Jakšić, Đura - PROZA
Kapelan protin ne beše toga dana kod kuće pa je zato sâm prota došao da je sahrani. Kad je ušao u našu siromašnu sobicu, pogledao je zlovoljno oko sebe.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Nađemo jednoga seljaka, te nam otesa i načini od lipovine astal i dve klupe; namestimo u jednu sobicu; prostremo jednu maramu na astal, metnemo sveto evanđelije i manastirski krst, i oko toga činimo zasedanije.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
nešto, počela s trepetom da iščekuje kad će Taja da se digne i po običaju kao uvek on i Vejka odu kući u onu, poznatu sobicu Tajinu, iza klisarnice. Ali Taja je jednako jeo, a varošanka se još ne odmicala od njega.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Gledićka otrči mužu i javi mu. Ovaj odmah dođe Čekmedžijiću, pa ga zove u jednu sobicu nasamo, dâ mu napisati kvitu da je primio, te Čekmedžijić primi novce. Odmah je Ljuba počeo lakše disati.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je raj serbskih oficira koji su se selili. Isakovič je, u tom traktiru, dobio jednu malu, skromnu, sobicu, iz avlije, iznad kapije, koja se, svaki put, kad bi putnici, kolima, u traktir stizali, ili odlazili, tresla.
Docnije je dobio lepu, franceski udešenu, sobicu, iznad ulaza. Imala je tri ogledala. Pavlu se učini, kao da će iz njih izići gospoža Božič, koja čeka.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
rekla je kad sam zatvorio vrata kuhinje za sobom i počeo da se penjem stepenicama, koje su škripale kao sam vrag, u onu sobicu na tavanu. Tu sam imao nešto kao krevet. Skinuo sam se i legao, ali mi se spavalo koliko mišu u klopci.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Jednoga dana, preseliše ga zbog neke važne delegacije iz najbolje hotelske sobe sa balkonom u jednokrevetnu sobicu s pogledom na stenu iza hotelskog zdanja.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Tršavi dječak ujutru dopade do kućerka u kome je konačila kuhinja, unezvijereno se zagleda u natrpanu mračnu sobicu, pa kad spazi svoga kuma, sav prosinu i nasmija se. — Bogami se ja prepao da ni tebe više nema. — Kako me neće biti?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Iziđoše oboje i prošavši kroz veliki prostran hodnik, uđoše u manju, svetlu, lepo okrečenu sobicu. Ljubica iđaše napred poskakujući, a kad otvori vrata od svoje učionice nasmeja se veselo i stade pevuckati neku
»Šta ovo... ko se povratio ?«... pita on, otvarajući vrata na sobi... Plamičak lojanice slabo osvetljava malu čistu sobicu, bacajući zrake na krevet u jednom uglu, nad kojim se nadnela stara suha žena, pa nešto trlja, vuče, šta li radi.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ja sam u to doba bio igrač kluba „Viktorija“, na Sušaku, pa sam se preselio iz pansiona pomenute grofice, u jednu sobicu garderobera u tom klubu. Hranio sam se od onog što sam, od navijača tog kluba, dobijao.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Pogledao Krsta čistu, mirnu sobicu, I maminu plavu, iznošenu bluzu, I još je spazio na Džonovom licu Nešto što je, možda, ličilo na suzu.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ali zato bi se iskalili uveče. Kako bi se zatvorili u svoju zajedničku sobicu, počnu da rešetaju sve što čuše i vidješe od jutra, pa se siti ismij i popu i domaćima.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Prozori opet ne dihtuju! To posle potri! Zaboravila sam Anđelku peškir! (Izlazi) CMILjA: Da mi je dimam neku sobicu, sobičak, makar najmanji, dva sa jedan, pa i manje ako treba, al nek je moje, da nakupujem subotom novina, pa do
Ćosić, Dobrica - KORENI
Više nije hteo devojku. Staroj podvodačici u šalvarama kod koje je za skupe pare iznajmio sobicu nije rekao ime. Tražio je da mu dovede udovicu koja rađa mušku decu. „Sad su ti udovice skuplje od devojaka.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Samo strogo, Stevane! — Vidi komandant da sam zbunjen i da ima nešto. Posle toga ja ga odvedem u sobicu da mu pokažem gde ćemo prenoćiti, a ušeprtljao sam se pa ne znam šta govorim.
Razočaran i ogorčen vratim se natrag u sobicu. Kako sam odškrinuo vrata, dočeka me opet onaj isti prodirni i prezrivi pogled iz krajička onog odvratnog oka
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Pobuđuju na razmišljanje. Bila je zadovoljna. Obujmila je knjige rukom i pritisla ih na grudi da ih vrati u svoju bijelu sobicu. Tamo, u svom kutiću od bojadisane jelovine i cvjetastog kretona, ima malu stelažicu sa još mnogo takvih knjiga.
Pojurio sam da se skrijem u moju sobicu, crven do ušiju. Strahovao sam da čak i služinčad nije očula tupi, mukli zvuk njegovog brončanog pada.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Novica upali sveću i Đurica vide lepo nameštenu sobicu sa dve postelje i minderlukom, a na sredini stoji okrugao zastrven sto, prepunjen jestivom i pićem.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sve se krio da ga niko ne vidi. Sramota je otići u šetnju na zlatnome konju, a vrnuti se pješice. Zavukao se u sobicu svoju, pa ćuti i jednako kuka. Lija pak trči, pa trči za svojim pobratimom, dok ga jedva jednom stiže.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pri večeri i poslije, misao je nosi k Spasoju, i jedva čeka da pođe u svoju sobicu; tek onda će srediti svoje misli. Ali, dok je utrnula svijeću i našla se u postelji, u moždanima zameće se sijaset
Dijete iz zipke bolje plače. Pođe da ga smiri. Marko povrati se k prozorčiću. U nisku sobicu spolja navire čisti, steži vazduh i pomalo osvaja je ljetnjim, sivim, svijetlim svićanjem i nosi sobom sa školja i s mora
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
A najviše ih je bilo iza kuće, do samih prozora velike sobe [. . . ]” 134 Sklonjena u zasebno dozidanu sobicu, i posle svega što se s njom zbilo, naročito posle Markovog pokušaja da na treći dan svadbenog veselja mesto sina ode u
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Od kaluđera sam se naučio prisluškivati. Vrata su otškrinuta, pa se vidi. Partenija otvori svoju sobicu za ostavu, pa poče izbacivati ođeću: — Eto ti, veli, Simeune, te moje ćurčine, što mi je pokojni vladika Antim — alal
Nastasijević, Momčilo - PESME
3 Zàpeva mu truba. u kovčegu opružen on, i žut. A nebo plavo, i senke šaraju put. SEĆANjE 1 U tihu sobicu moju đurđevak unese neko. I osetih na duši sloj zaborava siv, prahom kad vreme pospe zaturenu tvar.
3 I kitu kad nabere, plavetli vrvcom je veže, pomiriše je snena i nameni je meni. U tihu sobicu moju đurđevak unese neko. JUTRO 1 Ljubicu, smerni cvet, pokropi rosom zora. A neljubljenoj san darova plav.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Marko pridade majci svijeću. — Ja grem spat', — reče im i ode u svoju sobicu. Njih dvoje uziđoše uza stube na drugi tavan... Uđoše u čistu, obijeljenu sobicu. Ivo rastvori stakla i kapke.
Njih dvoje uziđoše uza stube na drugi tavan... Uđoše u čistu, obijeljenu sobicu. Ivo rastvori stakla i kapke. Zatim se obrne k majci, nasmije se tek primjetljivo i zagleda se u nju.
Tada se neko promeškulji, nasta šuštanje po postelji i prestade razgovor. Mladić pak iziđe uza stube u svoju sobicu. Prisloni se uz prozor i ne užeže svijeće, no obasjan mjesečevim svjetlom, zaroni u svakojake nesređen, misli.
Nije mio da zajaši na mazgu, prem su ga molili i na rukama na nju metali. Župnik ga namjesti u krčmi, gdje mu i sobicu napose pripraviše.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Zatekao sam Univerzitet pust, bez đaka i nastavnika. Tu sam se sklonio u jednu malu sobicu. U njoj sam radio od jutra do mraka skoro godinu dana, a da niko ni zakucao nije na njena vrata.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Suvo seme stavi na dlan i miriše ga. Uveče sedi u baštici „dok se mirisi ne zatvore”. Naposletku uđe u sobicu, i pre no što će leći, okvasi oči bogojavljenskom vodicom. To mu je Ristana ostavila nekako u amanet.
Ali je to bilo tako strašno i neobično, da se stari drugog dana vratio kući. Upao je u svoju sobicu kao što se kamen gurne u rupu. Hteo je da naloži vatru, pa ostavio. O ručku nije ručao, o večeri nije večerao.
vera u život poraste, Sava i njegova žena razgovaraju, mnogo žele neki komšiluk, maštaju da nekada dozidaju još jednu sobicu, i dokupe zemljišta za baštu.
Čovek. Pantelija, pun respekta, prepisa kuću na kćer. Kao isključivi posednik, Nata odmah poče da raspolaže. Malu sobicu na kraju kuće izda dvojici alasa: jednom matorom, drskom, koji se sećao kuće verovatno iz drugih vremena i jednom
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I ona navaljuje na majku svoju i moli je da joj ustupe tu malu sobicu, ćiler, u koju se ulazi na vrata koja su između dva dolapa, pa se tako jedva i raspoznaju od dolapskih vrata...
U tu sobicu se često i najradije sklanja. Tu je obuzme neka slatka tuga i seta, i ona se tu odaje tihoj tuzi, misli o sebi, i tu se
jednako namešta tu sobicu po svojoj volji i sedi u njoj kad god ugrabi priliku da se iskrade od očiju ukućana... Tu bi najvolela i da noćiva, ali