Jakšić, Đura - PROZA
A bolje bi bilo da sam zaranije prekinula ovu hrapavu žicu bednoga života! Rešila sam se da idem u Srbiju... Još toga večera spremim moje malo košuljica i haljinica.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
svilenim, repovima, sad su crni, vuneni, repovi izrasli, sad te igle, crnim repovima, šiju zastave i pokrov za Srbiju. VEČE Sunce se gasi. Švalja pali lampu. Sunce se gasi, bitka je izgubljena, ranjeni junak ispušta mač i šlem.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
godine postao vojvoda). Kako se Srbija nanovo pobunila, on pređe u Srbiju, i knjaz Miloš učini ga odma vojvodom, no on juriši sa Drinčićem na Dublju na šanac turski, i poginu obadva 13.
— Hadži-Mustafa-paša vrati se s vojskom u Beograd, a Pasman-oglu pošlje svoju vojsku, da Beograd uzme i svu Srbiju poda se pokori, a i Bosnu da sebi prisvoji, da se lakše od sultana braniti može.
danas na tihi Dunav da nađemo Rosiju za koju ništa ne znamo gde je, no samo što smo u pesni čuli da je ima, i da Srbiju upoznamo sa Rosijom!
ove jedne vrste, da i̓ na Vračar oteram, i ovi̓ nekoliko topova, sada bi̓ većma voleo nego sva zvona svete lavre da u Srbiju preselim”. Veli Protić: „Ako Bog da, biće i nama tal od toga, kad su ona ovako blizu granice”.
se kod nas Boža Grujević zvao; to mu je ime dao mitropolit karlovački Stratimirović, kad je Božo iz Petroburga nama u Srbiju pošao, da (ga) ne bi počem Avstrijanci poiskali kao svog podanika) sednemo na kola te otiđemo njegovu dvorcu.
se, oko Arnautluka, i daje bio u Cesarskoj ritmajster, da, „kako se Srbija pobunila protiv Turaka, odma sam prešao u Srbiju”. — „Horošo, horošo, nam uže izvesno čto Serbi vostali protiv Turok.
Požarevca i do Vidina; jerbo Čardaklija je tek skoro pred naš pohod iz Cesarije prešao, a Teodor Filipović (Boža) u Srbiju ni dolazio nije; zato im opstojateljstva poznata bila nisu.
” Vidi da mi je umor i muka dosadila, hvala mu, uze te mi sve izopira, namesti da se suši. Dođemo na Dunav, pređemo u Srbiju. Dođemo u Kličevac binbaši Milenku Stojkoviću; Protić ode kući.
No po nesreći obadva su ta puta i šume okrčeni i u livade i njive obraćena, i to je velika šteta za Srbiju. Dozna Afiz-paša, da ga Karađorđe čeka da samo preko Morave pređe, da ga dočeka, a Milenko, koji je stajao u šancu na
fermanom, neka ide carskim drumom, preko Morave, Jagodine i dalje Beogradu, kuda su od Kosova pak dosad veziri u Srbiju ulazili i izlazili.
Pozovem ga da dođe sa mnom u Srbiju. Stefan kaže: „Imam samo, veli, jošte po godine da učim i da svršim nauke, i diplomu dobijem, pak ću preći”.
Kad su Nemci ostavili Srbiju i svoje sudove presekli, a turski sudovi nisu jošte po kasabama došli niti ponameštani, kazao sam kako je moj otac
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
turske, pa i pojedinci, duž cele obale imali su svoje brodove i navoze: gde su htele, mogle su prelaziti iz Bosne u Srbiju. Na taj način Mačva je postala poprište ćefova. Ko je hteo, taj se mogao natresati.
Mogla je turska carevina krenuti svu Aziju na Srbiju, ali joj nije mogla nauditi kao samo tim što je krenula Bosnu i Hercegovinu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
On je ovako pričao: Kad sam se vratio „ozgo” u Srbiju, dobio sam mesto u ministarstvu i živeo sam s majkom od moje plate i njene male ušteđevine. Živeli smo lepo i zadovoljno!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
podštrikavaju plave čarape, od čijih se sara posle vrlo često prave vrlo zgodne i dobro poznate duvankese koje čak i u Srbiju donese poneki testeraš. A omladina, frajla Jula i frajla Melanija, samo se cmaču i smeše jedna na drugu.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ne bi l’ bolje bilo da idemo kud dalje, gde me ne poznaju? — Pa kuda? — Da idemo u Srbiju, u Beograd. — Pa šta, u Beograd da se ženiš? — A zašto ne? Čika-Gavra se smeje. — Neće onde nijedna za tebe poći.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ali unutrašnje snage ima, ima je sigurno, ima. — To je: Bog čuva Srbiju. — Jadno podsmevanje. Bolje je da otvorite oči.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
je planuo Svetski rat, južnoslovenska omladina je pojurila iz Austro-Ugarske, ukoliko je to bilo mogućno da pomogne Srbiju u njenoj nejednakoj borbi.
Za vreme zajedničkih austro-nemačkih i bugarskih napada na Srbiju 1915. god. sretali smo seljake i seljanke visokih kopaoničkih sela koji su išli u posetu manastiru Studenici, Nemanjinoj
Govorili su da idu da se mole studeničkim svecima da spasu Srbiju. Na putu su našli jednu devojku koja je sedela na kamenu i pitajući ih kuda idu, odgovorila im: „Idite u manastir, jer
Šumadijski varijetet zauzima skoro celu moravsku Srbiju i obuhvata više stanovništva nego i jedan drugi dinarski varijetet.
Pošto je zauzela Bosnu i Hercegovinu Austro-Ugarska je opkolila Srbiju i pokušala je da joj preseče prilaz evropskim tržištima i moru.
Namesto primitivne države, stvorene na plemenskoj osnovi, počinje se obrazovati nova država koja, po ugledu na Srbiju, uvodi neke demokratske ustanove. Ali staroj tvrđavi nedostaju potrebna sredstva za izgrađivanje moderne države.
ne može živeti od ličke zemlje, neprekidno se iseljavao i iseljava u panonske predele naseljene Srbo-Hrvatima, u Bosnu, u Srbiju i u poslednjim decenijama naročito u Ameriku. Zato je broj stanovnika gotovo stacioniran. Godine 1910.
Kod bosanskih seljaka se sve više razvijala prava vera u Srbiju. Pod uticajem svoje dinarske mašte zamišljali su Srbiju kao živo biće, kao izvanrednu, dobrotvornu snagu, prožetu
Kod bosanskih seljaka se sve više razvijala prava vera u Srbiju. Pod uticajem svoje dinarske mašte zamišljali su Srbiju kao živo biće, kao izvanrednu, dobrotvornu snagu, prožetu ljubavlju prema njima, potištenoj sirotinji.
** Najglavnije su se etničke promene u ovoj oblasti desile pošto su Srbiju (1459), Bosnu (1463), Hercegovinu (1482) i Zetu (1499) osvojili Turci a primorsku Dalmaciju zauzela Venecija.
Najviše ih je odlazilo u Srbiju, koja je, iako vazalna, od 1815. godine bila slobodna. Posle 1878. godine počnu u većoj meri ići u Bugarsku.
To je glavni saobraćajni pravac koji tesno vezuje Srbiju i Makedoniju. Odvojena od vardarske doline planinama Rodopom i Pirinom, Bugarska nije sa njom vezana, i njen je
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Pirh, koji je putovao kroz Srbiju 1829. godine, kaže da u celoj srpskoj zemlji ima svega deset gradova.² Osnovne jedinice patrijarhalne društvene
). Ovako dobijeni podaci olako se proširuju na ceo veći region ili čak celu Srbiju, pa se kaže: „U južnoj Srbiji veruje se...“ ili „Srbi kada se dete rodi...“ itd.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŽUTILOV: Vi znate šta je bilo s Nađ Palom, i da nam on ne može oprostiti. Nego da podelimo kasu, pa da bežimo u Srbiju. GAVRILOVIĆ: Zaboga: kako će se kasa deliti kad nije naša! ŽUTILOV: Ja znam, vi bi voleli da padne Madžarima u ruke.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
krene u Srbiju da diže ustanak, sa velikim titulama: carskog poverenika, naslednog despota celokupnog Ilirika, velikog duke Gornje i
naslednog gospodara Hercegovine, Srema i Jenopolja, i tako dalje. U Oršavi digne ustanak i kada je hteo da pređe u Srbiju, 1689, »radi careve koristi«, uhapsi ga u Kladovu generalisim austrijske vojske princ Ludvik Badenski.
U leto 1807. prešao je u Srbiju, i sav se stavio u službu njoj. 1808. on je direktor svih srpskih škola, vaspitač Karađorđeva sina Alekse, Karađorđev
Srpski patrioti XVIII veka, kao Jovan Rajić i Dositej Obradović, zadovoljavali su se da hrišćanska Austrija oslobodi Srbiju od muslimanske Turske; od 1804.
polovini XIX veka ona se širi i u centru, zahvata Hrvatsku, Dalmaciju, Crnu Goru, i što je od naročitoga značaja, Srbiju.
U Srbiji je isto tako bilo nekoliko pokušaja. Dimitrije Tirol, koji je prešao u Srbiju, predlagao je 1833. da se osnuje Učeno društvo. 1841. Jovan St.
Voltêra«, kako sam veli. Vujić, prešavši u Srbiju, 1835. i 1836, sa đacima je u Kragujevcu igrao svoje komade, i nosio titulu »direktor knjaževsko-srbskog teatra«.
Ti putnički glumci išli su u Srbiju i u Hrvatsku, i tamo davali predstave. 1840. oni su prvi u Zagrebu igrali na narodnom jeziku.
Kako su oni uređivali srednje škole u Srbiji, to je prva nastava u Srbiji čisto klasična. Oni su prelazili u Srbiju i dolazili sa idealom da Srbiju prosvete prema klasičnim uzorima, da joj dadu »Solone, Likurge, Demostene, Aristotele,
Oni su prelazili u Srbiju i dolazili sa idealom da Srbiju prosvete prema klasičnim uzorima, da joj dadu »Solone, Likurge, Demostene, Aristotele, Strabone, Omire, Virgilije i
U Srbiji ostaje od 1833—1839. Posle čini nova putovanja, čak do južne Rusije. Vraća se 1842. u Srbiju, gde u oskudici umire 8. novembra 1847. Joakim Vujić je po svojim idejama čovek iz XVIII veka.
pokrenuo Novine serbske, koje je sa velikim teškoćama izdavao do 1821. Opterećen dugovima, on te godine pređe u Srbiju. Tu je do 1829.
Sremac, Stevan - PROZA
što je već poodavno u srcu bio, i prelazi u stranku koja jedino radi na spas otečestva, i koja je jedina u stanju da Srbiju dovede, veli, na njen pravi stepen.
Radičević, Branko - PESME
Idem vragu zlobu da naplatim, Kao junak da se doma vratim. (PRETPEV IZ JEDNOG MALOG EPOSA) Neverni Vuk je Srbiju izdao, Na Kosovu je njezin soko pao, I Srbijanca junačke su noge Sužanstva lance vukle gode mloge.
Dad mi amo mača od babajka, Da proteram odmah Turadiju, Da izbavim jadnicu Srbiju.“ Plamenoga mača on doita — Al' ga opet na zemljicu ita!
De stanak moj? Znaš li Dunav ponositi? Seja Tisa k njemu iti A oko nji divan kraj, Ovog sveta pravi raj. Znaš Srbiju onu drugu? Ta Srbija, stanak moj. De stanak moj? De stanak moj?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Neka zadrže za sebe. DOKTOR: Oni ne smeju kupovati. PUTNIK: Aa! To je što drugo. DOKTOR: Sad ćemo doći na Srbiju. Da ona graniči od istoka na Timok i Bugarsku, od juga na Makedoniju, od zapada na Hercegovinu i Bosnu, Drinu, a od
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
A ti ne misliš? O tome nema šta da se misli! To je po uredbi nemačkog vojnog zapovednika za Srbiju! I vama, kao glumcima, ako ste vi uopšte glumci, to mora da je poznato! JELISAVETA: A pogotovu onom ko vodi trupu!
MAJCEN (uzima od Vasilija dokument i čita): „Kancelarija Vrhovnog vojnog zapovednika za Srbiju...” (Sedne) „...Putujuće pozorište Šòpalović... u trupi nema Jevreja ni Cigana...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
u Vojvodini bio toliko oduševio komandantom srbijanskih dobrovoljaca, Stefanom Knićaninom, da je sa njim otišao u Srbiju i postao oficir u Srbiji. Komandovao je, na Drini, u ratu god. 1876–77.
Moja mati imala je u Beogradu i mlađeg brata, Nikolu. On je bio, u mladosti ludoj, prebegao u Srbiju, jer nije hteo da služi austrijsku vojsku.
Zatim je raspalio u novinama u Austriji, ne samo po akademiji, nego je pljuckao i na Srbiju. A neki D. bio je doterao čak do mesta u generalštabu, pa se posle ispostavilo da je bio špijunčina, za Austriju.
Ja sam to pero, zatim, godinama nosio zabodeno u moju ludu glavu. Prilikom tog mog izleta u Srbiju, dok sam po Beogradu šetao, nije mi ni naum padalo da idem i posetim redakciju „Književnog glasnika“, i da mu se
Policija joj je dozvolila da otputuje za Srbiju, ali preko Bukurešta. A u Segedinu, noću, uhapšena je, kao „špijunka“. Sa njom sam uhapšen i ja.
Mene je taj ađutant puka ubacio u jedan bataljon koji je trebalo da učestvuje u ofanzivi na Srbiju, ali je ostao u blatu i snegu Srema, u selu Kukujevci. Zatim je ležao u barama kod Rače, dok nije počela epidemija.
Ono što je glavno, bio sam pošteđen da idem, kao austrijski kaplar, u Srbiju. Ne verujem da bih to bio preživeo. Isto mi je tako teško bilo i to što sam preživeo – da sam se okupao, pri ulasku u
Austrija je tada bila potučena, do nogu, u Srbiji, i niko više nije bio slat u Srbiju. Ranjenici i bolesnici slati su, što dublje, u Austriju.
Taj deo Galicije liči, ponegde, na Srbiju, sa svojim brdima, sa svojim šumama. Jesen je u njoj topla. Tek oktobra sve utone u blato.
A u ušima mi i sad još, kad se toga setim, zuji ona pesma koju je naša sirotinja pevala kad je Austrija bila napala Srbiju: Austrijo, neka, neka, tebe gora sudba čeka.
mnom ručava i jedan stari profesor crtanja, koji mi priča da je, nekad davno, bio austrijski oficir i da je prebegao u Srbiju.
Ko je to? Početkom septembra putujem, zatim, na vojnu vežbu u Pešadijskom puku br. 31, u Mostaru. Putujem kroz Srbiju i Bosnu.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
novinama kako je cela engleska štampa napala najoštrije nekog grešnog Engleza koji beše napisao nekakav putopis kroz Srbiju.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Kao glumac prošao je dosta sveta: Dalmaciju i Slavoniju, Banat i Bačku, Srem i Srbiju. Kao glumcu fah mu je bio »ljubavnik« i »karakter«, i ko zna dokle bi još ostao glumac da ga u jednom mestu u Banatu
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
PALATU ALBANIJU Pre pedeset godina, posle jednog atentata U kome je čuveni prestolonaslednik izgubio glavu, U Srbiju je stigla pismena objava rata I tuđa vojska pohrlila je na Savu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Stefan po smrti oca svojega pobjegao u Moskoviju, pa poslije nekoliko godina odonuda s vojskom preko Madžarske došao u Srbiju i s Turcima se bio — i nadvladavši ih i pretjeravši preko mora, bacio za njima svoj buzdovan u more, govoreći: „Kad
Ćosić, Dobrica - KORENI
Želi da započne nov život, hoće Srbiju da uvodi u Evropu. Hoće li mu to biti sreća? Zar je istina da je poslednji put u očevoj kući? Nije moguće, nije istina..
Lepe pesme pevaće vam majka, a Turci će opet kao pšenicu da gaze Srbiju... Iz sokaka s podignutom sekirom istrča seljanka, lice joj se zavezalo u čvor i stislo u potkovice vilica, pa bez
Mora da rodi. Mora. Zar za nju zemlja nema leka? i Nikolu je molila. Celu je Srbiju obigrao i sve video. Sišla je kod Nikole u podrum gazeći mesečeve šibljike što su se provukle kroz prozor od pedlja
Ti imaš još trojicu, dosta ti je.“ Tola je rekao: „Ne bih ja dao ovog malog crkvenjaka za celu Srbiju.“ Đorđe je osećao da se ljulja na tankoj grani, ali se, ipak, grčevito držao za tu granu koju je u mraku slučajno
Noćas mu je iščilela ona besmislena, inadžijska hrabrost kojom je mučio lude, sina i sebe. I mene. Jer on je došao u Srbiju ne da bi umro u apsu ili na vešalima, nevino, osumnjičen da je učestvovao u pripremanju zavere protiv dinastije
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Bio je početak osme godine XIX veka one koja će ostati kao najbolja među godinama ustanka, jakuarski sneg je zasipao Srbiju, koja je, u gustim belinama, izgledala kao da Turaka više nema i neće ih ni biti, nikada, u svojim domovinama ustanici
Počeo je opet da peva, svojim seljanima, svuda po Sremu. I po Banatu. Nikada se više nije vratio u Srbiju i nikada više nije ispevao dobru pesmu.
U opasnosti što se, posle propasti Prvog ustanka, nadvila nad Srbiju, Miloš je predložio Ljubici da je, sa decom i majkom, skloni negde na stranu a on će ostati, sam, da hajdukuje.
Prva, koja je nastala dok je Dositej putovao u Vlašku; druga, koja je nastala kad se vraćao u Srbiju. O razlikama između ovih verzija niko ništa nije umeo da kaže, jer niko spis nije ni čitao.
Anastasijević je ostavio baronu vreće sa novcem a uzeo od njega vreće sa solju i po ludom se nevremenu uputio natrag, u Srbiju.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zar nije tako? U onim vezenim čarapama on je video svu Srbiju. A ti si drugo i ja sam drugo, i onaj tamo advokat, na primer.
— Kažem ti, boga ti, stidno, pa pored nju sramujem se i sam. Dođem tako kući na osustvo, kad besmo u Srbiju, povečeramo sas tatka i majku, prodžakamo o moje muke, borbe i štrapaci, pa ajd, na leganje.
Hteo bih da im otmem sve žene, da izumru, bednici nijedni. Taj ratni plen preneli bismo u Srbiju, jer čujem da su većinu naših zaplenili drugi. Ali nikakvo to nije čudo, gospodo.
zore svirao i pevao sve poredom omiljene stvari, kao: „Rod rodila ranka kruška pod Milošićem, pod njom sedi mlado momče, Srbiju peva; sve Srbija do Srbije Obrenovića“, i druge, pa da je tom prilikom Agan, prva violina, sve podskakivao, i neumorno
bezumlja od onog ne može biti, da je on u potpunom pravu, i da treba primiti njegov iskreni savet da se odmah vrate u Srbiju, pa makar se on pobrinuo za povratnu kartu u poslanstvu (gde se on pored prakse na službi nalazi), kao i za pristojan
Petković, Vladislav Dis - PESME
Videh kako narod stvara novo vreme, Kako Vardar danas kroz Srbiju teče, Kako nad Ohridom pada srpsko veče, Kako nam pogledi preko mora streme, Kako naša usta sad od sreće neme.
I dok sunce greje Veliku Srbiju, Na Kalemegdanu dok cveće miriše, Srpče stoji tako, suze mu se liju, I njegovo srce ovako uzdiše: “O velike zemlje, o
Prolećna pesma svuda se vije, Kao molitva, iz naših grudi Za braću, koju još ropstvo krije I za Srbiju da se probudi. Prolećna pesma svuda se vije. 1912.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Mnogo me je mučila želja da tu siđem i uspnem se na vrh Avale, blizu Beograda, i da odatle pozdravim junačku Srbiju, onako kako sam pozdravljao herojsku Švajcarsku sa Titlisa.
Mnogo me je mučila želja da tu siđem i uspnem se na vrh Avale, blizu Beograda, i da odatle pozdravim junačku Srbiju, onako kako sam pozdravljao herojsku Švajcarsku sa Titlisa.
Da li je potrebno da vam naglašavam: kako je, ona američka misija, 1915., spasla Srbiju od jezive pustoši strašnoga tifusa i da nekoliko Amerikanaca, žrtava ove nemani, leži danas sahranjeno na srpskim
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
” I pobožni puk, ujednačeno, punim glasom odgovara: — Tebe molimo, usliši nas! IVO POLIĆ Ivo Polić vraćao se u Srbiju s punom dušom utisaka iz carigradskih lepota.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Zna se da, iako je želeo, Vuk nije imao prilike da obiđe Staru Srbiju, posebice Metohiju, Kosovo i od Kosova istočni deo Srbije, što je velika šteta.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
večerati, pa kad zora počne pucati, mi dijete za ruke pa preko Ilinice na Ibar, a odatle preko Kopaonika u našu Milu Srbiju!... — Nikad!... Kakva Srbija, ženska glavo, u priču ti bilo!... Ja sam se poturčio, ja sam Mustafa sin Muhamedov...
Čuješ li, dragom volom!... Nijesam mogao više da podnosim u onoj vašoj slaboj vjeri i da čekam tu vašu nejaku Srbiju... Čuješ li?... Tu vašu malu Moravu.
— Ali ti ćeš me opet poslušati — poče ona šapatom i previjajući se oko njega — da bježimo u Srbiju... — Ovoga svijeta ne! — Hoćemo, hoćemo.
godine, jednoga ranoga jutra prijavi nam mitropolijski kavaz nekoga molioca. Tada središte za Staru Srbiju beše Priština s mitropolijom n konsulatom.
Setili se Turci i bilo im krivo, pa ga odagnali. On je stegao srce, nije dao sinu da pobegne po običaju u Srbiju, nego mu napunio ćemer novaca i poslao ga čak u Trapezunt. — Vikam, gospodine, zašto da bega u Srbiju?
— Vikam, gospodine, zašto da bega u Srbiju? Srbija ima dosta ljudi, a ova joj zemlja valja, a mi smo, vikam, tapija za nju.
Ostaće na njoj kogod živ da dočeka Srbiju. Nije Druga... Bog je jak... Elbete... A dušmanin to prozire, pa razapinje mreže. Ako ne može grubo, on hoće veštinom.
Će ostane pusta zemlja. A nju žalim. Pritisnuće je dušmanin, pa mi je teško da umrem, a niko moj da ne dočeka majku Srbiju, te gde mi se rodija dedo i tatko, gde smo svi plakali i molili Boga — tu da je dočekamo. Ah, avaj!...
Znao je on tu stvar vrlo dobro. Za turska vremena nekom Kolašincu padne na pamet, gotovo tek onako, da seli u Srbiju. Neće Srbin da bude više raja, da dočekuje age i spahije, pa preko Kopaonika i nikad više natrag.
Tako je i Srbiju nazivala i raja u zvanju, da je činovnik ne bi osumnjičio da je protivnik carevine. Inače, Srbi u Turskoj primali su ovu
Inače, Srbi u Turskoj primali su ovu reč od Turaka kao pogrdu, omalovažavanje srpskog naroda, kao kad bi im i opsovali Srbiju navaka, nafaka — ono što je čoveku od Boga, po islamu, određeno da pojede i popi– je u toku života; sudbina, sreća,
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
na odbranu, a Turci su dovlačili potkrepljenja iz dubine svoje velike carevine i pribirali se da jakom silom upadnu u Srbiju. Ta počivka trajala je više od polovine meseca jula.
No da li će Turci hteti da prodiru od timočke strane u Srbiju, gde bi imali da vode u neku ruku brdski rat, gde bi im bazis operacija — Vidin — bio vrlo daleko i gde je predeo
Ali-Sajibovom vojskom i ojačaju rezervama, koje jednako preko Sofije stižu iz Carigrada, pa onda da prodiru u Srbiju moravskom dolinom (možda jednom, a možda i obadvema obalama Morave).
Ako bi Turci izabrali ovaj drugi put za prodiranje u Srbiju tj. ako bi pošli moravskom dolinom, mi bi mogli, pribravši sve rezerve, koncentrisati protiv njih kod Aleksinca i
Ako je do časnoga mira pre bi se mogao zaključiti sad, dok Turci još nisu prodrli duboko u Srbiju. Oni su nadmoćniji brojem, bolje oružani, vičniji ratu — oni će potiskivati pa makar stopu po stopu.
Pojmi li Černjajev, on koji hoće produženje rata pošto poto, kolika je to žrtva za malenu Srbiju; pojmi li on da se kod nas ne bori vojska, već građani, narod, očevi i ranitelji porodica.
On nije imao nikakav interes u tome da ostavi svoju kuću, da dođe preko bela sveta čak u Srbiju, da napada tvoju domovinu.
Kad bi kojom nesrećom Turcima pošlo za rukom da pregaze Srbiju, ovaj, što leži ovde, ne bi imao od toga nikakve vajde da je ostao živ.
Poznato je da posle zauzeća Knjaževca Turci Nisu preduzimali nikakve ozbiljne mere da u tome pravcu prodiru dalje u Srbiju.
i dobro se utvrdili u njemu, ova je divizija postala izlišna na Timoku (kad se s te strane nije mislilo prodirati u Srbiju); stoga je upućena Knjaževcu. Istoga dana opaženo je življe kretanje turske vojske u Knjaževcu i na Tresibabi.
da bi s time dala još edan znak poverenja, poverila je srbskome knezu i službu o čuvanju kreposte, što se u Srbiju nalaze.
Jesu li vaši izraz narodne volje? Ali da vam ne bude krivo ja ću evo uzeti i Srbiju. Ona nije apsolutna država kao Turska i vaša Rusija.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali ne žalim. Jedva čekam kad ću opet u Solun. — Razmeštajući čaše po stolu: — Kad pođemo u Srbiju, drugi će poneti pare, a ja nemam ništa više do te slike. Ali... „Nek laje, dok traje. Kad nestane, nek prestane“.
Dvadeset pet dana moga bolovanja proteklo je brzo. Prohujaće isto tako i onaj ostatak. Vratiću se na front, a odatle u Srbiju. Ona će otići u Belgiju. Nas će rastaviti i prostor i vreme. A ovo mlado telo pripašće drugom.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
O družestvu ko sme slovo reći Todi? Na senku se srdi što pored nje hodi. Pre bi prstom tursku Srbiju potukao Nego što bi Todu na igru dovukao. Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti.
” Da li ovo znači da se Trlajić zanosio mišlju da dođe u Karađorđevu Srbiju, ne znam, ali je lako moguće da ovo to znači.
ova poslanica Teodoroviću smela datirati godinom 1807, kada se Solarić zaista zanosio mišlju da, za Dositejem, pređe u Srbiju. O LjUBOVI PJESNE NIGDA OSTARITI NEĆE (str. 107). Štampano u Letopisu Matice srpske 1833, č. 33, str. 55—7.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Deset spisa za dvadeset godina. Izbeglice s balkanskih prostora ispred turske najezde donose u Srbiju i drugačije literarne tokove.
U to vreme središte kulturnog i književnog života pomera se iz Vojvodine u Srbiju, iz Novog Sada u Beograd. Programske osnove realizma formulisao je socijalista Svetozar Marković (1846-1875) u
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Krompir, krtola. Po Milićeviću (Kneževina Srbija, 692), krompir je prenesen u Srbiju »iz Nemačke« u vreme Kočine krajine (1787), kada je izdato naređenje da svaka kuća zaseje po jedan plug krompira.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Taj izveštaj, cela knjižica, štampa se sada kao zasebno izdanje Akademije. Onda dođe moj put u Južnu Srbiju, a kada se odande vratih, zatekoh na mome stolu poziv Carigradske Patrijaršije da joj sastavim pashaliju našeg novog
Ovaj potonji svršio je Terezijansku Vojnu Akademiju u Vinernojštatu, otišao u Srbiju i prešao, posle onog prelaznog zvanja u Upravi Beograda, u srpsku vojsku gde je postigao čin pukovnika generalštaba.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ja?... Gospodin potporučnik, pa zašto smo prešli četiri zemlje: Srbiju, Crnu Goru, Albaniju i Grčku... Mi smo sada kao mačke.
Teško mi je mnogo... Ne znam šta će sa mnom biti. Ako stigneš u Srbiju živ, druže, zagrli mi majku i pozdravi sestru. Tvoj Dragoslav.“ Noć se bila spustila...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
od Rudnika do Dubrovnika) i još neke velikaše, on je stavio pod svoju vlast „čitavo Pomoravlje i severozapadnu Srbiju do Drine i Save“. U to vreme počeli su i Turci da upadaju u Srbiju, i u dva maha bili su potučeni: kod Paraćina 1381.
U to vreme počeli su i Turci da upadaju u Srbiju, i u dva maha bili su potučeni: kod Paraćina 1381. i kod Pločnika 1386.
i kod Pločnika 1386. Nekoliko godina posle ovih poraza Turci su pošli na Srbiju s velikom vojskom, koju je predvodio sam sultan Murat, „a sa njime su bila i oba njegova sina, Jakub i Bajazid, kao i
Ali ratovanje s Mlečićima neprekidno je trajalo, a od 1454. i Turci su počeli sve žešće da navaljuju na Srbiju. U toku tih napada, 1456, umro je despot Đurađ. Nasledio ga je sin Lazar, koji je takođe ubrzo umro (1458).
On je poslednji potomak staroga despota Đurđa. Hrabro je vojevao protiv Turaka i nameravao da ponovo osvoji Srbiju, ali to mu nije pošlo za rukom. Umro je 1502.
ako osvoje Deligrad, osvojiti „svu našu Srbiju“. Više nego rana peku ga stradanja Srbije. Miloš Pocerac je junačka pesma za sebe.
Je l' Cincara na vatri ispekô? Je l' Čupića sabljom posjekao? Je l' Miloša s konjma istrgao? Je l' Srbiju zemlju umirio? Ide li mi Kulin kapetane? Vodi l' vojsku od Bosne ponosne? Ide li mi, hoće l' skoro doći?
i Karabogdansku, i sav Banat do vode Dunava; Bogdan uze Srijem, zemlju ravnu, Srijem zemlju i ravno Posavlje, i Srbiju do Užica grada; Dmitar uze donji kraj od grada i Nebojšu, na Dunavu kulu; Bogdan uze gornji kraj od grada i Ružicu crkvu
Otvori mu sanduk od dukata, on na društvo dukate dijeli; pa uvati Hajkunu đevojku, odvede je u zemlju Srbiju, dovede je u bijelu crkvu, od Hajkune gradi Anđeliju, pa je uze za vjernu ljubovcu.
Kad je Đorđe Srbijom zavladô, i Srbiju krstom prekrstio, i svojijem krilom zakrilio od Vidina pak do vode Drine, od Kosova te do Biograda, ’vako Đorđe Drini
prođe svu Bosnu ponosnu, Semberiju zemlju pa do Drine, Drinu pređe, ukraj Mačve stade, pored Drine ulogori vojsku, pa Srbiju zove na predaju; od Srbije niko doć mu neće, već Kulina u dubinu mame, — više Kulin putovat ne smije.
l’ vid’li moga gospodara, gospodara Kulin-kapetana, koj’ je glava nad sto hiljad’ vojske, i koji se caru zatekao da ć’ Srbiju zemlju umiriti i od raje pokupit harače, da će Crnog Đorđa uvatiti i živa ga caru opremiti, i da ć’ isjeć’ srpske
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
PRAŠUMA 3 UTORAK VEČE MA ŠTA MI REČE 4 DR 5 TELEFONIJADA 6 SMEŠNA PRAŠUMA 7 OVO JE PESMA O KRALjU 8 ZAMISLITE ZEMLjU SRBIJU 9 BIO JEDNOM JEDAN PETAR 10 CIPELE 12 BILA DEVOJKA MARA 13 BEGUNCI OD KUĆE 15 PERTLA SE NAMRTVO VEZALA 16 IZA PRVOG
kaveza Kralj baci krunu i presto Što nije činio često Prošeta do jedne vode Gnjurnu se i tako ode ZAMISLITE ZEMLjU SRBIJU Zamislite zemlju Srbiju U Srbiji selo Slovac U Slovcu živi Vukola Najveći lovac Kad Vukola krene da lovi Povede
i presto Što nije činio često Prošeta do jedne vode Gnjurnu se i tako ode ZAMISLITE ZEMLjU SRBIJU Zamislite zemlju Srbiju U Srbiji selo Slovac U Slovcu živi Vukola Najveći lovac Kad Vukola krene da lovi Povede i svoje kerove Ljuta
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
To je pan Franćišek, brat Čeh, koji je pre nekoliko godina došao sa konzervatorije pravo u Srbiju, s vrlo lepim svedodžbama i manjim partiturama.
Kad je došao u Srbiju, on je prvo koncertirao; svirao je Paganinijevu fantaziju „Mojsej“ na žici G, i bio burno pozdravljen.
Pan Franćišek, koji je do dolaska u Srbiju samo pivo kao piće poznavao, upoznao se ovde i s vinom; potreba državna iziskivala je te je došao baš u onaj kraj gde