Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Zatim uze zelen čanak pun vode, i kad se ono olovo u vatri rastopi, uze vatralj i sruči ga u vodu. Vrelo olovo čvrknu u vodi i načiniše se od njega parčad svakojaka oblika: neka kao cvetići, neka kao iglice,
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
baterija, pretrpeo na osmatračnici, bio mu je povod da i ovog puta, kao što je poslednjih dana redovno činio, sruči i ospe najstrašniju osudu onih što su krivi za sve užase najstrašnijeg, valjda, rata što ga je svet doživeo.
i ista umukla oruđa nastaviše da bljuju karteč u leđa maločašnjem napadaču za kojim se ona ustremljena ala krvnički sruči. A kratko vreme potom front je bio miran i blesav.
i okrenuo se, u sred gromovske eksplozije, onaj visoki toranj posrnu pa se sa svim klatnima, zvonima, kubetom i krstom sruči u prašini na suprotnu stranu onamo gde se nalazila kapela. Hristić onda pojuri tamo.
u isti mah, nenadno i nespretno omače zadnjim nogama i, otisnuvši se grozno i grunuvši grudima u grudi onog čoveka, sruči se zajedno s njim preko ivice mosta u onaj bezdan.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Ona se grohotom trese od silnoga smijeha tako da s njezinih grana sunu čitava kiša krušaka i poput grada sruči sa na leđa Šarovu. — Au-vau, prekidajte smijeh, pogiboh od ove tuče — zapomaga on trčeći oko stabla.
Poput oluje, Žućo se sruči do kukuruza, ali mačak Tošo munjevitom brzinom odskoči u stranu, a Žućo se istog trenutka sudari s velikim Šarovom i ...
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
suše okorele zemlje sete, svi povodnji u dane juga, naručja svih jaruga, sve suze sirotinjske, sav znoj sa čela sebra da sruči se u carske delte.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
bunara od koje pogubiše zube, i pored nerodnih godina, lipsavanja stoke i lopova — svega što se jednom Hercegovcu sruči na glavu istog časa kada se nađe u negostoljubivoj ravnici, na salašu.
malo vina dozvoljavaju sebi hrabrost da dodirnu tuđu ženu kolenom ispod stola, strahujući da im ne napravi skandal i ne sruči im puding u lice pred svima! Vaša erotičnost prazni se takozvanim »masnim« vicevima.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Ajme meni, zar natovarih na pleća već šezdegodina! Kuku, jadni Rade, šta se ovo zbi s tobom! S jaukom, sruči se djed na svoga gosta.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
nije za vas! Zatim uđe strini u sobu i, ne govoreći joj ni šta, sve sruči pred nju. Strina se zabezeknula, pa ga srdito gleda: — Lud li si? Šta će mi to, a?... On ćuti i češe se po glavi.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
I taman kad srećno progurasmo jednu epidemiju ludila, dođe vreme da nam se na glavu sruči nova elementarna nesreća — mamine gošće, bivše maturantkinje!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Iguman Jefrem usrdno moli: „Pomozi, Jaki, ubrani, skloni! Raduj nas, Blagi, i osokoli! Žeravu sruči u sluh sotoni. Pomozi voćki, livadi, kosu ljeskici, deru, konju i volu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I njegova ljutnja, da li slučajno ili namerno, tek srazmerno je rasla, da se na kraju sve sruči na Tasinu glavu — što nije obrisao žvale na ustima. Onda je naišao potporučnik Aleksandar. Zvali su ga „Bas“.
Krete centar, krila malo zastadoše, ali na vrhu se svi sačekaše... Streljački stroj, poravnan kao na vežbalištu, sruči se najednom iza brega. Trže me otegnuti uzvik: — Marrrš, marrrš!
— Hiljadu šest stotina. Škljocnu zatvarač i tresak prolomi vazduh. Eho se odbi od bregova i sruči se kao gromovita grmljavina negde u jarugu... Sa napregnutom pažnjom posmatramo gde će metak pasti.
— viknu komandant. Šestorna zaprega sa prednjakom odlepi se, u trku izlete na nasip i sruči se u onaj pakao na prelazu, gazeći sve pred sobom. Poslužioci, zanemeli od užasa i straha, zauzeše svoja mesta...
“ — posluga istrčava i najvećom brzinom ispali, pa se isto tako brzo, jedan preko drugoga, sruči u zaklon. Onda osluškujemo... — Eto ga!... Muskuli se zatežu, ljudi nesvesno uvlače glavu u ramena, zaustavljaju dah...
— Njemu! — povikasmo gotovo uglas. On se pridiže, obuhvati njegovu glavu i ostatak vode sruči mu u usta. Rajko otvori oči, a iz usta mu se ote uzvik blaženstva. I nama kao da laknu.
A iz šume desno kuljaju kao rojevi, eno ih gde trče, jedan pade, još jedan, ostali odmiču, i ceo se stroj sruči iza vrzine na sto metara od naših rovova. Ne mogu dalje... Oni u kukuruzu se kolebaju. Neki se pobauljke vraćaju.
Nešto se uskomeša nad glavama našim, jezivo i mučno — onda oštro ciknu i sruči se svom žestinom na neprijateljske rovove. A kroz puškarnicu vidimo čitave stubove zemlje kako kuljaju u visinu.
Sav je u naponu pažnje, te me i ne primeti. Najzad povuče za oroz i revolver opali, a odozgo se sruči zemlja na njega. — Šta radiš to? — O, zdravo, tobdžija!... Eto, zanimam se.
Top opali.,. Oni prilegoše. A otuda jure prednjaci i naleteše na njih. Jedna za prega se sruči na gomilu, ostali najahaše jedni na druge. Austrijanci pripucaše u tu gužvu i tada komandir viknu: „Vadi zatvarače!
u kola, koja nekako izgubiše svoju formu, pa narastoše, narastoše sve više, kao brdo, i ono kao da se svom težinom sruči na njihovu glavu. Krv im podiđe u lice i očima sitno zatreptaše. — Razumem!... Razumem! — mrmljali su stražari.
upre prstom na jednoga, koji samo zatrepće očima i uvuče glavu u ramena, kao da očekuje da se Aleksandar svom težinom sruči na njega. Ako mi još jednom preturiš sanduk sa stvarima, razumeš... ima da te nestane... Drži ovo!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ŠTA RADI MIŠ PO KIŠI Sruči se pljusak iza kuće, I nebo pusti kiši na volju. Kroz prozor gledam kako skakuće Poljski miš Po pustom Polju.
JOŠA IZ HORGOŠA JE NEMILOSRDNA Joša iz Horgoša (Jošca Surova!) Sruči se na Vuku poput usova: „O, prevrtljiva ženska ćudi, Kako si sklona promenama!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
se tako može nazvati onaj odsev vremena, u kojem se obezglavljeno telo kažnjenog klati, još uspravljeno, pre no što se sruči na tle. U tom se odsevu, kao maškara kojoj je otpala glava, trup, već mrtav, još živ batrgao pred nepostojanjem.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Posle ovih reči sruči se on u svoje sedište da ono od toga zajeca. „Vala se survao“, reče Zenodotos svojim susedima, „kao ono Ikaros kojemu
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kad sam se podigao, ugledah: kako se ona gomila zverski sruči na nešto što se nalazilo uz Veliku kapiju džamije i kako otpoče neka bezumna borba oko nečega, neko kidanje, cepanje,
A kad se oni svi raziđu i odu kud koji, on uzme pušku i ode oprezno kod samog onog označenog drveta, pa mu svu sačmu sruči iz neposredne blizine posred stabla, i to isto učini sa još nekoliko drveta u sasvim raznim pravcima.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
(pogotovo ako ima crne uzgor ufrkane brčiće), zaželim mu da ga s prozora poklopi lonac s geranijima, da mu se sruči na glavu šerpa puna vrhnja, ili da mu se desi ma šta takvo iz sommedia dell' arte. Siroti general!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Radi ilustracije, navešćemo jednu tipičnu Matićevu „sinkopu“: čitava se jedna ponoć sruči se čitava jedna večnost. Ova su dva stiha uzeta iz pesme „Čitava jedna večnost“.
Pri pomnijem zagledanju uočava se da ključnu ulogu ima aorist sruči se. Pre svega, povratna zamenica se, kao atonalna, može u nizu da zauzme položaj pre glagolskog oblika uz koji ide,
U prvom stihu je prvi slučaj: čitava se ... sruči, a u drugom je drugi slučaj: sruči se. U čistome obliku ta dva poretka izgledaju ovako: se sruči – sruči se, ali
U prvom stihu je prvi slučaj: čitava se ... sruči, a u drugom je drugi slučaj: sruči se. U čistome obliku ta dva poretka izgledaju ovako: se sruči – sruči se, ali pesnik prvi glagolski oblik ukida, pa
sruči, a u drugom je drugi slučaj: sruči se. U čistome obliku ta dva poretka izgledaju ovako: se sruči – sruči se, ali pesnik prvi glagolski oblik ukida, pa ostaje: se sruči se, što predstavlja jezički nenormalan spoj, u
sruči, a u drugom je drugi slučaj: sruči se. U čistome obliku ta dva poretka izgledaju ovako: se sruči – sruči se, ali pesnik prvi glagolski oblik ukida, pa ostaje: se sruči se, što predstavlja jezički nenormalan spoj, u kome nam
obliku ta dva poretka izgledaju ovako: se sruči – sruči se, ali pesnik prvi glagolski oblik ukida, pa ostaje: se sruči se, što predstavlja jezički nenormalan spoj, u kome nam izgleda da se srednji elemenat, zbog dveju funkcija koja mora da
Kao što se glagolski oblik sruči funkcionalno razdvaja, ponavlja, a faktički se ne ponavlja. Kanda ekstaza jednoga trenutka nastoji da prožme i sažme sve
Krakov, Stanislav - KRILA
Već izađe na usečeni put, kad ču bliski fijuk, pun pretnje... nešto grmnu, i sruši ga na zemlju. Teška crna kiša zemlje sruči se na njega. Žile nabrekoše na glavi, i zazuja krv po ušima. Neka je težina na njemu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Vojnici ćute, a jedan potočić žubori. Iza jedne stene njih nekoliko previjaju dvojicu ranjenih. Malo zatim sruči nam se na glavu čitava reka od kamenja, te se sabismo u gomilu. Odnekuda nose mrtve.
Oči su prodiruće i užagrene. — Napred! I gomila, ustreptala i napregnuta, sruči se na reku. Talasi zapljusnuše. Ja propadoh u neki bezdan.
gotovo podivljali i gonjeni svim podsvesnim nagonima, kao zverovi, moji ljudi su dohvatili bombe i čitav orkan čelika sruči se u neprijateljske rovove. Onda su prilegli, i kao saliveni u jedan organizam, dohvatili puške. Treštalo je, praštalo..
Dok se tek osulja kamen ispod njegovih nogu i on polete, vukući za sobom još dvojicu. Za njima se sruči čitava reka od kamenja, gotovo do sredine ulice. Kapetanu „Fikusu“ trese se podvaljak od smeha. Smeju se i devojke.
—... Uzme ga na oko, pa nišani... nišani — pri tom žmiri na jedno oko — i dum! — Pera sruči u grlo čašicu konjaka. Mljasne ustima, podnese čašicu da mu se dolije i nastavlja: — Kad malo dalje, drugi laf.
Svi smo skočili da nam se vino ne sruči na krilo. Rusima se dopao ovaj način objašnjavanja i stadoše Peru da ljube. — Mi... vi... svjo ravno, harašo i njičevo!
Sergije Nikolajevič se zasmeja i ispusti čašu. Nališe mu drugu. „Eks!“ — viknu neko. Sergije sruči vino u usta kao da sipa u neki vakuum, pa poteže čašu o drvo. Kafedžija donese nove čaše. — Plotun zdesna!
Nešto zapucketa, kao one dečje žabice, i onda se sruči čitav pljusak strahovitih eksplozija. Stisnutih vilica i sav zgrčen, stajao sam pribijen uza zemlju. Dah mi je stao.
Nisam ni čuo pucanj topa, kad neposredno iznad naših glava puče šrapnel, i stotinama kuglica se sruči među žice. Ostali su pali na sredinu između naše objavnice i bugarskih rovova.
Dok sam razgovarao sa komandirom, pešak izvi glavu i povika: — Eno ga! — i sruči se u zaklon, gde se sav zgrči. Pogledao sam ga u čudu, pitajući se šta mu bi najednom.
— u pešadiju, na najistaknutije mesto. — Ježu na leđa — dodaje poručnik Rajko, i sruči čašu vina u usta. Potom lupi čašom o sto i uzviknu: — Ho-ho-ho! Čudim se, grofe, kako te ne uhapsiše?
— Ali ne zaboravite, naš krajnji cilj su oni topovi. Ko ostane čitav, neka zaobiđe stenu i sruči bombe na topove. Jeste li me razumeli? — Jesmo! — govorili su odlučno vojnici.
Nastasijević, Momčilo - PESME
uminula, Eto nama na smenu nevolje, Nerodice ljute gusenice: Gde daždilo, dažda nas obiđe, Gde sledilo, po nama se sruči. Bolest mine, nu eto nam gladi, Zlo se sa zlom bez promene menja, Čudi i jest te trajemo, ljudi.
Ćipiko, Ivo - Pauci
” — slatko se tome nasmija. Pa pogleda na sunce: —'Ajdemo, Mašo! Digoše se. Rade sruči sve u torbu i, uprtivši se, obujmi je oko pasa i veli joj: —Ovako ćemo planinom! I obgrljeni gaze cvijetnu travu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Pretstavite sada sebi još i tu furunu. U njoj neka ugalj sagoreva tako brzo da naš džin mora svakoga sekunda da u nju sruči po jednu punu lopatu uglja da bi joj plamen održao. Takva furuna imala bi toplotnu snagu našeg Sunca.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kad se, biva, odjedared sruči, u Juden-sokak Beč, Prag, Carigrad, Cirih, vri po celoj varošici. Kćer advokata Freliha, bogato udata u Monte Karlu
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Najpre padnem ja kao Mesec, na mene se sruči Zemlja, a na nju Sunce. Napravi se jedna gomila, niti znaš ko je Mesec, ko Sunce a ko Zemlja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Javim ostalim komandirima da se ne muče, i odem u divizion. Bre... Bre!... Šta se tada sruči na moju glavu!... I kako ja ne vodim računa, i kako se on čudi što nisam dosad sve konje pogubio, i kako ovo...
Ali opet su probili Bugari na drugoj strani i u prvi sumrak je naređeno da odstupimo. Taman smo zapregli, kad se sruči strahovita kiša, praćenja sevanjem i praskanjem gromova. Oblaci se spustili gotovo do zemlje.
Uz tresak, lomljavu i jauk, klupčali su se topovi, stoka, vojnici i cela masa od mesa i čelika sruči se u jarugu kao bezoblična gomila. Pred baterijom sam...
Sneg sigurno i tamo pada... tamo, oko naših kuća, gde živi porobljena sirotinja bez igde ičega. Posilni Isajlo sruči naramak drva pokraj vatre i podboči se: Gospodine poručniče, ko će da ogreje sirotinju moju?
Ah, bogamu, to neću zaboraviti. Nešto puče poda mnom. Donje krilo kreveta se preklopi i ceo krevet se sa treskom sruči na gomilu. A-uh!... Šta ću sad?... Neko otvori vrata i odmah ih zatvori.
Postali smo unezvereni. U ravnici nigde zaklona, a onaj nas gleda u teme. Sa visine kao da se sruči olujina, ali sada je gađao negde levo. Sigurno traže bateriju. Nama je lakše.
Jedan od naših ordonansa sruči se sa konja. Za nama je jurila druga baterija i preko tela vojnika naleteše konji i topovi.
Jedna zaprega se sruči na gomilu. Vidim vodnog oficira, koji bi na brzom konju mogao da umakne sam, ali on ne napušta svoj vod.
Jedan voz uspe da okrene, ali nalete na snop mitraljeskih zrna, i čitava zaprega sruči se na gomilu. Ostali vozovi se ras prštaše. Prednji vozar jedne zaprege pade. Jedan podnarednik pojaha na njegovo mesto.
Omakoh se... Pustio sam dizgine. Konj nalete preko mene i pade strmoglavce. Neko kamenje sruči mi se na leđa. Otvorio sam oči. Bila je to trenutna slika posmatrana kroz razrogačene oči od straha.
I paljba celokupne njihove artiljerije, koja se nalazila prema nama, sruči se sad na nas. — Gospodine pukovniče, ovi vaši ordonansi i telefonisti otkrili su osmatračnicu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Tako ni pamet sve učene knjige ujedanput ne može smestiti u mozak svoj, ako ne po malo dokle se sve sruči. I sluh i jezik s merom se drži. Svašto je mnogo čoveku dosadno ako bi što i najslađe bilo.
Evo kupina, — nek je zažeže gornji oganj! Evo svećnjak, — na njemu da svetli goruća sveća. Ručka ja — nek se saspe i sruči se mana. Ja postenja — može leći mladoženja. Carska sam stolica — ne ka sedne car. Crkva sam — da uleze arhijerej.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Ženske noge... Svi se smeju i meću ozbiljno na broj 11. — Dosta! Stiga! — razdera se kao lud Vane Jagurida i sruči kukuruz s table na sto, pa polete s tablom ka kasiru tako silno da je sa stolicom zajedno oborio sitnog Tasicu