Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I za dve stotine godina senka srama ne pade na onaj krov... a danas?... Šta hoćete?... Ubijte me!... Ali se niko ne mače.
Dučić, Jovan - PESME
Blagosiljaš ropstvo i tegobne uze, Srde ti je puno nebeskoga plama, I sišla sa mnom do patnje i srama, I prolila si najsvetije suze.
I da je dobrota, odricanje; i da U zakletvi ima izdajstva i srama; I u pobedama poraza i stida; Niske bezbožnosti u svim molitvama.
Vaše gromke himne ne čuše nam puti: Nemo ubijaju deca stare horde. Polomiste više kolevki, o srama! Nego herojima otvoriste rakâ. Podaviste više njih u posteljama, Nego što ste u krv srušili junaka.
Znaće da je samo ona zemlja svetla Gde nikad još nije pala suza srama; Gde su deca na mač ime oca metla Što živi u himni i u molitvama.
Letopisi kažu: Beše mudrost sama... Sto godišta življe za muze i pare... No slast ženskog tela ne pozna, od srama Umre... sed ko ovca, malen kao jare... Epitaf: „Tu leži Pasko Zade, mili Knez... i tako dalje, uspomene jasne!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Gospoža Julijana, kaže, nije žena svome mužu, nego svodnica, bez stida, i srama. Nju je spasla, ona, druga, grudata plavuša, mlađa, Birčanska, neka joj Bog plati. Pavle je bio zanemeo kad to ču.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Podilaze ih žmarci od zebnje i ganuća. Imaju čednosti, stida i srama, koje nije mogla mnogo oslabiti ni Vojna granica ni austrijska kasarna.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Da joj se ovo desilo druge, ili treće godine, ona bi bila umrla od stida i srama, skočila svakako u tu žutu, razlivenu, ustajalu reku, što protiče pod njenim prozorom.
Radičević, Branko - PESME
Te pogleda kleto uže, Ruke njemu što nemilo Naopako uzaptilo, Pa od gnjeva i od srama Mače silnim mišicama: Pucaju mu bele ruke, Ma su lude sve te muke, Pusto uže ne uspreže, U meso se dublje reže.
“ Kad Radivoj rečcu tu začuo, Od srama je kô oganj planuo „Oj Mileta, moj Mileta, Okle dođe rečca ta ti kleta? Ko je žena nek uzima prelu, Ja ću bogme ovu
Begao bi — od srama ne more, Udrio bi — to mu s' čini gore. Ta kakva je sila u Turčina, Pa još, brate, sama junačina, Sam janjičar,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Otada niko nije smeo njegovo ime u kući da spomene. Mati mu, sirota, da presvisne od tuge i srama. Molila ga, preklinjala, da bar njoj, ako ocu ili kome drugom neće, kaže zašto beži od kuće i žene, ali uzalud...
Kostić, Laza - PESME
— Nestade plama. Samrtna tama; Samo u ruci pijanog Švaba palilo gori boja i graba, prosveta srama. U tome žaru vidi se žena, po golom telu rana je silna, na rane kaplje s palila kivna vatra žežena.
— da bole vidim srama našeg mrak. Zborujte s njome, da vam nisam kriv, al' ja vam odoh sad u nedoziv!” I ode knez. U hramu Dagona za bogov
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
— Znate, kad su filozofi došli kušati učene ljude u Atini, ko je izbavio profesore od srama, nego đaci? — Filozofi, strašnn zverovi! Kudrava kosa, nečiste aljine, nabrano čelo, pak eto ti filozofa.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
»Gle, pa šta će sad biti ?... da otpuste, na svagda... sa večitim žigom srama, bez povratka, bez opravdanja«... I tog trenutka postade joj Gojko crnji od đavola, strašniji od pakla...
Kako će sad u školu, kako će izići pred decu, a naročito pred ljude, ako naiđu ?... O, da teška srama! Pa još ako je i ona sve to slušala... kao Stojan, jamačno jeste. I sve zbog nje!..
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Plači samo od tuge i milja i ostani uvek draga nerodilja. Nek pljušti kiša besa i srama, niko neće ostat za nama. Nek se oni vrte kao šaren vrt, ko će nam zabranit da volimo smrt.
Rakić, Milan - PESME
U KVRGAMA U kvrge su me bacili, o srama! Da, to je bilo u prastaro vreme. Jesam li bio kriv? i zašto? — Tama Ćuti, i redom sva stvorenja neme.
Jesam li bio kriv? i zašto? — Tama Ćuti, i redom sva stvorenja neme. U kvrge su me bacili, o srama! Neko ih steže, a ne vidim ko je, Al̓ čujem kako škripe kvrge gnusne, Pod silnom stegom pršte kosti moje, I krv iz
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
oko sebe po svojim haljinama, a naročito cipele, i nameštajući jaku oko vrata, — Todora tresući se od bola, jada, srama i nesreće, okrenula se i, pre | no što je on izašao, ona ušla u kuću, i tamo, ko zna gde, u kakav kut i polumrak
Sasvim ubijena i ne mogući Sofki u oči da gleda, od stida, srama, kao da je ona za sve to kriva, po nekoliko dana ne bi je bilo kod kuće.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Nije sile nad ljuvenom. — Ljubav je početak i dobra i zla. — Ljubav razlog zaslijepi. — Ljubav srama ne pozna. — Tko ljubav sije, ljubav i žanje. — Što ga nije na oči, nije ga ni na srcu.
Stanković, Borisav - JOVČA
Nisi trebao, jer (pokazuje na Anđu gore) sad, od ovolikog srama, šta joj još ostaje? Ili u svet da ide ili u bunar da se davi! MITA Neće, neće da se davi. I ne mogu ja više.
Ćosić, Dobrica - KORENI
I zemlja je žensko, jer je oru, seju, zalivaju, i ona rađa. I cvet i trn. Ako. Ona je uvek žena bez srama a muž joj sunce. Iako joj svakog proleća dolazi isti, celog marta se stidi da navali i pritisne na nju.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Jovanović 3maj XLIII DIŽIMO ŠKOLE! Dižite škole, Deca vas mole! Jer ima l' gora srama i stida Neg' svome čedu ne dati vida! Jer evo svetlost svetu se sprema, A vaš da porod očiju nema!
Letopisi kažu: - Beše mudrost sama... Sto godišta življe za muze i pare... No slast ženskog tela ne pozna: od srama Umre... sed k'o ovca, malen kao jare... Epitaf: „Tu leži Pasko Zade, mili Knez... (i tako dalje), uspomene jasne!
M. Rakić CXXVIII U KVRGAMA U kvrge su me bacili, o srama! Da, to je bilo u prastaro vreme. Jesam li bio kriv? i zašto? Tama Ćuti, i redom sva stvorenja neme.
Jesam li bio kriv? i zašto? Tama Ćuti, i redom sva stvorenja neme. U kvrge su me bacili, o srama! Neko ih steže, a ne vadim ko je! Al' čujem kako škripe kvrge gnusne.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I usred one zbunjenosti od srama, od kajanja, od straha, od griže savesti i žaljenja sebe sama, on, prvi put, jasno i oštro, oseti kako nešto kao užasna
Petković, Vladislav Dis - PESME
I želeći da se zaklonim od srama Pijem, i zaželim da sam pijan dovek; Tad ne vidim porok, društvo gde je čama, Tad ne vidim ni stid što sam i ja čovek.
zbogom! STARA PESMA Za mnom stoje mnogi dani i godine, Mnoge noći i časovi očajanja, I trenuci bola, tuge, greha, srama I ljubavi, mržnje, nade i kajanja.
Pet vekova vlage, tamnice i mraka, I muka na kocu sa imenom Boga, Pet vekova srama, uz prokletstva mnoga, Pet vekova nada, pet vekova raka — I da opet dođe najezda junaka!
Oni su ostali na Retkim bukvama, Oko Bregalnice i Velbužda stara, Braneć svoje zemlje od navale srama, Od pljačkaške horde i krvavih kama, Od otrovne mržnje podmuklih Bugara.
koja divan narod prati, Veliku neman koju dade tama, Što zna da rađa k'o prokleta mati, Izume pakla i plodove srama, I još nevolju koja narod prati.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Teške suze sirotinjske Bole me u duši. Čovečanstvo da bi streslo Ige srama svoga — Eto to je staro geslo Starovoljstva moga.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Znajući da je već sve svršeno, jer čim ga je on zvao k sebi, to se zna [da je za kaznu], on, ne znajući šta će, od srama, stida i bola, zgranu se i, pokriv lice rukama, odjednom, mesto da nazove boga, progovori ma šta, on, kao dete, grunu
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ako već mora da se jaše, neka to čini sa mužem, a ne da hara po manastirskoj bratiji i navodi na put srama i greha čestite monahe. Tražio se najpogodniji momak.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Mrtva tišina. Smrt je prema tome mala stvar. Stid i sram su opoganili život. Posle smrti ostaje tuga; posle srama ostaje smrad. Ljudi se gade sebe, povraćaju sebe. Ko je kriv? Kako? Zašto? Ljudi, braćo!...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ To se moli, al' joj ne pomaže, jer đeveri u nju i ne glede. Tad se prođe srama i zazora, pake moli svoga gospodara: „Ne daj mene, dobri gospodaru, da me mladu u grad uzidaju!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Sluge s gospodari, učitelji s učenici u neverstvu, u opadanju, progoni borave. Nemarni ni poslušni nizašto, srama ni stida, požaljenja li koga ni u koga nesta.
sprečajući se, a ništo ne znajući ti koje zlo, kvar li koji, pravo izreći na nju, krome svoju ti krivicu što pokrivaš srama rad nepročuvena se što te je gde snašlo; začeprkavajući to, so tom ti ivtirom splećući lažu.