Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Ala baš idem kod njega u ovim aljinama, da vidim oće li me poznati. Jest! Ali ako Sreti dođe ćud, pa okupi batinom? Oho, milostivu gospođu batinom?
Pokazaće njojzi Sreta od čega se ukrutila, ne brini se ti. PERSIDA: Da je naša gospođa pala tom Sreti u šake, znam da bi se odavno ukročala. STEVAN: Vidiš kako ne znaš šta govoriš!
Mani ženu, moja je krivica. TRIFIĆ: Ali kaži mi, molim te, Sultano, kako ti stiže do štale da su te morali Sreti odneti?
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(Sreti.) Dobar dan! SRETA: Dobar dan! Dobar dan! JEVREM: E, i ja, vidiš, hoću, na primer, da razgovaram nešto sa gospodinom
(Ode do Ivkovićevih vrata i oslušne, ode i do drugih pa proviri i opet se vrati Sreti.) Čitaj lakše! SRETA (nastavlja):... i javno se s njom sastaje na očigled celog građanstva, a na porugu javnoga morala.
Sedi ti tamo pa traži reč! JEVREM (ode još jednom te oslušne na vratima, ia se vraća i seda na stolicu prema Sreti. Ukruti se, iskašlje, ustane sa stolice i diže ruku uvis): Molim, gospodine predsedniče, za reč!
SRETA (zvoni): Molim govornika da ne govori po dva puta o istom predmetu. JEVREM (prilazi Sreti familijarno): Znaš, ja sam hteo... SRETA (zvoni energično i dere se): Na mesto!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Koji bio da bio, to je po vas čitatelje svejedno, kao što je i Sreti to svejedno bilo. Je li on samo bio kapetan — Sreta ga je mrzio kao svako oruđe tiranije, i pisao je protiv njega; bio
A Sreti milo kad čuje da tako strašno piše i da se tako cene njegovi dopisi. Izrezili ih što su kukavice pa ne umeju da umiru i
Ali je nešto i izašlo, nije taj koš bio porodična grobnica baš sviju umnih čeda Sretinih. I Sreti je bilo osobito milo kad tako nađe u Odgovorima uredništva: »S. u * * * Hvala na poslatom. Javljaj se češće.
I ovaj bedni Maksim iz Sirogojna, Sreza zlatiborskog, Okruga užičkog, beše blagodaran Sreti što mu je otvorio njegove umne oči.
Odmah mu doneše jutarnje »sledovanje«: slatko od ruže, čašicu rakije i kafu. Ćir Đorđe je poštovao prosvetu i nije Sreti nikad »slatko« naplaćivao, i to je glasno pred svima gostima naredio Zacu, obnarodovao, tako reći, na što mu je Sreta,
Tol’ko je ubavo. Procepao si ga, što ga ima reč, kako svinja vreću! A Sreti milo, pa mu sve raste kika i za svoj dopis, a i za ovo zgodno upoređenje kapetana s vrećom.
« — E, pa ne može ova nesretna zemlja da digne glavu s takvija sinovi! — veli Đorđe. A Sreti se dopalo što vide kod Đorđa ovoliko rimske savesnosti i strogosti prema samome sebi.
u skupštini i ostavila manastir, koji je, vele, iza nje ostao kao iza kakve agarjanske navale u staro doba, i došla Sreti te ga prati kao »vešerka« njegova. Tako govore po selu neprijatelji njezini.
potanko kako je to bilo, a Mića »Oficir« im dopunjava i objašnjava ponešto iz Sretina pričanja kao i uvek što je pomagao Sreti.
« Taj čovek je, eto, bio desna ruka Sreti; gde Sreta okom, tu Mića skokom. Bilo je, istina, još podosta kršnih ljudi, ali je Mića zaličio.
Ne bio ja Pera ćata ako sve ne bi išlo ka’ po loju!« On je i ćir-Đorđu i Sreti u poslednje vreme mnogo vredeo. Kad je novoizabrani predsednik došao, sve je izmenjao, a ćata Pera ostade; njega, lenjir,
Otišao je ranije da opiše taj događaj. Još pre ponoći svi su se već očistili iz mehane. No to ništa nije smetalo Sreti da u privremenom dopisu od četiri puna tabaka pod naslovom Restauracija narodnih prava ili narodno slavlje, napiše kako
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„A sad zbogom!“ reče pop. „Pričajte se vi, a ja odoh da prokadim još đe-đe!“ „Da ti je sreti put!“ rekoše mu. „E, pohitajte, živnite, Joke! da se ranije ruča, e ćemo u sretanje, pa imamo kad nadoknaditi!