Radičević, Branko - PESME
veli, da su mu oni pokazali5 di se treba brati med i vosak6, i upravili su ga u košnicu: I ako voska, meda plod, On spravi kadegod za rod, Nek blagodarnost bude vam Što znaste njega slati tam'. Pevač dođe međ drugove.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Car se opjani i zaspi, a carica spravi karocu i ponese cara u kamenu pećinu. Kad se car u pećini probudi i vidi đe je, poviče: — Ko me ovđe donese?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Čim uđe u sobu, devojka se skide, pa obuče jednu šarenu seosku suknju, na leđa metnu jeleče, pa iziđe da spravi sebi što za večeru. ...
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Car se opjani i zaspi, a carica spravi karocu i ponese cara u kamenu pećinu. Kad se car u pećini probudi i vidi đe je, poviče: „Ko me ovđe donese?
Ovi potonji dakle zazovne na večeru onoga što govori i oće da je mlijeko najbjelje, pak po večeri spravi ga u svoju postelju da leže, te pošto leže, odnese svijeću iz sobe u kojoj mu je prijatelj ležao, i pošto zaspi, prinese
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
“ Obodri me sin besmrtni neba i spravi me na breg nepoznati. Ljubopitstvo duhe besamrtne srojilo je oko mene krugom, al' pogledi blagi i pronicni jednoga
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Car se opjani i zaspi, a carica spravi karocu i ponese cara u kamenu pećinu. Kad se car u pećini probudi i vidi đe je, poviče: — Ko me ovđe donese?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Što imamo još, samelji, Pa kolače spravi bele, I svakom po štap odelji. Mi smo čuli, ljudi vele, Da imade tamo, tamo Na istoku dosta zlata, I ko tamo stigne
Ilić, Vojislav J. - PESME
„Al' prvo nakriči, ovaj, da male čakšire spravi, Jer, veli, svinjar mi treba, pa nek mu odeću pravi.“ I podne pristiže tako.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
jedno momče, koje je kod sveštenika služilo, da mu u svemu opstojatelnije izvestije, načini mu sablju od drveta, spravi mu klobuk od šarene artije, nauči ga halbrehts-halblinks, koje je sam u soldačiji primio, jednim slovom, o svemu što
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Gradić oni zvaše se Vizantija, od grčkoga nekoga kralja Vizanta, spraljen izdavna. Raširi i spravi onde vrlo golem grad da već udilj naziva se carska stolica onde i svojim ga imenom proimenova Konstantinopolj.
Ode pred njega Jakov, te kupi pred gradom sebi jedno selište, pustaru za sto ovnova, i tu se naseli; spravi sebi dvorove i bunar iskopa.
Eto, takva ti je čovečaska slaba i spuzljiva natura! Mnogo put ko što i veliko i spravi i dokona dobročinjenje, a u nečem malu rashali se i spuzne dole, te se pokvari i ni za što mu ono golemo bude.
tamo u Efes k apostolu s pismom svojim, te mu zavešta da ima to skoro dovršiti i što lepše može biti krasni krov da spravi.
k jeparhu skazati mu o veliki čudesi svetago Dimitrija, i pomisli uzeti od tela neko hise da i onamo krasnu crkvu spravi na ime svetomu, i one mošti položi pak u onu crkvu što bi ih odneo iz Soluna.
Dede spravi sebi u pameti dvokolice, te upregni da je vuku pravdu svoju i diku ti, i greh tvoj sa sklonjivanjem hudim, — i videćeš
Inat zao zanat. Ne prodaju oni... braću svoju zla rad za komad prosenice i odlomak ovsenice. Spravi nam bogove kojino će pred nama hoditi. Staro mimotiče k novom se svraćajući.
Znanje, veština, štono se mudrost naziva, ona je svemu mati; besedi i svakoj spravi. U zlu i lenu dušu ne ulazi — veli se — mudrost. Tušta imena vešta mudrinja u sebi ima.
Eto tako to vrlo mudro Bog za našu potrebu nebo donje spravi, a tu nebesnu priliku i svaki čovek svu u sebi nosi. Smotri de isto svoju glavu i viđ' u glavi gornje nebo što mozak
Prvi dan dade svet, a četvrti dan spravi mnoge sveće ka neki kujundžija da salije ponapre veliki krušac zlata i posle opet izraseca ga na male krupice, te kuje