Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
hvali njegov »prirodni govor, krasne riječi i divno pjesmotvorije« i veli da će Osman »najjasnija (najsvetlija) knjiga u srbskom knjižestvu ostati«.
Međutim, on se u knjaževstvu srbskom, gde su Turci pre trideset i nekoliko godina besnili, tako krasno razvijati počeo, da se najlepšim plodovima nadati
knjižestva srbskog, sa ciljem: »govorni srbski jezik obrazovati«, »polezne knjige sočinjavati«, »priliku i način dati srbskom rodu prosveštavati se i knjižnu kulturu srbsku koliko se više može podkrepljavati«.
Predlog je prihvaćen, i 1841. osnovano je u Beogradu Društvo srbske slovesnosti, sa ciljem: »rasprostranjavanje nauka na srbskom jeziku, a poglavito obražavanje i usoveršenstvovanje jezika srbsko-narodnog«.
Ovo delo, posvećeno »rodu i obščestvu srbskom«, imalo je da predstavi »slavu praotaca naših« — »čustvujući veličinu njinu, a trudeći se da se i mi sravnimo njima u
Jovan Đorđević, oduševljen pozorišni čovek, imajući tu družinu na umu, počeo je pisati u Srbskom dnevniku niz članaka dokazujući »stvar preko nužnu«: nacionalnu i književnu potrebu jednog stalnog narodnog pozorišta.
« Od 1815. on življe počinje raditi, uveren da radi jedan posao od istorijskog značaja. »Rječnik će biti prvo djelo u srbskom knjižestvu; on će biti triumf srbskoga jezika.
Više uspeha Ruvarac je imao kao književni kritičar. Na sednicama Preodnice, u Danici, Srbskom dnevniku i Srbskom letopisu on je pisao o novim pojavama u srpskoj književnosti, unoseći više tona i načelnosti u
Više uspeha Ruvarac je imao kao književni kritičar. Na sednicama Preodnice, u Danici, Srbskom dnevniku i Srbskom letopisu on je pisao o novim pojavama u srpskoj književnosti, unoseći više tona i načelnosti u književnu diskusiju, u