Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
4. Pakao videh iza mračne šume. Grešnici, s licima od stakla i gume, bačeni pod stabla, u jame i trave, male su kazane natukli na glave.
Dučić, Jovan - PESME
No isti udari Čuše se šỳmom; mirno zakucaše Udar za udarom, iz stabla; i jasno Kucnu iz crne rogozi i šaše — Duž celog polja... Najzad, mnogoglasno, Dole, pod zemljom!
Uz stabla žure vojske buba, Žagor se svuda strašno čuje Od kljuna, svrdla, dleta, zuba; Pauci predu, detlić kljuje. A Nedelja
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Najzad se zaustavio i tu, iza jednog džinovskog stabla, pao od umora. Bio je sam i potpuno obezbeđen. A unaokolo sve je bilo mirno, samo se čule čele kako zuče oko cvetova.
Afrika
goli, vitki i dugonogi u parče marame, pa onda tesno u bele ogrtače, čvrsto kao mumije, i spavaju pravo kao posečena stabla jedan kraj drugog. Sa njima su žene na asurama, likova okrenutih uvis i stegnutih pesnica.
Već odavna prolazimo po vodi kraj sasvim majušnih crnih derana u malim vretenastim pirogama, istesanim iz stabla, kojima oni upravljaju veslajući bilo rukama, bilo širokim pljosnatim lopaticama.
deran, opaljen suncem, vodi nas kroz ogroman rasadnik, što bi, da je u Evropi, bio jedan od najlepših i, toliko su stabla već debela, vekovnih parkova. Džinovsko cveće.
Na razmacima, preterano debela stabla u potopotou, trula iznutra i sagorevajući lagano, proždirana vrelinom i elektricitetom, kao kakvom strašću, izgledaju
Na malim slučajnim plažama spavaju piroge, grubo izdubene u stabla. Ljudi i žene peru neko bilje. S vremena na vreme plovimo pored urođeničkih naseobina podignutih na visokim koljima kraj
Između nekoliko dugih uskih piroga od debelog stabla, grubo istesatnih, izabraše jednu koja ničim nije podsećala na divne piroge u Fritunu.
Sa neverovatnom obazrivošću uspeh da sednem u sredinu a da se ne prevrnem. Sedeći po ivici, sasvim na rubu stabla, mladići zaveslaše. Jedan je bio ispred mene a dvojica iza mene. Da im ne smetaju, svoje toge obavili su oko grla.
Neki mladić odbacuje maramu sa sebe i odlazi po kokos. Kolibe su tako niske a kokosova stabla tako visoka, da ga ja odmah potom vidim preko kuća kako se on hitro penje uz stablo, ne puzajući se kao naši dečaci,
Ne što bih ih ja poslao u smrt da bih sebe zaštitio, već pošto se i inače sami izlažu. Boj čeka sa večerom. Kroz stabla i kroz granje čuje se podmukli udar u tam–tam.
Trebalo je samo franak da mu date!“ Idemo kroz beskrajnu vekovnu šumu. Ogromna stabla akažua, mahagone, hlebnih palmi i drugog skupocenog rastinja vladaju u carstvu izmrežanoga šiblja, lijana i žbunja.
U toku vekova ove žilice se pretvaraju u debele snažne stubove koji svuda u krug oko stabla održavaju džinovski krov od gustog granja.
Njegova je zemlja crvena, trava žuta a drveta i zelena i crvena. Volim naročito ona čija su stabla izvijena, a čije ogromne krune na sebi ne nose nijedan list.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Na saonama se klizi, brzo. Ovako, izloženi su opasnosti poplava, munjama, pljuskovima. Stabla drveća leže na putu, kamenje se survava. Višnjevski taj plan nije odobravao.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Au-vau, prekidajte smijeh, pogiboh od ove tuče — zapomaga on trčeći oko stabla. Čuvši ovaj tutanj od prezrelih krušaka, jedan stari miš pomoli glavu iz svoje rupe, ali baš u tome trenutku s grane
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
iz moje oseke Napolje iz mog ćutanja na suvom Napolje rekao sam napolje Napolje iz moje žive provalije Iz golog očinskog stabla u meni Napolje dokle ću vikati napolje Napolje iz moje glave što se rasprskava Napolje samo napolje 5 Tebi dođu lutke A
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Udarali su kundacima u plotove, prebijali pse, dizali stabla drveća pred kućama i bacali ih, malo dalje, u avlije. Čitav jedan dželep volova, na koji su, iza jednog ćoška, naišli,
Svaki dan ona je nalazila, na istom mestu, nad prozorom, roj mušica, sjajnih kao uzvitlan pesak, stabla ribarskih mreža što su virila iz blata, vrbake što su dan za danom bili sve gušći i sve tamniji, zelena ostrva i
Učio ih je da trče sa pištoljima u rukama i noževima u zubima. Tako su pucali, jureći u gomili, u stabla drveća i udarali noževima po granju, urlajući pri tom, u glas, ime Marije Terezije, otegnuto i po taktu.
Obešeni o stabla voćaka, blizu zemlje, gde su se račvale grane, visili su nepomično, zavrnutih glava, kao da ludo poskočiše sa drvećem
Grana o koju beše obešen bila je odvaljena od stabla, za vreme njegovog samrtničkog ropca i sa nje behu kruške pale na zemlju.
izbezumljen u tom vrućem danu, nad kućama, livadama, i trskama, u kolima, koja su se teško probijala, po travuljini, od stabla do stabla.
u tom vrućem danu, nad kućama, livadama, i trskama, u kolima, koja su se teško probijala, po travuljini, od stabla do stabla.
kišama i poplavama, koje im podaviše stoku, pokvariše bunare, razneše zabrane i obore, naneše u sela polomljena stabla, pokošenu travu, ostavivši posle debele slojeve mulja i blata po ogradama, po putevima i krovovima kuća od naboja, i u
Sneg beše napadao do kolena, zavejao gole grane i stabla drveća. U sivom obzorju graktala su jata vrana. Na mesečini, pojavljivahu se čopori vukova.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Sedeo danima u samostanskom vrtu i mislio da bih se mogao odreći sveta i ostati zauvek ispod limunovog stabla za kamenim stolom, na kome bih ponovo napisao Aleksandrijski kvartet gospodina Darela ili neku sličnu knjigu, debelu i
Pomislih na to šta je sve trebalo da urade ti časni ljudi, koliki put da pređu da bi se na završetku porodičnog stabla našao jedan ovako otmen mladić što tako vešto barata mikserom na najotmenijem mestu u celoj zemlji, izmenjujući kratke
Milićević, Vuk - Bespuće
polumračnih šuma, gubio se pogledom u krošnjama koje su ulazile jedna u drugu i približavale debela, ostarjela, hrapava stabla.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Zatim odoh ka trešnjama koje su bile u sredini vinograda i oko kojih je bila mala ledina. Po granama i oko stabla bilo je obešenih i poređanih ženskih haljina. Tu je bilo svilenih šalvara, anterija, mintana, lakovanih papuča i cipela.
Vile su se uza stabla, granje, te činile zaklon, kao kolibu. Bile su to „gavranice“ i „drenovke“. Tu je bila zemlja uvek suha.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Sve ono što se sakriva u ništa Dodiruje me na ivici bdenja Da me opomene, il da me menja — Tako u krošnji stabla koje lista Iza visokog zida gubilišta Pevaju ptice. Namera je ista. (18.
i ja; Podzemni stožer Golgote, što zrači Usijan kao crno sunce, kvazar Nevidljiv oku na blizinu sviklom, U korenju je stabla što je niklo u zavet što označava i znači: Izlazim svako jutro kao Lazar. (3.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Fijuk metka: muk - Gnjilane. S rogovima u pletivu ore đavo Krvnu njivu. Cepte stabla, gore vlati. Gine krava u pojati. Sred kućice, u pošasti, glogovina počne cvasti.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Imao je tri kuće u selu i neke četiri barke. Sad ima samo jednu. Izgubio je dva sina. Bili su veliki kao stabla. Onda se više nije zanimao za imanje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zdesna topovima... Prvi, pali! — Ispred topa se diže oblak prašine, a vitka kukuruzna stabla zanjihaše se kao pri najvećoj oluji. — Drugi, pali!... — Šesta... Šesta, plotun zdesna!... — Druga...
Pusta tišina i neki svečani mir ovladao je prirodom. Štrče oguljena stabla i prelomljena drveta, svedoci okršaja, a ovi šiprazi još kriju granama svojim mrtva tela ratnika.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
sve više je izdaje snaga. glava joj klonu na jedno okopano stablo... Kukuruz se povi, dodirnu druga stabla, pera se spletoše i zašuštaše... Oni ispod kruške poskakaše i nestade ih u pomrčini. Ljubica se prenu. Šta. je ovo...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
One su jedine bleđe i svetlije šare u mraku. Iza njih, kao ogroman grob, diže se zemlja, i nigde stabla, nigde ni žbuna. Sva se savila na istok, prelomljena od bura. Nigde jedan miran put – svi se previjaju, krhaju, beže.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
MUŠICE Na proplanku, u jednoj planini, pasao je stari pastir stado ovaca. Sunce je zalazilo i kroz šumska stabla proturilo rukovet kosih zraka u kom je, kao u kakvom vijoru, opijen sjajem zahodnoga sunca, igrao roj mušica.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Trepere sijalice kô tihi pozdravi u noći. Stabla su iznutra topla, i sve su hladne brave. Tramvaji spavaju u neutešnoj samoći Veliki, kao slonovi, i dobri, kao krave.
Pljušti ko zna Gde, otkada, Pre Poklada. Jeca oluk, Plače streha, I grgolji Stabla šljiva Smolu sluze, Ponoć roni Tamne suze. Južni vetar Zimu tače, Pomrčina Gorko plače.
sa svim što u dugoj godini rodi na stablu, na zemlji i na vodi; u praskozorja maglena, siva promiču nakrivljena stabla šljiva, ranjače, belošljive i madžarke pune sunčeve svetlosti žarke, pa i na njima plavičast prah od kog se pogled
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Druge, koje liče na hipokampe, obaviju se oko stabla alga i sa ovima se ljuljaju na površini mora, osigurane tako od očiju i napada riba grabljivica.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
A bjehu li bar sigurni na tome mjestu? Tratina bijaše prostrana koliko dva gumna; oko nje porasla visoka planinska stabla, a među deblima bilo je grmova i crnogorice podosta.
Oko dvora bijaše prostrana avlija zasuta sitnijem pijeskom, i zasađena granatim lipama; ta stabla pri dnu bijahu obzidana. Oko zida avlije duboki opkop; preko opkopa most koji vođaše na glavnu kapiju.
Naprijed praskahu puške i pokliči se čujahu da se razlijegalo planinom. Turci, i oni bjehu zapali za kamenje i stabla pa se branjahu junački.
Dok oni stojahu oko stabla, s odignutim glavama, jedan lijepi hrt doigra među njih i zaštekća. Djeca se trgoše i poplašiše, ali umah umiriše kad
Kad tamo, ništa! I tako sve na izmjenu na svakije deset kroka. Bogami, činjaše mi se, iza svakog stabla, iza svakoga grmića da je zasjeda.
U svaku pećinu zavirio je; sjedao je pod stoljetna stabla, gledao čudne nepoznate mu tice, šetao po Međuvršiju, toj travljivoj dubodolini između Lovćena i Štirovnika.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
a mladić sustopice za njim, dok tako dođu u nekaku goru, kojoj vrh do mjeseca doticaše, a listovi joj zlatni bjehu a stabla srebrna, a usred nje viđaše se veliki plam i dim od ognja. Mladić videći to prepadne se i upita svoga druga: „Šta je ovo?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
procvetavate, rasplođavate, u samu večnost korenje svoje uglubljavate i rasprostirete, i previše samih nebesnih visina stabla, grane i blagorodne verhove svoje dižete i uzvišavate! Slasti! Telesna ugodija i vosprijatija bogatstva!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Sve to bješe krasno u jesenskom vedrom danu, te Bakonjine oči letijahu na sve strane dok se ne ustaviše na granju jednog stabla usred vrta. — Isuse moj, šta li je ono? — zapita sam sebe Bakonja izbuljivši oči.
Pogleda svuda oko sebe, i učini mu se da su brdeljci i stabla i kukovi, i sve stvari što mu bjehu pred očima njekako kao zamišljene i ozbiljne, kao da sva priroda osjećaše e je nastao
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Vi niste na javi. SLIKA U RODITELjSKOM DOMU O ta slika na ogromnom zidu Hladnog, skoro opustelog doma: Dva rošava stabla i put boje hroma Sa nekim kolima što nikud ne idu.
Skrenuh u mračnu šumu s vidika što se plavi. Vikao sam: lupao je glas o stabla i padao po travi. U pristaništu sam lutao po kafanama punim mornara. Slušao — glas od leda. Gledao — oči od žara.
Zatim: da slušam vetar i šum kapi I zadnje sunce ispratim kroz račvu Dok moj dah tiho nestaje i hlapi... Ako od stabla ne sadelju bačvu Il krevet kakvom mladencu ne stešu — Nek bude bar za sanduk mome lešu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
sa stablom šupljim i širokim kao kada, s granama u neredu zabodenim u nisko nebo, granama posvađanim i otuđenim i od stabla i od zemlje i niske, izdužene opštinske sudnice.
Kad umrem, naslediće celo moje imanje. 3naš li ti koliko vredi moja imovina?“ Đorđe grebe mrtvu koru sa stabla jabuke. — Šta bih ja sada radio da sam pristao? — reče zabrinut Tola. Đorđe se odmače. ...
po kojima i danju i noću lunjaju presita goveda, vuku žvale, bljuju žute kukuruzove zube, gaze i lome svenula kukuruzova stabla, a nerasti skaču na klipove i, kao da se pare s kukuruzom, stežu ga prednjim nogama; svinje krše žute tikve i mljackaju
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ko zna koliko su putovali? Koliko pustinja prešli dok Nisu stigli do mora i ispod moćnog stabla ugledali male svirače? Bili su sigurni da im više ne mogu pobeći, kad neko viknu: — Bežite, vojska! Kuda da beže?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
gore oko zvezda Povesnica priča ovo: Hvatalo se neko kolo, Kolo mlado, kolo novo, Nove klice stara nada, Novo cveće stabla stara; Duše čiste, srca mlada, Naslednici sveta žara; Tu se sleg'o život mladi Da se s grobom razgovara.
Ne vjeruj u moje stihove i rime Kad ti kažu, draga, da te silno volim, U trenutku svakom da se za te molim I da ti u stabla urezujem ime Ne vjeruj!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Iako ih ne vidimo, osećamo ih pri najlakšem povetarcu. Pri oluji ne mogu ni velika stabla da se odupru naletu tih delića. Zato je vazduh stvarna supstancija, iako je kao takvu ne vidimo.
Zaista je tako! Hodamo li kroz kakvu šumu, onda viđamo njena stabla postepeno u raznim međusobnim položajima. Eno onde vidimo sada dva stabla, jedno pored drugog; jedno stoji levo, a
Hodamo li kroz kakvu šumu, onda viđamo njena stabla postepeno u raznim međusobnim položajima. Eno onde vidimo sada dva stabla, jedno pored drugog; jedno stoji levo, a drugo desno.
No kad se približavamo onoj pravoj koja, povučena po tlu, spaja ta dva stabla, njihovo međusobno otstojanje postaje sve manje, ona se prividno približavaju jedno drugom da se, u trenutku kada onu
On pogleda veselo oko sebe. Šuma kraj koje seđasmo ne beše još olistala, ali su njena stabla bila prepuna jedrih pupova, ispod njih, u džbunju, videli su se već prvi cvetići, a vazduh je mirisao proletnjim dahom.
sam veće ekskurzije u unutrašnjost kontinenta, u brazilijanske prašume, u argentinske ravnice, gde ne vidiš ni jednog stabla, i duboko u brdski bedem Kordiljera.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Svu da pištoljina, tragovi stopa puni vode, zidovi mokri i stabla velikog drveća pokisla do srži, pasu se razlili crveni krstovi i obojili belo mokro platno na barjacima, prokišnjavaju
koji, on uzme pušku i ode oprezno kod samog onog označenog drveta, pa mu svu sačmu sruči iz neposredne blizine posred stabla, i to isto učini sa još nekoliko drveta u sasvim raznim pravcima.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
U nastojanju da se uspne na nedostižni vrh stabla života, Prometej uz put truni jabuke. A dobričine sjede na ledini i te jabuke dočekuju.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Nebo na istoku bilo je kao zlatni veo i nagoveštavalo je divan aprilski dan. Polje, ptice, daleka stabla šume i dobar poljski put, sve se udružilo da zapeva pesmu o lepotama slobodnog lutalice.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ljubni stablo, Dojčine mu, Sisni dojku, sine vrli: Svaka grana srpskog stabla Tesli tepa, Teslu grli. Beograd je danas srećan, Rukujuć’ se srpskom dikom, I otkriva srce svoje Pred Srbinom
Razumeće listak sveži Svaku žilu svojeg stabla, Spajaće nas elektrika — Elektrika naših srcâ — I bez žice i bez kábla.
Miljković, Branko - PESME
pustinja je) One stvaraju svet pre njegove očiglednosti pre prvoga dana Cvetaju ptice na granama ljudi od gline otvaraju stabla i uzimaju otud srce slično ruži One su najmanje izmišljene Ne menjaju nedelju za ponedeljak IV Dva sveta je izmišljaju:
Krakov, Stanislav - KRILA
Po drveću su cvilele polomljene grane, kamenje je vrištalo, a nabrekla stabla prskala pomamljeno. Šume su poružnjale i postarile. Iz njih su izletale duge perjanice dima.
Kraj reke su bile kujne n stene su pocrnele od dima. Na drugoj obali su bila oborena stabla. Voda je hučala i penušala. To je bila vesela zimska pesma.
Petrović, Rastko - AFRIKA
goli, vitki i dugonogi u parče marame, pa onda tesno u bele ogrtače, čvrsto kao mumije, i spavaju pravo kao posečena stabla jedan kraj drugog. Sa njima su žene na asurama, likova okrenutih uvis i stegnutih pesnica.
Već odavna prolazimo po vodi kraj sasvim majušnih crnih derana u malim vretenastim pirogama, istesanim iz stabla, kojima oni upravljaju veslajući bilo rukama, bilo širokim pljosnatim lopaticama.
deran, opaljen suncem, vodi nas kroz ogroman rasadnik, što bi, da je u Evropi, bio jedan od najlepših i, toliko su stabla već debela, vekovnih parkova. Džinovsko cveće.
Na razmacima, preterano debela stabla u potopotou, trula iznutra i sagorevajući lagano, proždirana vrelinom i elektricitetom, kao kakvom strašću, izgledaju
Na malim slučajnim plažama spavaju piroge, grubo izdubene u stabla. Ljudi i žene peru neko bilje. S vremena na vreme plovimo pored urođeničkih naseobina podignutih na visokim koljima kraj
Između nekoliko dugih uskih piroga od debelog stabla, grubo istesatnih, izabraše jednu koja ničim nije podsećala na divne piroge u Fritunu.
Sa neverovatnom obazrivošću uspeh da sednem u sredinu a da se ne prevrnem. Sedeći po ivici, sasvim na rubu stabla, mladići zaveslaše. Jedan je bio ispred mene a dvojica iza mene. Da im ne smetaju, svoje toge obavili su oko grla.
Neki mladić odbacuje maramu sa sebe i odlazi po kokos. Kolibe su tako niske a kokosova stabla tako visoka, da ga ja odmah potom vidim preko kuća kako se on hitro penje uz stablo, ne puzajući se kao naši dečaci,
Ne što bih ih ja poslao u smrt da bih sebe zaštitio, već pošto se i inače sami izlažu. Boj čeka sa večerom. Kroz stabla i kroz granje čuje se podmukli udar u tam–tam.
Trebalo je samo franak da mu date!“ Idemo kroz beskrajnu vekovnu šumu. Ogromna stabla akažua, mahagone, hlebnih palmi i drugog skupocenog rastinja vladaju u carstvu izmrežanoga šiblja, lijana i žbunja.
U toku vekova ove žilice se pretvaraju u debele snažne stubove koji svuda u krug oko stabla održavaju džinovski krov od gustog granja.
Njegova je zemlja crvena, trava žuta a drveta i zelena i crvena. Volim naročito ona čija su stabla izvijena, a čije ogromne krune na sebi ne nose nijedan list.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Na svima stranama videle se ogromne rupe od eksplozija razornih granata, koje su negde izbacivale stoletna stabla tisovine. Naiđosmo na grupu vojnika koji su pravili „španske konje“.
Kada se ukaže potreba, naredićete vojnicima da navale na zasečena stabla, i otpočećete sa dejstvom odmah. — A gde su neprijateljski rovovi? — Ispred šume. Na šest stotina metara od vas...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Slavan svaki svom sabira, Sadi, stani, sladi, sreće, slave, Stazu, stabla, stube, stene, sjajnost. S'tradi spomen srebrnoj sedini, Svrh svetlosti svetila sunčana.
O, primi mene, majko nebesnice, Tebljubnog primi sina u naručja, Koj’ s’ oko majke nežno vije, Tanka k’o vinjaga oko stabla.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
ŠULOVIĆ: Suha je biljka to, Zgažena — Snažnoga stabla samo pepeo, Pa čeka mirno da ga razveje Vetrića slabog nestašna ćud. — O! RADOŠ ORLOVIĆ: Pobeđeni su!...
Bojić, Milutin - PESME
Vrtom igra plamen, dršću stabla gola. A prosuto vino iz stotine suda Ključa, vri kô vrela, rastočena smola. Car dohvativ Psalme triput u njih pljunu
Uz praskav požar rastopljene smole S vriskom fauna i nimfi, što gole U susret jure, kroz vijor što reže, I krše stabla i kidaju mreže, Naša su srca što se večno vole Skrhala strele, što su se zabole, Stopila hude smetove što sneže I
Nastasijević, Momčilo - PESME
Trepetom ne ozledi me ni list. Tiho i tiše, umin iz rana ovaploti me u reč. Celivam stabla, braću moju redom, milujem ožiljke nežno. Mili druzi, boli li kad vam sekira zaseče telo?
(PESMA ANĐELA SA HOROM) Reče Bog, kad svane dan, Cvet jedan biće rascvetan. Divni cvet iz tvoga stabla Ispuniće miris blag, Narode sve i ceo svet Na vjek dahom života. Aliluja!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Kad je taj bor, u junu 1932, izvalila nepogoda, seljaci su koren i jedan deo stabla vratili na svoje mesto, a ostalo drvo rezervisali za ikonostas u crkvi (»Vreme« od 7. juna 1932).
u proleće prvi put ugleda njegov cvet (Sofrić, 86), ili na Đurđevdan pre zore: momci i devojke u tri maha penju se na d. stabla, govoreći pri tom: »tebi, d., moj lijen i drijem, a meni zdravlje i plijen« (Vrčević, Pomanje, 28). Ali se d.
U pripovetki blagodarni dečko navaljuje na grob demonske krave koja ga je othranila tri h. stabla (SEZ, 41. № 10, 190). U jednoj narodnoj pripovetki, međutim, na h. se skupljaju đavoli (SEZ, 41, № 67, 108). H.
Vuk (Rječn., ѕ. v. šuškavac) daje opis: »trava u livadi, žuta i okrugla cvijeta (s obadvije strane stabla)«. U okolini Bjelovara veruje se da bilo »može obiti korov po poljima«, i toga radi »uoči Vidova četiri djevojke naberu
Ćipiko, Ivo - Pauci
—A gdje si naučio? —Učio sam; pokazao bi mi drug po koje slovo, pa bih ga urezivao, u planini, u koru od stabla, dok bih ga utuvio, pa tako udri danas, udri sutra, nešto naučio ... —Drago mi je što znaš... Eto, vidi sam!...
Oni se približavahu prvim kućama, osluškujući pirkanje vjetra i šuštanje kog osamljenog stabla. Cviljenje u travi bijaše prestalo, vazduh se rashladio.
Već bijaše na dogledu sela, mimoiđe i seosko groblje, i zagleda se u ostarjela, posušena stabla, između kojih skladno, kao iz zemlje, nicahu kameni krstovi.
Nad kućama zastaje gusti dim i zastaje vazduh, dok vjetar ne du'ne da ga raznese kroz ogoljela stabla dalje iznad, sela. I selo je sve to zapuštenije.
kotrljaju za sobom pijesak; grane mrkih maslina prigiblju se, tresu, kao da nekoga k sebi mame, a kroz ogoljela smokova stabla i gole stijene huji, zavija i cvijeli vjetar. Njegova narav podaje se vremenu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Savijajući se oko njenih bokova, rampa se obavila oko kule kao bršljan oko stabla. Mi se penjemo brzim korakom tom zavijenom rampom, i evo nas na vrhu kule. No, šta je ovo?
Istina, njegova stara stabla, - lipe, divlji kestenovi, borovi i jele, - sada su još veća i lepša nego što su nekad bila, ali u njihovu debelom hladu
Nije badavadžisanje ležati u mreži, razapetoj između dva stabla, pa kroz njihovo granje posmatrati utrkivanje oblačaka i slušati cvrkutanje ptica.
putanje Merkurove, dakle sa poluprečnikom od pet i po metara, razapeta je oko paviljona, zelenim koncem, privezanim za stabla akacija, putanja iduće planete, Venere. Nju samu pretstavlja biserčić debeo dve trećine milimetra.
njihovih atmosfera, sve to čini da u toj bezbrojnoj množini svetova nema dva sasvim jednaka, kao ni u šumi dva jednaka stabla. No sme li se kazati da među njima nema svetova sličnih našoj Zemlji?
Samo se na njenom osvetljenju i saobraćaju primećuju jače promene. Ona je danju tamnija, a noću svetlija, jer su se stabla njenih drvoreda razgranala, a njeno staro crvenkasto gasno osvetljenje zamenjeno je modernim.
I zbirke ove sale, i to su Vam, u neku ruku, takva rodoslovna stabla, samo su ovde ličnosti zamenjene celim vrstama, a otac onom vrstom iz koje se uočena razvila.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ili iscvetaju na nekom ogranku koji se mnogo udaljio od stabla, ili se stablo obali na zemlju, zatruli, ali iz jednoga čvora se izvija divna grana, i treneri, dok se od samoće i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Neki zaostaju i uvijaju ranjene noge krpama... Naiđosmo opet na močvaru. Pešaci ćuteći seku grane i stabla, i bacaju na put. Opšta nevolja kao da je pridavila ljude, koji su zanemeli i tmurni kao ovo sivo nebo.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
stoji obešen fenjer, koji zajedno sa mesečinom osvetljuje vodenicu i oko nje tamnu goru, čija se debela, mrka kestenova stabla crno ocrtavaju. Iz daljine počinje da dopire svirka i pesma. Na stepenicama od kućice sede Marko i Magda, osluškujući.
Šantić, Aleksa - PESME
vjeruj u moje stihove i rime Kad ti kažu, draga, da te silno volim, U trenutku svakom da se za te molim I da ti u stabla urezujem ime, — Ne vjeruj!
Pod krov njene duše, kô selica letom, Vraćaju se svetle uspomene dana Kad je decu divnu, kao stabla s cvetom, Gledala kraj ornih plugova i brana.
crv se vije — Gmiže i puzi i polako griska, Ovdje po dolu i tu po vrhuncu, Travke i cvijet i korjenja niska — Stabla i grane, zametak i truncu Svaku; i gvožđe, zemlju i kam goli...
Tamo, u strani, pod plamenjem zore, Vide se čeljad, trsnata i zdrava, Kô tvrda stabla na hrbatu gore. U pole slaze, gdje rijeka plava Teče i klasje žedno pije rosu I po vrbaku tanka magla spava.
čarobnoj, Gde krupni cvetovi redom U pozni željkuju sjaj, I gledaju se gledom Blagim i čednim kô raj; Gde zbore stabla cela Kô hor gde peva les, I žubor čuje se vrela Kô svirka uz laki ples; I pesme ljubavne zvone Što još ih ne ču
Na prozoru je vidim Njene sobice samu; Suznim očima zuri U noć i pustu tamu. 58 Jesenja noć je i stabla Povija vetar ljut; Ja sâm, ogrnut strukom, uz gorski jezdim put.
'' 59 Jedna se odroni zvezda Sa svoje visine jasne! Ono je ljubavi zvezda Što tamo pada i gasne. Sa jabukova stabla Padaju hrpe cveta, Vetri stižu i tim se Igraju, vesela leta.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Žuja, drži ga! Kuja zaurla i jurnu za Stricem. Dugonoga dječačina, videći da nema šale, skoči do prvog stabla i hitro se uspuza na drvo.
Tek zadrhti vršak ljeskova žbuna, negdje pukne grana ili nejasna sjenka šmugne iza stabla — možda je to Lunja. A Lunja se pojavi baš u onome trenutku kad već niko na nju ne misli.
kroz Gaj, a kad stigoše nedaleko od logora Tepsije, Nikoletina zastade pod jednom prestarjelom bukvom, kvrgava stabla i niske guste krošnje. — Ha, tu smo!
Uhvatio se za najnižu granu i onako krupan i jak s neobičnom lakoćom ispentrao se na bukvu, pipkao nešto gore oko stabla i odnekle izvukao neki dugačak predmet zamotan u masne krpe. — Šta je to? — upita učiteljica.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« Krome sviju, jedan je finik nadvisio drveta svojim uzrastom: List mu je svrha beo, a grane uprave od sred stabla jednako mu do vrha skupljene ošiljasto stoje. Ozdo, ko korav je i hrapav; grane mu usukate, — Vrlo ga je mučno pokrasti.