Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Evo, građani, ljudi, pljujte, pljujte tu odvratnu lešinu koja se sama ranila, koja je sramno pobegla i ostavila tamo slabije od nega da vas brane.
Sve, baš sve što se od onog trenutka desilo. I ono zločinačko zakopavanje karabina, to sramno uklanjanje traga krivice, pa još sramnije skakutanje na jednoj nozi kroz kukuruze sve dokle ga neki pešaci, što ih je
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pitaće ga, ko je, odakle, kud putuje, zašto. Gledaće ga, kako ga apse, i mušketaju. Ubiće ga na putu, sramno. Ako treba mreti, na ovom putu, Isakovič je hteo da pogine slavno, pri jurnjavi sa goniocima, na konju, sa pištoljem u
Šta je lepo, a šta je sramno. Šta radost, a šta žalost. To dvoje se nije mešalo, ni brljalo. Ni muško, ni žensko, u životu, nije se neočekivano
Matavulj, Simo - USKOK
Nećeš sramno poginuti, kao što si zaslužio, nego ćeš, pod oštrim nadzorom, služiti kao soldat-osuđenik dvanaest godina!“ ...
Kostić, Laza - PESME
preti, nisi ga čuo bogom se kleti, ako još jednog primimo begunca, nećemo više gledati sunca, već samo možda umiruć' sramno spaljenog stana garište plamno!? I opet si došô, nesmisleniče, i opet mi take donosiš priče?
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA: Ti si bezobraznik, ti si nitkov! TRIFIĆ: Sultana! SULTANA: Prvi će mi posao biti da te sramno iz varoši proteram. TRIFIĆ: Ali, šta sad imaš opet s njime? SULTANA: Ako si ti prosijak, nisam ja.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
! Zar niste čuli, zlikovče prvi, mačak je lavu rođak po krvi?! Mnogo je tužbi, ko psećih buva, na vaše sramno delo, od vašeg Toše, dobroga mačka, večno krijete jelo: slaninu, ribu, i sir, dabome, i razne stvari podobno tome.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Prošli kabinet se držao mesec dana, a mi tek dvetri nedelje, pa da tako sramno padnemo! Položaj nam je neprestano uzdrman, i mi, razume se, moramo upotrebljavati sve mere da se što više održimo.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
KRAJ JESENSKOG MORA Iz visokog sna me budi morski blesak. Oči traže vidik gde je strana peta. O — ja sramno padam u šareni pesak Turoban i taman a — igračka sveta.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Takvu budalu treba kamenovati pre no što se sam sramno upropasti“. „Vi ste, Mardohaju, Gerardu i njegovoj družini platili pošteno što su za svoju robu tražili“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I svi su jači nego ti, ti najveća slabotinja, samo ti. Pa lepo, ima druga žena... Zaista, ima druga žena! Ala je to sramno tako brzo misliti na to, ala je nečasno. Druga žena!... I život još može ti pružiti slasti. Kakve?...
i potpuno drugu ženu golu, i svu slast dražesne neobaveštenosti jedne nove žene, i... Ala je to sramno i gadno. Čovek!
od gripa, a morao bih se razboleti inače, jer sve što sam video, kad smo se ovamo vratili, bilo je tako žalosno i sramno.
se nisam ni osvrnula kad su mi govorili kako ne treba za tebe da pođem, jer si se dušmaninu predao i streljački lanac sramno napustio.
Petković, Vladislav Dis - PESME
u meni, Smejah se često, podrugljivo vazda, Prirodi, Bogu, i govorah smelo: Da onaj koji obličja nam sazda Učini sramno, kukavičko delo.
Miljković, Branko - PESME
Mrtva ona je izgubila sve moje dokaze protiv vetra, smrti, zime. Ljubio sam sramno, nežno, časno, to telo koje osvetljava sebi put ka svojoj smrti. Zar pesma? Zavera protiv srca to je!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
I bog sa sinom Kog sam za život sramno prodao! GLAVAŠ: Ano, dete, Eno te gleda dever stariji! (Ana ljubi Hadžiju u ruku, a on nju u teme.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pavle Solarić ŽENIDBA PO MODI Ništa nije više smješno što svi uzmu ljudi, Bilo sramno, bilo podlo, bili skverni bludi, Oni pravdu i svetinju prave ili kvare, Gdi zakona njina nije, za sve to ne mare.
Dva mi se prasca već gušiše krvlju, penušiše s’ drugi. Sramno mi s’ učini trpit bez osvete silu i ljagu. Boga se setim i sveca, i živo sad k mostu pohitim.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
gde podlost klanja S metanijama laži pritvorne Prizivajući ime Hristovo, Da grešnog srca podle namere Imenom božjim sramno prikrije? To nije. To je pakao — U kome sam se gorko mučio, U kome sam se mrzit učio!...
BOŠKO: Ne kuni, babo, svojih sinova! BOGDAN: Ne kori, babo, strašnim prekorom! STANOJLO: Zar da nasilje sramno trpimo?
KATUNOVIĆ: Reci: Vuk Branković — reci: izdajnik! Svoga si kneza sramno izdao. RADOŠ ORLOVIĆ: Ja nisam, lažeš! On je izdajnik! Crnu je Goru ženi izdao. KATUNOVIĆ: Oh... ne mogu... Zar...
Nastasijević, Momčilo - PESME
Zašto je naša slava morala da podlegne? HOR ŽENA IZRAILjSKIH Zapojte mi, sestre, Nikad ne ostavi Bog Ni sramno u ropstvu, ni ljuto u jadu Narod svoj najdraži, Izbrani ljubljen svoj. Večni Bog, Večni Bog Štiti nam Izrailj.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
i već je pred puščanim cevima stojao, pa spasen; poslat u Sibir, pa onda pao u jaču epilepsiju no ranije; pa uvek sramno siromašan i dužan — ali, uprkos svemu... — Ostavi ti Dostojevskoga!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nemamo više kuda!... I sami vidite... Tri izlaska postoje. Ili ćemo baciti oružje, pa ćemo se sramno predati. Vodiće nas onda kao zarobljenike kroz zemlju da bi nas deca i žene pljuvali...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Njega u XVI veku zauvek zamenjuje Vuk Branković. Zašto je baš Vuk dobio to sramno ime, i zašto tek u XVI veku, pitanje je na koje ne umemo tačno da odgovorimo.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I tamo nadbiše ga Bugari. Pade mu na tom boju do dvaist hiljada Agarena. Sramno se povrnu natrag, k svome drugu u veliki tabor što je oko Carigrada. U tome bijaše prispela već i zima.
Ne kitenjem sebe i kuće, ni posuđa s cifranjem, kolovođenjem igre i poskočnicom, s vikom i s razmetanjem, sramno pojanjem, sa svirali i hegedi se zaslađivati...