Dučić, Jovan - PESME
SEME U brazdu bacih seme kedra, Te nepobedne svete srži, Kojeg u svodu neba vedra Nit oluj sruši nit grom sprži.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Konstantinov u svome delu Baja-Ganje kaže za svoje zemljake da su još i danas „neotesani i sirovi, grubi i prosti do srži...
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Do srži narodne predstave prirode deteta vodi nas već navedena zagonetka „Živo sam, al’ ne znam da sam; kršteno sam, al’ ne zna
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
A, eto, osuda je mimoišla Vučovu dečju poemu: do srži prožeta atmosferom onovremene socijalne književnosti, ona danas slovi kao zanimljivo i značajno delce.
Držeći se tih ograničenja, pesnik uspeva da organizuje delatan humoristički tekst, pošto je humor u srži njegovog nadahnuća: odakle god počela, njegova pesma u humoru završava.
Lalić, Ivan V. - PISMO
pod tankim mišićima lica; Serijski oblik ispod obrazine, Gladak pod trošnim licem što se bora; Metafora u srži metafora, Zakon istovetnog ispod površine, Rekvizit danskog kraljevića, prva Scena u petom činu, što je kraja Početak;
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Čujem li pisku? Šta li se zbiva? Ima li meda, oraha - mliva? Treba nam krvi, kòštane srži, jestiva presnog, tečne žestine!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Trulež je doprila, dakle, do srži! Zemljo, ne nešto, sve je u tebi trulo: Sad vlada ko je drskiji, brži! Ne, nemam reči: moje moralno čulo Ono ne
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kad je to čuo, prvi se uprepastio njegov otac, Pavle Nešić, kožarski trgovac, a do srži se prepao kad mu je sin izjavio da bi na stranu da izučava jezike.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Al' danas ljutu ja osećam grižu Do same srži svake svoje kosti, I plačem: suze jedna drugu stižu; I grcam: „Majko, molim te, oprosti!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Svu da pištoljina, tragovi stopa puni vode, zidovi mokri i stabla velikog drveća pokisla do srži, pasu se razlili crveni krstovi i obojili belo mokro platno na barjacima, prokišnjavaju paviljoni i duša podrhtava od
oko moje lampe, udarajući svom snagom o staklo i zučeći tako oštro i prkosno kao da mi prži i struže nešto u samoj srži mozga.
bude, neka me paraju, učeni su ljudi, i neka, ako mogu, pronađu koji je ovo đavo što se ne vidi i ne čuje, a živu me u srži pojede, da mi je i sam život dodijao.
na glavu i sve mu curi kiša niz njega u mlazevima, kad mu se ujedanput učini kako među tim maslinama, mokrim do srži, miče nešto baš kao da su živi stvorovi.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
iz bezazlenog djeteta u samozaljubljenog, prilično antipatičnog, i — bar intimno, u skrovitoj dubini duše — do srži pokvarenog mladića.
Odatle onaj vid čistote na koji katkad nailazimo kod duboko iskusnih i do srži pokvarenih ljudi — ona čudna smjesa naivnosti i razvratnosti, stidljivosti i bestidnosti, koju nerijetko susrećemo u
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Svi su oni bili nacionalisti do srži i zapeli su iz petnih žila da i mene uvuku u svoje redove što sam ja, posle malog ustezanja, konačno i uradio.
Miljković, Branko - PESME
Sve što imam to su naše reči nad vodama što slute tajni splet tokova kad otkrije vrh bol u meni gde kleči pred mojom srži što sanja bezbolni cvet.
i da te nema, praznina u kojoj Zamišljasmo te, ipak, nikad ne bi Prestala da nas opija, u sebi Uvek druga prevarenoj srži mojoj.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
razabrao, već se sav tresao i cvokotao zubima od oštre studeni koja ga obuzimaše sa sviju strana i snažno prodiraše do srži u kostima.
Bojić, Milutin - PESME
Videh je u reci u dan pun i vreo, Gde se prozri, suncem prožmana do srži. I Gospod bi pijan kraj nogu joj mreo. Njen dah, me kô vetar iz pustinja prži.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Otrgnuću te od zemlje. Pojav’ se. Pojavi. Vatra me gori, o vatra iznutra. Ulazi u me, probija me Do srži, o mračna vatro. Agni, Agni, kao crveno gvožđe. Izlazi, izlazi, pojavi se. Ah! Prevario si me, ti si Saul.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
znam kako da zavolim one koji me preziru, kako da se pretvaram pred tobom u nedužno jagnje, kad me ti prozireš do dna srži?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ta njegova rika preplašila je do srži celu mnogobrojnu porodicu pitomih zečeva koja je stanovala blizu njega: drhćući celim telom i dižući svoje duge uši
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Da, da, — zagledao se doktor u čovekovo neznanje — da, ima Mimić vanrednih sposobnosti, čestit je do srži, ali nema te osobine vokacijom sjedinjene, upućene, određene... Pitanje je sada: gde je vokacija? u prirodi čoveka?
Pa se dečak razboli, da umre. Godinu dana je ležao, isisao svoju sreću do srži: Jelena je živela samo za njega. Izmišljala bajke o njegovu ozdravljenju, o leku za njegova „slaba leđa”, o još jednoj maloj
I najzad, najzanimljiviji među njima, neobično bogati i izuzetno kulturni Georgije Spida. Grk do srži kostiju — prosto je Atena bila iz njega — a istovremeno Evropljanin.