Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Bre, bre — smeje se komandir — ala su ti skromne želje. Ja sam pomislio da ćeš reći kao major. — Pa... sproćom priliku, gospodine kapetane. Ne odbijam ništa — smeje se Tasa, pokazujući svoje bele zube.
A mi gi pretekosmo i podelismo nas trojica pare sproćom sebe. — Koliko je još od starih ljudi ostalo u bateriji? — Kako da vi kažem... svega nas dvojica: ja i komandir.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Znam ja da magare ne lipsava tako lako, a konji svaki čas. A posle od konji se nema fajde, a volovi se jedu. I sproćom ti volovi, mi se lepo ishranismo. Kod Drača pozajmim od neki pešaci nekoliko kila brašna. — Kako, kako? — Pa...
Moj brajko!... Smeje se poručnik Mišić. — Svaki misli „sproćom sebe“ — on zevnu i protegli se. — Je li, bogati, gde te raniše? — U nogu... — De, majku mu, toliko znam.