Radičević, Branko - PESME
Ta lepša si nego vila, Lepša nego sunce isto; Bi li, rano, moja bila?“ „Oj srećice iznenada! U moga me išti ćaka, Tela bi te moma mlada, Tela bi te ja junaka.
Hoće Srbi da osvoje grada, Al' ga neće bez turskoga jada, A sade im tako šaka pade, Unapred se već srećice slade, Svima igra srce u nedrima — Al' je Gojku oko srca zima. Eno Turak' — oh ti njegov jade!
Rodi Cveta sinke jednolike, Četir sina, očine prilike, Još očinog srca i desnice, Ta desnice pa još i srećice. Zatim Cveta rodi dve ćerčice, Kao majka behu lepotice.
I učas, ne znam što mu na um pade, On grootom se tu smejati stade, Pa jošte reče: „Da srećice klete! Ta veselo je, što se ne smejete?“ Pa tad se smrče i ceo pobledi, Kô kamen stoji, a u zemlju gledi.
“ — „Zmaj Ognjeni?... Ta ko za nj ne znade!... “ Oh, srećice starcu iznenada! Tu Miletu on ogrli mlada, Starini je i milo i teško, Pa ga ljubi u čelo viteško, Jošta proli dve
Ta već te je đavo potkovao! Manu mačem vojvoda Mileta, Dočekao Neten-bega kleta. Oj Turčine, loše si srećice, Ispade ti sablja iz desnice!
“ veće jadni viču. Svi niz polje ravno se slomiše, A za njima Srbi povrviše. Oh, srećice za Srbinje dobre, — Dođe loša, samo ču li, pobre.
jedna druga, Prestriže mu dževerdana duga Po remiku, kano trsku kaku, Zadrkta se srce u junaku: „Oj konjicu, vazdanja srećice, Ao puško, draža od desnice, Da ljuto mi na srdašce zavi!
Rodi Cveta sinke jednolike A očine slike i prilike, Još očina srca i desnice, Ta desnice pa još i srećice; Zatim Cveta rodi dve ćerčice, Kao majka beu lepotice.
Kostić, Laza - PESME
Al' kakve smo na zemlji srećice, oteće nam još i taj zavičaj. O ŠEKSPIROVOJ TRISTAGODIŠNjICI Veštaka večnog tvorilačka svest umarala se mučnih dana
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Mi tebe varice a ti nama vodice i jarice, janjice i muške glavice — i svake srećice!“ (Vrativši se s vode, pospu njome po kući, govoreći): — „Ovoliko ljudi, volova, brodova, konja, ulišta, pila, koša, da