Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— Ako ne danas biće sutra, ako ne sutra to prekosutra, ele neće ostati bez spasenija, no malo da budu u sterpeniju; i pročaja.
da zapovedi oficirima pogranične straže da svakoga Srbina koji bi preko Save u ovu stranu begao i tražio svom životu spasenija — primaju, jerbo dosada nije to za neko vreme dopuščato. — G.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Oni su stalno i učestano isticali kako im je štamparija potrebna »kao duša telu«, »radi veće slave božje i spasenija duši«.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Volim sve izgubiti nego da se s takvom nesrećom pomirim. ANICA na pendžeru škripi zubi. ADVOKAT: Drugog spasenija nema u ovom slučaju. FEMA: Ali, gospodine, cela će se mala smejati kad čuje da se Fema s Anicom pomirila.
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
prišastvija tvojego, prežde bo suda tvojego, Gospodi, osuždena jesam savestiju mojeju, ni jedina nadežda nest va mne spasenija mojego ašte ne blagoutrobije tvoje pobedit množastva bezakonij mojih.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
morehoci pređe, - postignuti korabljekrušenjem na sredinu bučna okeana, kad okrenu suncu na rađanje tražeć u njem sebi spasenija - pređe sunce rukam dokučili no vi moćnim tronom zavladali.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
GLAVAŠ STANOJE, bivši vojvoda SULEJMAN PAŠA, vezir beogradski STANA, udovica vojvode Đukića SPASENIJA, kći vojvode Đukića a pastorka Stanina RADAK, ISAK, VUK, Glavaševi momci HASAN, muselim u H. P.
(Glasno.) To mora da je strašna nesreća Što starost goni da metaniše Pred mrskim licem besnog Turčina?... SPASENIJA (pogledajući u Stanoja): Te crne oči ja sam videla I glas sam čula... Oh, bože moj, Da nije on?... STANA: „Nesreća!.
Al’ kraja nema praznom govoru, Vreme je davno da se putuje... Hajd’, Spaso, žuri se! SPASENIJA: Oh! GLAVAŠ: ’Ma ćerka lepa nešto zastaje! Možda joj onde neće goditi Rumenog đýla miris haremski?
Pogledaj, dušo!... Samo pogledaj!... SPASENIJA: divota! STANA: ’Ma šta će ovde taki razgovor? GLAVAŠ: Pa ništa, bako, Hvalim vam samo moje dvorove, Ne bi l’ u
Ta ja sam žudan goste primiti. SPASENIJA (u sebi): Ah!... To je on!... STANA: Mi nismo ovde došle u goste — Zalutale smo tu! GLAVAŠ: Ne čini ništa.
Pa će lipsati, Makar to bilo i dogodine!... STANA: Bezobrazniče!... Hajdemo, Spaso, Da za videla konak nađemo! SPASENIJA: Al’ majko, majko, Što bliže idem dvoru pašinu, Sve mi je, majko, srce praznije! STANA: A Boško?
STANA: A Boško? Ti dok se ovde tako skanjuješ, Bleda će glava bedem kititi. SPASENIJA: Ah, majko, hajd’! Vidim da ti je mnogo dražija Od mleka moga krvca njegova.
STANA: Posramiće ga ako dozvoli Da joj na kocu bratac pogine. SPASENIJA: To nikad neću!... Majko, vodi me! GLAVAŠ: Ni korak jedan!... Zar ne znaš, Spaso, I ne sećaš se noći strahotne?
Onda je sedi Đukić izdisô... SPASENIJA: Stanoje!... GLAVAŠ: Jest, ja sam! Ja sam i onda bio sa tobom, Sa modrih usta kad je lebdeo Poslednje reči sveti
“ SPASENIJA (pada mu na grudi): Stanoje!... Oh!... STANA: Prokleti, bog dao! GLAVAŠ: Jest, ja sam bio! A s one strane od Deligra
RADAK: Kao hijena! SPASENIJA: U divljem strahu ja sam drhtala. GLAVAŠ: Onda?... A sad?... SPASENIJA: Sad? Sad sam na tvojim muškim grudima,
RADAK: Kao hijena! SPASENIJA: U divljem strahu ja sam drhtala. GLAVAŠ: Onda?... A sad?... SPASENIJA: Sad? Sad sam na tvojim muškim grudima, Čujem ti srce, kako kucajuć, Junači živce svakom prstiću. Sad se ne plašim!