Jakšić, Đura - PROZA
Tako mi sedimo, a ispod astala diže se pseto, dođe do vrata, ušćuli uši i stade režati. „Idi, vidi ko je!“ reče mi tetka. Al’ u taj mah se otvoriše vrata i uđe u sobu čiča Marko.
Tek da ne nazebe, nije kožuha obukao: mora da je nešto hitno?...“ Posle toga iziđe napolje u kujnu i stade spremati ručak.
Zar nije bolje da dočekaš dan?“ On me pogleda zbunjeno; a posle se, valjda, dosetio, pa mi skoro izmenjenim glasom stade nabrajati uzroke zašto tako čini: „Vidiš, Grlice“, veli, „ima u našoj Kikindi mnogo ljudi što skapavaju od gladi, pa
mu beše trom, len, kao u čoveka koji ide nekuda gde se nikakvoj radosti nema nadati, a posle diže sumorno glavu i stade mi pripovedati: — Tako, pre nekoliko godina, išao sam sa mojim kožicama u Paraćin na vašar iz Krivog Bira.
Miladin se ućuta, pripali nanovo ugašenu lulu i, udišući duboko u grudi guste dimove krdžaka, stade, čisto uzdišući, pripovedati iz života svoga pobratima: — Vidiš, učitelju, ti kaluđeri, to su zli ljudi.
Jedan od skupljenih momaka izvadi iza pojasa svoju dugačku vrulu i stade svirati orlovku. Momci i devojke uhvatiše se za ruke i silno kao vihor stade se okretati kolo.
Momci i devojke uhvatiše se za ruke i silno kao vihor stade se okretati kolo. Na devojkama zveče nizovi srebrnih i zlatnih novaca, a pod nogama čvrstih planinaca tutnji zemlja,
Kad smo bili nasamo, stade on uzdrhtalim glasom govoriti: „Pobro, nije vajde, ja ovu Stanu, čija je da je, moram za ženu uzeti...
„I za to treba platiti, džanum!...“ „Da platim oče... A kol’ko treba?...“ Arhimandrit se nakašlja i stade nanovo meriti Živka: „Mi smo naši, džanum, nećemo da se globimo... Daćeš, džanum, još jedno pet dukata!...
On stade nanovo šaputati, i ja sam video da se u nje lice razvedrilo, bore se razvukoše, i ona stade jasno govoriti, tako da sam
On stade nanovo šaputati, i ja sam video da se u nje lice razvedrilo, bore se razvukoše, i ona stade jasno govoriti, tako da sam svaku reč razumeo: „Pa dobro, oče, kako ću ja to da udesim?...“ „Lako, džanum, vrlo lako!.
S kime je on tamo pio? Šta je radio? To niko nije znao... Tako jedanput, kad je pijan iz Kragujevca kući došao, stade se svlačiti da spava, ali u svlačenju, nekako, ispadne mu iz nedara jedna zlatna grivna i par zlatnih minđuša.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Bačevci su Drini na obali prema Osatu. Stade vika Turaka iz Bosne, sa one strane Drine: ,Haj, braćo, udrite se, ne dajte se! eto nas u pomoć k vama!
” — i stade. On zaviri u naše karuce i zapita tko smo. Mi kažemo, da smo ruski podanici a moldovanski kupci (jerbo smo pod takim
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Taman Paja zadimio već uvelike, dok ti stade dreka gazda-Rake iz kuće: — Pavle! Pavle!... Bolje! Bolje! Eno nečijih svinja u njivi!... Bolje isteraj!...
« pa zamače gore u svoj zabran. Sutradan, baš u sami mrak, stade vreva u Rakinoj nivi, Gazda Raka razmlatao se i razvikao kao da ih je deset.
On poćuta malo, iskašlja se, pa opet poče: — Zar baš ostade u potoku, Maro? — Šta veliš? — upita Marica, pa stade, naslonivši se na motiku, i pogleda ga popreko. — Ono tvoje »dobro jutro«... Baš si mi ti neki đavo!
Ja kopam, a on ti se odnekud privulao i nadneo nad plot, pa tek stade zanovetati koješta. — A, valja to javiti kmetu — reći će Đura. — To je već i suviše.
Deca udarila u alakanje i u smeh, da se poizvrću. I Sima se stade smejati. Dok najedanput prsnuše đaci kud koji — samo ostade na čistini ona gomila ćuraka; uhvatila se, pa se pretura.
Malo posle a stade vrisak dece u školi; prut samo puca, a učitelj se dere: — Obešenjaci! Magarci jedni Zar da mi živinu pomorite!
Nov, otesan direk, strči iz trnjaka — pa se miče, naginje se đa ovamo, đa onamo! Sima stade i ućuta. Gleda da mu se nije što učinilo. Aja! Baš se lepo miče direk! — Kaka je to napast jutros?
Eto, lepo hoće da me obrukaju. Kumim te bogom, skini mi!... — Ne znam, bogami, gazda-Rako — stade opet Sima oklevati i slegati ramenima. — Šta ja znam, može biti da ti je to i vlast naturila.
— Jest ja — odgovori drugi. — Mora da ih je nešto poplašilo. — Oko neko doba noći — reći će jedan — stade ti uktanje mojih svinja, pa bež̓ kući kao da ih neko juri.
— Dobro ću ti platiti. — Aja, ne mogu nikako — reče Radan i pođe. — Ama molim te, brale, stani! Radan opet stade, pa kao zatežući se reče: — Ta ono, ja ti mogu baš i prodati; samo bojim se da ne bude za te skupo?
Kad se dobro razgori, on razgrte žar, pa bukagije usred vatre!... Ništa ti bog ne dade, nego stade piska, cika, pucnjava, kao da kokice kokaš...
Sad će već na brod pod vodenicom. Taman da nagazi kad stade plakati neko dete u strani više puta. »Otkud sad dete ovde?« pomisli Radan, a obuze ga sumnja. Dete plače jednako.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ne smemo, popo! - rekošte ludi. On priđe bolesniku, pogleda mu u oči, pomilova ga po glavi, na ga odreši. Onda stade čitati „Strašnu molitvu”. Strahota je slušati „Strašnu molitvu”; još strašnija je kad je pop Miloje čita...
Ali, kad mu zazvoni glas Marinkov onako prijatno, on zastade, a kad mu Marinko celiva skut i ruku, on stade. — Kud si pošao? — upita ga. — U šumu čestiti efendija. Kruška ga gledaše onako ponurena. — A je l’, Marinko?
— Ti si dobar čovek, efendija! Ama ja bih rekao da treba biti malo oštriji. — Pa, kako ću! — stade se Turčin prenemagati. — Ja bih prvo popu podviknuo!... On prvi treba da me pozna! — reče Marinko. — Ne, ne, ne!...
Pa, opet, Stankove crne oči osvojiše. Zagleda se cura u njih, a njihov sjaj pomuti joj pamet... Stade radije gledati Stanka nego Lazara... Ono, istina, ona to ne reče nikome, ali Lazar opazi.
Lazaru pade mraz na obraz, ali mu ne bi na ino. On se odazva. — Akobogda? — U šumu! — Da ti kažem nešto! Lazar stade.
— Manj ti? — povika momčadija. Lazaru pisnuše oba uva. — Da vidimo! — viknuše devojke. Stanko priđe i stade na metu. Mahnu dvaput rukama, pa, kao na krilima, podiže se i odskoči stopu više. — Aih! — začu se uzvik.
Dugo je tako ležao... Probudio ga je glas jedne sovuljage što beše na drvetu, više njega. On diže glavu i stade zverati oko sebe... Ne beše to kuća njegova... Gde je sad?... Poče trljati čelo i češati se po glavi.
On mu se jedini naturio za prijatelja. I on naže da pobegne od toga prijatelja... Jurio je i jurio. Najedanput stade. Učini mu se da ugleda vatru, ali vatru veliku, kao da kuća gori.
I... on se obneznani... 6. PREOBRAŽAJ Vodeći Jelicu i držeći je čvrsto za ruku, Stanko izide na put. Onda stade, zagleda se u oči Jeličine, pa reče: – Idi kući. — Dobro — reče ona poslušno i izvuče svoju ruku iz njegove, — Nego..
— Dobro — reče ona poslušno i izvuče svoju ruku iz njegove, — Nego... stani!... Ona stade. — Je li, Jelice? Pravo mi kaži: ili voliš mene ili njega? Ona se zarumene i obori glavu. — Ti znaš — prošaputa.
kao muvu!... Da pirnem, nestaće ga!... Sad mi je manji od mrava, a lakši od paperka! I pogleda u nebo, pa se stade zaklinjati bogu, zvezdama i plavom nebu da će ubiti Lazara...
— A zar ne znaš, nesrećniče matori, da se ovo tiče moje glave? — jeknu Lazar. Marinko se stade ceriti: — Bogme, dijete, pa i glave, ja!... Šta se mene tiče tvoja glava, ja čuvam svoju!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ali nije, zaboga, ne poznajem ga! Čim iziđosmo iz bolnice, sretosmo našeg druga Mišu na fijakeru. On stade, potrpa i nas u kola i odvuče na Savu, gde smo se pošteno iskupali. Kupanje oživi čoveka i opet ga njiha i uspavljuje.
Onda videh bábu kako se nadviri nad prozor od momačke sobe, pa opet ode dalje. Stade najzad pod krov od ambara da izvadi pištolj. Ali u isti mah, ne znam otkud, stvori se moja majka uz njega.
Kapetan ćuti. — A koga vi čekate? — upita opet Blagoje. — Ženu! — A ja sina! Ranjen je. On se malo strese, brzo stade istresati skoro punu lulu i ponovo je napunivši i paleći nastavi preko čibuka: — Ali lako, sasvim lako!
začu kroz Mrtvu noć ravnomerno lupanje točkova i uzvikivanje onih što mere vodu s prednjeg kraja lađe; pa onda pištaljka stade buditi uspavanu poslugu na staničnoj lađi. Kapetan skoči; sablja mu se otište n sa zveketom lupi o zemlju.
Neiskazan strah vladaše njime. On utrk dotrča do stanične lađe. Dokopa bačen alat s lađe koja dolažaše i stade je vući sebi. I taman da zametne uže na kazuk, a u gomili sveta opazi jednu ženu koja izdiže više glave dete u povoju.
— Tata! Ta evo me! Blagoje se kao munja brzo okrete. Stade pred sina. Gleda ga, gleda — pa onda tresnu o zemlju. Niko ne mišljaše da ide svojim poslom.
Je li tako, braćo? Svi priskočiše odobravajući. — Eto ja, — reče kapetan — ja prvi dajem... — on stade preturati špagove, ali nađe samo nekoliko krajcara — ja evo dajem sahat i lanac. Na! — Hvala, gospodin-kapetane!
S početka ču kako mu srce bije ispod leve sise, i od toga kao da se nešto uplaši. Pa onda se ujedanput stade smejati, bezrazložno, suludo — ni zna zašto, ni krošto! Posle, opet, udari u plač — ni to ne zna zašto!
Hoćeš ti da je uzmeš? — Ja šta radi! Al' kad to reče, on se zbuni, obrte se kaci, stade plakati i kroz plač govoriti: — E, a kako je se bata oženio? Hoću i ja... jes'!
Nema, more, ovake devojke ni do devetog sela!” Onda izvadi iz nedara kuticu s ogledalcetom i stade kovrčiti zolufe. Nesreća je to što ona, i kad uđe u kuću Đenadićevu, osta maznica, kao što je i u oca bila.
Pitam ja tebe: kaži ti meni, miluješ li ti Anoku? To ti meni kaži! Arsen pože glavu, turi nos u šaku, stade vrteti ramenima levo i desno, i kroz stid a sasvim protegnuto odgovori: — Ja ne znam!
Nasloni se na laktove, pogleda unaokolo po svima, pa stade na Anoci. Nju nešto štrecnu. Otpusti ruke niza se. Ispravi se i pođe napolje. — Čekaj-de ti, kćeri!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Vla-vla-vladika! Jao naopako! — reče pop Spira i stade zablenut i skamenjen. Da je ćosavi pater Inocenc iz Temišvara pustio bradu i brkove i metnuo kamilavku po činu reda sv.
Otkud da se ja kuglam, slatka?! — Kuglate?!! — čudi se gospođa Persa, pa se stade smejati i ugasi sveću. — Pogledam ujutru sanovnik (gospoja Sida je uvek krišom od pope metala u veče sanovnik pod
šešir i prekrstio se, pa, kako je bila malo nagluva, odmah se setila da to zvoni na večernje, pa odmah ostavi rad i stade i sama da se krsti šapćući: »O, bože, oprosti mene grešnu!
Kad opazi stranca, a on stade tako strašno lajati i skakati na lancu, da u mal’ što nije iščupao kolac za koji je bio vezan, dok nije opazio i
Posedaše svi pošto se prekrstiše. Pop Spira izvadi iz džepa federmeser i stade ga oštriti ocilom koje mu je uvek metano uz tanjir.
— A kako to da razumemo? — zapita ga Melanija koketno i stade se hladiti lepezom tako da vetrići dodirnuše i Perinu kosu. — Dakle, molim... odgovor? Kako to mislite? — Kako mislim?
— Ništa, ništa; ne trudite se, gospođice, ja ću već to sam reče Pera i uze knjigu i stade je razgledati. Beše to neka nemačka knjiga, trideset sedmi heft Rinalda Rinaldinija, interesantnog romana iz
Sida jednu praznu čašu koju je digla i stala okretati i razgledati prema prozoru, pa zatim huknu u nju dva tri puta i stade je brisati svojom čistom cicanom keceljom.
! — reče Jula i produži kopanje. — A pomaže l’ vam kogođ? — To se vas baš ništa ne tiče! — veli Jula, i stade razbijati jednu grudvu zemlje. — He, a možda me se i tiče! — veli Šaca. — E, a zašto da vas se tiče?
Ne znate vi još, frajla-Juco, kako sam ja zdravo čuvstvitelan... — I-ju! Ala je bezobrazan! (Stade Jula s radom i pogleda ga.) Sram vas bilo! Sevajte odma’ s te dére. Mâ... Sad ću zvati mamu. Nastade opet pauza.
E, baš je bezobrazan! A zatim uzdahnu, pa stade dalje da kopa. — Je l’ on samo berberin... — uncut je on! — veli Jula, a okopava sve što joj pod motičicu dođe.
Siroma’ mladić! Možda i plače sad od jeda i sramote! Al’ baš da vidim!« reče u sebi Jula, pa pritrča lako tarabi, i stade zavirivati kraz tarabu u tetka-Makrinu baštu. Gleda po bašti.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
po neravnoj i šiljatoj kaldrmi izmešano sa uzbudljivim, glasnim žagorom i uzvicima što su dolazili sa svih strana, stade neizdržljivo mučiti Jurišića, te se on naglo okrete i uputi svome stanu na Dunavu.
I ta ga magla stade gušiti, piti mu dušu, što je samo pre nekoliko časova, još to pre podne, trebala da bude gonjena jednoj radosti kakvu
zastade pa preleti očima niz uramljenih posmrtnih plakata u crnim okvirima na potamnelom zidu, onda priđe ormanu pa stade vaditi jedno po jedno parče svoje sure oficirske uniforme.
mučen baš onim pojavama, on se brzo podiže, upali sveću i uze jedan zavežljaj njezinih pisama, marljivo složenih, pa ih stade po redu čitati, gutati.
preko razjapljenih grotla na granatama provaljenim krovovima, sa rasturenim i isparčanim crepovima, i rasejano i nemirno stade tražiti neprijateljska oruđa.
On zgrabi jedan karabin što je ležao pored njih i stade bežati. I tako zadihan, sumanut, sav u znoju, obuzet onim strahom životinje koju besno gone, bežao je ludo, izmičući
Ali, onaj crv koji se bio pritajio pa se jedno vreme činilo da je i uginuo, stade ponovo da se miče probuđen prekomernom osetljivošću i složenim i ukrštenim mislima u savesti njegovoj: Već idućeg večera
pobednički, visoko uzdignuta i zabačena izbi ona ponova iz one dubine, vukući za sobom onu nesvesnu mokru masu, pa stade seći ka obali mazno povijena na jednoj ruci. Obala zavriska kao u ludilu.
I tako su prolazili časovi. Ali na jedanput oto podne vatra stade slabiti s ove strane i halakanje onih na visu gubilo se sve više na suprotnoj strani.
Pa najednom pljusak i sve se stade kupati u brzim i mutnim potocima, koji su se rušili sa svih strana. I njemu se učini da ga ti brzi, mutni potoci
Ulazeći u Vasinu ulicu on se uputi za nekim visokim čovekom pravog, vojničkog držanja i stade se truditi da ide tačno u potiljak za njim.
Tada jurnu unutra, žurno zasede za sto i onako smrzlih prstiju, modar, ispijen, iskrivljen, pobesneo stade pisati. Pa je pisao, po pravljao, cepao, dizao se, šetao po sobi amo-tamo čas lakše čas brže, skoro trčeći, opet sedao
Afrika
Iziđosmo na krov: limunade i led. Dok smo razgovarali, nebo se stade oblačiti i nekoliko dalekih munja objaviše oluju.
sam prešao preko male trave, da bih skratio stazu šetajući, kad mi čitavo jato nekih insekata ulete pod nogavice i stade ujedati po nogama, naglo, ljutito, bolno, skoro kao osice.
Grudi i trbuh su se dizali burno od teškog disanja. Mladić, skoro dečak, prvo se uplašio od mene, a onda mi naglo stade prislanjati lice uz ruku. — Šta kaže? — pitao sam njegovog brata.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Na tvome se preseleniju svršilo, u arište. Aha! Aha!“ Pavle im onda, kad stade na zemlju, reče da mu ništa nije, da je malo izgladneo, i neispavan, i to je sve. Neka ne žaloste žene!
Supružnici se ipak poljubiše, pred sluškinjama – reda radi. Trifun, kao u vetar, reče još nekoliko reči, ženi. Zatim stade uza zid, pored sluškinja, koje su se tresle od plača.
Ničeg se više ne stidi. Neka joj kaže istinu: jeste li, ili nije, njegova, njena mati? Isakovič, kad to ču, stade, kao da se skameni.
Đe ti je muž!“ Ana je prva istrčala za Varvarom, kad Varvara izlete. Ona je videla te poljupce. Stade preneraženo. Za njom iziđoše i Petar i Đurđe, iako nisu znali šta se zbi.
Trifun tvrdi da je to nekakva njihova rođaka, čijeg su muža ubili. Gospoža Kumrija na to stade ispred njega. Od smeha joj se zatresoše grudi. Laže, veli, Trifun. Naučio je i da laže, matori! Zna ona Trifuna!
Oficir se nije bio pokazao, a sedeo je zavaljen pod arnjevima. Kad Pavle stade, između točkova, vide u kolima nepoznatog oficira, koji mu reče, da je on Perič, da je sinoć, iz Oseka, došao, ženi,
Pavle, i nehotice, ne znajući ni sam zašto, steže konja i stade Trifunu na metu, mirno, kao Turčin od drveta, na kom je sirmijska husarija vežbala pucanje iz pištolja.
Videv da Pavle nastavlja da se sprema i da ga sluša, ćutke, Petar onda, valjda da bi ga odobrovoljio, stade da priča, kako Trifun tvrdi da je – što se odseliše – dobro.
Na licu mu nije bilo, ni traga, neke mržnje, na Pavla. Bio je, krvnički, izbrijan. A priđe svom bratučedu mirno. Stade uz njega, bez reči, tako, da su mu sablja, i ruka, dodirivale Pavlovu slabinu.
i gura, u liniju, ni sam nije znao zašto, pomisli da je sve to, što se oko njega zbiva, kao da su dočekali Garsulija. Stade sasvim nehatno i čak je i brk pogladio.
Ona će ga naučiti ruski, na vrlo prijatan način, brzo. Kao da mu je neki rođak, Kostjurin, stade, zatim, pred Trifuna. Kad god hoće, kad god mu bude bilo potrebno, Trifun može da mu piše, lično!
Nekoliko puta je, mučki, izudarao životinju, koja je drhtala. Bila se izbezumila, ali, posle, stade. Petar je ponova uzjaha. Bila je mirna. On onda odjaha, kao da je odgurnu od sebe. Familiji ništa nije rekao o tome.
Teodosije - ŽITIJA
Starac odmah pogledavši na svetog mladića, i kao s velikim gnevom stade ga grditi, govoreći: — Zar te nije iguman poslao onamo, a Ti svojevoljno činiš tvoje stvari?
kolenima od starosti, Do krajnosti iznemogao od posta i prihvaćen od sina jedva se podiže, i njime kao žezlom podupiran stade na molitvu; i prepodobne svoje ruke podigavši sa suzama, zbog takva saveta Boga pohvali, i ljubljenom sinu reče: —
A onaj koji nije primio dobre savete svetoga, noću na počinku spavajući najedanput strašnim stenjanjem stade vikati na odru, jer Gospod koji je blizu pravedne molbe, da usliša molitvu onih koji ga se boje, posla anđela ljuta da
I gle, kao protiv Madijamaca negda Isusu Navinu, i ovome protiv ljute zmije anđeo gospodnji s mačem u rukama pojavi se i stade pred njim. Starac od Sjaja njegova uplašen posrnu da padne, ali ga on podiže i reče: „Ne plaši se od mene.
A pešteru zmijinu stade štovati kao božju crkvu i sveto mesto, rekavši, kao Avraam, „na mestu ovom Gospod vide“. Po izgnanju zmije, još većim
Besi sa gnevom velikim ogorčiše se na nj i jurnuše da ga ubiju. A starac na vratima peštere stade ispred njih i s močugom ih sprečavaše da uđu k njemu.
A starac ispred peštere stade i ponovo s močugom preteći vojvodama besovskim govoraše: „Šta vi to umisliste protiv mene kao da sam bespomoćan?
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Um-um, brr, a gdje je sad Mačak lav?! — sav se strese Kruškotres Kukuruzović i stade se obzirati. — Baš se maloprije popeo uz ovu krušku zajedno s Mišem prorokom.
Sve se završilo s velikom larmom. Ujutru Brko stade da me bije zato što sam čitavu noć lupao i budio ga iza sna. Njegova žena uze da me brani. — Nemoj da ga biješ.
— Aha, ovdje su se sakrila ona dvojica! — zlurado progunđa on i polako, na prstima, stade da se šunja sve dublje u mračnu pećinu. Kad je već daleko zašao unutra, učini mu se da čuje nečije disanje.
Evo, slušaj što kaže naš Oglas i proglas! Krčmar stade glasno da sriče onaj čuveni Oglas i proglas, a kad ga je završio, mačak Tošo radosno skoči.
Šarov prileže na ivici kukuruza, a mačak Tošo stade ispred njega i povika: — Mijau, izići mi na megdan, buvolovče Žućo, lažove jedan, kradljivče brašna, zečja porugo,
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Kiseo si kao sam vrag! - reče Neda i stade pored mene. Po zidovima hodnika visile su preparirane ptice, tabloi s naslikanim unutrašnjim organima gmizavaca, ptica
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bilo je mutno, ali toplo prepodne. Iskočiv iz kola, Komesar se obazre da vidi hoće li biti kiše, pa stade pred njih. Oni su drhtali od straha, a i on je drhtao od straha, uzviknuvši: „Vi Srbi najradije birate posao vojnički,
Dobošari počeše da lupaju. Za trenut širom otvorenih očiju, stade, u tom ga drugi ošinu posred lica, tako da usne prepukoše i da krv šiknu.
I brat ga dočeka nevoljno – ostareo, izmenjen. No kada snahu ugleda, stade kao gromom poražen. To nije bila ona rano udata, visoka devojka, ni ona divna mlada sa glavom svoje ćerčice na dojci,
No kad je udari pesnicom, zadrhta i stade, i on usede. Sa mišlju da još može kao mladić da pojaše, krete, tresući se, preko poljane, zatežući kaiševe u pojasu.
Nad glavom začu svraku i, odmah zatim, vrane. U istom trenutku konj, trzajući se, pođe natraške i stade kao ukopan, drhćući nogama.
ličila je potpuno na onog crnog monaha, koga je dan pre, sa nevericom, posmatrao kako se previja, nad kocem u zemlji. Stade tek onda kad dublje zagleda u oči gospože Dafine koja izdahnu, u dva nepomična, modra kruga, boje zimskog neba, hladnog
Za nekoliko trenutaka, kad je pop pojao, stade iza kovčega, gologlav, i Aranđel Isakovič, pod nekim krovom punim golubova i obrati na sebe pažnju.
Bez sna, uvijen kožama, zasut slamom, Isakovič to veče, ko zna po koji put, stade da razmišlja o tom šta da radi? Osećao je da će kroz dva‑tri dana, kad otpusti vojnike i ostane sam, biti sasvim na
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Žena tada iziđe iz svetlosne zavese i stade pred njih, takođe uznemirena svojim otkrivenim telom. Bel Ami tada vide da je to njegova sinoćnja partnerka sa igranke,
Matavulj, Simo - USKOK
U tome stigoše na trg svetog Trivuna. Ivanović, kome je kuća bila blizu, stade i zapita Pijera: — Hoćemo li u općinu, radi te tužbe?
A zašto to, razabraće se domalo. Na običnom počivalu pop stade, pa svi stadoše i svi se, osim kneza, okrenuše ka Primorju.
Pop ubrza koračanje, svi ostali za njim. Kad stigoše pod golemu pećinu što zja u brdu nad putom, pop stade, hitro snimi pušku, nategnu je i viknu: — Ko si? Svi namah stadoše i nategoše puške. — Ko si?
Milica zapali zublju i diže je visoko. Krstinja sa zdjelom punom pšenice sta prema vratima, Joke s djetetom stade sa strane ulaska.
Oganj! Oganj svi! Svi istrčaše za njim u dvorište, te stade grmljavina pušaka. Njeko viknu: — Ha, sokole Krcune, ded zapoj, kao što ti umiješ!
Ostala gomila uvrsta se u polukrug. Stari Mrgud stade preda njih i viknu: — Hajde, sinovko, da poigramo. — Elamo, vaistinu! — odazva se stara Krstinja i stade prema njemu.
Stari Mrgud stade preda njih i viknu: — Hajde, sinovko, da poigramo. — Elamo, vaistinu! — odazva se stara Krstinja i stade prema njemu.
Pazeći na ritam, stade razmišljati o značenju pokretâ; učini mu se da ta prosta ali otržita i ratnička igra prikazuje titranje jake grabljive
— Ne znam, imaćeš... biće ti oko sedandeset? Sakati Kezun previ se i stade udarati zdravom rukom o koljeno. Stevo reče: — A sedamdeset je meni i knezu i ovijema, a on je drugovao s našim
Knez ga uhvati za ramena i reče: — Da i ti poigraš. Oli, vjere ti, po crnogorski da poskočiš? — Hoću — reče on i stade pred ovitak, malko snebivajući se.
Milica stade iza Krcuna da čeka red za dalje posluživanje. Janko zapodjenu razgovor. Zapita kneza da li zbilja ima Mrgudu preko devede
A-nu, ljubavi ti, Stijepo, udri u smijeh. Ćoro, kao ono prije, previ se, stade udarati dlanom o koljeno i vrtjeti glavom, da odoli silnome smijehu, što izazva opću veselost.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Zec protrča plašljivo da se skrije u žitu, njemu preko ramena. Al začuđen stade, kada spazi da mu sada nije ni do kolena. Pa zadivljen, što je tako narasto vrati se hrabro na seoski put.
Stavih zeca u torbak da požurim svojoj kući. Al kad bismo ispred kuće stade zečić da šapuće: — Pusti me, lovče, hrabri lovče, da očešljam kosu, da umijem lice, da isečem nokte,
Milićević, Vuk - Bespuće
“ i izgubi se u onoj lomljavi i metežu. Njegov voz projuri i stade odjednom; iz njega kuljnu mnoštvo svijeta i, prolazeći pored njega, iščezavaše kroz jedna vrata.
seljačko dijete kome su tek negdje odskora obukli gaće kad je pošlo u školu, skide s mnogo muke svoju crvenu kapicu i stade pred njega. — Gavre — viknu — traži te nekakav gospodin, i odmah otrča natrag.
On stade nedaleko od ulaza, i svi se pogledi upraviše na njega. Kaluđer razmahivao kadionicom, strijeljajući očima. Za pijevnicom
Ali to Paneka nije smelo. On tek samo što se zavali na stolicu, zažmiri malo i stade da se smije gromkim smijehom da se potresala kuća i uzbunili svi psi u komšiluku, i samo što predušivaše od smijeha,
Sremac, Stevan - PROZA
I kupio je. Kupio je doista na četiri dana pred Božić. A to je ovako bilo. Iziđe Jova toga dana na pijacu i stade pred jednoga seljaka. — Oklen si, poreska glavo? — zapitaće Jova. — Je l’ ja? — pita seljak i meri ga. — Ti, da!
Polaženik sede i stade praviti cigaru. — ’Ama, ostav’ se toga, priko. Sad će ručak, tek što nije! Ama, priko, što će biti uživancije i
Izneše pečenicu na sto. Rumena, lepa pečenica, kora joj malo ispucala. Domaćin stade sada, razdragan pogledom na pečenicu, hvaliti i jelo i domaćicu; tom je prilikom ispričao kako se u svoju domaćicu
— Ženo! — viknu ozbiljno Jovan, da se gospoja Kaja trže, pa izvrnu čašu i stade je razgledati prema prozoru — a kakva si mi ti žalosna domaćica, a što ti nisi ove čaše oprala?
— veli Jova. — Ama verujem, de... — Ama, jok, neću ja da mi posle te ovo te ono kažeš... Šta će prika, stade tražiti tu ranu na glavi, ali je nikako ne nađe. — Nema, priko. — Ama tu je, tu je, jesi l’ ćorav? — dere se Jova.
Morade se naposletku i polaženik umešati, da se domaćin ostavi šlifovane čaše. Jova popusti, ali sada stade, onako sedeći, lupati nogom o patos i terati domaćicu da odmah ide i da dovede Latu Ciganina sa sviračima.
Ali sad opet polaženik padaše sve većma u sevdaluk; sad on stade domaćina terati da piju. — Pobratime — viče polaženik — pobratime, nemaš, bre, boljeg prijatelja od mene!
Koliko ima odavde od naše kuće do tvoje škole? Za koliko možeš da stigneš? — Za po sata! — reče Marjan, i stade se vrpoljiti na stolici. — A natrag? — Toliko isto! — veli i spusti ruke do sedala.
— prošapta Marjan, i preblede. — Ali ja znam! — reče Radisav i isuka onaj grdni šlajferski kaiš, pa stade makljati i preko i uzduž mladoga bilijaristu. Kad ga dobro istuče, zapita ga opet: — Pa kol’ko ima? Znaš li bar sad?
Radičević, Branko - PESME
“ Kad mi ono vesela Oko vrata pade, Kad suzica ona vrela Niz lice joj teći stade, Oh kada se zarumene, Kad polete ono k mene Kâno zora belu danu Jedva dočekanu.
Ta da ti je bilo pogledati Kada stade travicu motati, Bi rekao i bi se zakleo Da on nigda neba ni video, Već odrastô amo u ergeli — Ali dalje, ko slušati
Malko leža, pa s' onda pomače, Pa još malo, pa još malo jače, Pa s' protegli, pa gore ustade, Pa ovako bumbarati stade: „Blago mene, sa mnom muze rade, Po vazdan su oko mene mlade, Znoj mi taru, po čelu miluju, Svojom pesmom trudna
Al' eto ti ujedanput čuda: Dođe čovek jedan odnekuda Pa kako se dovati livade, Travurine nestajati stade, On imaše nešto iza pleća, Glednu bolje, kad al' breme cveća, Kako dođe a on ga doiti, Pa cvetiće oko sebe iti,
On odaše brzo kraj ćelija, Valjda ručak da mu bolje prija, Katkad stade, pa se maši bradi, Osmenu se te mi je pogladi, Pa trč' dalje, jošte zazvižduka, Ao brate, da golemi muka!
“ Tu vas, tu vas stade velja dreka, Kao žaba na slavuje kreka, — Žabe lude deru se i trude Da slavuji zore ne probude, Slavlji poju,
se prima, Kâ od njega da bi umakao — Spazi Gojko, i beže mu žao, Seti s' Cvete, pa se i prepade, Pa ovako govoriti stade: „Što je tebi, brate Radivoje Otkad zlato ti ugleda moje? Nešto teško nosiš u nedrima, Pa od svoga tajiš pobratima.
ode Na 'nu stranu ladne vode; A tu jedna moma bila, Baš vodice zaitila, Pošla doma, ali sade Glase slatke slušat stade.
— — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — I zorica nebo kiti, A naš putnik dalje iti, Veseo je, pevat stade, Što učini, i ne znade: Ne zna da je momu, jao, Sinoć u grob otpevao.
„Puštaj, vrežo“, cvili jatka, „Puštaj, teški jade!“ — „Nemoj, vrežo, nemoj, slatka!“ Opet momak stade. I priskoči laka skoka, Već je eto vata. „Jao, draža i od oka, Ta sva si od zlata.
No začas njega ova tuga pređe, A oko sevnu, skupiše se veđe, Još kosu dugu poturi nazade, Te prozor manu i na noge stade, Po izbi s' onda tamo-amo vinu: Kakva li guja po srcu ga šinu?
U izbu uđe i zatvori vrata, Pa onda svoga dušeka se vata, Na dušek dole kao kamen pade Pa nešto krupno mozgom učit stade; Na licu njemu čemerna milina, I tija tuga i tija ljutina.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Videći da od mog djeda nema nikakve vajde i da od njega nikad neće ispasti buntovnik, Drmogaća se sve češće stade obraćati meni: — Gle ga, pljunuti onaj moj nekadašnji Rade iz momačkih dana.
— Dabome da ću uzeti, valjda ću ih njima ostavljati — prozuklo istisnu Mikan i pažljivo stade da izuva brata dok su mu u uglovima očiju svjetlucale dvije strašne ledene suze.
Ova šala rasteretila ga je za čitav dan unaprijed i on, olakšan, razvedreno stade pred svoje komandante bataljona. Natmureni ratnici i sama odmah razvukoše usne. — Šta je, drugovi, može li se?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Popadija je zagrlila pa je ljubi u njene sveže obraščiće, u vrela, vlažna ustašca. Dimitrija uđe i stade pred Todom. — Šta ćeš, Dimitrijo? — upita ga ona kroz plač.
Svetlost je dolazila kroz prozore i jasno osvetljavala sve. Odjednom uđe i ti. Stade do mene. Levim laktom se nasloni na moje rame, a desnom rukom poče prelistavati knjigu koju čitah. — Čitaš li?
— Teta li me zove? — I htede da prođeš. — Ja te zovem, ja. Stani, kuda ćeš? Ti stade. — A što ti? — upita začuđeno. Pokajah se. Dođe mi teško i neugodno. Htedoh da se udaljim, ali nisam mogao.
— Ne, Stanojo! — viknusmo mu mi iz našeg skloništa. — ’Ajd vi! — oseče on na nas, a glas mu drhtaše. I uđe u sobu, stade između strine i strica. Ovoga uhvati za ruku, te se strina oslobodi i uteče.
Ovoga uhvati za ruku, te se strina oslobodi i uteče. On tada pusti ruke stricu, stade preda nj, i otpoče ga moliti: — Nemoj, gazda, grehota je, nemoj — branio je strinu. — Ženska strana! ...
Stanoja je već bio tu i rado pristao da mojoj materi kopa grob. Uze motiku i stade preda me: — Mile, da idem? — Idi, Stanojo, ali lepo da skupiš kosti. — Hoću, hoću!
— I u ovoj se kući pesma poje. Za majku ne znam kako je izašla preda nj u kujnu, samo meni znam da srce stade. — Ej, domaćine! — viče č’a Jovan penjući se. — Tu smo, tu! odgovara mu mati, grcajući i trudeći se da se pribere.
Bila je iza kapije, kod drvljanika i cepala drva. Kako beše zamahnula sekirom, tako i stade kad uđoh. Kad me opazi, pozna, udariše joj suze i pokazujući mi na njegovu sobu zaplaka se: — Hoće Mita da nam umre!
Ali mesto nje usplahireno ispade iz sobe majka mu. — Šta, sinko? — zatrepta ona preplašeno. Ariton je stade grditi: — Šta ćeš ti? Ništa njemu nije. Spavaj. Mariku ja zovem. — Uh! A ja nešto sanjala!
Kao da se nadmetahu. Odjednom sve umuče iznenada. Iz kujne pojavi mu se otac. Ukočeno dođe i stade više glave Mitine. Gleda ga, gleda, pa huknu: — Mito, sinko, što bre ovo s nama uradi?
Bio je namršten, ljut. To mu se videlo po njegovim ukočenim očima i uzdignutim, raširenim nozdrvama. Njoj srce stade. Pomisli da se valjda on ljuti na braću joj, Itu i ostale, što već ne idu, i ostave njih dvoje same.
Kostić, Laza - PESME
To vole ludi, vole robovi, al' Zej se stresa, bog nad bogovi'; stade mu reč u grlu uzanu, napitak mu na usni usanu, iz božje ruke pehar ispusti, od pehara se more zapljušti te burnim valom
I ode oro zrakom plivajuć i stade jesti titansku mu pluć; al' čim naraste — opet onaj smej, nijedna reč, već smej i opet smej — da pukne silan od ljutine
bula, čula je za nju, pa se dokrade, pod jaglukom joj lepirak pade zanesen slavom od vrta svog: bula mu krila rezati stade na šaren-gaće za dilber kade mekog saraja padišinog.
I ti se prenu iz teške kobi, čauru ropstva krilima probi, poleti suncu i krstu svetu, al', još u letu, stade te piska, stade jauk.
ti se prenu iz teške kobi, čauru ropstva krilima probi, poleti suncu i krstu svetu, al', još u letu, stade te piska, stade jauk.
” I okupi kosu vojnu, nožicama po njoj krojnu, stade seći pram po pram; pa podiže rukovetak, njim će svoj da kiti kletak, svoje sreće mali hram; i već uze ređat breme od
” Htede starac dale kleti, al' u grlu stade kletva: evo s' onaj sluga vraća što ga posla kruna svetla. Poslani se vraća sluga, za njim vode jednog slepca, stade
Poslani se vraća sluga, za njim vode jednog slepca, stade dreka Filišćana: „Ubijte ga, jednog štenca!” Jedan oca, drugi sina, svaki druga žali svesna, što izdahnu pod
Kô gomila divljih pasa kad napadne tigra zvera, tak o graja Filišćana na Samsona jurnut smera. Stade dreka Filišćana, al' nijednog svata nema da se takne smelim dirom Samsonova divskog tela, Samsonova tela divskog i
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Prođe neko doba noći, dok se sve jezero stade ljuljati, pljusak od jezera udari po vatri i zagasi je polovinu, on potegne sablju pa stane do same vatre, al' eto se
te on plij na konju te za njom, ali pošto viđe da mu je đevojka odmakla, zakle je tri puta imenom božjim da stane i ona stade na onom mjestu na kojem se nađe; onda je on uhvati, te za se na konja vrže i prepliva na suho, pa se uputi jednom
Došavši do oba brata okamenjena, pozna ih i stade da ih plače, jer joj živo srce puče; i u to vrijeme začu nekoliko, ma ne baš onoliko huke, nego ona potkrijepi sebe,
A on se siromah stade pravdati da nije nikome ništa kazao, ali da je video šta on ima. Onda car istrgne sablju, da ga poseče, a on se
Najedanput kuća se zatrese, a golem i suv neki čovek, sa golemom belom bradom i velikim noktima dođe do sofre i stade kusati.
Otac kad je vidno da ovi zamakoše u šumu, vrati se kući jaučući, pa kad došao kući stade ženu tući vičući: — Ti si mi kriva, nesnago ženska, te ostadoh i bez sina i bez vola!
— To reče stara jarčekanja i ode. Miloš sad stade plakati i jadikovati iz sve glave. Utom dođe i Divonja, pa ga pita šta mu je i zašto toliko plače i jadikuje.
Bar kljusadi ima dosta. — Ali nema ovakvih! — prekide mu riječ onaj. — Pazi samo! — reče, pa stade mamuzati magarca, i koliko ga puta udari toliko se konjanika oklopnika pojaviše i svaki pita: šta želi, pa kad izvrši
Viđe on sada da su ga one osjetile, pa brže bolje rukom u torbu te izvadi sviralu i stade svirati najprije lagahno a onda sve jače i jače.
Sad se carević lati svirale pa stade svirati. Sve živo naokolo zaigra a zmaj pisnu i stade se tresti i brzo smanjivati dok od njega ne osta samo koliko
Sad se carević lati svirale pa stade svirati. Sve živo naokolo zaigra a zmaj pisnu i stade se tresti i brzo smanjivati dok od njega ne osta samo koliko mehurak koji poče od zemlje odskakati.
Kad vidješe šta i kako bi, svi se obradovaše, a car ga zagrli i stade ga pitati ko je i odakle je. On se onda kaza i sve ispripovijeda šta je sa njim bilo, a car kad to ču, naljuti se na
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
je, izgleda, zaboravio da skine ranac ispod kaputa (toliko je bio pogrbljen i ga-ga), gosn Krečko se ispravi ko sveća i stade mirno s rukom prinetom obodu šešira.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Unuče dragi, bio mi živ!“ Na zemlju Mjesec svjetlo toči, poljanu malu zracima tače, a onda stade i širi oči: neki mališan u vrtu plače. Izgubio je srebrnu paru, pa suza lije — čitavu baru.
“ PRED JEŽOVOM KUĆOM Svi jure složno ka cilju svom, kuda god prođu — prasak i lom! Pristigli ježa, glede: on stade kraj neke stare bukove klade. Pod kladom rupa, tamna i gluva prostirka u njoj od lišća suva.
„Šta li je sa njim? — trže se Žuća — Nije ga, valjda, pojeo vuk?!“ Stade i Toša, naperi uši: „Ne čujem njegov radosni bruj. Il je promukȏ il možda spava ili je nekud pobegȏ, čuj!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Veliki ženski krik polete na nas teško i oštricom. Dvaput jači, čeličniji no maločas, a onda stade i povuče se u polumrak. — Da li je sasvim vrela? — Sigurno! — Žene izmenjaše reči.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
To Samrt ledena beše. Krčmar je dremao mirno, držeći debelu knjigu. Kad Samrt tiho mu priđe i mirno stade nad njime. Pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola, I svojom mrtvačkom rukom zapisa sopstveno ime..
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bilo ih je iz raznih komandi. Neki se na usputnim stanicama skidali. — E, zdravo braćo! — rekoše kad voz stade. — Daj Bože da se opet vidimo. Debeljko se izmigolji iz jednog ugla i dobaci: — Slušaj, druže, piši kad stigneš!
Najednom pretrnuh... Pucanj... drugi, više njih. Dah mi stade. Na levom krilu vojnici polegaše usred one livade. Ali ne pucaju... Pobauljke kreću...
Komandir je rukom davao znak: „Paljba nalevo, baterija stoj!“ Vozari najednom skretoše nadesno i baterija stade. Poslužioci sjuriše sa svojih mesta, otkačiše zadnjake topa i kara, a vozari sa prednjacima odjuriše kroz neke šljivike u
Na vratima se pojavi baterijski narednik i stade mirno pred Aleksandrom. — Gospodine potporučniče, stanje je ratno. Nema ništa novo.
— on mi se unese u lice i škripnu zubima. Onda se okrete i viknu: — Ađutant! — A kada ovaj stade kao kolac, komandant mi se ponovo obrati ali malo blažim glasom: — Šta si razumeo?
— Pa... ništa, gospodin potporučnik... Pitam. — Jankulj stavi ašov uz telo i stade mirno. — A da li bi ti hteo malo? — Ja bi, ako bi mi vi dozvolili... — Ako imaš, jedi slobodno. — Pa...
Hteo bi da skrene, ja uviđam da ćemo se stropoštati, ali konj učini nekoliko krupnih skokova, kao da nabija zemlju, i stade, kao ukopan, na samoj obali, te najahah na njegov vrat. Komandant je već okrenuo svoga konja i čeka da i ja preskočim...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Eno ga, stade u hlad pod jednom brezom. Svrake zakreštaše, prhnuše i popadaše na obližnje drveće. Putnik stade, skide s glave prašnjavi
Eno ga, stade u hlad pod jednom brezom. Svrake zakreštaše, prhnuše i popadaše na obližnje drveće. Putnik stade, skide s glave prašnjavi šešir s opuštenim obodom, izvadi iz džepa prljavu maramu i obrisa njome oznojeno čelo, sa koga
»Ovako... nezgodno: sami oboje !« Posle stade da misli o školskom odboru I oseti da ga obu zima njegova obična bojažljivost.
« kao da se pitahu njihova lica, ali oni ćutahu dok im se putnik ne približi. Njemu zaklecaše noge, stade da baca poglede u stranu i, ni sam ne zna kako, priđe lepoj mladoj devojci, skide šešir i ne gledeći je promrmlja vrlo
On je gospodin-Dragoljubu, što ode sad od nas, sve gotovio. Učitelj baci struku na stolicu, posadi se na nju umorno i stade brisati znojavo lice. Svi opet posedaše i nastade kratko ćutanje.
Opet se produži razgovor. Učitelj opazi da mu drugarica neprestano ćuti, pa stade misliti kako bi joj progovorio koju reč. Prvo se usudi da je pogleda, jer malo pre to nije smeo učiniti.
Baš je bio u pameti sklopio celu rečenicu kojom je mislio da joj se obrati, ali sad zaboravi sve, pa se stade nervozno okretati oko sebe.
— Tako je, tako je, ubrza obradovan učitelj, što mu se dala prilika da joj ma šta rekne. — Ama čekaj, gospodine, stade kmet izvijati slatko i rečito. Grehota je da ona globi naše selo, kad mi i ’nako nismo tražili dva učitelja.
Ljubica iđaše napred poskakujući, a kad otvori vrata od svoje učionice nasmeja se veselo i stade pevuckati neku pesmicu. Pred školom se začu razgovor; pored prozora promakne po neki stariji đak.
Predsednik prvo upisa svoga sina i jednog sinovca, jedan odbornik upisa svoje dete i zatim čiča Stojan stade da poziva jednog po jednog roditelja unutra.
Ona iziđe u dvorište. Prolazeći kroz hodnik, smišljala je kako će da vikne decu, da ih okupi oko sebe, ali čim stade u dvorištu, opkoliše je žene sa decom.
Ona pomilova po glavi neke slobodnije đačiće; jedan se izmače ispod nene ruke i stade se plašljivo pribijati uz mater. Ona se namršti i grubo progovori: — Što bežiš? Neću te pojesti.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Odjeveri i Petra, i Pavla, Starog svata svetoga Jovana, Vojevodu svetoga Nikolu, Kočijaša svetoga Iliju. Stade munja dare dijeliti: Dade Bogu nebesne visine, Svetom Petru Petrovske vrućine, A Jovanu leda i snijega, A Nikoli na
Tri godine s kleti Turci, A četiri s crni Ugri. Kade Vide s vojske dođe, Sede Vide da večera. Stade gromot, stade tropot Oko dvora Vidojeva.
Tri godine s kleti Turci, A četiri s crni Ugri. Kade Vide s vojske dođe, Sede Vide da večera. Stade gromot, stade tropot Oko dvora Vidojeva.
Dovede je na hladjenac vode. Stade junak trudan počivati, A djevojka lice umivati. I da veli gizdava djevojka: “O tuđine, Bogom pobratime, Što ne
Kada se je probudila Mara, U njedarca nahodi jabuku. Stade mlada mislit’ i razmišljat’: “Odkuda mi u njedra jabuka? Da su mene od roda darovi, Ja od roda ne imam nikoga; A da
“ “Nek’ se ženi, želila ga majka; Dragog majka, dragi đevojaka!“ I ode mi od drage sijelo. Stade draga pendžer pritvarati, A pendžeru tiho govoriti: “Moj pendžeru, moja sirotinjo!
Opasa se nevestački, Pa otide na kladenac, Trže Radu za ručicu Odvede je u šumicu. Stade vrištat’ bela Rada: “Jao meni i do Boga, Nije žena ni devojka, Već je ovo mlad Nemija!
Puhnu mi vjetar s planine, Obruni cv’jetak s naranče, I pade mladoj na lice; Plaho se mlado probudi, Naranču stade proklinjat: “Narančo, Vojko, nevojko, Ti puno cv’jeta ćetala, A malo roda rodila!
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
“ Starac završi govor, a kad Agaton htede još nešto da ga zapita, njega nestade. Agaton se vrati u ćeliju, sede i stade da razmišnja o tom što mu je govorio starac. „Istinu je govorio on“ — mišljaše Agaton.
Jedna mušica dolete i stade obletati oko starčeve glave pa mu čas uleti u uvo, čas u oko, ili ga pecne u obraz, u vrat, čas pokuša da mu uđe u nos.
Mušica dođe i stade mu obletati oko glave: On se branio, a branili su ga i dvorjani i robovi, što su oko njega bili, ali sve uzalud...
Mušica, onako kako je mala, uluči trenutak pa mu uleti u nos. Car skoči pa stade da kija, ali mušica ne iziđe iz nosa.
Uvek je đavo kriv.“ I đavo se naljuti, ali posle odmahne glavom, uze karabu i stade da svira. Kad on zasvira, a krava, što je tu pasla, podiže glavu i oslušnu.
— Kakvo je to čudo? — poviče prestravljen pa stade brzo obema rukama da otresa i čupa perje s glave. Zatim skoči sa stolice pa se stade okretati, zagledati se sa svih
— poviče prestravljen pa stade brzo obema rukama da otresa i čupa perje s glave. Zatim skoči sa stolice pa se stade okretati, zagledati se sa svih strana, i, zaprepašćen, vide kako mu od odela vise samo krpice i dronjci, a po golom
Noge mu se ujedanput podsekoše i on se sruši dole i, udarajući čelom o mramor, dopuzi do starčevih nogu i stade ih ljubiti, oblivajući ih suzama. — Ti si, starče, Božji čovek a ja prokleti zlikovac, koji će u pakao! — zavapi car.
I, kao začuđen, što se leša gade, Mesto da Lepo svud nađu i ljube. Pružajuć ruku kraj lešine stade: „Gle!“ reče „kako ima bele zube!...“ MIRJAM Lagano prođe, sporo, vek za vekom...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— pita predsednik sekretara. — Svi. — Do đavola, pa mora neko biti! Niko se ne javlja. Opet se svaki stade okretati oko sebe, dža čak i onaj koga prokazaše. — Neka se javi koji je! Niko se ne javi. — Ti si, što ne ustaješ?
Sve više i više stade se govoriti o tom spasonosnom zajmu, novine sve više i više puniše svoje stupce raspravljanjem toga pitanja.
” Vođa koraknu još nekoliko koraka i udari u plot od opštinske zgrade. Tu, naravno, stade on, stade masa. Vođ se izmače malo, i lupi dva-triput štapom po plotu. — Šta ćemo? — pitaju. On ćuti.
” Vođa koraknu još nekoliko koraka i udari u plot od opštinske zgrade. Tu, naravno, stade on, stade masa. Vođ se izmače malo, i lupi dva-triput štapom po plotu. — Šta ćemo? — pitaju. On ćuti. — Šta: šta ćemo?
Celo društvo kao da u tome gledaše neku zaraznu bolest i stade se buniti i boriti očajno protiv te opasnosti. Jednog sam upitao šta mu je učinio taj naučnik. — Ništa — veli mi.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Mleko se stade zbrčkavati, uhvati se ozgo tanka korica, koja se, malo pomalo, poče dizati. Planinka spremila krpu i kutljaču, pa samo
Eto, pripevajte Jova i Milicu! — Kuku mene, nemoj očiju ti, stade moliti Milica, al' Anđa započe, a družina je poduhvati i razleže se pesma pripevalica: Jovane bećare, đe si sinoć bio?
»Jest, to je bila komisija«, mislio je; »ali kako su se popeli?« Stade da zagleda po krovu, dok ozgo s nasipa zatutnjaše putnička kola, zazvoniše zvonca i projuriše ispod njegova prozora.
A on tako ne može. On hoće da smišlja i razmišlja, i zato je i doživeo neoženjen ovakvu starost... Stade da mu se navlači nešto kao providan oblak pred oči, zastade mu neka težina u mozgu i grudima, celo telo izgubi onu
Progovoriše nekoliko reči, pa eto ih posle pod rast. Kapetan razgleda oružje i ljude, pa stade. — E, braćo, — poče on da govori lagano, — sad treba osvetlati obraz. Dosadi nam krvnik!
Pružiše se puške i — trenuci se pretvoriše u vekove... Najedared Ljubiša odskoči od vrljika, ispali pušku i stade. Glava zlikovčeva klonu... Za trenutak pretrčasmo svi do vrljika.
Kad Pera stade da opisuje pobunu zelenih, slučajno pogleda profesora i spazi da je to direktor, ali ga ova promena ne začudi.
I tu opet sede profesori za stolom, od nekud dođe i njegov otac, pa stade pred profesore. »Je l'te da ne zna ništa?« — veli otac mu.
On se osvrte i stade nemarno da razgleda drugove. Jedan iza njega otvori »pregled sadržine«, pa razgleda i šapuće u sebi: »Hanzanski savez..
Videći da su devojke zbunjene, prozva jednu, pa stade da traži jednog muškarca. Peri zakuca srce i steže mu se disanje.
On izađe bez ikakva osećanja. Stade i slučajno mu pade pogled na brilijantsko dugme na košulji profesorovoj. On se zagleda u dugme i stade da ga posmatra.
Stade i slučajno mu pade pogled na brilijantsko dugme na košulji profesorovoj. On se zagleda u dugme i stade da ga posmatra. »Sigurno mu je to dar od pokojne žene«, pomisli on i stade da čeka kad će ovaj dići ruku sa čela.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Dugo je tako hodao i jedva se seti da treba da raspakuje i namesti svoju sirotinju. Stade da razmešta svoj prtljag po sobi.
Zatim izvedi nekoga Lasala, i njega obesi, Svetozara tako isto. I pošto poveša slike zaslužnih ljudi i ukrasi sobu, stade vaditi knjige i ređati ih u prozor.
Zatim izvuče jednu, pa se i sam trže kad joj pročita naslov i stade se okretati i gledati, dok se ne zaustavi na famulusu, uspravi se i obiđe jedared oko njega.
o Ustavu, Politički bukvar za matoru decu, Pčele od Bihnera (ili nekoga drugog) i još jednu, pa se opet trže i stade zverati. Ustade i metnu ruke na leđa pa se okrete famulusu i stade ga meriti, a uvrće jednako bradu.
Ustade i metnu ruke na leđa pa se okrete famulusu i stade ga meriti, a uvrće jednako bradu. — More, ti si pismen?! — Ama nijesam, gospodine. — Ama da ti mene ne lažeš, more?
! — Ama ne mrzim je. Nit’ je volim, nit’ je mrzim. Onako, znaš kako! Sreta opet odahnu i stade vaditi opet neke silne brošure, zatim i druge školske i pedagoške knjige, tu: Rajhov Sistem higijene, sve sveske, Šta
i narodni dobrotvor, Još jedan prilog za privrednu nastavu i još jednu knjigu posle koje se opet onako isto trže i stade zverati kao već dvaput što je. Zaustavi se na famulusu.
Zaustavi se na famulusu. Opet ustade, stade se šetati, obiđe oko famulusa mereći ga od glave do pete a jednako uvrće svoju broćastu bradu tako da je od jedne
Kada sve knjige povadi, a on se ispravi, proteže se malo, a zatim stade odvajati i razmeštati povađene knjige. Najpre uzede neke dve ili tri knjige, i zavarav oči famulusu, ćušnu ih u slamnjaču
— Pa, videću. Da spasemo koliko se može. To reče Sreten i ode u svoju sobu. Sede za sto, uze pero i hartije, pa stade uvrtati svoju bradu. Zatim ustade, stade hodati, sede opet i stade misliti.
To reče Sreten i ode u svoju sobu. Sede za sto, uze pero i hartije, pa stade uvrtati svoju bradu. Zatim ustade, stade hodati, sede opet i stade misliti. A zatim prileže i stade grozničavo bacati reči na hartiju pred sobom.
Sede za sto, uze pero i hartije, pa stade uvrtati svoju bradu. Zatim ustade, stade hodati, sede opet i stade misliti. A zatim prileže i stade grozničavo bacati reči na hartiju pred sobom. Onako ljut, napisa jedan dopis.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
KAKO MI SE KRAJ UVA OGLASILA MUVA Ko zna otkuda, Iznebuha, Tu, sasvim blizu Uva, il uha, Kao da konj Stade da rže: Nešto me uplaši, Neko me trže! Ko se to oglasi? Šta to bi? Da li čuh predznak Sreće, il kobi? Ništa!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ne valja se biti kukavica... Ali ne znaš, rđa te ne bila, da su one šćeri Lazareve? STADE VELIKA GRAJA NAVRH CRKVINE, NA SJEVERNOJ STRANI VIŠE JEZERA.
VUKOTA MRVALjEVIĆ Poleće ni jato jarebicah, i svakoju živu uhvatismo. Stoga graja stade među nama. SVI I3 GRLA POVIČU: Puštite ih, amanat vi boži, jere ih je nevolja nagnala, a ne biste nijednu hvatali.
Tu izmilje nekakvoga puka, to ni u san nikad doć ne može, svi šareni kao divlje mačke. Dok ih stade po kući krivanja, đe ko bješe zapljaska rukama; ѝmah mrtav padnut od smijeha!
Dok ih stade po kući krivanja, đe ko bješe zapljaska rukama; ѝmah mrtav padnut od smijeha! Malo stade, oni otidoše, a za njima drugi izidoše. Takve bruke, takvijeh grdilah nigđe niko jošt vidio nije!
“ Bože dragi, da tu bruku vidiš! Stade jeka, klepet i lomjava, stade piska, kape popadaše, stotina ih ispod nogah osta; sve se nabi, da krknut ne može, kao
“ Bože dragi, da tu bruku vidiš! Stade jeka, klepet i lomjava, stade piska, kape popadaše, stotina ih ispod nogah osta; sve se nabi, da krknut ne može, kao stoka kad je zvjerad gone.
Svagda će te svetkovat junaci! Mrcino nam krunu ne upušti kad padiši stade pod vilice, kada dinu zagazi u čorbu. Sad te viđu na tvojega Ždrala đe razgoniš kod šatora Turke.
NROĐOŠE SVATOVI. — MALO STADE, EVO POKAJNICE UZ POLjE, I TUŽI SESTRA BATRIĆEVA PRED NjIMA. SESTRA BATRIĆEVA Kuda si mi uletio, moj sokole, od
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sofka otvori kapiju i stade iščekujući da uđe taj koji lupa. Na kapiji se pojavi visok, obrijane glave Arnautin. Sofka se osmenu, jer odmah vide
Arnautin bojažljivo, kao ukočen, spusti se na stolicu. Mati, kao uvek pred svima tim očevim glasnicima, stade preda nj, prekrstivši ruke na pojasu i s malo nagnutom glavom k njemu, da željeno i s puno poštovanja sluša šta joj je muž
Sofka ode i ubrzo se vrati sa onim istim Vankom. Vanko, kao uvek kad spazi mater joj, stade pred nju uplašen. Mati ga mimikom posla da ide u čaršiju i zove joj Toneta. Vanko sve trčeći ode.
Nasmejan i već debela lica, kratko obrijan, u širokim mor-čakširama bez gajtana, s brojanicama, sitnim brzim koracima stade on pred Todoru, nekadanju svoju snašku, koja, dok je Vanko išao po njega, beše skuvala za nj kafu, iznela u žutoj taslici
I to kucanje beše tako lako, | tiho, da Sofki srce stade od uzbuđenja pri pomisli da je to on. Mati, dotle već pribrana na sve, gotovo mirno se diže i ode da otvori.
Tako čvrsto stade, da mu čizme zaškripaše, i kao da se pod od sobe podavi. I na iznenađenje svih — jer to nije običaj, pošto je ona već
I zato ona čim uđe čisto viknu: — Hajde! — nemajući kad da čeka, stade do vrata žureći ih, i Marka i samu nju. — Hajde, hajde, de!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
iz crnogorskog života I Jednog zimnjeg jutra, godine 1817-te, u Kotoru gradu, udariše bubnji i svirale, stade trka po gradu vojnika, stade zveka po kaldrmi ravnoj od sabalja i od potkovica...
života I Jednog zimnjeg jutra, godine 1817-te, u Kotoru gradu, udariše bubnji i svirale, stade trka po gradu vojnika, stade zveka po kaldrmi ravnoj od sabalja i od potkovica...
Osorni zapovjednik stade brektati; gospoda, i oni počeše mrmljati na nj. Konte, na to, opruži lijevu ruku, stisnuvši balčak od svoga mača; desnu
koji je dan sjutra...“ Konte se zapanjio, spustio ruke niza se i zinuo najprije, pa odjednom stade se tako slatko smijati da mu je tabar poigravao na plećima. „Pomamio se!
jedna djevojka i nevjesta jedna, te iziđoše kroz kapiju; ostali šljedovaše njihovu primjeru; od njihovijeh koraka stade topot po drvenome mostu, a sijavica udari s brda.
“ Zatijem, diže struku na glavu i momačkijem korakom stade se peti. Nije kročio sto puta a mećava zavija. Kako naprijed ona sve to jača.
Ivana stade naricati za sinovima, Stane za braćom a Milica pominjaše samo djevera Šćepana, (jer, kao što je poznato, Crnogorka ne
“ reče Stane, tobož ijetko. Dijete raširi ruke, pa se privi uza nju, da je tim uvjeri o protivnom. Veselje malo-pomalo stade se pomaljati u kući. „Bogu jakome da je za milost!
Pet pušaka planuše i zatutnješe, za njegovom. Istoga časa, pred svijem kućama u serdarevu velikom brastvu, stade pucnjava i veselo odazivanje. To je sve dogovorom bilo i očekivalo se. Uđoše, pristaviše pecivo, pa posjedaše oko ognja.
“ „Odmah, Gospodaru!“ Kaluđer sjede na široku stolicu prema slabome ognju, obori glavu, pa izvadiv iz džepa brojanice stade puštati kroz prste zrno po zrno.
“ Zatijem pokupi nekoliko cjepanica iz nugla, složi ih na oganj pa kleknuvši stade snažnijem dahom da raspiruje oganj. „Zima je, Vladiko sveti!“ reče đakon klečeći jednako i pošto je plamen raspirio.
To je bila prijemna soba Gospodareva. Đakon skide kapu pa stade iza Vladike. Vladika se pokloni i prekrsti tri puta, pa osta nekoliko trenutaka moleći se šapatom.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“ 5 Bere uja jagode U šarenu mericu; Otud ide lisica, Pa prevali mericu. Stade uja plakati. — Nemoj, ujo, plakati: Danas, sutra Vidov-dan, Pa ćemo te ženiti: Svraka plete čarape — Oće’ kuma da
I dovede jednog hrta: „Jedi, hrte, ovu mačku!“ Stade hrt mačku jesti, Stade mačka miša jesti, Stade miš sedlo jesti, Stade sedlo konja biti, Stade konj vodu piti, Stade
I dovede jednog hrta: „Jedi, hrte, ovu mačku!“ Stade hrt mačku jesti, Stade mačka miša jesti, Stade miš sedlo jesti, Stade sedlo konja biti, Stade konj vodu piti, Stade voda vatru gasit’,
I dovede jednog hrta: „Jedi, hrte, ovu mačku!“ Stade hrt mačku jesti, Stade mačka miša jesti, Stade miš sedlo jesti, Stade sedlo konja biti, Stade konj vodu piti, Stade voda vatru gasit’, Stade vatra selo palit’,
“ Stade hrt mačku jesti, Stade mačka miša jesti, Stade miš sedlo jesti, Stade sedlo konja biti, Stade konj vodu piti, Stade voda vatru gasit’, Stade vatra selo palit’, Stade selo vuka biti,
“ Stade hrt mačku jesti, Stade mačka miša jesti, Stade miš sedlo jesti, Stade sedlo konja biti, Stade konj vodu piti, Stade voda vatru gasit’, Stade vatra selo palit’, Stade selo vuka biti, Stade vuk kozu jesti,
hrt mačku jesti, Stade mačka miša jesti, Stade miš sedlo jesti, Stade sedlo konja biti, Stade konj vodu piti, Stade voda vatru gasit’, Stade vatra selo palit’, Stade selo vuka biti, Stade vuk kozu jesti, Stade koza grm brstiti,
mačka miša jesti, Stade miš sedlo jesti, Stade sedlo konja biti, Stade konj vodu piti, Stade voda vatru gasit’, Stade vatra selo palit’, Stade selo vuka biti, Stade vuk kozu jesti, Stade koza grm brstiti, Stade grm nogu trti: Ode
miš sedlo jesti, Stade sedlo konja biti, Stade konj vodu piti, Stade voda vatru gasit’, Stade vatra selo palit’, Stade selo vuka biti, Stade vuk kozu jesti, Stade koza grm brstiti, Stade grm nogu trti: Ode koka na pazar. 6.
sedlo konja biti, Stade konj vodu piti, Stade voda vatru gasit’, Stade vatra selo palit’, Stade selo vuka biti, Stade vuk kozu jesti, Stade koza grm brstiti, Stade grm nogu trti: Ode koka na pazar. 6.
konj vodu piti, Stade voda vatru gasit’, Stade vatra selo palit’, Stade selo vuka biti, Stade vuk kozu jesti, Stade koza grm brstiti, Stade grm nogu trti: Ode koka na pazar. 6.
voda vatru gasit’, Stade vatra selo palit’, Stade selo vuka biti, Stade vuk kozu jesti, Stade koza grm brstiti, Stade grm nogu trti: Ode koka na pazar. 6.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
on plij na konju te za njom, ali pošto viđe da mu je đevojka odmakla, zakle je tri puta ime- | nom Božjim da stane i ona stade na onome mjestu na kojemu se nađe; onda je on uhvati, te za se na konja vrže, i prepliva na suho, pa ce uputi jednom
u nekaku gustu šumu zavedu je kako im je ona bezdušnica naredila, svežu je za jedno drvo i hoćahu je ubiti, ali je stade piska i videći da je prevarena počne moliti, plakati i zaklinjati da je ne ubiju, ali kad joj oni kazaše kako im je
Na jedan put čuje veliki bat i mumlanje, sva protrne kad vidi lava gde u sobu uđe, ali lav odmah stade mahati repom, i oko nje se umiljavati; ona se malo oslobodi, pa pruži i njemu pogače, i lav uzme, pa joj stane ruku
Ona se sakrije za kolebu drkćući od strahote, al eto ti ala ide, kako dođe u kolebu, stade mirisati pa reče: „Ovde ima rajska duša; izađi, rajska dušo! ne ću ti ništa.
Kad ih car viđe, potaja se i stade virke da gleda đe će šta li će ovi čoek. Kad tek što na suho izide, side s konja i dohvati nekaku sviralu dugu prevjenu
Kad tamo, vidi car sina mrtva prostrta i nad njim onu ženu đe plače i đe mu oči vadi jednom dlakom iz glave. Cara stade lelek za sinom a konja vriska za onom ženom, dok zavika konj: „Sada | mijenjajmo sina za sina, a otac da mu je prost.
i zaspe, a najmlađi najbolje gledaše oko sebe i često na jezero oči obraćaše: prođe neko doba noći, dok se sve jezero stade ljuljati, pljusak od jezera udari po vatri i zagasi je polovinu, on potegne sablju pa stane do same vatre, al' eto se
Tada se prepade te od straha i velike žalosti stade vikati i plakati, dok evo ti odnekud doleće na krilima predanj oni čovjek, uhvati ga za ruku i reče: „Ne boj se, što ti
Došavši do oba brata | okamenjena, pozna ih i stade da ih plače, jer joj živo srce puče; i u to vrijeme začu nekoliko, ma ne baš onoliko uke, nego ona potkrijepi sebe, te
Žalosna zlatnokosa misleći da je ono carev sin što zakuca, na jedan put se prometnu đevojkom i među one dvije iznenada stade.
tvoj je prednjak, neka te đavo nosi!“ Onda žena đipi onako s pokrovom, pa stade trčati za svetom i vikati: „Stante, narode, moj je prednjak! moj je prednjak!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Držeći me tako protegnuta kao volovsku kožu, jedni za ruke i za glavu, a drugi za noge, stade lupnja dvostruke kamdžije po goloj koži.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— reče duhovnik, pa doda s praga: — Valjen Isus! — Vazda Isus i Marija! — prihvatiše Kušmelj i Osinjača. Ona zbunjena stade se muvati po kući, ne znajući šta će. — Pa kako, kako? — pita dujo. — Vala bogu i prisvetoj Divici, nije zla!
Svi povukoše dušu u se, te se čulo kako mlaz šiče. „Vra-Naćvar“ utoliko izvadio njeki list, pa stade čitati. Čagljina primivši od snahe pun bardak, ustade i skide kapu. Svi poustajaše i poskidaše kape.
— A šta kajeli, šta kajeli, gubo pijana? — prekide ga Kušmelj i spopade vatralj. Ali stade među njih Šunda i zašunda dignuvši ruku visoko: — Ajan! Ovdin nen ponmaže stranšiti! I min monžemo slonmiti kome rebra!
Isuse! — uzdahnu dujo i stropošta se na stolicu, pak diže obrve, valjajući očima s jednoga na drugog. Stipan stade iza njega, a Kušmelj i Bakonja prisloniše se uza krevet. — Jesam li ja među braćom ili među ajducima noćas?
— Pokušaj! — reče Stipan izvadivši kuburu. Fratar ugasi svijeću. Čuše kako krcnu kokot na pušci. Brna stade pomaganje. — Jere!... Jure!... Bare!... Šimeta! Jeste li mi braća! Za muku Isukrstovu, za sv.
U zoru, po naredbi fratrovoj, Stipan osedla konja, te se krenuše. Kušmelj, pošto pomože bratu da uzjaše, stade pred konja, pa se češka. Fratar blijed, kao da je bolovao, gleda u vrh od čizama i veli: — Pa... onaj... vidićemo!...
(Bješe staklo na crkvenom prozoru, od koga se odbijahu sunčani zraci.) Bog zna šta on pomisli da je, te se opet stade propinjati, a tada gaknu nješto odonuda: gaa-aaa... — Šta je ono? — viknu Bakonja.
A što te vrag nije ponija s njima u splatu, nego i ti čekaš brod kâ gospodin! — pak se opet obrnu i stade dozivati vozare. Bakonja briznu u plač... Ja... ja... ja... — Šta: ja... ja... ja...!? — osiječe se dujo.
Tako se učini Bakonji, koji stade. Razjapio usta i izbuljio oči. — Poljubićeš svakog revodnika u ruku i poklonićeš se prid svakim, jes me razumija?
Ovi, dakle, u miru preživahu što je dao bog i sv. Frane. Bakonja stade gledati manastir. Bješe na jedan pod, ali je imao oko dvadeset prozora u licu.
Za konjem uđe Kušmelj, držeći u ruci nategnutu kuburu. Bakonja zagrli konja i stade ga ljubiti i tepati mu. — Borme, sinko, za dlaku je škapulâ! — veli knez.
Svi graju. Balegan otkrio mrtvaca, pa ga kuca prstima po utonulu želucu, a drugom rukom maha i govori nješto. Dundak stade otvarati sklenice ljekarija i svaku mirisaše. Boban digao suhu nogu mrtvoga, pa joj mjeri prstima debljinu.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
NA TLE SAD JABUKA PADE Na tle sad jabuka pade. Zalud je tražiš po travi. Ona je u tvojoj glavi: Uz druge stvari već stade. Niko je video nije. A ni ti: samo si čuo Tup pad, za leđima, truo (I znao si šta pad krije).
Ćosić, Dobrica - KORENI
Predomisli se i, noseći pušku, uđe poslednji. Svi se okrenuše na tresak vrata, svi pogledaše u njega, i on stade. Mehandžija, ogrnut dugačkim kožuhom i gologlav, sanjivo mu promrmlja pozdrav.
Đorđe siđe s kola, stade i zagleda se u gust drvored jasenova zariven u tamu. Kao kroz san čuje: — Obliznila ti se žena, Tole!
Ne dam! — Đorđe povisi glas i okrenu lice ocu. Aćim stade uz prozor: kroz ledeno granje crne se jasenovi. — Zbog tebe će moja kuća da ostane pusta — reče kasnije iz osušene,
Završava se nešto što je sporo trajalo Do danas. Ipak pola života. Počinjem drugi. Nov? Zašto je nov? Stade. Nikako ne popuštati. Odoleti sentimentalnostima, uspomenama, detinjstvu. Đorđe će ga kao zver napasti.
Obradovao se. Nije se jednom ovde radovao... Stade uz prozor. Sve je kao nekad: grožđe na prozorima, orasi, jabuke na stolu, slama na podu, bagremovina u peći...
Luka Došljak. U Beogradu, na groblju, i ja ću biti došljak. Na sredini groblja stade, kao umoren tiskanjem kroz mrtve komšije i zemljake, i okrenu se ka selu, uzimajući očima njegovu jutarnju tišinu
Aćim, namršten, sa štapom preko leve ruke, iziđe iz opštine, stade na prag, ispuni vrata strogošću i snagom, izvadi opštinski pečat iz nedara, podiže ruku uvis da bi ga svi videli, i
Baci šubaru na njega i nastavi da psuje. — Tole, zasviraj radikalku! — seti se Aćim. Tola stade u sredinu i zasvira radikalsko oro. Prošle nedelje bila je Vukašinova svadba.
Zato li vas mi hranimo i odevamo — ogorčeno reče Aćim. — Ne laj! Narediću paljbu — oficir lako skoči s konja, stade pred Aćima, uperi pištolj i jetko upita: — Ti si Aćim Katić? — Ja sam. — Zašto si skupio narod?
kopitima, kidaju dizgine i galopom jure niz put, gde se i plotovi posakrivaše u sneg; dva vojnika jurnuše na ženu, ona stade, čvor na licu joj se smanji, gleda ih poskok pred trzaj, sekira joj se izmulji iz ruku, ona se okrenu i polako pođe niz
Mogla bi, hajduk, noćas da se rasplače pred njim, a on bi joj dlanovima pritisnuo obraze. Stade uz bagrem da je sačeka, valjda će se pojaviti odnekud, ali mu sećanja zatrpaše želju i odvukoše ga u podrum na slamni
Nikola dugo reži i sluša. Možda se ona vratila? Starac se brzo diže i pođe u sobu, Mijatu. Otvori vrata i stade. U sobi je mrak, gust odjeke gusala. — Da li se Simka vratila? Mijat ga ne ču, zanesen pesmom.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Već se i sama starica zabrinu da će dete ostati bogalj, kad na pragu četvrte godine devojčica stade na noge, prohoda i poče da raste.
Ali tek kad leto zatabana dvorištem, devojčica otvori prozor, stade u stranu da bi ptica mogla da izleti, i prošaputa: — Leti, jadniče! Ali vrabac se i ne mače ni prvi ni drugi dan.
Uz pomoć suseda i sekire on se probi unutra i stade kao ukopan, a kraj nega protrča šareno jato dece, cičeći. Tataga je bila poslednja.
Tako i podne dođe, i slavno društvo se rasturi da predahne, ali njihova svirka ne stade da bi san cara i dvora bio slađi.
« Kao da nasluti njenu misao, dečak preblede i istrča iz kuće. Tri dana su ga tražili, a četvrtog stade pred majku, sav u modricama, i reče: — Jednoga dana rezbariću bolje od ostalih, videćeš! Majka u muci saže glavu.
Joj, majko rođena! Još i ne izgovori želju do kraja — šiknu voda, a žabac stade gasiti trostruku žeđ. Istoga časa sa dečakova dlana nestade Mersadove kožice. Šta će sada?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Perje mu je sagorelo, što će neznanik? A golupče begat' stade, nepoznat joj lik. Perje mu je sagorelo milujući plam: Milujući u tri duše, osta soko sam! L.
I, k'o sa visina Olovni oblak, po duši mi pade Najcrnji pokrov bola i gorčina. I kobna mis'o moriti me stade: Što moja nisi; i što smiraj dana Ne nosi meni zvijezde, no jade?
To Samrt ledena beše. Krčmar je dremao mirno držeći debelu knjigu, Kad samrt tiho mu priđe, i mirno stade nad njime. Pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola, I svojom mrtvačkom rukom zapisa sopstveno ime...
Htedoh da zapitam gde sam, i što to rade? Al' čovek u crnom ruhu preda me stade: „Pardon!“ kanda je rek'o, i mrka lica Na vrata prstom pokaza lako; „Na bal se ne dolazi tako, Bez fraka i rukavica!...
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Ah, nesretni rode slavoljubni, skupo li te ta pogreška stade! V Tihi pokoj neba blaženoga provrže se strašnim pozorištem: u nj se raspre razviše znamena, krikovi ga hore
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ali taj pokušaj ne samo da ne uspe, već ga mal’ ne stade glave. On pade u ropstvo, odakle ga njegovi prijatelji iskupiše.
Zbog toga se Aristarhos ne dade obeshrabriti Aristotelovim argumentima, već stade da ih ispituje kritički još jedanput, dvaput i mnogo puta.
Rizničar natače prsten na svoju levu ruku, a krunu uze u desnicu pa, priljubivši prsten uz nju, stade da je obrće ovamo onamo posmatrajući je znalačkim pogledom. Kralj i Arhimedes praćahu pažljivo njegovu mimiku.
Unuk i naslednik Hijeronov, Hijeronimus, koji stade na stranu Kartažana, bi oboren sa prestola i ubijen sa celom svojom porodicom. Nastaše krvave partijske borbe.
Njegova vojska je telo koje on pokreće“. Drugi jedan rimski vojskovođa stade pričati kako njegove vojnike spopada smrtni strah čim na gradskim zidinama primete kakvo uže ili kakvu gredu; oni odmah
- Vala nećeš!“ On pohita u kuću, stade raširenim rukama pred razvaljena vrata svoje sobe i uzviknu: „Ne razoravajte moje krugove!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
šetalica na zidnom satu jecala je jedva mucajući sekunde dok najedanput, valjda slučajno i koliko da me potpuno dotuče, stade kao srce u samrtnika.
Samo kad voz stade u Lapovu krezubi student snažno prodrmusa trgovca koji je hrkao kao u rovu: — Gospodine ratni bogatašu, — viknu on —
Međutim malo docnije voz stade i ja siđoh pred stanicu da bacim pogled unaokolo, bar koliko dopušta slaba svetlost pred njom i oko nje.
Pa se crvene tačke pojaviše, srca nam zalupaše, a malo posle ala što je brektala stade. Mi pojurismo kolima, zverajući na sve strane, kad se jedna vrata naglo otvoriše i na stepenicama ukaza, sa puno ruža
Ja ga zagrlih i plakah zajedno s njim, ali odmah zatim on se pribra i stade me umirivati: — Evo — pružajući mi jednu dopisnu kartu koju uze sa stola. — Čitaj ovo.
Male kućice čuvara pruge proleću i najzad, ne usporavajući naročito, voz stade. Na peronu jadno osvetljene stanice tiskale se otrcane prilike nekolicine nosača i dece i drsko se grabile oko stvari
Pa onda lakše, slabijim glasom: — Sredinom, druže, svud je vojska. I voljan da porazgovara stražar dodade: Stade kiša, hvala Bogu.
sa opasnošću provlačio između mnogih karuca, konja, tramvajskih kola što su se tu ukrštala i kad jedva stiže na trotoar stade trčati uz kikot radoznalih žena i dece što kuljahu iz nekog kina.
Kao san nejasna dotle, žena se prenu, trže, onda se malo namršti i nešto svesnije i kao sama za sebe stade osluškivati kako se one tajne sile bude. Ćutali su.
Onda stade ispitivati svoj spoljašnji izgled i, kao da pije on to, sam lično gospodin načelnik, koji posmatra sebe, nego drugo neko
I u jednoj mahnitoj razdraganosti gospodin Leđenski zgrabi pune mišice gospođe Leđenski i stade ih drmusati. — Kažem ti, šta ti imaš da misliš. Ti prosto misli samo o sebi. Eto molim te: ti prosto misli na sebe.
Zatim stade navaljivati da ja idem bez nje, moleći me uporno da joj to učinim, a da pre bala dođem kod nje da me vidi kako izgledam.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Sukobivši se s nama, skide s očiju maramicu. I tad opazimo da je veoma ružan i da plače. Onako trapovjesan, stade se sudarati s nama pokušavajući da se ukloni sad udesno sad ulijevo.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
U drugoj prilici on bi znao šta bi radio, ali sad se uzdrža. Video je da se popa još rešava, pa stade da čeka. U tom knez progovori: — Evo Miloševa Srete. Šta velite ljudi? — Nek mu je srećno!
ali ono unutrašnje mučenje ostade na duši mu i dalje, kad se krstonoše kretoše i kad se jasni zvuk njegove medenice stade razlegati po pitomim lukama i divljim goletima.
Đurica ne imađaše ni sovre ni plemena. On, sa nekoliko vršnjaka, koji ne behu gladni te ne sedoše za sovru, stade da čeka dok popa napije u slavu, pa da počnu igrati. Čim narod zasede, pop se diže, a Obrad zazvoni medenicom.
Narod se diže, kao na komandu. Ljudi poskidaše kape i svaki u svojoj sovri stade se moliti Bogu. Utom popa otpeva tropar, ispi čašu vina i sede. Poče ručak. Svirala odjeknu...
— Stan' der ti, momče, da se razgovorimo. Đurica zinu od čuda i stade na mestu kao ukopan. — Zar ti prvi — produži kmet — otkako je naše selo zakopano, da okrvaviš i okaljaš našu svetu
Kad mu se rasturi prva družina, on stade da vrbuje drugu. Njome je upravljao i komandovao neograničeno, samovlasno, kao pravi despot.
— Dobro jutro, momče! — pozdravi ga pisar. Đurica prekorači prag, pa stade žurno da namešta jelek, ali za nešto mu beše ruka zapela, ili se tako njemu činilo, tek on jednako savijaše ruku,
Kad pređe prag, baba stade da se zdravi sa neobičnim i nemilim joj gostima, ali je kmet prekide: — Slušaj sad, Đurica, i ti, Marija, šta će vam
— Kopaj ovde — reče pisar odlučno i pogleda Đuricu. Razvedri mu se lice, kad vide Đuričin izgled. Pandur stade kopati i posle nekoliko udaraca uzviknu veselo: — Daska! — Lakše sad — reče mu pisar — pazi da opkopaš polako.
Odmah zatim pođoše svi k opštinskoj sudnici. Baba Mara zatvori se u kuću i stade kukati iz svega glasa, a Đurica, pognute glave, modra, skoro pocrnela lica, iđaše pred pandurima vezan, noseći na
O, sad tek razume šta znače ruke za čoveka, sad tek poima njihovu pravu dragocenu vrednost. Odmarajući se na slami, stade da razgleda svoju »kuću neobičnu«, ali u mraku, koji vladaše oko njega — i ako je bilo tek podne — ne mogaše skoro
onoj pomrčini zasjaše neobičnim sjajem i on, gotovo nesvesno, pod uticajem ovoga lepog osećanja, pođe bliže k prozoru i stade da razgleda ne bi li se mogao popeti gore.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A jelen će mu: — Nemoj, ako znaš za boga, nego ubi aždahu, ne bih li ja živ ostao. Mališa se stade misliti, misli, misli: e, da sada počne tući zmiju, može biti da će ona izbljuvati jelena, pa i njega proždrijeti, a
Bre, sve je dobro dosada; ali da vidiš sada jada, kada ga mati opazi bez konja, pa još kada saznade da ga je vuk pojeo, stade ga grditi i ružiti na pasja preskakala, pa da se i na tom razminu, no dokopa štapinu, pa odovud pa otud, kô vola u
— Evo ti kažem sad, nego kaži ti meni jesmo li se sad pomirili. — Jesmo, sine, jesmo, — pa ga stade grliti i ljubiti.
Oni se pokloniše i nestade ih, i za tili čas evo ih gdje donesoše sultaniju. Tu je on lijepo dočeka i stade milovati, a bogme i ona kad se vidje u onakom istom dobru kao i kod oca, pomisli da je on ja car ja carević, pa stade
stade milovati, a bogme i ona kad se vidje u onakom istom dobru kao i kod oca, pomisli da je on ja car ja carević, pa stade i ona njega milovati, te ti se tu lijepo po zakonu vjenčaše i lijepo živiše.
Kada car opazi da mu nema kćeri, stade je tražiti i raspitivati, ali je nigdje ne može pronaći, kao da je u vodu ili zemlju propala.
— Prođi se, boga ti, starijeh babetina! — stade ga žena razbijati, a on joj veli: — Hećy ja da niko prođe mimo moju kuću gladan ni go.
Jest, ama su sad muke, nema se šta jesti, a ne može se izići, te u svome jady stade milovati štene i mačku i s njima se gladnijem gladan razgovarati.
Jest, ali sada nema vatre, a bez vatre se ne može ništa. Misli se šta će, dok se nešto prisjeti pa stade prebirati džepove i po njegovoj cpeći nađe jednudvije kresavice, pa ukresa i prinese prsten, a Arapi odmah: —
Najedanput kuća se zatrese, a golem i suv neki čovek, sa golemom belom bradom i velikim noktima, dođe do sofre i stade kusati.
Prođe neko doba noći, dok se sve jezero stade ljuljati, pljusak od jezera udari po vatri i zagasi je polovinu, on potegne sablju pa stane do same vatre, al̓ eto se
No kad starac stade zapovijedati i tražiti i šta imaju i šta nemaju, divovima bi krivo, pa su gledali da ga se kako oproste.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Zato su njegovi prijatelji od njega i očekivali velike uspehe. Ali jednog dana Fred stade na ”ludi kamen”, oženi se i izrodi mnogo dece, negde u Džersi Sitiu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Kamen zastruga, mašina, previjena, zacvili i stade. Radnici odahnuše; odbacuju rukom topal znoj što im se lepi oko kose i kaplje im niz čelo. Doba je da se odmore.
— i pruži prema njoj ruku. — Da—nu! — izlane ona i odmače se. Mladiću je žao što se ona ne ljuti, i stade se bacati u kovrljak gnjilim maslinama. Učestao jednu za drugom.
Onako nezadovoljna, ona ode županu da je odvede gospodaru da se s njim namiri. Gospodara nađoše u sobi. Uze knjigu i stade da računa. Na koncu je pogleda, pa će: —Malo ćeš dobiti, — i izvadi iz stola pehar s novcima. . —Hvala bogu!
—Hvala bogu! Što je, da je! —Na, uzmi; to je tvoje! — i pruži joj nešto novaca. Cveta prihvati novac i stade ga prebrojavati. Nije verovala svojim očima. Prebaci ga preko ruku nekoliko puta. —Malo je, gospodaru!
—Je... No nije ni toliko. Manjka šesnaest novčića. —Nije moguće! — nestrpljivo će gospodar, mršteći se, i nanovo stade računati... Diže glavu: — Šta brbljaš? Sve je u redu. Za šesnaest novčića uzela si litru vina za bolesnog sina.
Parobrod pomalo natraške izmiče. —Pustite me, ako boga znate! — zajauče Cveta. Dajem vam sve što imam! — I stade moliti i zaklinjati svakoga ko bi je pogledao... Uneke zamukne.
— Udijeli darak! — ponavlja Cveta i pruža ruku prema vremešnome čoveku. Gospodin stade pred nju i ozbiljno je posmatra. —Eto, i tebi se hoće da prosiš, a? kaza, otkopčavajući brižno svoj zimski kaput.
Ne čuje se nego jecanje i kukanje majke i sina. Najposlije Jurka se razbere; dotuži joj Cvetina muka. Stade pa je diže i teši. —Pogibe! Jadna ti sam do boga! — očajno naricaše Cveta. —Hvala bogu! A da kome ćemo?
Poslije duga pisanja, sudac podiže glavu i stade u sebi da čita što je napisao. Braća ga posmatraju, kao čini im se da od njega zavise njihovi životi.
Pođe k otvorenome prozorčiću i gleda na more. — Ne znam, veli sam sebi — sviće li ili je mjesec pomolio! i stade razmišljati.
— nastavlja Marko i stoji nad njom. —A što ću ti? —Ništa, ma volja me je da ustaneš! — i stade je potezati s postelje. Uto se djeca počnu pomiješati po krevetu, a ono iz zipke zaplače.
Danguba užeže šibicu, nađe bakricu i, u mraku, časom pojede puru. Večeravši povrh zapretane vatre na ognjištu, stade da nešto traži; tražeći prevrne zemljani sud. —Što tražiš? — okosi se sestra. —Nešto duhana bio sam ostavio ovde...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Na nju se naslanja sledeća: „Za nekoliko trenutaka, kad je pop pojao, stade iza kovčega, gologlav, i Aranđel Isakovič, pod nekim krovom punim golubova i obrati na sebe pažnju”.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pa ga pesma zanese kao da je u Kolašinu i kao da tu nema Turaka: vojvodina noga, u ne znam kakvom opanku, stade caru ispod grla.
I po svima seljačkim propisima stade ga dvoriti i pojiti kako to priliči kao da je kakav pravi stranac. Samo je prvu čašu Miloje popio onako kako to rade
Rodbina odista umuče u čudu. Arnauti počeše da se zgledaju. Samo Kariman Košutan stade da gricka svoje usne, da podrhtava u licu i zeleni: kroz divlji svoj nasleđeni nagon on oseti, on jedini u svoj ovoj
Pa onda pođe k čelu odaje, k ognjištu i stade s desne strane gde je prvo počasno mesto, i gde se beše otegao jedan ogroman Arnautin.
izvuče poslednju kutiju skupih državnih cigareta, uze jednu za sebe a drugu baci samo domaćinu i po običaju stade ga pitati za mir i za zdravlje u kući.
– O, Met Firaja, a zar još šećeš po zemlji! — viknuh mu, i on stade kao ukopan, ali bez znaka kakvoga novoga stra– ha. — Skidaj pušku da se junački ubijemo!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
A kakva je ovo zvezda Nad jaslima što sad stade? Tri je cara tâ dovela Da s’ poklone „suncu pravde“. Toplo j’ duši pesnikovoj Pred ti jasli kad pokleči, I taj
Ali nuto, nebo se zamuti, Sve se crnji podižu oblaci; Vetar dunu kao ala ljuta, Stade šibat’ more i talase. Talasi se dižu, utoležu, Te brodara penom zapljuskuju, Sve to jače, sve strašnije duva;
To ne bila prosta riba, svakidašnjica, Već je bila zlatopera i zlatorepa. Ribica se stade molit’ starom ribaru: „Pusti mene, dobra dušo, natrag u more, A otkupa, kakva hoćeš, išti, — daću ti“.
Miljković, Branko - PESME
Srce rodi ponoć glave, al izbavi Sebe anđelom kada vreme stade. I oplođen prahom mutni cvet objavi Pomeranje porekla, dan veći od nade.
Pomeranje porekla dan veći od nade U kalemljenom plodu reči slutim, Ponor u ruci anđela što stade S vatrom na ulasku u zavičaj mutni, Da dan pronađe pre nego što sine, U oku i voću tamni obris raja, Nestvarnost punu
Krakov, Stanislav - KRILA
— Povećaj odstojanje, povećaj odstojanje, — vapijali su zeleni svetlosni signali u zraku. Najzad se fijuk poveća, i stade da se cepa gvožđe u zraku i na zemlji duž padine pred grebenom. Dim se lagano razilazi i vatra slabi. Juriš je odbijen.
Odjednom ispod Čegana prolomi se vatreni potop. Šume i jaruge oživeše, i stade nešto kroz njih promicati. Svetlucali su bajoneti i šlemovi. — Naši, naši, — zakliktaše promukli glasovi.
Usred kamenjara bilo je malo gumasto drvo. Major stade u njegovu senku, obrisa znoj sa čela, i izvadi duvan. — Duško, Duško, — vikao je boginjavi kapetan sa grebena, — da
Plavi ađutant je pisao na malome bloku neke zapovesti, što mu major kazivaše, potom kad to završi on stade nervoznim rukama rezati ime na braniku svoga svega izgruvanog šlema. Vreme očekivanja i nervoze. Mračilo se.
Svi ćute, samo što oružje zveči. Kolona odjednom stade. Umorni su vojnici, ali bi ipak radije napred, jer je ovako nekako neugodno, teško. Kuršumi su sve češći..
a, nije to strašno. — Oo, o, doktore, koske su mi polomljene, stenjao je Duško kada mu lekar stade pipati krvavo stopalo. Pa savladavši bol dodade: Na jurišu sam ranjen, u samim žicama, to je bilo klanje.
Tice su imale crne krstove na krilima, n neprestano rasle. Što već Sergije ne leti brže? Odjednom nešto svetlo stade promicati. U zraku se splelo bezbroj pravih svetlosnih konaca. Aparat se nemoćno tresao n sporo bežao.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Iziđosmo na krov: limunade i led. Dok smo razgovarali, nebo se stade oblačiti i nekoliko dalekih munja objaviše oluju.
sam prešao preko male trave, da bih skratio stazu šetajući, kad mi čitavo jato nekih insekata ulete pod nogavice i stade ujedati po nogama, naglo, ljutito, bolno, skoro kao osice.
Grudi i trbuh su se dizali burno od teškog disanja. Mladić, skoro dečak, prvo se uplašio od mene, a onda mi naglo stade prislanjati lice uz ruku. — Šta kaže? — pitao sam njegovog brata.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Neću da misli roblje pašino: Gle, čuven hajduk nikud ne smije, Nego se krije kao krtica!“ Ona ga opet stade moliti.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ja ne odgovorih ništa, samo pogledah oca protu. — A kako vi mislite o tome? — upita me on s osmejkom i stade trljati ruke. Ja mu opet ništa ne odgovorih.
U moj se dom nabutaše (naguraše) petšest, ni sag ne znam kako. Baba mi stade da zapeva i jala (poleti) da zakuta (zavije, zakloni) dva mi unučeta, a oni sildisaše prokletnici i isekoše mi i babu
Ali baš kad htedoh amo poći, stade da se diže dim od Katunske strane, baš na samoj našoj granici; izgleda kao, da je upaljena Špartaljeva mehana na drumu i
Družina se brzo opremi, uparadi se, stade pred đenerala; on joj reče da će danas imati prilike da ce pogleda oči u oči sa svojim starim dušmaninom, Turcima,
Vojnik odnece naredbu, a Komarov stade pisati đeneralu izveštaj. Stajali smo okrenuti leđima bojnom polju; počeše da padaju oko nas kuršumi.
Černjajev je bio jako ljut na ovo izvešće. — Je li moguće da to piše Praporac? stade vikati đeneral, pa onda i ne čekajući odgovora dodade: — To nije moguće, ta on je tako hrabar čovek!
Đeneral popusti. Pođosmo, no nasred šanca đeneral stade i okrete se svojoj pratnji, u kojoj je bilo nekoliko naših i ruskih oficira: — Da, reče Černjajev, komandant je šanca
Černjajeva čisto kao da uznemiri ta okolnost, te odasla ordonanse da vide šta je to, a sam siđe s konja i stade hodati jednom putanjom u šumi, razgovarajući se sa nekoliko viših oficira, koji su bili uz njega. U tome dođe majop Ct.
Černjajev pomanita, stade kao furija koračati uzanom putanjom, oči mu se nališe krvlju, pa je vikao i vikao, posle se okrete meni: — Kažite mu da
Černjajeva porazi ova vest, uze pismo, ali ga ne otvori, već stade vikati: »to ne može biti« i opravi sa mnom Komarova kapetanu Velimiroviću da vidi Komarov šta je u stvari.
Evo ovde ima komandanata, ima oficira, ja ćy ce umešati s ovim vojnicima, pa kud oni tu i ja. No u taj mah neko me stade drekom vikati ostrag. Obazrem se i ugledam Komarova ispod jedne kruške gde viče i obadvema rukama mlata da trčim njemu.
Turska granata pogodi jednoga konja iz zaprege; on se izvrte na leđa, stade grčevito mlatati nogama, na usta mu udari bela pena. Vojnici se ustumaraše oko njega. Oficir viče: »seci amove... boga..
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Išao sam sa naporom, kao da mi je neki teret obešen o levu stranu tela. — Evo nas, druže, u zemlji Srbiji! — stade ispred mene kapetan Živojin, komandir jedne čete našega puka. Onako razdragan lupi me šakom po levom ramenu.
Preskočite asastal i vi... „Đevrek“ je odmah gotov. Skide bluzu, pa se zatrča, dođe Do stola i stade. Svi zagrajaše. — Zaboravio sam da se prekrstim — kao da se pravda i nanovo se vrati.
Kada priđe na pet koraka on stade, pogleda sve redom i zapita strogim glasom: — Ko je ovde najstariji među vama? Potporučnik „Kica“ diže se, lako se
Kada smo ušli, mačka skoči na sto, i poče glavom da trlja oko bombi, kao da se umiljava. Zatim onjuši revolver i stade da ga liže. — Osetila vazelin! — smeje se Dragan. Uze na grudi mačku i poče da je miluje.
— Noćas, gospodine kapetane. — Gde ćete sada sa njima. — U štab divizije. — Dobar dan, gospodin potporučnik! — stade preda me u stavu „mirno“ jedan od naših vojnika. Lice mu bilo tamno, imao je malu šiljatu bradicu i zašiljene brkove.
Ovde je sa nama bio gospodin poručnik Branko, ali on je poginuo. Pred komandirom pojavi se jedan narednik. Stade „mirno“ i pozdravi. — Gospodine kapetane, stanje je ratno. Novo ima: eksplodirao je drugi top.
— Šta hoćeš ti od nas? — zapita Radoslav već crven u licu. Veterinar se vrati i, ruku zabačenih pozadi, stade pred Boru. Njegove usnice bile su stisnute. Bora je gledao mračno preda se, onda progovori, naglašavajući svaku reč.
Veterinar otpoče Bora se zavali na Radoslavljeve grudi i poče da ga ljubi. Radoslav stade da se smeje. — E, ljudi, nikako mi ne ide u glavu, kako izvukoste ovoga konja.
Ali šta sam mogao da radim... Jedva su se nekako sakupili i kretosmo. Ali nismo odmakli daleko, auto najednom stade, vojnici poleteše glavačke iz automobila i rasprštaše se po poljani kud koji. Ostadoh sam, čudeći se šta im bi najednom!
— Aje l’ te, kakvi su ljudi? — zapita Arleta. Toma skoči i stade pored mene. Pokazujući širokim pokretom ruke na sebe i mene, on se pokloni pred Arletom. — Izvolte! — Bravo!
Pozdravio sam se sa svima. Najzad sam prišao Odeti. — Ispratiću vas — rekla je tiho. U predsoblju ona stade prema meni, unese mi se u lice, i zapita: — Zašto idete?
— Nouѕ u ѕommeѕ touѕ, mon général! — odgovori u ime svih major Milan. Đeneral uze jedan akt, zaobiđe pisaći sto, i stade prema nama.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
ZAHARIJA ORFELIN PLAČ SERBIJI jejaže sini v različnija gosudarstva rasjejali sja Kako stade Serbija, slavna i ugodna, sa množestvom naroda bivša pređe plodna, presilnimi carevi i hrabri soldati, sad u ropstvo
Il’ mu se dugim zar ropstvom k slobodi zatupilo čuvstvo, Petar, kajući se, Đorđevi babo, željaše se vratit; Ozbiljom stade odvraćati sina i gomilu sveta: „Mi li smo ljudi pod sedima vlasima? Kamo nam razum?
A kad treći dođe u društvo i međ njih stade, Nesta u raju raja, stiže ih ognjeni mač. Zgodnije b’ bilo i meni sa samom šetat se crnkom, Gledat u crno oko,
“ Tam’ na kuli zvono stade. S istoka se sunce krenu Putem neba golemoga Mladog jutra u plamenu. I sinova stalna noga Sad se lati puta svoga,
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Radoš Orlović! Prognani Radoš, da! On, jest — kad drugi tražiše Po pećinama mračnim zaštite, On hrabar stade sa nekolicinom, S malenim brojem, ali s lavovi, Sve gora ovih snažni sinovi — I osim turskog roblja, plena,
BOGDAN: Al’ šta je s ranom? Stade li krv? BOŠKO: Hajd’mo, Bogdane, hajde, Staniša! Te lutajući valjda nađemo, Ako ne melem teškim ranama — A ono
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Trže se Lujo kao iza sna, zbaci sa sebe haljinicu, a oči mu sijevnuše od uzbuđenja. Ustade, priđe baku, pa ga stade milovati, maziti i tepati mu: — Dobro se ti, Jabo, narucaj. Rucaj, bate, koliko ti dusa podnosi... Samo šjutra!
“ — viknu Lujo, a oči mu zasvijetliše od prevelike radosti. Od dragosti stade ljubiti i grliti baka. — Je l' de, Jabo, da ćeš ti njega nadbosti? Neka je on carski!
Snijeg poče gušće lepršati kad uđoše u planinu, koju im je valjalo prijeći i spustiti se u polje. Krava stade nešto zazirati i zastajkivati. — Ideš li, rode? — okrenu se starac i jače povuče privuzu.
Tako ti to meni učini, moj dobri gospodine moja slatka dušo! — objesi se Mijo o vrat jednom đendaru, pa stade plakati. Teško li je gledati, brate si moj slatki, kad star insan plače!
— Neko mi i zvono skinô s avliskije' vrata! — vrisnu, uputi se, drhćući, vratima i stade snažno tegliti za debeo konopac, koji mi nismo ni opazili kad smo ušli. Konopac je bio vezan za kućni komjen.
On stao, pa ljutito vuče za konopac, a zvona ciče, ječe i potmulo se razliježu. Ostavi avlijska vrata i stade otvarati staje mumlajući nešto kroz zube. Kad god koju staju otvori, a zvono iznad vrata cikne.
Voli tebe tvoj proto, magajcino jedna stara! A zeljova! — razdera se i stade ljutito, zlobno škripati zub'ma. — Njega je proto opremio, da nosi u pakô starom Džibukardi selam, ama maksuz selam, što
— Ama, nije, oče proto, već... — Šta nije, šta?! E, e,! — stade se pakosno keseriti. — Da je ovo otrov, nalio bi' Mu i deset vildžana, ane jedan — nek crkne pašče!. . .
Ja kad se raspali paprika, ja kad poče praštiti, ja kad stade Džibukarda s Ćurđijom igrati i pjevati! „Otvori, po Bogu brate!“ — pišti Đurđija ko zmija u procijepu.
— Meni je svejedno. I ti si bradat — reče Simeun, pa ga u'vati za bradu i stade vodati oko kotla. Voda ga i čata baš kô na vjenčanju: „I Bradara rodi sina, Manuila...
— E, sad si vjenčan; ama 'nako jerusalimski vjenčan! Sad ponesi rakiju! Jadni Bradara nali plosku i stade više kotla. Počeše piti. — Gavro, brate! — veli Simeun, pošto popi nekoliko polića.
Oružlje mu ispade iz ruku. — Sjaši, balijo! — zagrmi' ja i naperi' štuc. On sjâ i stade ko ukočen, onijemio od strâ. — Bacaj sve što imaš od oružlja uza se još! Pobaca sve. — Uzjaši, Turčine!
Bojić, Milutin - PESME
Car stade. Do noža prsti su mu sklizli. ''Greh je otac Sreće, Bol sin Veličine!'' I, dok pokajnici u suze su brizli, S nožem
Jakšić, Đura - PESME
Ponoć stade od miline, Pa u čudu samo huče, Gledajući dve stotine, Kako beži i jauče... Dve stotine vojske njine...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Čisto klizi niz pragove. Stade preda nj i uplašeno poče da stoji. Mladen beležeći upita ga: — Šta je, č̓a Marko? On, još uplašenije, poče: — Ništa,
Dođe tiho, nečujno, sa strahom, držeći fes u rukama i, kad uđe, ne usudi se da mu bliže pristupi, već tu, do vrata, stade. — Evo me, bato. Mladen diže glavu, pogleda ga. Otvori usta, a već oseća gorčinu u grlu.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Petar plane: — Nećeš, momče, što si namislio! — i bezrazložno stade ga vika da pusti curu. Časom nasta trka i svjetina skupi se oko njih.
— Što nije bilo, moglo bi biti... Ali de, makni torbu, odmori se! Maša posluša i prisloni se uz jaru, i stade da pripovjeda o popu Vrani. Veli: — Ne da mi mira; a ja ga jednako varam .....
Zastajkujući, hoda neko vrijeme putem pored kuća i vraća se. Pa stade, u dvoumici bi li ušao. Ali odnekud nadođe župnikov sluga i veli mu: — Što ti, Rade, tu čekaš? — i nasmija se na nj.
Sve se selo skupilo da biskupa pričeka i na dogledu gradskih kola stade praska prangija i pušaka. Harambaša predvodi rondare okićene zastavama, a kapetan kućne starješine.
—Moral, dakako, moj dragi doktore, — potvrdi sazda Jovo i posegne za novinama. — Čujte, molim vas .... — i stade da čita kako iza tolikih progona ima još žrtava.
Ali tek što ljudi ispiše prvu čašu za pokoj Marinove duše, udovica zažali i stade da nariče za pokojnikom: — Marine, dušo, 'di si sada ti?..
— Živine! Jesam li naredio da muški stoje obaška od ženskih! — stade ga vika, i, ljutit, gurnu Radu ustranu. — Ne guraj se! — veli Rade.
A on u tome traganju osjeti začas neiskazanu slast... Ali kada stade da je svjetuje da već ne griješi da se od grijeha očisti i da obeća da neće već čak ni poželeti tuđega čovjeka, žena
Ali i tome zakon na put stade i, mjesto što se ljudi tada osvjećivahu po svome ćeifu, s nasladom gledajući u plamen što proždire dobro dušmaninovo,
dva sina gdje se igraju oko ognjišta, ostavlja ga jarost i zanos i uviđa da snaga popušta; i privukavši sebi sinove, stade ih milovati kao nikada dotada. Tek što okusi pure, iziđe iz kuće.
Pred svojim otvorenim dvorištem ustavi se časom, uđe i stade pred vratima. Udari svom šakom i zadrma njima. Domalo začu se hod po kući, neko rastvori kapke i upita: „Ko je?
Ivo nanovo natoči i sit se napije. Zatim se nalakti na prozor i, zamišljen, stade gledati u mirnu, pro,ъetnu noć. * On je više puta u životu u očima osjetio tople suze. Bijaše meke,osjetljive prirode.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kirča se vrati noseći vodu u bakraču. Kaluđer pokvasi krpu i stade da pere ranu tako vešto i pažljivo da bih to sve vreme gledala da sam mogla podneti grčenje Lauševog lica.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Odjednom zabruja pesma, pa tiho kroz noć se krade, I Lada s čuđenjem zasta i pesmu slušati stade: Lakokrila ljubavi, Lepi Ljeljo, nestašni!
U tome čudnome času, od zračnih ploveći dvora, Mesečev bledi zračak ozari vrhove gora, I vihar duvati stade. Kroz tavne poljane i mirne Maglovit, nemirni lahor kad i kad lagano pirne, i tiho zatrese listak.
To samrt ledena beše. Krčmar je dremao mirno, držeći debelu knjigu, Kad samrt tiho mu priđe i mirno stade nad njime, Pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola, I svojom mrtvačkom rukom zapisa sopstveno ime I zatim u
A šum se začu. Prepelica mila Naglo se prènu i otrese krila. Pa izvi glavu i slušati stade, Al' opet brzo u sanak se dade. A vetrić pirka i trska se nija, I bledi mesec nad jezerom sija. 1887.
Svatovima nekim raznosač me dade, Te po ručku dever čitati me stade: „Sažaljevam slučaj koji sudba uze, S tobom i ja tužim i prolivam suze.
I bludeći tako na jezero pade, Pa po njemu - jade! - kô zakovan stade: U jezeru plavom čudna moma pliva, Kakvu bolna duša u zanosu sniva Nebrežljivo plovi, raspustila kose, Zaneseni nek ih
“ Caru ovo smešno pade, I slatko se smejat stade; Pa je vesô, pa je rad, I abatu prašta sad. A svinjaru, što je lagô, U nagradu daje blago: Jer ko vedru šalu
“ Što u njenom beše glasu, To podsmešljiv tvrdi lik, I sve stade u užasu, Igra, šala, smeh i klik. Al' se diže spram prestola Dagestanski mladi kan, Oko mu je puno bola, Kô jesenski,
Mnogo je vremena prošlo otkako Benara pade, Kad na razvale njene čudnovat tuđinac stade, Vodeći za sobom hata. On je kroz suton tavni Bacio zamišljen pogled na puste i tihe ravni.
ovaj, on strašno izvrši delo: Razderav zavoje svoje, utrobu dohvati smelo, I zalud prilete roblje - utroba pucati stade, I Katon zavali glavu, i mrtav pred sina pade. 1890.
I slika čudesne žene Iz hladne, mramorne grudve iskrsnu jednoga dana. Silvije zamišljen stade. U pomračenome umu On je budio slike od rane mladosti svoje, On se je sećao lica što davno nekada vide, Al' nije
Kô svakad činio što je, Kravar okrete glavu i oči obrati svoje Put guste zelene šume. Al' danas začuđen stade Kad njegov pijani pogled na cvetnu obalu pade.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
I on nam okrete svima leđa i stade, po velikoj školskoj tabli, pisati matematičke obrasce koje slušaoci počeše brižljivo prepisivati.
Tu više nema nikakvih stvarnih zapreka.“ I moj prijatelj stade da konstruiše i crta po čistom naličju jelovnika. Za kratko vreme razabirala se na njemu slika budućeg luksuznog voza
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
neki sladak glas, i naročito osmejak, koji, uostalom kao kod svih što od tuđina strepe, nekako dugo ostaje na licu. Stade majstor Kosta misliti baš ono što gazda Spasa nije mislio. Pozva Ristanu u baštu.
Muškarac! Tek joj smrt poveza žensku kapu. — Šteta što joj Bog ne dade da nekom bude rođena majka. — Tu stade udarati zemlja po sanduku, i jedan od onih kraj ivice groba reče glasno i uzbuđeno: — Mati je to bila, sveta mati!
Usta začepljena, pocepan, izgreben. Julica se kroz nesvest trza i ječi. Gospa Nola joj priđe, stade je tresti i jakim glasom po imenu zvati. Dete otvori oči, i poče sad produženo da vrišti.
pa odjedared muknu kao grom, izdiže kola, prebaci ih na leđa, obori ih opet i napola smrvi, a s drugom polovinom stade da juri uokrug po avliji kao u cirkusu. Dete ono, na sreću, nekud uskoči, a bik, slep i lud, pravo na mene.
Srba — gospa Nola se nasmeja — ne samo što ništa ne traži, nego još i stiče. — Gospa Nola sad uzdahnu, i malo stade. — Prijatelj ste nam stari, pa mogu da kažem sve što mislim.
— Pa onda, osetivši da je to u stvari zapovedanje, svirepo, ona zagrli Julicu nežno, i stade joj nešto dugo šaptati. Jesu li to bile samo nežnosti? jesu li bili predlozi uslovni?
Rekoh to pop-Tominici. A ona, sirota, porumene, zape onaj šlajer za nos, i stade nameštati kosu oko ušiju, tamo gde je već počela da sedi...
Što niko dotle u palanci, Pavle stade spremati prtljag za odlazak u Pariz, na tamošnji pravni fakultet. Varošica se prosto okužila zavišću.
Zaneo se ne sačekavši Pavlov odgovor. Ali malo posle opet planu svest. Milan se sad nekako stidljivo i otuđeno stade povlačiti u svoj svet. — Idite malo u šetnju. Lepo je vreme. Šta ćete ovde... Pavle, pokaži tati univerzitet.
Nije stoga primetio da je i bolničar izišao. Posle pola sata ropac stade razređivati svoju neumornu ujednačenost. Krkljaj, pa pauza. Krkljaj, pa pauza.
Krkljaj, pa pauza. Krkljaj, pa pauza. Otac Milanov pomisli: Neka, lakše mu je tako, odmara se. I nehotice stade brojati krkljaje. Opet krkljaj, pa pauza. Opet krkljaj, pa pauza. Pauza, još pauza. Pauza, pauza, pauza, pauza.
I tako se približili pisanju. Nastade mala pauza. Ko će da počne. Pavle stade lupkati prstima po stolu kao da svira u klavir, što je uvek značilo da je malo uznemiren.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
sivonju... rogonju — govorio je Luka plačevnim glasom, podražavajući Isajla. — Sram te bilo! Isajlo i nehotice stade mirno. — Ja baš nisam tako kazao, gospodine poručniče... — Nisi?...
Gomila naraste. — Zbor! — viknu odlučno potpukovnik Petar. Masa potrča, razredi se, i divizion stade. Ljudi su bili u napregnutom iščekivanju. — A vi kao da čekate limun! — govori više prijateljskim tonom komandant.
Sjahao sam i poveo ga. Ali on se tako sporo kretao da smo ga morali vući. Na jednoj uzbrdici sasvim stade. Noge su mu drhtale. Samo što ne padne. — Ne vredi!... — prošaputa seiz. I ne pitajući me, otkači kolan i skide sedlo.
— Kako!... Besan je bio! — razgranjava priču Luka. Uto se pojavi ađutant puka. Mi zaćutasmo. On stade ispred sveštenika. — Gospodine popo, zove vas komandant. — Šta kažete?! — zapita Momčilo zgranut.
Kamenje je treštalo i letelo preko naših glava. Od potresa vazduha stade mi dah. Pred očima mi je sve nekako zamagljeno. Uši mi pište.
Čujem gde Francuz veli da smo blizu Soluna. Naskoro po kloparanju točkova uviđam da prelazimo neku skretnicu. Voz stade. Francuz siđe, a mi ostali ostadosmo ležeći u kolima.
Petrović, Rastko - PESME
Zatim se probudi, pogođen od udara Mesto utroba da ga obvija, eto sudar: Teška misao, tek dovršena u njegovoj glavi, Stade da, nedonošljivošću svojom, umara.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kako je sve blještalo sve treptalo blistavije i nežnije no što je riba zapamtila! Sedefnoj ruži stade dah. Ali, nije bilo vremena za divljenje Gornjem svetu: nečija ruka grubo ju je držala, čupala joj utrobu i raskidala
Dok dlanom o dlan: grana se vezala za granu, lišće splelo. Dečak se oseti kao ribica u gustoj mreži. Stade. Stade i žbun. Prižmiriše se gnevne oči i dečak vide: nisu to trnjinice, već kupine crne kao da su stigle sa dna pakla.
Dok dlanom o dlan: grana se vezala za granu, lišće splelo. Dečak se oseti kao ribica u gustoj mreži. Stade. Stade i žbun. Prižmiriše se gnevne oči i dečak vide: nisu to trnjinice, već kupine crne kao da su stigle sa dna pakla.
Kako da ubije Mesečev Cvet? Kao da sam od sebe beži, okrete se i stade trčati dečak niz planinu, ostavljajući Mesečev Cvet da blista na vrhu Srebrne Gore, da nežan i usamljen sja kao zvezda.
Ali, mladića ni to ne pokoleba. S rukom na vratu vernog psa, on stade pred Zlatokosu i reče: — Reci mi te tri želje, Zlatokosa! Da vidimo: mogu li ih ili ne mogu ispuniti?
Zajedno s vetrom dođe do Varalice priča o slepoj majci. — Ti si ta koja me traži? — stade Varalica pred ženu, a ona saže glavu i poveri mu svoju strašnu pogodbu sa Smrću.
Zvezdama od razočarenja stade dah. Jedva se nekako mudrica Danica seti: pozvaće Nebeskog Strelca da presudi! U svoje prvenstvo Danica nije sumnjala.
Šantić, Aleksa - PESME
I, kô sa visina Olovni oblak po duši mi pade, Najcrnji pokrov bola i gorčina. I kobna misô moriti me stade: Što moja nisi, i što smiraj dana Ne nosi meni zvijezde, no jade?
Korača i nosi i radost i jade U turobnoj tami svojih poznih dneva; I još dva-tri kroka, pa pod bregom stade, Gde spomenik s orlom dvoglavijem seva. Prekrsti se, mermer celiva i oči Podiže. Tu gore zlatna slova stoje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Poče Meho dremat na đogatu, a Miloš mu stade govoriti: „More, Meho, je l' ti malo pića? Mlogoga sam tako napojio, pa kad zaspi, više se ne diže“.
“ Stade care kupiti svatove; skupi svata dvanaest hiljada, pak podiže niz Kosovo ravno. Kad su bili ispod Vučitrna, gledala ih d
kulašu, diže glavu, ode kroz svatove, obaljuje konje i junake, dokle dođe konjma carevijem; kako dođe, s njima u red stade.
skače, po četiri nebu u visine, unapredak ni broja se ne zna; iz usta mu živi oganj sipa, a iz nosa modar plamen suče. Stade svata dvanaest hiljada te gledaju konja u Bugara; konja glede, a sami se čude: „Bože mili, čuda velikoga!
Tad Latinče na note poskoči, pak posjede pomamna dorata, odmah ode poljem razigravat; Miloš njemu stade na biljezi. Baci koplje bijelo Latinče na Miloša u prsi junačke; Miloš drži zlatna šestoperca, na njega je koplje
se buzdovanom Marko pustimice, dobro, neštedice, belu vilu međ' pleći udari, obori je na zemljicu čarnu, pak je stade biti buzdovanom: prevrće je s desne na lijevu, pak je bije šestoperom zlatnim: „Zašto, vilo, da te bog ubije!
me Ljutica Bogdane na njegovoj tankoj bedeviji: da mi ne bi Šarca od mejdana, doista me uvatiti šćaše; već mi Šarac stade odmicati, a kobila poče ostajati.
Šarinu, samur-kalpak na čelo namače, te sastavi samur i obrve, a poteže sablju okovanu, na Bogdana pogleda popreko. Stade Bogdan ukraj vinograda: kad sagleda crne oči Marku, i kakav je na očima Marko, pod Bogdanom noge obumreše Gleda Marko
Ode pošta bijelu Prilipu, u njeg stiže u svetu neđelju, kada Srblji u crkvi bijahu; stade pošta pred bijelom crkvom, dokle Marko iziđe iz crkve.
Kad ujutru jutro osvanulo i gradska se otvoriše vrata, tad išeta carica Milica; ona stade gradu kod kapije, al' eto ti vojske na alaje: sve konjici pod bojnim kopljima; pred njima je Boško Jugoviću na alatu, vas
Ona pod njim uvati kulaša, i sklopi mu ruke oko vrata, pa i njemu stade govoriti: „O moj brate, Jugović-Vojine, car je tebe mene poklonio, i tebe je blagosov kazao: da daš jedek' kome tebe
Metnu Marku strelu tataranku, ode strela u pra i u maglu, očima se ne da pregledati, a kamoli premerit aršinom! Stade Turčin suze prosipati, stade Marka bogom bratimiti: „Bogom brate, Kraljeviću Marko, višnjim bogom i svetim Jovanom po
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— upita ga Jovanče, njegov drug iz klupe. — Ništa. Naš se učitelj zove „gospodin Paprika“Javi dalje. Jovanče stade da se smije krišom, u šaku, pa gurnu druga ispred sebe: — Pero, ovaj se učitelj zove gospodin Paprika. Javljaj dalje.
kroza šumu, Stric je neko vrijeme marljivo kukao, a kad se pucketanje suvih grana sasvim udalji, on se nešto dosjeti, pa stade iza svega glasa da tuli oponašajući vučje zavijanje: — Auuu! Av-av-auuu!
Družina se tek bila iskupila u Tepsiji i počela da larma, kad Jovanče ustade, priđe staroj bukvi i stade uza samo stablo, svečan i ozbiljan. Galama odmah prestade. — Nešto se sprema — prošaputa Stric. — Dječaci!
Pazi, dobro čuvaj logor! Iako je iz „razgovora“sa svojim Nikolicom shvatila da joj valja ostati u logoru, Žuja ipak stade žalosno da cvili kad je vidjela da mališan zaista odlazi.
da mu je muva sjela na njegov crveni nos, a onda se zabaci natrag, na naslon stolice, lupi rukama po stolu i luđački stade da se smije: — Aha-ha-ha-ha, hoće djevojčica batine! Aha-ha-ha!
Ploča se s treskom sruši na pod. Paprika prosto podivlja od smijeha, izbulji oči i stade tako da urla da od toga zazveckaše bočice s mastilom po klupama. Za njim udari u grohot čitav razred.
Pažljivo osvjetljavajući ispred sebe, Jovanče učini korak-dva, pa stade. — Šta je? — šanu Mačak iza njegovih leđa. — Nekakva jama, šta li je — progunđa Jovanče u nedoumici, pa se nagnu
Ili možda jesi, a? Stric izvadi iz džepa koru kukuruzna hljeba i baci je kroz otvor. Kuja je dočeka još u vazduhu i stade slatko da hrska. — Ehej, pa ti si gladna. Nijesi ga smazala, znači. Ali gdje je onda? — Evo ga!
Bio je stigao već do prvih grana, kad pristiže njegov djed Aleksa s ljestvama i stade da ih namješta uz drvo. — E, baš nećeš! — viknu Lunja, koja se istog časa stvori pored njega i povuče ljestve nazad.
Odjednom čiči stadoše noge, stadoše oči, stade naravno, i čitav on zajedno s bocom i novim štapom. — Šta je sad ono?!
— u sebi, ljuteći se, reče Stric. — Striče, ej Striče! — zvala je Lunja drmajući ga. Od njezina drmusanja neka kopriva stade da žari Stričevo uvo, ali on je samo stiskao zube i junački trpio, a u sebi je psovao: — Đavo je pojeo, trese me kao
Iznenada se kroz Gaj pojavi poljar Lijan. Stiže među dječake, ogaravljen i ljut, i stade da grdi: — Pekao sam u polju krompire, a oni, prasci jedni, potegoše bombom pa posred srijede moje vatre.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kad videše mnoge oružate ljude, utišaše se od borenja. Stade car, gle, de što se čini! A lav suzno gleda na samoga cara.
Konšije ni gosti ne smedoše mu kroz nju kući dolaziti. Što da čini zato domaćin Toas imenom? Stade se moliti, kazivati kako je, što je njemu ona na kvar u kući, govoriti joj da ide od njega kud ona zna.
Ama kad se u zlu vide (uze ga talas premetati) stade onda prepredati na tanko i sitno mrviti, zabuni se i vrlo podviknu: »Pomagaj gospodine, pogiboh!
I nađe onde kod ilidže uz duvar u mraku gde stoji jedna mlada žena. Ta i pristupi k njojzi, stade je nuditi ako joj je volja da dođe k njemu u dom ležati šnjime. I ona mu se taki obeća jer će iti za njim kud joj rekne.
Onda već i sam Tatarhan od jeda i od derta svoga mu stade pucati kad vide s očima kako mu vojska zlom propade. Uteče ispod grada s boljima konjici, na jedno visoko brdo stade
Uteče ispod grada s boljima konjici, na jedno visoko brdo stade gledeći što čini more, busajući se s rukami u prsi i po glavi mu od teške nevolje.
Utom dođe jedan silovit Arapin na hatu blizu k bedenu i stade ružiti, huliti i svakojako psovati grčki zakon i veru, a i grad i crkvu Ajasofiju rugobom nazivaše.
kade dođoše blizu ćivota svetomu, poče vatra sevati i iskre skakati od tela svetago Dimitrija i plamen golem stade izlaziti i svakoga ih oprlji preko usta, i iz onoga plamena glas neki čudan vrlo golemo glasovit čujaše se da
Začu to Maksim što se od njih učini, brže sede na brza konja i otrča k vojski nahitro kano krilat i stade na sredi među obadva tabora.
«... Gavril (Uze on tu gospodsku zapovest kako je začu taki siđe dole u Nazaret gde no Josif s Marijom seđaše. Stade u gradu poče se razmišljati o tome kako to može biti. Govoraše sam u sebi.
I dođe taj pobivač, stade na Arnonovu brdu suproć Jerusalima, pruži na grad svoj mač da sve širom ljude u jedan mah po Jerusalimu pobije.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
U zêm da propadnem, odi sram i rezilak! Živa ti ja! Uzmi si, dovedi si dom nevestu! Pogle kol’ki čovek stade! Tatko ti Đorđija beše u Kotine godine kad me dovede u kuću si!“ E zašto da ti propada vek?!...
Ete veće dve godine i poviše!... Ama se vukujem i teglim s njeg’ kako ala s beriket. Da čuješ sal“. i stade da priča. Pričanje nesrećnog oca Petrakija o svom nesrećnom sinu Mitanči „Polani, reče, — otpoče bata Tasko Jevdi
Udarija baksuz u kuću i dućan; a pazar misečni stade kol’ko pre nedeljni pazar beše!... U sobu si nikoga ne pušta, a kad si iskoči, a on si turi katanac na vrata — em
Ali ipak ne reče ništa, nego stade razmeštati ispred sebe one alate i puštaše guste dimove. Posle duže pauze zapitaće Mane: — A... ete... Zone...
a njojni vikaju... neje, ete, prilika. — Za men’ zbori li što? — Zbori. Mane opet ućuta i stade savijati drugu cigaru. Opet nastade pauza koju prekide Mane. — More, ti me l’žeš, Vaske? — Ne l’žem te, bata-Mane...
Tek uleti usplahiren pred majku i počne isprekidano: — Nane, „Gigan“ sag stade, ete, merak i ašik na „Gaćanku“! — Ako, sine, ako... — veli mu majka gledajući ga milo.
Ne mogade više da odoli svom očinskom srcu, nego ga dočepa oberučke, pa ga stade ljubiti i šopati. — Ah, sarafče i banćerče ti tatino! ... Ovoj će kuče, Perso, banćer da mi bidne.
Tetka Doka polete odmah pravo u Zamfirov kraj. Na ulici srete baš kao poručenu Vasku izmećarku, zaustavi je n stade raspitivati o ovome i onome.
— Iskoči si, dete, umem si ja da pijem kafu i bez teb’! — reče i izvadi tabakeru, pa stade zavijati cigaru. Zapali je, stade puštati dimove.
— reče i izvadi tabakeru, pa stade zavijati cigaru. Zapali je, stade puštati dimove. Zamislila se, a očevidno misli o tome kako bi da onako što poizdalje i što finije otpočne.
bre, i kasu za pare i espap, kako jedan trgovac, a ne kuta pare po avliju i po tavan, kako, ete, mačka što si kuta... Stade prvi kujundžija od Beograd do Peć i do Prizren!... Mori, pa i da si nema pare, što je pa zab to?!
atlasom, vraćala Zona preko sokaka od sestre Kostadinke, koja je u drugom sokaku stanovala, iskrsne Mane iz mraka i stade pred nju. Vaska se izmače uplašeno u stranu. — Lele, Vaske, pazi si!