjena bila. Sne! Protivno tebi, molim, sve ukloni, Da na san mi tvoje sile Nju donesu. Jovan Pačić LALI

Letim u snu, igram po vozduhu, Sviram, pevam, klikćem od veselja, Čujem Ljube pjesne mile sluhu: Nemam, plovjašč, u radosti želja.

U snu čudesnim okolne mi planine sinuše zrakom; Lišće s’ uzvijaše duvanjem s istoka sunca na zapad; Nada mnom dva se ukazaše

A kad došla tamna noćca I zaspalo Cvet-devojče, U snu joj se prikazalo Sablja-momče, sahranjeno U mrtvačkom ogrtalu, Pa je njojzi govorilo Glasom šupljim i potmulim:

” Ovo reklo Cvet-devojče Pa s’ pobožno prekrstilo I na drugu stranu leglo, I tek što je oči svelo, U snu joj se prikazalo Momče mlado golobrado u odelu jučerašnjem, Pa je njojzi govorilo: „Ču li mene, Cvet-devojče, Ti

Selo Momče golobrado, A do njega Cvet-devojče, Oboje se zagrlili I nagnuli da s’ poljube. u to doba na sedalu U snu pet’o promeška se, A domašnjni garov cikne, Jer mu ljut san srce steže; Mesec stane na po puta; Senka ravna krstu

; ima i pesma: Beograde, mali Carigrade! OČI LUKAVE (str. 147). Preštampano iz Pačićeve zbirke str. 242—3. SNU (str. 149). Preštampano iz Pačićeve zbirke str. 113—4. LALI (str. 150). Preštampano iz Pačićeve zbirke str. 231—2.

buri, a ona, posle sviranja na fortepijanu i pevanja te pesme, jeca u svojoj nesrećnoj usamljenosti; čak, tu istu pesmu u snu peva i dvogodišnje odojče Ružino, mali Mladen: naučila ga je tome mati, radi uspomene na njenoga „ljubeznika”.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

— Ali ne taku, o gospodaru! Sve što je u snu oko videlo, To beše pusto, nemo, divije — Nigde kolibe, nigde plamena, Nigde klisure, nigde kamena, Sve se u sinje

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Sudac: Ti ćeš mene zar učiti? David: Ne dô Bog! To ne bi mogô ni u snu sanjati. Zdravo svanô, gospodine? Sudac: Ti da se sa mnom rukuješ i zdraviš?! David: Zdravo smo, 'vala Bogu!

Bojić, Milutin - PESME

Krijemo prošlost s pohlepnošću vrana, Grcamo u snu večnih maskarada, A čini nam se da zderasmo maske. Razlupali smo bogove i gordi Slušamo golih reči prazne praske.

Novo lišće šušti, nov se potok miče, Livadama novim novi vetar briše. Snovi, prah i snovi!''... U snu joj se čini Još ljubi nekoga, grli ga i siše. Čini joj se neki mužjak u dolini. Čeka ga i čezne.

čuli, I čekamo dan da zlatne kiše pljusnu; Samo nema Prošlost svoju decu huli, Dok Budućnost prazna tutnji kao u snu.

POD LETNjIM SUNCEM Kako opojno miriše lipa I tihe noćne seni mru, Dok crven bakar zrake sipa I teško diše vlat u snu. Duboko, nemo želje mru. Grudi su tako pesme pune, Da žudno žele suza slast.

Jakšić, Đura - PESME

A ti ćeš, moje sunce, Svo blago moje — svo, Ti ćeš mi rodit sina, Da čuva blago to. 2. Često te u snu snivam, Moja ljubavi! Često te tako viđam, Cvete ubavi!

Nastasijević, Momčilo - PESME

Pjani ćuv samo prôđe i zašumelo. Oslušni, dozivam, spi rođeni poj. Iza sna snu dublje bude probuđenje. Bratu se iz dubina oglasi, prene na ovaj glas. RODITELjU Ko si?

U celov jed... Gini mi ginulo malo! NINA MI NINA, SPI, BELA! Nina mi nina, spi, Bela! Dedaci, ne znate zar, U snu se zametne plod! Ljubio leptir jabuku, nina mi nina, Izlegli crva nanino.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Tako i ona, čim predade novac, odmah, a a prvi put u životu, u tom dućanu koji je već u mislima svega znala, u snu celog života snevala, svaku stvarčicu tu znala, ali tada, kao neki gost koji prvi put dolazi, sama pozva slugu i posla

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Ta l. upotrebljuje se docnije kao lek od vodene bolesti (SEZ, 40, 228), i kad dete u snu mokri (SEZ, 40, 83). Inače je l.

daj da u snu vidim svoga suđenika«. Potom metnu venac na glavu i kažu: »Zeleni venče, ti ćeš se osušiti ako ne dovedeš mog suđenika

kažu: »Zeleni venče, ti ćeš se osušiti ako ne dovedeš mog suđenika da te skine« i s tim vencem legnu spavati, pa će u snu videti suđenika (Sofrić, 53). Devojke meću b. u đurđevdanske vence (SEZ, 19, 53).

U narodnoj medicini g., naročito sa badnjidanske večere, važi kao lek od rana (SEZ, 40, 80; 83). Belo g. u snu znači suze, a crno znači vesele (ZNŽOJS, 7, 1902, 385). G.

i ljubavna gatanja. Uoči Mladenaca meću devojke prutić od d. preko potoka ili brazde, pa će im u snu doći suđenik (SEZ 40, 46). Na Todorovu subotu hvataju se devojke obema rukama za d.

devojke zanovet sebi pod glavu i reku joj: »Zanoveti, ti ne zanovetaj, Nego reci suđeniku mome Neka mi se noćas u snu javi« (ŽSS, 207).

J. se uopšte nosi bolesnicima kao ponuda (BV, 7, 1892, 125). Jabuke u snu znače neprijatnost, bolest, bedu (SEZ, 13, 442; 32, 119; Zbornik, 137a); ali znače i gozbu, pir (ZNŽOJS, 19, 206).

Kome jasenak nije načet, neće ozdraviti. Često bolesniku vila saopšti lek u snu. Sudovi i peškiri ostaju kod jasenka; ko bi ih upotrebio, raspao bi se od rana ili bi oslepeo.

(BV, 9, 169; 11, 293; Begović, 186). Sa ovakvom praksom možda stoji u vezi verovanje da će, ako se u snu vidi n., umreti neko u rodu (ZNŽOJS, 7, 385). Kao i jabuka, i n. se nosi kao ponuda bolesnicima (BV. 7, 125).

mole svoje molitve i dele narodu trave (»jer vele da i na njemu ima vila«, ZNŽOJS, 7, 120). Orasi u snu znače sirotinju i štetu (SEZ, 32, 1925, 119).

U narodnoj pripovetki junak meće p. u oči, da bi odoleo snu (SEZ, 41, 464). U drugoj jednoj narodnoj pripovetki (BV, 7, 327) junak pripovetke zove se Paprika-Janče. V. o tome ѕ.

Na Svetog Andriju zaveže devojka u krpicu Tri zrna p. i metne pod jastuk, govoreći basmu, pa će u snu videti suđenika (ZNŽOJS, 7, 189).

Ćipiko, Ivo - Pauci

A zaželio se više njih, zna on to, jer oseća u sebi mušku volju i neodoljivu čežnju za curama; čak mu u snu prilaze poneke, i s njima se miluje kao da je na javi...

Rade čeka. Na bunar dolaze žene, dolaze cure, i vraćaju se, ali nema Božice, a za nju se odlučio. Nju je ponajviše u snu milovao, a na javi u gonjanju, najjače mu se opirala.

Jedne noći u snu sni Mašu i čisto otupi od slasti, pa, kad se diže, uputi se ravno ka njenoj kući. Traži je uokolo i neće da uđe u kuću,

Na raspravi advokat popa Vrane, doktor Pilić, čudi se što se ovo događa u novije doba; toga prije ni u snu nije bilo.

Čudi se sam sebi, pa ne sredivši prama želji svojih misli, uhvati ga polusan i zaspi. U snu našao se najednom u nekakvoj žućkastoj bari, usred polja.

Oni pak jednako se drže u naručju i kao da drijemaju; tek što im se pokad čuje disanje... Najednom, kao u snu, začuju uz ulicu ljudske korake.

Drijemajući, osluškuju jedno drugome otkucaje života, trzaje ruku; no svi jesni su sebe i ne predaju se snu. A mjesec, kao da ga je onaj lahor prenuo, izilazi iza brdina, lijepo pušta svoje zrake što drhte nad pučinom,

Zanese se u snatrenju, pa tek kao u snu osjeća zašto je došao. Uto društvo na mazgama izbi na ravnicu. On se trže i pogleda pred sebe.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Da ne doživim i to strašno poslednje poniženje da se borim da ostanem, a da mi se to ne dopušta. Jelena U snu mi se Dorotej javio kao vitez. Pod njim beli konj, sa kao zlato žutom grivom; on u srebrnom panciru.

Oni mi se u snu priviđaju. Traže od mene da ih pomenem koliko da ne budu zaboravljeni od nas koji smo imali sreću da preživimo.

Stotinu sam se puta budio obliven hladnim znojem jer me je u snu jahala neka podbula, modra saboriška ženetina krvavih očiju i orlovskih kandži umesto prstiju.

Odista sve je ovde sazdano kao u dečjem snu: žuboravi potočić, slap, vir, okomita litica, zeleni pašnjaci, gorostasni hrastovi. Predeo je svež. Omamljujući.

Noć iza toga proveo sam mučen užasnom morom. Ponovo me u snu posetio Crni Stevan. Zovem ga Stevan jer sam tako navikao iz mlađih dana kad sam verovao da ću ga, ako mu nadenem

Ostao je isti onakav kakvog sam ga upamtio one noći kad sam ga prvi put video, valjda u snu, valjda jedino u snu. Toga dana sam u bici sa Ugrima, negde u Usori, prvi put ubio čoveka.

Ostao je isti onakav kakvog sam ga upamtio one noći kad sam ga prvi put video, valjda u snu, valjda jedino u snu. Toga dana sam u bici sa Ugrima, negde u Usori, prvi put ubio čoveka.

Sve je to bilo tako jasno, pa opet, ja sam po hiljadu puta zaticao sebe, u snu ili u mislima na javi, kako ponosito stajem svojom desnom nogom na zaravan, da se gordo, pobednički okrećem oko sebe i

Ilić, Vojislav J. - PESME

U svome staništu milom Slavujak u snu se prenu i naglo lepršnuv krilom Otresa studenu rosu. Svud blaga tišina vlada, Samo što bistra voda s kladenca romoreć

Zelene palmove grane, I zveket zvonaca jasnih svečanost kazuje njinu, I dete disaše burno, i u snu zapeva jasno: Osana Davidovom sinu! I stari krpa se trže.

1890. HIMNA VEKOVA Ne znam je l' na snu samo il' zbilja odlazim često U čudan predeo neki. Tu svako kazuje mesto Tragove razorenja; Kiparis zeleno tavni i korov

Pa od čuda i sramote Zaigra mu srce živo, Što ni u snu nije snivô I njegov se usklik ote: „Kô u ljutom dosad boju, Srećo moja, ti me prati!

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

To je Aristotel! Mi se vraćamo natrag, ponoć je davno prošla. Cela varoš leži u dubokom snu. I mi smo osanjivili, pa tromo koračamo kroz tihu, pustu ulicu. Čujemo topot konja.

Ovaj pleziosaurus, sa dugim zmijskim vratom, prava je aždaja; ni u snu je ne bih želeo sresti. Ovaj kostur, viši no žirafin, ostatak je jedne džinovske ptice iz Nove Zelandije.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Zlatan sanak na prag stao, Preko praga na nos pao, A Vida se zasmejala, Pa se u snu nasmejala. KOLEVKA JOVAN SUBOTIĆ Vidina je majka Kolundžije zvala: Dođite ovamo Kolundžije mlade, Uhvatite zrake Od

Nađe da se igraš oko mojih leđa; Da mi ne daš mira u snu počivati; Čekaj, sad ćeš dobro ti mene poznati.“ – Miš u lavljoj šapi poče cijukati Pola mrtav od stra' poče se

Stanković, Borisav - TAŠANA

MIRON Kako: »on«, »pokojnik«! Pokojni tvoj muž? Ne razumem!... (Dosetivši se): Ama da ga mnogo ne snevaš? Da ti u snu često ne dolazi, ne dosađuje, ljubi te, grli? Pa i za to ima leka!

Ko zna kad sam tek zaspala. A bolje i da nisam nikako ni spavala. STANA (u poverenju): A što? Došao u snu neko pa te grlio, ljubio?... TAŠANA (prekida je crveneći): Hajd’ hajd’!

Neka se raduje bogatoj trpezi; raduje mekanoj, toploj postelji; zdravom i dobrom snu... SVI (odobrovoljeni Mironovom razneženošću): Hoćemo, dedo, hoćemo. Kako da nećemo da živimo?

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

I pri trećem pokušaju Bog je drukčije odredio. Šta je gospa Nola te noći u snu videla, niko ne zna. Da li je bar još jedared gledala i slušala vode što imaju krila?...

A Jovi je bilo zabranjeno da o tome i u snu sniva, inače je kraj kartama i u kući i van kuće. Frau Roza, kao i njen sin, imala je vrstu poštovanja za ljude s kojima

kod kuće, glavobolni; neplivači se prevrću u vrbaku, na hladnom mulju; malo dalje, čitavo tuce ribara spava i svi se u snu brišu od znoja. U porti, u parku, samo muve zuje. Oko pet časova, jedva, poteraše oblaci.

Kako krivci ni u snu nisu očekivali smrt devojke, bili sasvim daleko od toga da smrt njenu hoće, zbunili su se, preplašili, zaprepastili, i

Dok je on razmišljao, Harisijades se u snu rastajao od duše. Kad je Spida stigao u vinograd, Harisijades je bio mrtav.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

s njima simpatiziramo, no budući da je desna čast karaktera Romanovog bilo ono što mi zovemo ljubopitstvom, osobito u snu, zato pođe redom ova prostodušna životna mereći, i diveći se kako svako od nji s oklopljenim ušima zadovoljno kod svoje

s njima simpatiziramo, no budući da je desna čast karaktera Romanovog bilo ono što mi zovemo ljubopitstvom, osobito u snu, zato pođe redom ova prostodušna životna mereći, i diveći se kako svako od nji s oklopljenim ušima zadovoljno kod svoje

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

riđoj mu bradi Zasutoj lipovim cvetom Gromovi s munjama igraju žmurke O vratu mu verige vise I trzaju se u gvozdenom snu Na ramenu petao mu plamti U ruci štap premudri peva Pesmu ukrštenih puteva Levo od njega teče vreme Desno od njega

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

I tu, kraj moga kreveta, otpočela je komisijska polemika o pitanju: da li me treba ovako u snu istući ili treba stvar odložiti za sutra ujutru.

Sanja, veli, neke strašne snove i u snu se tako pogdekad prepadne da često puta skače sa kreveta pa ga jedva možemo umiriti. — Hm! Hm!

I onda, zar je čudo što smo se u snu trzali, što smo zaboravili i narodne pesme i očenaš, pa često puta i svoje sopstveno ime i prezime, i mesto rođenja, i

Kreću se blesavo, rasejana pogleda, bez volje su i bez apetita i po cele noći, od mrkla mraka pa do rane zore, oni u snu šapuću: falo fererі falѕum u tango tetіgі tangum.

— odobravam mu ja i odlazim, veseo što sam najzad stvar objasnio te zauvek otklonio napast koja me je već počela i u snu goniti.

tome je već nekoliko godina, taj me akt neprestano goni, goni, goni, goni do istrage, tako da budan stalno šapćem a u snu stalno sanjam: češagiju, porciju i ćebe.

Duh čovečji posle smrti užasno besposliči i jedina mu je zabava da posećuje svoje drage na snu i da se javlja ženama na spiritističkim sednicama. Inače, mogu vam reći da je moje duboko uverenje: da je i smrt navika.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

A lađa malopre kratkim zvukom objavila polazak. I Jovči se u snu pričinilo kao da je nešto puklo, i to baš pored njega...

Ali to nije bio pucanj topa već kao da je eksplodiralo razorno haubično zrno, pričinilo se u snu potporučniku Jovči.

Petrović, Rastko - PESME

ruke gledam kako, ko davljenici, tonu: Sva jučerašnja patnja ovde se oslobodi, I sve nadanje koje poveravah nekome o snu, Ko pesma da je ptice malaksale na gnezdu, Koja ni sama ne može više pogledati tu zvezdu, Toliko na svaku svetlost

Ipak u strahu prezah da ne preživim ovo i u snu Gde dovoljno će spavanje pregoniti me, u truljenje, Kada nijednim dizanjem svesti neću se iščupati tom dnu, Već kroz

”Ja ću nameniti tebi taj grob!“ VUK III Ne, ne, ne! Ja sam jedini kome je Sunce u snu ležalo na grudima, Pritežalošću teškom svojom unosilo mu u san mučenja, Imađah otvorene vene, zasečene duboko na

ih zadržati za ovu zemlju čudnu, Kada ih privuče kruženja njihovog zakonskog moć: On sam pritrčavao je prozoru s krikom u snu.

Potrčim katkad senkom te čudne reke što pada po tlu, Ja se ne mogu umoriti više nikada - kao u snu, I trčim tek da ne stojim, niti poznajem jade nit spas: Iz dana u dan prebijam bezmerne prostore, Plavilo odmakne

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Ko zna koliko će služba Majci Voda potrajati? Zamorio se Vedran, rastužio. Čak i u snu, čini mu se, izvore čisti, nikako da očisti, tugo crna! Jedva se nekako seti mrava. — Dođite, braćo!

Jedva se nekako seti mrava. — Dođite, braćo! — pozva ih dečak u snu a kada je otvorio oči vide kako četica mrava nožicama trunje izbacuje, i peva: Mlada će šuma listati, izvora lice

U razdanje i u suton mučila ga je sumnja je li on ikada i bio Drvoseča. Možda mu se to samo prisnilo? Samo u ludome snu prikazalo? Ko je on sada? Šta je? Kada bi bar mogao da vrati lice vojnika, pa makar istoga časa poginuo?

Tako, prvi put, nakon odlaska iz planine u snu vide svoju ženu, decu i dom. Žena se smešila, a susedi mu dobardan nazivali. »Sve je to samo san!

I nehotice leptiri su je podsećali na cvetove koje je neki ludi vetar zahvatio i poneo. I u snu i na javi poče se Kapljici priviđati Cvet. Tako je znala da je došlo vreme da krene.

Puna gorčine leže žena i usni da je u polje makova izašla. Hladno i čisto bilo je nebo u njenom snu, nigde nikoga — samo makovi crveni i lelujavi kakve nikada ranije nije videla.

Makova je svakoga dana bilo sve više. Već su čitavo polje prekrili. »Kao makovi u mom snu!« — pomisli žena i vide kako, krupniji od svih, izrasta jedan cvet, a iz njega izlazi devojka s cvetom u oku, smeje se

Uzdahnu Lepotica, a u zoru prvoga snežnog dana umre muž. Ni u snu, ni na javi nije mogla da zaboravi njegov pogled. »A ti?« — pitao je očima. »Šta ja?

Ljudi sopstvenim očima nisu mogli da poveruju. Događa li se sve ovo ili je o ružnom snu reč? Tišina, teža od kamena pade između mladića i Zlatokose.

Možda još uvek trči, ko zna? BELUTAK Spavao izvor u utrobi planine, sanjao i u snu svome rastao, toliko porastao da je morao na površinu zemlje izaći, ili se od sopstvene snage ugušiti. — Gle, siledžije!

Zatim se prisećao i ljuto kleo. — Obmanula me Zvezda! Možda izgubljeni ključ i ne postoji? — U svom snu viđao je majku kako ga čeka i kuću svoju miliju i raskošniju od Zamka.

Čak je i noću kopao, a gomila izbačenog peska je rasla, kao što je u njegovom snu rastao Zamak. A onda je svanuo dan deveti. — Evo ga, svetli!

Šantić, Aleksa - PESME

U snu gleda carske nizame i horde, S mjesecem barjake zelene i gorde, I borija turskih čuje jasne zvuke... Sanja...

'' Moram gorko zaplakati. 5 Skoro sam u snu gledô tvoj lik drag, Putem gde šumi jablanova red. Kô anđeo je tako lep i blag, No ipak tako bon i tako bled.

Ja sam to davno znao. Ta u snu videh te jednom, I noć ja mračnu videh U tvome srcu lednom, I videh kako ti srce izgriza zmija naga, I videh kako

O, da ja doć mogu tamo Pa s vrela radosti pit, I lišen svih patnjâ samo Slobodan, blažen bit. Vaj, često u snu spram mene Taj sreće sine kraj, No poput prazne pene U zorin iščezne sjaj.

55 Ja sam plakao u snu, Ja sanjah da te grob krije. Prenuh se, a još niz lice Za suzom suza se lije. Ja sam plakao u snu, Ja sanjah ti

Prenuh se, a još niz lice Za suzom suza se lije. Ja sam plakao u snu, Ja sanjah ti ode drugom. Prenuh se, i jošte sam gorko U plaču jecao dugom.

Ja sam plakao u snu, Ja sanjah ti ode drugom. Prenuh se, i jošte sam gorko U plaču jecao dugom. Ja sam plakao u snu, Ja sanjah da sam ti mio. Prenuh se, a uvek jošte Potok se suza lio.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Zmaj-despot Vuk dobio je zmajevitu snagu i krila u ognjenom snu potlačenog naroda o pobedi nad ugnjetačima. On deli megdane sa najvećim turskim junakom, Đerzelez-Alijom, i sa Turčinom

Naša zemlja postala je za Turke nenasita grobnica. Gospođa Turkinja u strašnom snu gledala je pod svojim grlom ustaničku ruku koja joj kida đerdan, slušala kobne zvuke i opažala nesrećne boje.

Za koga sam lice odgajila? Da ga ljubi crni Arapine!“ U to doba i noć omrknula. San usnila gospođa carica, đe joj na snu čoek govorio: „Ima, gospo, u državi vašoj ravno polje široko Kosovo, i grad Prilip u polju Kosovu, u Prilipu Kraljeviću

Kad ujutru jutro osvanulo, ona trči caru gospodaru, te kazuje šta je u snu snila. Kad je care r'ječi razumio, brže piše sićana fermana, te ga šalje bijelu Prilipou, na koljeno Kraljeviću

iz sna probudila, uze štaku u desnicu ruku, ode pravo ka Ružici crkvi, te kazuje protopop-Neđeljku kazuje mu šta je u snu snila. A kad stari baku saslušao, on joj ode sanak tolkovati: „Čuješ mene, ostarila majko!

Kasnije, antropološka teorija modifikovala se u psihološku teoriju, koja pridaje veliki značaj snu i halucinaciji. Krajem XIX veka pojavila se i takozvana istorijska škola.

Čovek ili žena pobratimi nekoga kad mu u kakvoj nevolji (u snu ili na javi) kaže: „Da si mi po bogu brat!“ ili „Bratimim te bogom i svetim Jovanom!“ (sv.

Novim sanak boraviti — spavati sandal — vrsta polusvilene tkanine sandalije (gaće) — od polusvilene tkanine sanu — snu sap — drška saruk — v.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

čas se žuti Čas se plavi Pa mi najlepše slike ređa Ovde u glavi ispod veđa Sutra ujutru kada svane Ja neću dati Snu da stane Hoću da sanjam danju i noću Odlučio sam I tako hoću JEDNOG ZELENOG DANA HAJDE DA RASTEMO Do stola Do

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Zabezeknuti učitelj nije skočio iza katedre i pojurio za Lunjom kao ono nekad za Jovančetom. Ovome se on ni u snu nije nadao od jedne djevojčice.

Iznenađeni u tvrdom predjutarnjem snu, domobrani i ne pokušaše da pruže neki ozbiljan otpor. Raspasani i neobučeni skakali su preko živica i plotova i trkom

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

391 STRAŠNI KRČMAR 392 POGREBNA BESEDA 394 SUSRET U SNU 395 PAKAO SAMOĆE 396 IZ METAFRASTA 397 BOG STRAHA ILI CRNO OGLEDALO 399 BOG STRAHA 401 PAHORSKI BOG SE SRDI 403 PROROK

Svakom se tako isto prigađa, kano u snu nešto da vidi, ili senku donekle motri, te je hvata rukom da je zaustavi i udrži. Nije li u tom ljudni lud?

Izbra sebi mestance za noćište, sabra kamenja pod glavu i leže spavati. O, al' te noći vide u snu čudno visoke merdiveni. S onoga mesta gde spavaše, sa zemlje, prislonjene čak gore za nebo.

grčki car Lav Jermanin, ikonoborac, mučio i nemirio hristjane, za ikone da ih ne počituju, javi se Bogorodica tadar u snu njegovoj materi, te joj reče neka napuni punu s vrhom čašu krvi i napije š njome svome sinu Lavu.

Pak po toj mu nameri, na njeno ime ne dade mu se nikako dopraviti je: ona sama ne zaktede da to bude. Na snu se caru ukaziva govoreći mu da se odstane toga posla što je naumio.

U tome ukaza mu sveta Bogorodica milost svoju: na snu mu dođe k njemu, te mu to reče: da ide tamo u Atonsku goru što no se sad Sveta gora naziva, i onde će svoje spasenje

Gde god čovek obrne se, kud li hodi, u gori, u vodi, na pazaru, u jelu, u piću, — najviše na snu pred oči donosi ono što je činjeno, svaku havet privodi, plaši i straši nas...

da će mu ostati glava na njemu, i u toj tuzi i nevolji plačući mu i jecajući, preuze ga san, te malo zaspa i smotre u snu onu ženu što joj je dao bio otkup muževlji, gde je došla onde k njemu i stoji pred njim, te ga pita i veli mu: — Što je

Pak i na drugu noć mu se tako isto ukaza ta žena u snu, te mu reče: — Već se ne boj ništa, eto, ja ću te sutra otale pustiti.

crkve, ne bi mu nekako za to sprave što bi valjalo tome kamenje, te se zastara i svetac se zato ne obleni nego mu se u snu javi i reče mu da ide k moru i što je skoro korab došao neka, reče, gleda u ilimanu i gospodaru od koraba da govori.

I pak one noći u snu mu se javi sveti Dimitrije i reče mu da ide onamo u korab, te na hrptu korablja da ima gledati.

Ako bi i caričine uzeo, neće se ona ujazviti zato.« I kako ode u korab drugi put, sve onako nađe kako što mu je u snu iskazao, i korabnik nije mu ništa zabranio; koje je on sam kteo, tê je poizbirao i odneo.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Ne, ovde nikad dotle ne sme, i ne može, da dođe!... Tek spopadnu čoveka koji nije ni u snu snio i ni nakraj pameti mu bilo da se ženi, i navale na njega sa sviju strana da se ženi!

Sve što je saznao on joj je savesno i tačno referisao. Jevda se prosto iznenadila. To ne bi nikad ni slutila, a ni u snu joj ne bi došlo tako što!

i golubovi gukali ispod strehe, kandilo dogorevalo, a on još sedi i razmišlja o strašnoj sinoćnoj javi i još strašnijem snu noćašnjem, i o Zoni, koja sada mirno i bezbrižno spava, jer je legla mirne savesti, iako ga je sinoć onako ljuto i

mu se po pameti slike te, i nije mu nikako jasno bilo, i dugo još lupao je glavu o tom: da li je on ono bio što je u snu vodio kolo, ili je to bio Zamfirov Žućko; tako i smeh onaj Zonin ne mogaše nikako da izbije iz glave.

I ona mu dođe užasno nemilosrdna i gadna. I kad je ona takva u snu bila, razmišljaše Mane, bila bi ona takva, i još gora, i na javi.

I Mane gleda kako je lepa i kad plače, i milo mu da je gleda kad plače. Kaže joj da ga je u snu video kao njenog mladoženju, pa bi sada rad bio i na javi videti ga i kao devera!...