Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Jer su onda znali kako će Copa sigurno, i bez straha, prljajući sve oko sebe, da se uvuče u gazdin dućan, da sedne sproću gazde na ulaz, razbaca štapove, torbe i počne da se gazdi plazi i prezrivo, prkosno da Mu mumla: — E, šta si ti?...
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MLADOŽENjA: Zar nas držite za tako nepostojane? DEVOJKA: Već to je opštepoznato. MLADOŽENjA: Vidićete kakav ću sproću vas biti. DEVOJKA: Mogućno je da ćete vi jedan učiniti izjatije. MLADOŽENjA: Vi ćete se uveriti.
TETKA: Jeste, jeste; čudili smo se svi koji smo pratili: kokoška crna, taman kad je sanduk sproću pendžera bio, izleti napolje, pa pr preko sokaka. Ja sam odma kazala da će Ustić Pelu uzeti, pa tako je i bilo.
(Opet mu trči.) MUŽ: E, sad - znaš: posviraj, pa i za pojas zadeni. ŽENA: Zašto si tako ladan sproću mene? MUŽ: Molim te idi u kujnu, vidiš da imam posla. ŽENA: Makar ako se na mene srdiš, opet ću da te poljubim.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ja sam seo, prekrstio noge i punim usta, a ti samo trčkaraš, donosiš, sedaš sproću mene podvivši kolena i probiraš što je najbolje. — Evo, uzmi! — veliš ti ozbiljno i pružaš mi. — A što ti ne jedeš?
Ali mati? Ulazi ona tiho, ponosno. Uvek obučena čisto, sa belom maramicom oko vrata. Seda sproću mene i pita me za školu, za drugove iz bogatih porodica. Da li se i oni uče kao ja?
Posle jedne takve noći, kad ustadoh opet bunovan i zlovoljan, mati mi donese doručak, i onda sede sproću mene s pletivom. Ja malo okusih. Nisam mogao da jedem. Ti mi beše jednako u pameti i zbog toga još više se jedih.
ljudske glave, između njih svetlucaju plameni svećâ od kojih se dim polako, vijugavo diže, stapa i gubi među svodovima. Sproću se sjaji ikonostas, po njemu žmirkaju zapaljena kandila, a više svega, kao zvezde trepću i prodiru ozgo upaljene sveće
Svi smo ćutali. Majka mu, pošto dobro učvrsti vrata, opet sede sproću Mite i poče da onako s trepetom, brižno gleda u nj, motri šta mu još treba, čime još da ga po krije, utopli.
Prostrana, nameštena i uvek otvorenih vrata i prozora. Sproću ove bila je mala soba u kojoj su sedeli, spavali. Od te sobe pružao se drven, suv doksat, krevet, po kome je svagda
— Eto dođoh. — Ako. Sedi, ponudi me. Pošto sam se rukovao s tim njegovim drugom, Aritonom, sedoh na stoličicu sproću Mite, do zida. Kujnu i sve nas osvetljavala je lampa, postavljena na visokoj stolici.
zbili se bili prolaznici i gledali; svirači podvojeni, jedni unutra kod sofre, a drugi u dvorištu, svirali su, a sproću njih, uza zid, sedele su im Ciganke s decom, uživajući u svirci muževa i čekajući da, kad se njima, muževima što iznese
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Cela kosa bila joj povezana, svi zuluvčići izvučeni oko čela i ušiju, a pretrpana mintanima i nakitima. Sproću njih sedela bi mati. Ona, sigurno okupavši se za ovaj izlet, bila sva rumena i svetla.
obuhvatala je sve ono polje, bašte, njive i drum, kojim se ulazilo u varoš i prolazeći pored nje išlo gore u čaršiju. Sproću kuće i iza nje ležala cela varoš, sa crkvom, sahat-kulom, pazarom, brdima, vinogradima, i dok se sa tog njinog gornjeg
Međutim dan je već bio počeo. Po dvorištu uveliko se kaldrma, kroz prozore od sopčeta, modrila i sproću njega, na bunaru, jasno se ocrtavala velika gvozdena kofa, sa lancima mesto užeta.
To je bilo dole u kujni, gde je još bio mrak, vlažna zemlja, skoro počišćena, gore od čađi crne grede, a sproću po polici one žute tepsije.
ne vidi ono što je najviše potrese i zaboli; da ne vidi odovud iz sobe, sa kreveta, kroz prozor i kroz otvorenu kapiju sproću nje, njihnu kapiju i njinu kuću i šta se sve tamo radi. Osobito kada iz njine kuće poče svaki čas da izlazi Magda.
I kao što je red, sve je to praćeno svirkom i pesmom svirača sproću njih, na doksatu, ali ne svirkama i pesmama kratkim, burnim, koje čoveka presecaju, razdragavaju i pomeraju sa mesta,
Dole u kraj zida bili su prekrštenih nogu i u red poređani svirači, zurlaši, bubnjari; a sproću njih, ovamo do kućneg zida, klečale su žene, već zasićene jelom i pićem.
Jer, na iznenađenje Sofkino, ne vrati se ovamo k njoj, nego ode pravo, ka prozoru sobnjem. I tamo, sproću nje, u kutu, gde je bio potpun mrak, čisto se skljoka.
Stanković, Borisav - JOVČA
I tako, zabradi je i samo te oči da joj se vide, tako cele noći sedi sproću njega. Ona, ta Ciganka sa Vaskinim očima i vračara što mu svaku noć baje i gata na kost. Tako cele noći.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
kuću, a učinjeno je to „dole u kujni, gde je još bio mrak, vlažna zemlja, skoro počišćena, gore od čađi crne grede, a sproću po polici one žute tepsije”.
obuhvatala je sve ono polje, bašte, njive i drum kojim se ulazilo u varoš i, prolazeći pored nje, išlo gore u čaršiju. Sproću kuće i iza nje ležala cela varoš, sa crkvom, sahat-kulom, pazarom, brdima, vinogradima, i dok se sa tog njinog gornjeg
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Vam mogu meždu tjem skazati, dragaja gospože Kumo, o rosijskoj zimje, koja v sravneniji s našeju zimoju jest ljuti ris sproću krotke ovce.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Eno, baš sproću njih gazda Stojanče što samo jednog sina ima. Pa ni njega, mada je već stigao za ženidbu, otac ipak ne sme ni u dućanu
Na uglu ulice, sproću, u čaršiji, već bi se šarenila, sva bila obasjana upaljena pekarnica. Na samom uglu prolazio bi pored čuvene trgovine i
Do nje, sproću stoličice i lampe, seo mlađi mu brat, koji je već bio pošao u školu, s prigrljenom tablom i pisaljkom. Da ne sedi uzaluda
Majka mu, sproću babe, jede kao uvek ponizno, brzo, a do nje uz koleno joj zbio se brat mu, i jede ono što mu majka izvadi i dâ.
A utom bi se već sproću, iz dućana gazda-Stevanova, čula psovka i dozivanje Mladena. — Mladene, sinko, pošlji mi taj tvoj »tevter«!
Sve obamire. Kaldrma bela, vrela. U dućanu, iza magaze hladovina. A nikoga po čaršiji, ćepencima. Samo sproću, gde je hladovina više vade, po kojoj od žege presušila voda jedva mili, metnuta vrata dućanska.
I već raspasani, u papučama, s lulama u ustima sede tu. A više njih njihovi mlađi stoje. Sproću Mladenovih, na kapiji gazda-Stojančetovoj, sve njegove kćeri izišle.
Gleda da li su po kapijama već sve devojke izišle. A naročito da li su sproću Mladena gazda-Stojančetove, koje je uvek sebi zovu. Zovu je da tamo ona kod njih na kapiji sedi, razgovara se.
I sam on, uvek, dolazeći kući, videći kako ga, kao uvek, na kapiji čeka baba a sproću nje na kapiji stoji Jovanka i muž joj očekujući svekra da dođe iz čaršije, navlaš, da ne bi dao babi da posumnja da i
u rukama u kome je bilo darova, slatkiša, ponuda, za »njegovu« Jovanku; on, čim bi video Mladena na svojoj kapiji i sproću babu, odmah, ako bi pušio, cigaru bacao, muštiklu zavlačio i kao doterujući se, čisteći, dolazio bi, sav srećan što je
Stanković, Borisav - TAŠANA
S desne strane ulaz. Ulazi se stepenicama. Na levoj strani su vrata od spavaće sobe, a sproću, na istoj strani gde je ulaz, još jedna manja vrata, koja vode u druge sobe.
TAŠANA (prkosno seda na minderluk sproću njega): Da! SAROŠ (uzrujan, korača, lomi prste): Što se od tada nije jelo i pilo?
Polako, pazeći na poslužavnik, silazi drhteći od starosti i ide Paraputinoj kućici. U prolazu sproću sluge, zastaje): Jesi bio tamo? (Pokazuje na nove kuće gde su joj sinovi.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
već zarasli travom, razlupani i truli vodenični kamenovi između kojih se vidi jaz vodenični, u kome prska i šumi voda. Sproću vodenice kućica sa doksatom. Na sredi dvorišta »ćutuk« i kameno korito od stare, presušene česme.