Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
sin miljka i stamene vetar predvečernji oko sveće obleće juri njenu senku oko nje isklasalo žito do zvezda veče se spušta među grobove ovde počiva tiosav saranjen sa sviralom ovde počiva mrtav tiosav koji je hteo da živi makar pretvoren
I kroz leptire gleda kako ona, bosa iz letnje kujne niz stepenice, silazi u baštu, seda na pletenu stolicu, spušta pletivo u krilo, i na suncu, prepunom pčela i vodoplava, sunča se, gola sa levom sisom u senci desne.
A meni se spava! Bacio sam pušku i kapu! Neka pobedi sneg! Na sto se spušta, kao na dno, moja glava! Meni se spava, ugasite, meni se spava! ČIZME Vidim da imaš prvoklasne čizme!
Onaj koji nema ništa, bos prognanik iz pepela, iz pepela svoje žetve, iz pepela svoje zemlje, izmučenu I krvavu, spušta glavu na prag Beograda! Onaj koji nema ništa ima sve, ako ima so na jaje, štap u ruku i prag za pod glavu!
ta žena prilazi, Do pola kujne to je vila Ravijojla (nosi maslinu zlatnu), kad priđe stolu Gina kuvarica (spušta salatu).
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
»Otkud sad dete ovde?« pomisli Radan, a obuze ga sumnja. Dete plače jednako. Pogleda opet, a ono se spušta k njemu: maleno detence, kao ćupić... crni se; u mraku ne može ni da ga vidi dobro. »A što plačeš, mali?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Oko njegove glave zuzukahu komarci; sa sviju strana čuo se cvrkut... I u toj lepoti sunce se lagano spušta, nestaje ga na zahodu, u onom lepom rumenilu koje je svakoga dana drukčije...
Afrika
Nekoliko stepenica silaze sa male verandice na stazu, što se najpre naglo spušta, a onda naglo penje u zaselak gde su crni dućani, ribarske kolibe, koševi.
Mi nismo prešli ni kilometar kad ispred nas, obavijena večerom koje se spušta, izbi iz gore čitava gomila belo okrečenih mladića.
na sebe široke plave ogrtače, koji onda, vijući se oko njih, izgledaju kao veliki cvetovi, pod sumrakom koji se naglo spušta. Noć međ svim belima Boboa. Ljudi veseli, simpatični, gostoljubivi, puni intriga koje se ipak pomaljaju iz razgovora.
Zaplašeno nama, nekoliko krokodila, sasvim bednih i ružnih, lagano se spušta u vodu; na vodi se vide pogdegde krupne glave hipopotama, a ipak, samo gde nema zelenila, ljudi se kupaju, i niko na
šatori marokanskih nomada, uzvišice, šumarci, bregovi i krševi koji su čudnije osenčeni u večeri koja se lagano spušta. Onih ekvatorskih večeri koje nailaze tačno u šest i survavaju se za nekoliko minuta, više nema.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U bašti, međutim, ispod njegovog prozora, bila je tišina. Noć, koja na nas spušta, iz neke neshvatljive daljine, sa neke nepojmljive visine, neku čudnu zavesu vazduha, kao od mekog, plavog velura.
U trenutku kad je san počeo da mu se na oči spušta, u trepavice – kao neka meka leptirova krila – baš kad je hteo, poslednjim pokretom ruke, da utuli sveću, koja mu je
Velika vatra gori, a na verigama visi bakračić pun rakije. A baba Goša kutlačom spušta med u kotao i, čim se rastvori, spušta drugi. Ujna, kad uđoše, reći će njegovoj majci: Dobro jutro!
A baba Goša kutlačom spušta med u kotao i, čim se rastvori, spušta drugi. Ujna, kad uđoše, reći će njegovoj majci: Dobro jutro! Dede, Petro, daj nam malo medene rakije!
Trebalo je samo videti, kuda? Isakovič je stigao u Grac, iz Marburga, pomenutog dana, kad je sumrak počeo, da se spušta. Fenjeri su počeli da se pale.
Sva brdašca oko Tokaja bila su zasađena vinogradom. Kad je ujutru poranio, Isakovič vide da se varošica spušta pred njim na jedno, zeleno, poluostrvo, obraslo drvećem, a da duž reke, svud, stoje visoki jablanovi, kao neki stražari.
“ Oficiri videše kako joj diže prednje noge u visinu, kao na nekom talasu i kako životinja spušta te noge, u vazduhu, preko vode, na zemlju, kao da je bila u letu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Boka je velikim delom, kao i Crna Gora, ljuti karst, koji se odsecima i strmim stranama spušta u Jadransko more. Na više od tih odseka je brdska i planinska Boka, a ispod odseka je uska primorska zona, pravo
Najlepši su oni prevezi čiji vezovi imaju stare šare bez šljokica i srme. Prevez se spušta sa glave niz leđa do blizu pasa.
Ne osećaju se jake ciče severnih oblasti, osim izuzetno, kad duva vardarac, jak vetar koji se spušta sa snežnih vrhova iz unutrašnjosti. Počevši od ove klisure javljaju se mediteranske makije (zimzeleno žbunje).
Vrlo je interesantan i „prevez“ koji se ovde zove sokaj. Nosi se na glavi i spušta se preko leđa. Krut je, od grube vune višnjeve boje, sa crvenim resama pri dnu: često je potkićen belim i sjajnim
Ovoj se oblasti može dodati jedna od najlepših malih dolina, koja se spušta Kosovu, dolina reke Gračanice u kojoj je manastir sa istim imenom.
Šar-planina se duž raseda spušta u Pološku kotlinu. Taj rased ima pravac sever-severoistok — jug-jugozapad, od Ljubotina do Vrutoka.
Na njima uspeva i voće. Suprotne su strane pod šumom koja se spušta do dna doline. U ovoj je oblasti industrija slabije razvijena nego oko Celja i Ljubljane.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Kakvo to stradanje? — upita mačak Tošo. — Još pitaš, brate mačkolave! Svako veče ovamo se iz planine spušta strašni medvjed Kruškotres Kukuruzović, grdna izjelica.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Na nasipu je zemlja počinjala da podrhtava. Videli smo kako Rašidin otac spušta rampu i, izdaleka, ružičastu perjanicu dima.
Ispod svog obraza osećao sam kako joj se stomak podiže i spušta. Hteo sam da joj kažem kako je volim, a onda se uplaših da će početi da se smeje.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
U moru se kupati! Ja sam čitao u Kenđelca „Jestestvosloviju” da mesec vuče gore more, pa onda opet spušta ga, i to svakog meseca; pa ako se Šamika baš onda kupao u moru, kad su se valovi rodili, nije l’ se mogao u moru
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kroz suton koji se počeo da spušta, Isakovič ih je nekako izveo na poljanu, ispod nekih plotova iza kojih se nazirahu turski nadgrobni spomenici, kao
razmišljajući, ostadoše mu svetle u pameti i sad, samo one sjajne, čiste zvezde, i srebrne, šumske putanje nad kojima se spušta aprilska magla, kojima je projahao u prve dane svoga braka sa ženom, živeći u onoj jednolikoj dosadi male slavonske
Izvirujući da vidi kakva se noć spušta, vide vetar po uvelim travama, i hladnoću u očima pasa, koji se behu iskupili oko njega.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
¹⁶ U Kragujevačkoj Jasenici, da bi se olakšao porođaj, „spušta se voda niz motovilo i daje porodilji da pije“. Budući da već trudnicu, kasnije porodilju, napadaju porođajni demoni i
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— glava uokvirena tamnim oreolom kose, nešto bliže očima dva snežna vrha grudi, a sasvim blizu stomak koji se diže i spušta kao sipa u plićaku. – Hoćeš li sa mnom? — kaže tiho devojka. – Ja? — pita Pufko. – Tebi govorim — kaže devojka.
godina ispred bifea »Šansa«, u pet i petnaest po podne, navlači u mislima nove rolšue na noge, veže kaiševe, pa se spušta niz breg, pravi piruete, zviždi kroz sredovečne šetače: oh, kako je lepo sigurnoj gospođi na rolšuama!
Matavulj, Simo - USKOK
Pod njima pukla dubodolina sa selom na sredini; dolina se spušta ka divnom Skadarskom jezeru, po čijoj se površini onoga časa preljevahu različite boje. Iza jezera nazriješe Skadar.
Milićević, Vuk - Bespuće
kad udara ljutito na prepreke i ustave oko mlinova; kad najuri na slapove, pršti, pjeni se, skače, teče lagano opijena, spušta se ponovo, udara o stijenje, zašumi, nalijeće i baca se dolje naglavce, zajedno s njegovom misli koja ju prati i koju
s uživanjem ga prati kako raste kao i njegovo srce u grudima, kako malo po malo prekriva nebo, kako se primiče, prilazi, spušta.
Radičević, Branko - PESME
Sunce zađe, a spušta se tama, Na nebu je večernjača sama, Nebo vedro, a reka se čista Tamo, amo u prugama blista, Oj Dunavo, o ti reko
Ja stvorenje spazi bućoglavo De se spušta u jarugu pravo, Dve-tri muze nosi u naruče, Pa sve detić od miline uče, Neće muze, već podigle viku: „Pusti, pusti!
dohaka grmu i trnjaku, Pa se krenu pustom kamenjaku, Sad još grđa kuknjava i uka, On ni brige, već vata pijuka, Diže, spušta, bije, tuče, mrska, Silni kamen na sve strane prska, Ta šta kamen!
U njega upre mlada bojažljivo, A on je sluša, osmenut se ćaše, Al' brzo smisli, pa dar dovataše, O vrat ga veša i spušta u nedra, Pa ljubnu zlato posred čela vedra.
nebo brzo diže svoju glavu, Od njega pomoć kao da bi iskô, — Meseca vidi on usamljen od, I još je brže zatim dole spušta.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Tad i majka mu iziđe, ode tamo da gleda svadbu, a Mita, osećajući kako dolazi i spušta se noć, slušajući sa svadbe kako grneta i dajre udara, uzvike svojih drugova, kikot ženski...
Kostić, Laza - PESME
njenih slova sklaplju mu se oči crne, crna vrata svetlih snova; u zanosu srce trne, rusa glava malaksava, na tvoje se spušta krilo oj, delilo, — Samson spava.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
škrinju čvorak raskuje: osviću ceste, svetle bogazi, od moje ruže flora strahuje, kroz mene ruža s nožem prolazi. Spušta se pauk s prazne čahure i žedan prede, u lov polazi. Psaltir mi čita jesen s mahune, a pauk grabi, pauk dolazi.
Vaskrslih duša začuje hor se: Prašumo smrti ogluhlih čula, gluvila stvrdlog, razgranat bor se saborno spušta s prestonih tuja; žalosti davne palme se pale: uzlazno nose gonjene, klane, gurnute s puta, žive pečene, presvislu
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Bezdana evo ko ponoć sušta. Dolje se junak u korpi spušta. Nebojša pravi! Zar nije, kaži?! Podzemno carstvo kroz tamu traži.
Silazi sunce, senke se duže, čuje se graja pospanih vrana, sova se javi, spušta se veče, lagano, tiho, bez padobrana. Započe šišmiš nečujan lepet, iskri se nebom zvezdani trepet.
MAJKA Već mornar Mesec pučinom jedri, nakraj mu noći luka. Na meku kosu dečaka snena spušta se topla ruka. Smeška se dete, život je bajka. Čuva ga, pazi voljena majka.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Sa njime dražesne glave Lisnatih vreža splet čarobno spušta se dole, Do same mirisne trave. Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci, I slatko smeši se na nj.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
I njegovo telo je mač jedan kažem i dižem oči. Gore se beli posteljina u kojoj je spavao bog. Ruka se jedna spušta na moju glavu. Sviće. Treba da uredim postelju. Radujem se veoma.
Spusti se niže od svojih usta sam sobom se potopi i davi ne zna se dno kuda se spušta drvo u podnožju posečeno al osta rahli korov i panj Spusti se u bezdan droba i na nj Neko drugi je trebalo da bude
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Uznose se stolice i spušta se zavesa). Zavesa TREĆI ČIN Ista soba. POJAVA I PORODICA, bez AGATONA i SARKE (Opšta utučenost i potištenost.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Nekuda odjahaše komandiri. Suton se spušta. U toru negde bleje ovce. Umorni pešaci polegali pokraj plotova, povlače poslednji dim iz kratke cigarete na kojoj se
Noć se lagano spušta, i sa njom i zlokobna slutnja na duše ludi. A tek kako je onima na suprotnoj strani. Oni su videli neprijatelja, znaju
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
; obrve tanke, uzdignute i oštro previjene na sredini, ispod njih oštro gledaju i seku dva plava oka, pa se na niže spušta, previjen I malo zatubast, nos; brada mu obrijana, neobično razvijena i isturena napred.
Ide, ide... pliva... sve bliže... Ne vidi se ništa!... Da nije to kaplja ?... Ah, da sednem u ovo žbunje... I ona se spušta na zemlju, okreće se sokaku i gleda, gleda... tupim, životinjskim pogledom.
A sunce treperi i blista se... rumene se veselom čarobnom svetlošću njegovi zraci... ono se spušta veličanstveno i mirno, kao da ostavlja ceo svet u sreći, kao da nigde u svetu nema bola ni čemera.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
(Spušta se providna zavesa putujućeg pozorišta Šòpalović. Ispred nje će se odvijati sledeća MEĐUIGRA.) MEĐUIGRA VASILIJE: Ova
(Svetlost na pozornici se gasi, a u gledalištu se pali. Spušta se glavna zavesa.) DRUGI DEO V SLIKA ZABRANA PREDSTAVE (Dvorište, kao u prethodnim slikama.
SIMKA: Nek vas Bog čuva! (Glumci podižu kofere i polako odlaze, u daljinu, prema sivom nebu iza scene. Iza njih se spušta providna zavesa putujućeg pozorišta Šòpalović.) SIMKA: Stanite, čekajte! Zamalo da zaboravim da vam kažem!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Dugi pajvani trče sa rebara naše barke u dubinu morsku. Mreža se čini ogromna, a spušta se na dno mora, jer je riba dole, u tišini. Motori obeju lađa hukte po istom taktu.
Udarci budaka i čekića sećaju me na kule crkava, igru zvona, kraj kojih sam stanovao. Tiho, u podnožju mosta, spušta se u vodu, a visoko, sa crnih krovova na crne krovove, diže se u nebesa. Sav šumi.
Ljuljamo se, između stenja, sa ostrvima, u more, što se spušta sve niže, na rtove, koji se dižu sve više. Jedna modra široka pruga, ispod obale, sve je dublja.
Mesec je, međutim, zasjao kroz masline i mrak se spušta. Vraćamo se u Krf putem koji vodi kroz ta groblja. Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca nije na njih potrošilo dosada ni
Kao jedno blago, materinsko oko. Nebesa Slovenije. Visoki plast vazduha, iznad senokosa, što se noću spušta sa pokošene padine. Nebo katkad kruto, sa čistotom ispranog, seljačkog sukna.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sunce odskočilo, pa greje blago i toplo i rastapa oštru jutarnju svežinu, a naš se lanac ljulja i kreće, penje i spušta i sve grabi unapred.
Bog da ga prosti, sad je već umro — završi učitelj priču. ZVONAR Spušta se tiho veče. Po celom nebu rasklopio se široki beličasto-sivi zastor od lakih oblaka, pa zaklonio zaranke sunčeve.
trgovci se uzmuvali sa mušterijama, sve se to našlo u poslu, malo ko da primeti kako se odozgo sa breščića od crkve spušta jedna gomilica ljudi i žena. To beše svadba Kajina.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
PAVKA: A žandarmu nisi ništa odgovorio, čovek čeka. JEVREM: A, jes'! (Prilazi žandarmu i spušta mu ruku na rame.) Ti, brate, ako te zapita štogod gospodin načelnik, a ti samo reci: gazda Jevrem mi je spustio ruku
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Prošlost je lepa samo onda Kad se u nju ne spušta sonda. U toj prošlosti većina naroda Nije imala ni zahoda. A i sam Vožd je — o yes, o yes!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Tu postoji jedna kotlina, sa svih strana okružena bregovima, koja se postupno spušta prema severozapadnoj strani ostrva i na kojoj su obrađene njive i vinogradi.
Sondiranje dna ranije se vršilo na najprimitivniji način: teret, obešen o uže, spušta se sa broda ili čamca u more, dok se ne oseti da je udario u dno. Ali za iole veće dubine način je neupotrebljiv.
Ako se takav termometar utvrdi za teret koji se spušta na dno mora, on će, izvučen na brod, pokazivati temperaturu vode na dnu; ako se spusti samo do određene dubine, on će
Takvih vršaka spušta se po više komada i svaka je od njih vezana za svoj kabl i svoj plovac. Pri dizanju vrške brod ili čamac priđe plovcu,
položaju pomoću nekoliko metalnih žica koje se više otvora skupljaju u jedan čvor; za ovaj je vezan kabl kojim se mreža spušta uspravno u more i izvlači na brod.
Mreža se spušta u vodu do koje se hoće dubine, često vrlo velike, pa se onda počne izvlačiti na više pomoću kolotura i valjka na koji
Kugla se spušta u more pomoću dugačkog jakog čeličnog kabla. Električna struja, potrebna za osvetljenje, kretanje ventilatora u kugli i
Brod na površini okeana, koji spušta i diže aparat, imao bi ga tada lagano pomerati po plodištu u vreme kad se vrši parenje jegulja i ima nade da će
Mreža se iz zaustavljenog broda spušta tako, da joj vrh konusa najpre uđe u vodu, a najposle otvor; tako uspravno spuštena i vučena svojom težinom, ona
a najposle otvor; tako uspravno spuštena i vučena svojom težinom, ona postepeno silazi na dno i za to joj, kad se spušta u velike dubine, treba po 1—11/2 sat vremena, često i više.
Za to se vreme čelični kabl, kojim se mreža spušta u more, odmotava sa svojih valjaka; odmotavanje se automatski zaustavlja kad vrh konusne mreže udari u dno, i to
Za donji kraj cevi, onaj što se spušta u dubinu, utvrđena je jaka čelična kugla sa kružnim prozorima od debelog kvarc-stakla, dovoljno prostrana da može
Rakić, Milan - PESME
Sve će biti lepše, sve draže i više, Noć koja se spušta, svet što mirno spava, Dugo mrtvo polje na kome miriše Kržljava i retka u busenju trava. I tako kraj cveća ostaćemo sami.
I gledajući vrh zaspalih njiva Kako se spušta nema polutama, Ti nećeš znati šta u meni biva — Da ja u tebi volim sebe sama, I moju ljubav naspram tebe, kad
Jest, duša je moja ko kutije stare, Što u svetom hramu na dovratku stoje, Gde prolaznik svaki spušta skromne dare Za smirene svece i za bližnje svoje.
UTISCI I Šćućurile se u zalivu sivom Lađe, ko tice u gnezdu, i jedra, Nepomična, nad mirnim stoje slivom, I noć se spušta mirisna i vedra. Nigde ni šuma da zastruji tajno, Nigde ni vetra da graname mane. Tišina.
Pandurović, Sima - PESME
Muzika jeca tonom čiste tuge. Gasi se sunce i zraci mu bléde; Spušta se tama; umiru sve dýge U kalu sveta, u haljini bede. Mrak! mrak se hvata dubok.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Pusti, ga, vidi da ga je groznica uhvatila; neka počiva!“ reče jedan. Krcun ga spušta polako na ledinu, napodmetnu mu pređašni poglavač i pokri ga strukom.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Sad — kuća vrata nema a prozor visoko — ne može da se pripne, dok na jedan mah vidi đe niz prozor nekaka žena spušta svoje kose zlatne, te on pritrči i uhvati se za one kose, te ga izvuče u kuću; kad ko je? ona ista đevojka.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Teško hramlje, podupire se batinom. Posmatra Mileta, gleda prema šanku. S mukom se spušta na stolicu. Vraća se Ikonija.) IKONIJA: Da mi je ko pričo, ne bi mu verovala!
Stanković, Borisav - JOVČA
Iz Jovčine sobe, desno, čuje se kašalj. SOFIJA (ostavlja cipele na kraj praga). VELA (spušta legen na stolicu koju joj namešta sve krva). JOVČA (izlazi. Pruža ruke ka legenu da se umiva): Daj!
) JOVČA E, e... SOFIJA (iznosi pojas i odelo gornje; ona i Vela drže pojas kojim se Jovča opasuje). JOVČA (spušta se na minderluk, pruža noge). SOFIJA (donosi cipele i navlači mu ih na noge).
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Samo u varoši ima oko 50 izvora, koji nakraj varoši sastavljaju malenu reku; ova baš kod manastira spušta se u preužasno duboku strminu s takovim hukom da sam mislio, tu čovek nikad do veka ne zaspa!
Pri Gravezantu, gdi je veliko pristanište i gdi se velikolepna reka Tems u more spušta, stigne nas i kapetan korablja u barki; i tako s spospešnim vetrom uplivamo u more.
Ćosić, Dobrica - KORENI
U ćutanju, punom umornog hukanja žena, spušta vreo krompir u zemljane činije i brzo se odmiče u senku da joj ne vide lice.
Uplašeno, tihih, napregnutih pokreta, zbi se u sam ugao, gde je sumrak gušći. Apsandžija ne spušta rezu. Vrata, i sebi preteška, klate se i krckaju, krckanje se nastavlja u jezi umiranja što dugo traje, a nema ruke da ga
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
A i zašto? Ako postoji Princ oblaka koji se u suton spušta i usamljenim dečacima postaje drug u igri, što ja to ne bih mogao biti? Ionako sam stalno sam...
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Onda mu kažu da će penziju, verovatno, dobiti. Uzun Mirko se opet spušta u gungulu Velike pijace koju sad i ne primećuje, pa pođe Carigradskim putem, prema Stambol-kapiji.
Obično se mimoilaze, jer svako stiže u svoj čas. Ne mari. Na ugao Vasine Dobrača se, niotkuda, spušta u samu zoru kad su ulice puste i još zamrle od noći i čeka onaj trenutak kad jutarnja izmaglica pređe i preko oblaka i
Kada se, u zoru, spušta niz padinu prema Čukur-česmi, Dobrača posmatra nebo u kojem počinje da treperi pramenje rasvetljenih praznina i nada se
koji će oslepeti, jeste, besni Hasan-paša, ako, oslepeće, Višnjić više ne prihvata udarce, ne vidi ih, samo se spušta, bez straha, u dobri bezdan. Nedeljama su ga, posle, negovali. U istoj, turskoj kući, u mutvaku.
na početku svoje ulice, u podnevnom spokoju koji se ne raziđe ni onda kad se tramvaj sa linije broj dva penje ili spušta pored Malog Kalemegdana, Riga od Fere pamti, sa smeškom, kako je u početku i sam verovao u razumnost svoje priče o
hita, naročito kad zađe u onaj deo ulice što se, od zgrade bivše Klasne lutrije koja je sada zgrada Beogradske banke, spušta ka Dunavu, da se nađe sa braćom Obrenović, Jevremom i Jovanom, čije ulice tu, nešto niže, presecaju Zmaj-Jovinu i
u koji, pre podne, padaju prostrane svetlosti a, pred veče, prozirna sumračja, ona zagleda u progrušalu tamu što se spušta u prostore nad Dunavom i u odbleske ozarenja što još dopiru od ušća i od Save.
Kneginja se, uzbrdicom, vraća u svoj Konak a pesnik se, nizbrdicom, spušta ka Dunavu. Opet se mimoilaze: Kneginja bi, izgleda, da pita nešto pesnika a i pesnik bi, Zmaj Jova, da pita nešto
Posle se, kroz natkriven prolaz pored Prirodno-matematičkog fakulteta spušta do ugla svoje i Simine ulice. Sa tog je mesta, decenijama, posmatrao Dunav kako nestaje u prostranstvima neba.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I gledajući, vrh zaspalih njiva, Kako se spušta nema polutama. Ti nećeš znati šta u meni biva, Da ja u tebi volim sebe sama, I moju ljubav naspram tebe, kad me Obuzme
Sa njene dražesne glave Lisnatih vreža splet čarobno spušta se dole Do same mirisne trave. Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci, I slatko smeši se na nj.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Njegova bujna proseda kosa raščešljana je duž temena na levo i na desno. Brada mu se spušta samo do polovine obraza, njegove čupave obrve još su crne. Ispod tih obrva svetlucaju se crne oči, duboko usađene.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sutradan maršuje kolona i spušta se, najzad, u pitomu ravan. Otegle se zelene, beskrajne livade i čuče veliki plastovi kao šubare.
— Siđi, došo, s konja da vidiš kako je. — Oprem', rođo... i tako, što dalje đeneral sve iskrenije. Pa se spušta kolona i šljapka po pištoljini preko rogoza i zukve, te škripi polegla i ugažena travuljina.
I ponova se ispružaju po krevetima, zevaju i protežu se rekonvalescenti... Pa se spušta veče i ulazi bolničar Milosav da zapali viseće lampe.
našemu navaljivanju, pa se, ošinuvši konje, krenuo pred nama, s tim da nas sačeka na samome prevoju, odakle se posle spušta jedna od najstrmijih, na ovom putu, nizbrdica.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
S njima je umirao njihov pogled što seže do krajnjeg ogradnog zida na horizontu; a zastor horizonta spušta se neposredno za tom ogradom: drvena ljesa u dnu ograde vodi ravno u avliju sunca koje zalazi.
zveckavi svjetlucavi snopić, izabire pljosnati mjedeni ključić, brižno ga uvlači u bravicu, otključava stražnja vratašca, spušta još malo niže staklo. A Zvonko zbilja nije lijepo učinio, što će samo reći bolesnik, kakvo će mišljenje imati o njemu.
Bolna već tako samo po sebi, bez ikakvog daljeg dometka. Ona udara crne naočnjake na naše oči, ona spušta neprobojnu tminu oko nas. Ima još takvih ljudskih riječi koje su bolne već same po sebi, bez obzira što sobom zahvataju.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Behu izišle da beru lešnjike, pa ih pri povratku zastade prvi suton. Sa njima beše i Stanka. Čim poče da se spušta ona nema tama na šumu i livade, devojke se prigrčiše jedna uz drugu, pa počeše one obične priče o vampirima i
Vidi se i konjanik, koji se spušta kosom, idući pred njima. Pantovac čekaše da potera siđe u dolinu, da mu se izgubi iz očiju, te da se oni neopaženi
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ja znam jednu pesmu kao zima 'ladnu. Ja znam jednu pesmu, i nju danas slušam U odmoru mome, kad se sutom spušta; I osećam da me moj polet napušta. Ja znam jednu pesmu, i nju danas slušam.
I dođoše ludi; Sad plete vence, niko je ne budi; Osmehom diše, udaraju zvona; Razgleda nebo, spušta se opelo; Sad broji zvezde, uzimaju telo: Živi što sanja, u raku je skriše, Kad za zlo ne zna, kad ne sluti više.
A idu oni, poslanici pakla. Napred korača pobesneo pir. Tresu se kuće i padaju stakla. I noć se spušta, i vrisak, i mir. Zamrle duše, samo dršću prsti, K'o snaga gde je tek zaboden mač. Poneka glava skriveno se krsti.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
ali nikako ne može, ma da se sili, da se za nj zagrije: jednako joj drugi poznanici pred oči dolaze; i kako se noć spušta i zahvaća i najveće visove, onako i ona sve jače osjeća svoju nemoć: čisto uviđa svoju nesreću — i pregara se...
Uprto gledajući u neko gradsko momče kako se u ljuljajci visoko diže i s visine hitro spušta i slušajući čudne glasove orgulja, za čas zaboravlja na se i dođe mu da i on zajaše jednoga od tih hitrih konja, a u
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
kući, ispunjen većim brojem događaja, a od ranog prepodneva pa do mraka Sofka se čas penje uza stepenice čas spušta, čas gleda odozgo na majku i Magdu čas silazi međ njih.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Odrežimo granu zimzelene jele (Jela grane spušta, ludi nam se sama), Nakitimo granu tankim svećicama, Zapalimo sveće našim dečicama.
“ Tu farisej dukat baci, Al’ ne što je srca meka, Već ga tako diže, spušta Da svak vidi iz daleka. Udovica sirotica Jedan novčić spušta ti’o, A možda je (ko bi znao) Poslednji joj novac
Udovica sirotica Jedan novčić spušta ti’o, A možda je (ko bi znao) Poslednji joj novac bio; Rado j’ dala malen deo... A Hristos je to video.
Krakov, Stanislav - KRILA
Kapetan šapće sam sa sobom sve ređe i lakše. Hteo bi da se digne i pogleda duž pospalih vojnika, ali se nešto teško spušta na očne kapke i glavu. On klonu, zaspa. Samo jedan budni vojnik zamota pospale oficire u krila šatorska.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Nekoliko stepenica silaze sa male verandice na stazu, što se najpre naglo spušta, a onda naglo penje u zaselak gde su crni dućani, ribarske kolibe, koševi.
Mi nismo prešli ni kilometar kad ispred nas, obavijena večerom koje se spušta, izbi iz gore čitava gomila belo okrečenih mladića.
na sebe široke plave ogrtače, koji onda, vijući se oko njih, izgledaju kao veliki cvetovi, pod sumrakom koji se naglo spušta. Noć međ svim belima Boboa. Ljudi veseli, simpatični, gostoljubivi, puni intriga koje se ipak pomaljaju iz razgovora.
Zaplašeno nama, nekoliko krokodila, sasvim bednih i ružnih, lagano se spušta u vodu; na vodi se vide pogdegde krupne glave hipopotama, a ipak, samo gde nema zelenila, ljudi se kupaju, i niko na
šatori marokanskih nomada, uzvišice, šumarci, bregovi i krševi koji su čudnije osenčeni u večeri koja se lagano spušta. Onih ekvatorskih večeri koje nailaze tačno u šest i survavaju se za nekoliko minuta, više nema.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
postelju I po njoj čudan raskoš prostire: Rosice sjajne, sitnu đinđuvu, A meka svila cveća mirisnog Šarenu glavu spušta pažljivo Da ti, umornoj, mirom prijatnim Uspava dušu ozlojeđenu. (Odlaze.) PETA SCENA Isto mesto.
Sve huji. RADAK: Vetar je, veruj! Sve većma huji, goru ljuljajuć, Spušta se dole na dno Dunava, Te peskom muti strašne valove Što se u besu svome raspinju, O tvrdo stenje teme lupajuć.
Samo pogledaj!... Kao pupoljak skoro ukinut Što spušta svoju meku glavicu U vreloj ruci mâzne neveste, Zaklonio je sjajne zenice, Da ga ne peče ljubav plamena Što ga iz
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Na ovoj kosi nije bilo nikakvih naših utvrđenja. Ona se pruža u severo-istočnom pravcu skoro sat mesta, pa se onda spušta u prugovačku doljaču i potok.
Na samom nagibu, gde se ova kosa spušta u prugovačku doljaču, podignut je prugovački šančić. Naša katunska vojska, povlačeći se pred Turcima, zaustavila se na
Mi ne trčimo više, već idemo korakom i pucamo. Evo i prve turske granate gde gudi vazduhom nama u susret; spušta se sve niže i niže, sve niže i niže... du... udari i pršte na petnaest koraka pred nama.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
LV Selo je sunce jarko, A noć se spušta tijo, Oh, blago onom, ko se Uz drago svoje svio. Gasi se žagor, tišma, Ni ptica ne poleta; — Još malo pak će za
Ja ostanem s jadom mojim U užasno vel’kom svetu Sam; Sunce s’ diže, spušta, zađe, — To se zove dan. Sve se tiša, sve se miri, — Svet je kanda sad još širi — A beskrajnost u crnini Želi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A neki beličasti oblačak mi pred očima. Zatim postade crven... spušta se sve više, već je nad mojom glavom, i taman zastor pokri mi oči. Vlajko uzdahnu i zaćuta...
Čuje se neki žagor. — Ovde je zemunica komandira treće čete. Od saobraćajnice kojom smo išli spušta se strm nagib. Pri dnu se nalazi otvor od zemunice, gde ugledah trojicu. Sigurno su oficiri. Igrali su karata.
Telefoni neprestano sviraju... Borba nanovo uskovitlava, kao kad se iznenada spušta orkan, i vihor čelika se stropoštava na zemlju strahovitim treskom, bez zamora, bez zastoja, sve jače i silnije...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sjajno lice meseca Noći goni mrak, Nežna zemlji Danica Ljupki spušta zrak, Sunce više što sija, Ruža sve rumenija, — Veli mlada Srpkinja, Slavna Srpkinja.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Od otvoreno plave boje tihano se prelijeva planinsko nebo u izblijeđeli, večernji sjaj. Sunce se lagano spušta iza mračastih brda oko Jajca, a na drugoj strani sve se više i više uzdiže okrugli, crveni mjesec, probijajući se kroz
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U okolini Bora pod j. kum stavlja mladi maramu na glavu (GEM, 38, 1975, 139). U Resavi majka mladi »kod opraštanja spušta u nedra jaje ili crvenu jabuku« (koju mladenci pre spavanja podele i pojedu, GEM, 28—29, 1965—1966, 174).
U Gornjoj Resavi (u Panjevcu) mlada na polasku od svoje kuće skida sa kapije venčić od cveća na kome je i j. i spušta u nedra, i čini to isto i kod mladoženjine kuće (GEM, 25, 1962, 149 id), a za vreme ručka čauš ili vojvoda sud sa vodom
momci na isti način okretali jedni oko drugih« (SEZ, 83, 1971, 174, Aleksinačko Pomoravlje); majka mladi pri opraštanju »spušta u nedra dva oraha da bi mlada rađala mušku decu« (GEM, 28—29, 174); »porodilju posipaju orasima kako bi joj se olakšao
Ćipiko, Ivo - Pauci
I u tome spušta se suton i selo zakrili božićna noć. Radi tek sada izbijaju pred oči meke i jezive uspomene iz djetinje dobi; i život
Bog sa mnom! Što mi pade na um!... Gdje je to? Zaludu, ne volim mu... Razgovaraju, a suton se spušta lagano, i ne opažaju da je najprije zahvatio dolove i drage i uzlazi, ka visovima planine, čija krševita golet već je
I spušta se zimnja duga noć, i uvlači se u kuću. Rade gleda kroz otvorena vrata napolje; osjeća noć i, kako ona jače pada i savlađ
—Da mogu! — odazove se Ivo. — Uzmimo svaki svoju granu. — I on privinu jednu plodnu k sebi... A sunce se sve bolje spušta niza strane dola.
Javlja se i lagano nastupa zima, pa spušta svoj zastor nad selo, polje i more. Brat i sestra pozdravljaju po kućama vrsnike i susjede, a Jure se već oprostio i sa
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kraj mene nema nikoga. Spušta se sumrak. Čujem glasove monaha okupljenih, valjda, negde na sredini dvorišta. Prema mirisu dima koji dopire kroz badžu
U pećinicama izbušenim u steni čiste sige što se okomito spušta, kao ljudskom rukom zasečena, nad pitomu uvalu zvanu Mrki do, gde prebivaju apište, sitna, pogana stvorenja, koja u
Znam to iako sam mu okrenut leđima. Najzad ulazi Dorotej. Okisao kao miš. Otire šakom mokro lice, zalizuje kosu i spušta na sto torbuljinu.
krupne suze koje se kotrljaju jedna za drugom niz ukočeno lepo lice materino, pa onda ona jabučica očeva što se diže i spušta niz grlo. Jesmo li odlučili da se odvojimo od ljudi? Jesmo. Jesmo li izabrali mesto koje su oni označili kao ukleto?
Korača zatim obalom. Bira mesto gde da je spusti. Spušta je na okruglu leju od sitnoga svetlucavog peska i leže kraj nje na bok. Otire joj dlanom lice. Odavde ne vidim ništa.
Da sam tada pojurio prema njima, možda bi se sve drukčije zbilo. Zašto nisam? Pljusak ne jenjava. Da li se to na zemlju spušta potop da preplavi smrad moga zločina?
Ilić, Vojislav J. - PESME
1881. LjUBAV O što me, srce, goniš ti, I moriš duha moć? Sunce je zašlo - mirno spi, Tavna se spušta noć... Da, tija ponoć širi let, Sve živ o sneva san; U svetle snove pada svet, I svetli čeka dan; Al' noć kad padne,
Svetovi dole blude... Nad njima večnost tavna Spokojno, tiho spušta koprene svoje skut, I kruna božijeg truda, svetilo vedroga dana, U mirnom hodu svome svršava dnevni put.
Sa njene dražesne glave Lisnatih vreža splet čarobno spušta se dole, Do same mirisne trave. Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci, I slatko smeši se na nj.
Korov gust Pokriva staze i grobove neme I sav predeo, sumoran i pust. Na trošni spomen ona spušta glavu, A povetarac leluja sedu vlas... Srce se stvara u kam, duša ledi, A na usnama izumire glas I samo suze teku...
I bojne trube surov glas Ne trese srpske ravni, I s blagim mirom zdravi nas Oružja uspeh slavni. I junsko veče spušta mrak, Koprenu nemo svija Treperi zvezdâ bledi zrak, I blaga noć se nija. Sve mirno diše.
1880. VARTOLOMEJSKA NOĆ Nad umorenim Parizom tavna se spušta noć, I tavni plašt uvija zrak i svet. Tišina mrtva. Lahora blagim letom Nepokrenut povijen sneva cvet.
Veče se spušta blago S mirisom I milinom. I vetar bije s gora, I čajka tromo kruži S obale sinjeg mora Nad ravnom površinom.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Razočarani, koračamo pored ograde velike bašte filozofove koja se polako spušta ka rečici Ilisos. Došavši skoro do nje čujemo iza plota nekakav šapat.
U doba kvadratura, t.j. u doba prve i poslednje četvrti, diže Sunce površinu mora kada je Mesec potiskuje na dole, a spušta je kada je Mesec podiže. Zato je onda plima najmanja.
Po tima stepenicama se penje i spušta svako sunce, kao i ono čovek na onoj bečkoj slici. Jedina je razlika da čovek raste, bar u svojoj mladosti, a sunca
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
U tasove spušta dobru paru. Prosjacima pred crkvom, koliko ih god ima, udeli. Naravno, skreše oštru reč kome treba, ali udeli.
To ga ruži, ako tu stranu lika okrene. Kad se zamisli, ispravi glavu nekako izazivački, lagano diže i spušta kapke na očima, i usne mu se uznemire. Bio je plah, nervozan, i beskrajno osetljiv.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
štap U glinu na obali Da meću vrbama prolista Krenuo sam ka velikoj kapiji Otvorenoj nada mnom u zenitu Nisam znao spušta li se beli grad Iz oblaka u mene Ili mi iz utrobe u nebo raste Vratio sam se s puta Da sazrelo kamenje iz
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Da nam je onda bio ovaj hleb, a sada ona voda!... Bre! Veće sile od nas ne bi bilo. Spušta se sparna noć. Paljba zamire postepeno. Još samo dejstvuju dva teška engleska topa, iz naše daleke pozadine.
unakaženi, glave vojnika velike, velike, a neko ogromno klube poče da se kovitla nad mojom glavom, i sve se niže spušta... Otimam se, hteo bih rukama da se zaklonim.
Samo tu kotu Kajmakčalana ne treba zamisliti kao neki šiljati vrh. To je široki plato, koji se prema jugu polako spušta. — Zaboravili ste da spomenete i Kajmakčalanski potok, oko kojeg smo se krvili. Kapetan Radojčić pogleda u kartu.
Petrović, Rastko - PESME
Rastužujući je zora, I hladna rupa gde, u zalazak balsamski, Jedno dete čučeći, i rastuženo, spušta Brod svoj, slabački, ko što leptir je majski.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kako i ne bi? Veliki talas podigao dečaka na pleća, leti, na sam vrh Srebrne Gore ga spušta. Zaneme dečak od divljenja.
Oblak je odolevao i promenama godišnjih doba i vetrovima. Ponekad, u zoru i u suton ljudi su ga videli kako se spušta tako nisko da je izgledao kao da zaviruje kroz prozor. Ko zna: možda je tako i bilo, možda se ljudima samo pričinilo.
Dugo je tako ležao. Već i zora poče da probljeskuje, kad spazi kako se jedna zvezda spušta i naređuje mu glasom ozbiljnim i dubokim: — Ustani, momče, i pođi!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
prigrnu ćurak od kurjaka, a na glavu kalu od kurjaka, priveza je mrkom jemenijom; pa uzimlje koplje ubojito, pa se spušta u podrume Šarcu, te opremi Šarca od mejdana: priteže mu sedmore kolane, zauzda ga uzdom pozlaćenom; pa natoči tuluminu
tica siva, veće bio svetitelj Ilija; on ne nosi tice lastavice, veće knjigu Od Bogorodice, — odnese je caru na Kosovo, spušta knjigu caru na koleno, sama knjiga caru besedila: „Care Lazo, čestito koleno, kome ćeš se privoleti carstvu?
piju nevesta i mladoženja na venčanju i koju nevesta čuva kao najdražu uspomenu Čekmek-ćuprija — most koji se podiže i spušta, u pesmi ćuprija kod Beograda čekrk-čelenka, čekrkli-čelenka — srebrno ili zlatno pero na kali koje se okreće prema
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Za njim se nadadoše i dječaci zajedno s Nikoličinom kujom. Svi se nabiše u guste lijeske na ivici Gaja. — Pazi ga, spušta se! — promuca Đoko Potrk. S fijukom i urlanjem, avion progrmi nad samim Gajem i sunu nekud u pravcu škole.
Idemo. Novopronađeni hodnik bio je krivudav i nejednake širine. Išao je najprije ravno, a onda poče da se spušta naniže sve dok ne izbi u jednu prostranu dvoranu punu kamenitih stubova i debelih mokrih krečnjačkih svijeća, koje su
Šta ima ljepše nego po zvuku jednog jedinog otkotrljanog kamenčića pogoditi da se neko spušta niza strminu, naslutiti da iza guste živice neko sjedi u hladovini, po ptičjoj graji otkriti grupu sakrivenih dječaka.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ko li semena prorašćuje i rod izdaje? Ko li ti vedri i oblači, te ti vremenom kišu spušta i u žetvu za potrebu vetar pruža?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Dan na umoru, izdahnuo već; zvezde trepere s neba, tiho veče se spušta na zemlju, a iz grla srećna i vesela mlada sveta razleže se kroz tiho proletnje veče setna pesma u kojoj se iskazuju
Malo posle, eto i nje, Zone. Izlazi iz kuće, spušta se dostojanstveno kao golubica niz visoke kamene stepenice dole u avliju.
“ i tome podobni razgovori. jedni odlaze, drugi dolaze, i oko česme jednako puno. Polako se spušta mrak, noć septembarska. Svet iz čaršije prolazi i hita kućama po mahalama.