Jakšić, Đura - PROZA
A, evo, i sama znaš kako smo živeli: ni dva brata rođena nisu bolje! Kad se ono Diškrećani stadoše u svojevoljce upisivati, zajedno se upisasmo, zajedno smo i vojevali...
Zatim jedna po jedna mlada i devojka, stidljivo gurnuvši svoga poznanika, stadoše šarati kolo. Đošina majka gleda do koje li igra njen sin. Kakva li je i čija?... Ali ga nigde ne vide.
Pandur iziđe, a uđoše Planinčani sa vezanim Milisavom; pokloniše se pred kapetanom, lepo se pozdraviše, pa onda stadoše svi dupke, čekajući da kapetan počne razgovor. — Odavno te nisam video, Radovane...
— Milisave, ima još neko osim nas dvojice, koji te željno iščekuje. Milisav zadrhta, a kolena mu stadoše klecati; a posle skoro nečujnim glasom poče pitati: — A gde je?... — A ko je to, to mu je srce i samo kazivalo.
Obradović, Dositej - BASNE
Ja tu dođoh u vreme velikog vašara, gdi se momci uskakuju. A kad ti im ja skočih, — stadoše svi kao izvan sebe, nit se nađe ko bi se usudio sa mnom uskakivati!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Neko pije vino, neko rakiju; neko pogađa »popa«, a neko »u kaiš«. Dok stadoše kola pred mehanom. Vrata se otvoriše i uđe Radan. — Dobar veče vam, braćo! — nazva svima skupa.
— Evo, Milune i Srejo, da vam pročitiam. — Dela čitaj! — rekoše svi i stadoše oko nega da slušaju. Vidak se iskašlja malo, pa poče: »Ugovor između nas potpisanih, i to s jedne strane mene Sretena
Kad stadoše pred mehanu, priđe Tiosav i kucnu Trpku na prozor. — Ko je? — viknu Trpko. — Ja sam! — Koj si ti? — Ta ja, mi.
Ovo su, bogami! I svi istrčaše pred mehanu da vide. Stadoše se smejati i zapitkivati ko li bi majstor da mu tako podvali.
— O, budiboksnama! — povikaše gotovo svi uglas. I stadoše premišljati šta bi to moglo biti. Neki rekoše da je anatemnjak, neki da je onako nekaka utvara.
Kad su već presudili da nije čist posao i da neće ni po selo dobro biti, onda stadoše smišljati šta da rade. Neki govorahu da ga ostave, pa će valjda samo i otići; neki, opet, rekoše da treba javiti
Divlji čovek! Samo mali, još dete. — Ala, brate!... Neće biti! — zavikaše svi, pa nagnuše oko živinčeta i stadoše ga zagledati sa sviju strana. Bilo je tu vazdan nagađanja. Kmet misli da ne bude druga kaka stvar.
Strahinja i Ćebo prikradoše se gore do vajata, što beše za dobru pustemicu od kuće, i tu stadoše. — Znaš li ti da je ona baš u vajatu? — upita Ćebo šapćući. — Tako mi je pre govorila — odgovori Strahinja.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Vodite ovoga harambaši! — reče stražar. Oni priđoše i stadoše Stanku jedan s desne, drugi s leve strane. — Polazi! — reče stražar. Pođoše... Stanko je bio iznenađen.
Još se više uverio kad je video neke senke što se miču po noćnoj hladovini. Pratioci stadoše, stade i on i nazva boga. — Bog ti pomogao! — reče jedan piskav glas. Koga tražiš?
Na!... Evo vam vašega štapa, pa ga podajte kome hoćete! I kmet baci štap. Sve se skoli oko njega... Stadoše ga moliti i preklinjati. — Neću!... Neću! Uzmite koga hoćete! — Mi tebe hoćemo! — Ali ja neću!
Zbogom!... — Zbogom pošli! I za nekoliko trenutaka nesta hajduka u gori. Jovan i Jovica se stadoše praštati. — Sad ćete! — reče Zeko. — Valja nam stići družinu... Zbogom!... Daj bože da se vidimo... — Daj bože!...
— Milošu!... Ej, Milošu!... Osvijesti se, čovječe!... Ali Miloš ni maći... Kruška viknu pandure. Ovi utrčaše i stadoše ga polivati hladnom vodom. On poče dolaziti sebi. Diže se polako i poče trljati čelo i zverati oko sebe... — Ustani!
Njega gurnuše, i on se spotače preko stepenica... Korači dva-tri koraka i, mesto tvrda poda, stadoše mu noge utanjati u blato... Vrata se zatvoriše za njim, i on ostade u gustoj pomrčini...
Dan je sve više osvajao. Sunce je probijalo kroz gusto lišće i već se osećala toplina zraka njegovih. Najedanput stadoše. Zavrzan zalaja i odazva mu se lavež. Onda nekoliko oružanih hajduka izide im u susret. — A... uloviste ih?
Od vode je pirkao svež povetarac, te im hladio vrela čela i sušio znoj. — Uja! — reče Stanko. Hajduci stadoše. On im reče te odrešiše torbe. — Ovde ćemo stanovati. Drini i Savi na pogledu. Gledaćemo da nam niko ne promakne.
— viče Zavrzan. — Znao sam ja da Surep mene mora naći! — Dobro mi došli! — reče Stanko. — Bolje našli! Pa je stadoše ljubiti. — Otud vi? — Ovo je po dogovoru. Sutra će ih još dvadeset ovde osvanuti — reče Nogić.
Deva se pojavi iz česte. — Stanite! — povika on. Hajduci stadoše. — Vi tu očekujte, a Stanko nek pođe sa mnom. Stanko naredi Nogiću da sa družinom sačeka tu ili njega ili Devu, pa se
Dođoše sredini busije... Kao da se zemlja prolomi. Jedan plotun porazi Turke kao grom. Stadoše kao ukopani... Stanko se pribra. Kao da mu neko šanu šta treba da radi...
Stanko ih pripusti još bliže. Uze jednog na oko i opali... Vatra osu... Turci stadoše kao ukopani. Hajduci iskočiše s golim noževima, kao kurjaci!... Nasta jauk i piska...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ali vladici zbilja omilio naš pop, jer prve nedjelje poslije toga, istom pop podijeli naforu, a jedne karuce rrrr!, pa stadoše pred crkvu.
Tako oni brigaju brigu, dok Mara spava tvrdim snom. Već se zablista od istoka. Stadoše još dvoja kola pred popovu kuću. dođoše žene i ljudi iz susjedstva, a i koji su dalje sjedili.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Kola stadoše pred Velikom birtijom, tamo gde samo gospoda i Žide svraćaju, a od ovih iz sela odlazi tamo samo gospodin popa, i jedan
— Razgovor, k’o što vidim, k’o da malaksava. Doneše i vino i čiste čaše, i stadoše sipati. Gđa Sida je bila ljuta kao zmija, videći da joj je prevučena štrikla preko sviju njenih računa, i u toj srditoj
— Erža, o Erža! — viknu gđa Persa kad ču da stadoše kola pred kapiju — ostavi to pile, ja ću ga očupati, pa strči i otvori kapiju, eto nam milostivog gospodina s puta.
Kola stadoše. Pop Spira i Pera siđoše. Pera pokri konje ćebetom, a posle ih ispreže, pa uđe s pop-Spirom u čardu, a pop Ćira ostade
Prođoše kraj groblja, ostaviše i veliki bunar na kraj sela, i veliki krst i uđoše u Veliki sokak. Prođoše i njega, i stadoše pred parohovu kuću, još za vida. Pred popinom kućom puno kaljave dečurlije.
Poznala ga je. — A otkud vi, gospodin-Pero, ovamo u naš kraj? — reče radosno iznenađena, pa pritrča kolima koja stadoše, i rukova se s putnikom. — Eto, otkud mi se i ne nadate... Ja sa skupa... onog našeg, pa sad se vraćam kući.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Miškovič mu reče da se vratio. Nisu se dugo vozili po Kijevu, a kad kola stadoše, sve je išlo, žurno. Isakovič je, izlazeći iz kola, video samo da su bili zašli u neku baštu, u pesku, i šljunku, koja
Teodosije - ŽITIJA
Kada je došao do sedamnaeste godine uzrasta svoga, roditelji njegovi stadoše razmišljati da ga po zakonu ožene. A bogodani božastveni mladić uvek je u molitvi tražio kako i na koji način da
Kada je svanuo dan, blagorodni stadoše tražiti gospodina svojega, i gle, nigde ga nisu mogli videti ni naći. Rekoše: — Da se ne šali s nama i da se nije ka
svojega, i gle, nigde ga nisu mogli videti Svuda po crkvi i u manastiru tražeći ga i uzbunivši se, i ne našavši ga, stadoše grditi igumana i biti monahe.
I odmah kralj Radoslav izgnan bi, i pobeže u grad Drač. Ali mu zbog lepote žene njegove stadoše zavideti, i posle kratkog Vremena bi lišen te zlonaravne i lukave žene, jer beše druga Dalida kao prva Sampsonu, i ova
I jednom, od snega i dažda velikog beše nabujala. Kada to videše, besi se stadoše radovati i okupivši se u gomili na svetog napadoše i sa te stene, po božjem popuštenju, u onaj potok mutni stadoše ga
se stadoše radovati i okupivši se u gomili na svetog napadoše i sa te stene, po božjem popuštenju, u onaj potok mutni stadoše ga vući, i po oštrom kamenju razdirahu telo njegovo, sami sebe podstičući i govoreći: „Požurite, drugovi, požurite!
Došavši do peštere stadoše pred svetoga i zapretiše mu, govoreći: „Eto, već prispe čas da ubijen budeš! I nemoj misliti da ćemo te, zato što cmo
I tako božjom pomoću ojačan bi starac, i besi postiđeni biše i od peštere odstupivši stadoše. A starac ispred peštere stade i ponovo s močugom preteći vojvodama besovskim govoraše: „Šta vi to umisliste protiv
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sve se međutim svrši dobro, čim stadoše i baciše tovare i oružje. Pesma presta, nastade graja i brzo se iskupiše svi. Smiriše se kad oficiri odjahaše konje i
Matavulj, Simo - USKOK
A zašto to, razabraće se domalo. Na običnom počivalu pop stade, pa svi stadoše i svi se, osim kneza, okrenuše ka Primorju.
Svi namah stadoše i nategoše puške. — Ko si? — ponovi pop i koraknu ka njekoj prilici, koja stojaše uz liticu. Rako, Markiša, Pero i
Tek kad stigoše na početak polja njeguškog i kad stadoše, Krcun ispali malu pušku i viknu: — Blago meni danas i dovjeka, e po anđelu prorekoh čudo jedno!
Oni se raskoračiše jedan prema drugom i ukrstiše. Svi ostali i ženski stadoše u naovitak oko njih. Janko spusti drvo i započe: — Imaju dva načina.
Obrad i poslije njega najstariji đak, Ozro Dabišin Ozrinić, nadimkom Murat, zapališe dvije velike svijeće i stadoše pred vrata.
su pomišljali da mali zna kao i oni sva čudesa, koje je vladika počinio i koja su se po narodu razglasila, ipak mu ih stadoše pričati, što koji: — Kad je ono vladika hodio u Kotor, na stanak bijesnom francuskom đeneralu Mrmonji, ovaj ga ne
? Ali odgovarati se mora i to talijanski, nipošto njemački. Onda stadoše sastavljati odgovore; išlo je s mukom, ali se svrši kako tako.
Kad se primakoše na puškomet, baš gdje rudina počinje, prednjak sta, pa stadoše svi. Konjanici sjahaše. — Onaj što prvi odjaha, to ti je Islam-beg! — reče Marko potmulo, ali sva družina ču.
Od dima se na prvi mah ne raspoznade ništa, pa četnici vidješe na putu izvaljena konja i pod njim Mušovića, koga dvojica stadoše izvlačiti. I drugi konj bješe pao, ali njegov konjanik bješe sišao i hramljući odmakao se.
Padnimo za konje i pucajmo! Sva šestorica legoše na konje i stadoše ponovo puniti duge puške, jer za male tri preostala Nikšića bjehu već daleko i uzmicahu ka šumi.
— Ne dao bog! — reče Stijepo, a Gruban skrenu glavu na stranu. Ne prođe mnogo i ugledaše tri čovjeka od Krsca. Oni stadoše na puškomet. Stijepo i Gruban uputiše se k njima, a dvojica od onijeh pođoše u susret.
Milićević, Vuk - Bespuće
Kasnije ga uhvati san. Kad stadoše konji pred kućom, trgao se i našao noć oko sebe, sa mjesecom koji se pomalja; još mu tabao u glavi kas konja i zveckala
Sirotinja je bila jača. Mati ga nije čula, kad, pred podne, stadoše njegova kola pred kućom. Samo što se pomoli jedna uplakana baba, neka njegova rođaka, povezana crnim rupcem, i pozdravi
Pa kad kiše stadoše, ispod sivog neba ostade sam oštar i suh vjetar, koji zamrznu vode i ocrveni uši i noseve dečurliji koja deraše
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Čim ga vidim, a meni srce zaigra: evo ga, pljunuti Rade Ćopić! Đe si mi, Rade, pobratime moj! Djedu stadoše oči. — Pa baš tvoj Rade, a? E, fala ti, pobratime, na toj časti.
Djed samo poblijedi, lice mu odrveni i oči stadoše. Sad je još više ličio na nekog pravednika s ikone. Pokušao je da nešto kaže, ali mu se kroz stegnuto grlo probi samo
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Odjednom ču kako kola stadoše pred kapijom, pa onda kako svi iziđoše, pa popin drhtav blagoslov, jecanje Todino, plakanje i ugušeno ridanje ostalih...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Starac povede konja po vašaru, a sav se vašar sleže oko njega, pa se svi stadoše zgledati, jer niko ne sme ni da zapita pošto je.
Kad ti se stadoše pušiti jela, zamirisaše začini, a sudovi zazveketaše, — onaj se putnik zaprepastio od čuda, ali ne htjede ništa
— Sjedi ti, pa se ništa ne brini! — reče, pa raširi maramu i poče redati sve bolja i bolja jela i pića. Kad ti se stadoše pušiti jela, zamirisaše začini, a sudovi zazveketaše, — putnik se veoma začudi, ali ne htjede ništa pitati, već
Povrati mu se srce od straha, a vile se zgledaše pa udariše u kikot, dok se ne uhvatiše u kolo i stadoše kao pomamljene igrati. On ne prestaje a one već dušu da nzduše. Sve to tako dok carica povika: — Joj, ja više ne mogu!
Tivtiz legne tude. Kad je bilo oko ponoći začuju se opet oni isti svirači. Kad su došli u mlin, stadoše opet igrati i pjevati.
Kad bi u neko doba noći, dođoše vile da se kuplju, i stadoše govoriti kako se izliječi kraljeva šći: — Valjada nas je — rekoše — neko slušao kad smo govorile da bi se ovom vodom
Potrčaše ljudi na taj glas i stadoše čistiti i kupiti đubre po kućama, da promene za šljive. Tamo, vidiš, neka devojka nakupila pun keceljac đubreta, druga
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Vidite onaj zabran... e, ispred njega je put... Kreću se... Vide se jasno tri konjanika... lagano jašu. Sada stadoše. jedan kao dvogledom osmatra... Opet kretoše. A one izbeglice su ispred njih.
Ne želi niko da bude prvi. Onda stadoše u red, pogledajući jedni u druge kao da se ravnaju, samo da bi izbegli pogled narednikov. — Šta je ovo?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Čobančad, videvši putnika u varoškom odelu, pođoše k njemu, ali prišavši blizu, stadoše. I oni se začudiše neobičnu izgledu njegovu.
Ona pocrvene i zbuni se, a žene počeše zapevati: stadoše bogoraditi da im ispiše dete, jer su inokosne, pa im nema ko pomagati u radu.
zapita ona jedno đače, koje joj pade u oči kao nestašno. Sva deca iz toga kruga, u koji je ona gledala, stadoše bojažljivo pogledati čas na nju čas jedno na drugo, čudeći se kome se to ona obrnula. — Ti, mali, ti... ti !
!... Hm... to je nešto novo, što dosad nije bilo, to se sad nešto počinje, mora biti... Ali šta ?« I njega opet stadoše potresati nekakve tople, prijatne struje, koje poticahu otud od nekud od srca...
Gojko se još smešio zadovoljno, sećajući se nekih sitnica iz đačkog života. Ljubica se doseti ovom smehu, pa čim stadoše na polju zapita ga: — Vi ste jamačno lepo proveli detinjstvo i mladost? Vidim da se rado sećate mladosti...
i živeo, više nikad, odgovori Gojko s nekim bolom, gotovo sa očajanjem, pa se opet zagleda nekud u daljinu, a pred očima stadoše mu proletati sećanja iz bezazlena detinjstva. Kako da se ne seća! Zar bi se moglo to zaboraviti?
— Inomu solnce, inomu luna, inomu zvjezdi... kako li ono beše. Nije Bog dao svakomu sve darove. Zatim oboje stadoše zapitkivati čas Gojka čas Ljubicu, te ovi moradoše stupiti u razgovor.
svi su zdravi, odgovaraše gazda Cvetko, kako ga zvahu seljaci. Svi su te pozdravili. Majka ti rekla... i sad se stadoše ređati poruke od majke, sestara i dođe govor na brata. — Mika piše, često piše... zbog njega sam ti i došao.
je to, u očima joj zasja divlja, neopisana radost, ona nekim neobičnim pokretom zgrabi kuticu obema rukama, a oči joj stadoše na ukrasu kao prikovane...
Pred očima se neprestano ređahu nekakve neobične slike. Najpre se stadoše motati nekakvi crni koturovi, koje ona lepo raspoznavaše, i ako beše u gustom mraku, zatim se koturovi stadoše
se stadoše motati nekakvi crni koturovi, koje ona lepo raspoznavaše, i ako beše u gustom mraku, zatim se koturovi stadoše rastezati u dužinu, stvarajući sve veće, raznovrsne slike.
Tu se opet nekako smrači i neki ljudi stadoše lupati na školskim vratnicama. Ona proviri na vrata i taman da vikne Stojana, a pred nju stade Velja učitelj, nasmeja se
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Čuše ga i neke rode i čaplje što su se tu desile kraj rita, čuše ga i žabe i gušteri u travi, pa stadoše i pritajiše se, pretvorivši se u uvo. Đavo je svirao vešto, tako lepo da su svi bili zaneseni, očarani.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
pozdravi, koji behu aklamacijom usvojeni, ali da se samo na nekim mestima udesi red reči pravilno, po sintaksi. Stadoše se javljati govornici sve jači i jači. Svaki govor beše pun rodoljublja, pun bola i pun gneva prema Anutima.
Nastade na sve strane jako interesovanje i zamalo te dođe dotle da gotovo stadoše svi poslovi. i trgovci i liferanti i činovnici i penzioneri i sveštenici, sve je to u nekom grozničavom, napregnutom
— Šta je to? — Ko je? — stadoše mnogi jedan drugog zapitkivati. — On! — odgovaraju. — Horije? — Jest, došao! — Gde je, kamo ga!
onda ministri, sa ljubaznim osmehom na licu, s poniznošću priđoše strancu, rukovaše se redom, pa se ostali izmakoše i stadoše gologlavi s priklonjenim glavama, a ministar predsednik uze njegov kufer u naručje, s nekim strahopoštovanjem, a ministar
Javno mnjenje okrete front prema mladome pesniku. Čak i ono što su mu otpre pripisivali u dobre strane, sad mu stadoše osuđivati, a sitne mahne, koje su mu pre praštane, kao i svakom drugom, sad postadoše užasni poroci.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
teoci prsnuše kud koji, a ždrebak okupi kuražnog vočića, pa trepte preko čajira ka' zvezde... Kola stadoše, rabadžija otvara vratnice, oko kojih su se načetila goveda: čekaju čobana, pa da idu na pašu.
Sa gromkom larmom protivnici se sukobiše i — ućutaše. Stadoše jedan protiv drugog i otpočeše se prečati, no nijedan se od toga ne uplaši...
Evo nas u njivi. Kola stadoše pod veliki brest. Čak sa dna njive čuje se pesma, smej, govor, šala, a sve to začinjava često pucanje korenja...
— Neka, neka, prvo ćemo tebe za Sandulinu Đuku, odgovori mu Anđa i pripeva ga za nju, pa mu se posle stadoše smejati, no i on ne ćuti: — Pa što, lepša je od tebe. — Kad je lepša, ti idi njoj.
E tu se Anđa baš istinski naljuti, al' devojke je brzo pripevaše za Jovana č'a Markovog, te je tako odobrovoljiše. Stadoše pripevati sve redom. Izrediše sve, pa i samog č'a Marka i strina Saru.
Pa što će im ona bruka, ne smem ni da pomenem pred đecom?... Ja mu objasnih kako znadoh. — Aa! — Ha, ha, ha... stadoše se kikotati svi.
Srknu dvaput pa dreknu: — Uh, pos' mu njegov, ko je ovo?!.... Nekoliko njih stadoše se smejati. — Daću mu nadnicu, ako mi kaže koji je ovo... — Pa ja sam, 'nako, ded' šta ćeš mi, veli Jovica.
Ljudi ga opkoliše, stadoše da ga tapkaju po ramenu; neki mu pružaju ruku da se rukuju, a jedni mu pilje u oči i smeju se.
Majka mu prigrli glavu, a otac stade da mu ljubi nožice. Stadoše se otimati oboje ko će mu lepšu reč kazati, ko će ga milostivije oblaskati, očekujući da dete sa svoje strane jednome
— kako se to veli — raspričao se ja nešto pred decom, Bog zna gde su mi bile misli, dok tek odjednom đaci pođipaše i stadoše pravo na noge. Trgnem se i, u prvo vreme, ne znam ni šta sam mislio.
Samo osetih da mi igra usnica i noge stadoše da klecaju u kolenima. Pa dok si udario dlan o dlan, ono sve prođe, kâ da ništa nije ni bilo. — Nađite mi konja!
Odlupaj jutrom i večerom, pa kvit. Koješta! ...« I zvonari se digoše, pa, stenjući i kašljucajući, stadoše silaziti niz stepenice. Prođe nedelja dana. Umro pop Kosta, paroh crkve.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
opljačkan, samo se ušunjao i seo do prvih vrata, pa nit vadi tabakeru, nit poručuje kafu, a kad se glumci skupiše pa ga stadoše pitati kako im je tamo išlo i kako je živeo, odgovorio im je kratko da im je išlo slavno i da je živeo k’o bog, pa
»More, ne znam ja Miću!« gunđao je Vujica »predstavnik«. Odmah se stadoše kupiti potpisi na čestitku. Sreta potpisa skoro čitavo selo, pa mu i to ne bi dosta, nego dodade: »sa još sto i
« viče opet Mića. Posle se uhvatiše; on nju obema rukama za struk a ona njemu obe na rame položila, pa se stadoše okretati kao vihor. Svet ih hvali. — K’i dve polutine od jabuke! reče jedna. Krasan par! reče Todora.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
ULAZE U CRKVU. VUK MIĐUNOVIĆ RAZMOTA ŠAL SA GLAVE, PA GA PRUŽI TE SVI ZA NjEM RUKAMA UHVATIŠE I U KOLO STADOŠE. VLADIKA DANILO Čuj, Nikola, kneže dupioski, i ti ruku pružaješ na kletvu!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Posle, pred veče, kad se poče dan kloniti, bilo je vreme da se ide na groblje. Zvona već stadoše da prodiru kroz gužvu i vrevu iz varoši.
Magda preplašena ustrča uz basamake, da gornji boj osvetli. Uskoro pred njihnu kapiju stadoše kola i Sofka ču već gotovo stran joj ali ipak davno poznat glas: — Otvarajte!
Naposletku i svirači uđoše. Pokloniše se pred Todorom i zbiše se i stadoše do zida uz kapiju. Čočeci skidoše čampare, pa i oni pristojno stadoše. Aščika brzo tada priđe Todori, pokloni joj se.
Pokloniše se pred Todorom i zbiše se i stadoše do zida uz kapiju. Čočeci skidoše čampare, pa i oni pristojno stadoše. Aščika brzo tada priđe Todori, pokloni joj se. — Srećno, babo!
Svirači počeše. Čočeci, kao u počast, ispred same Sofke stadoše, da je prate u igri. I Sofka jednim pogledom ispod očiju odmeri sve.
Pandurović, Sima - PESME
Vidim dobro: Grupa Aveti crnih, prosjaka je stala Svud oko mene, i zloslutno ćuti. Vremena noćnog stadoše minuti. „O, kuku!! kuku!!“ pevali su petli. Téško; i srce bol užasni čupa; Olovna slutnja na dušu je pala.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
i druge obrede trsiše, sjede serdar i domaćica mu, kći, snaha i soldat — svi posjedaše na slamu (kako je običaj) i stadoše jesti. A kad blagovaše, dohvati serdar kupu, protra brke, pak će soldatu: „Kako ti je ime, bratko?“ „Jân.
Đakoni Ivo i Aleksije stadoše pred vratima dvorane, da redom propuštaju glavare. Iza njih navrstaše se perjanici. Svi ostali pomiješani micahu se po
Ljudi poustajaše svi jedanak, i stadoše gledati oko sebe i povrh sebe, kao u čudu. Probudiše i onu trojicu koji tvrdo spavahu. „Jesu li?
Da ih je ko iz daleka gledao, ne bi mogao razaznati bjehu li ljudi ili planinska zvjerad. Na vršini stadoše. Pod njima, druga strana brijega, bijaše prilično zaodjevena.
Djeca se ustaviše od straha. „Hodite svi amo, ja ću vam skinuti gnjezdo!“ reče i nasmija se. Djeca se sad bojažljivo stadoše okupljati.
Žene obje, bez pogovora i s mjesta poslušaše i stadoše se spremati, ali mnogi ljudi odvraćaše ga, nudeći se da će ga u svemu poslužiti.
Veliko zvono na manastiru zazvoni. Nekolike puške zapucaše u polju put sjevera. Ljudi preblijeđeše, i stadoše se mukom zgledati. „Ne bojte se, ne mislite ni za što!“ reče Vladika.
A ti, eto, znaš sve i što je skriveno...“ „Govori, more, govori sad; kazuj sve!“ stadoše brektati brastvenici mu u najvećem jedu. „Mir, ljudi!“ zagrmje Vladika. „Istinu je rekao, ja znam.
„Pristupajte, ali bez oružja!“ viknu im. Zvono opet zazvoni. Ljudi poslušaše, te jedan za drugijem stadoše cjelivati, pa se odvajahu na desno. Kad se svi izrediše i pošto zvono presta, Vladika progovori: „Bajice!
Čisto bi se reklo da je grajao, samo da sebe zagluši i da prekine svoju sjetu. Ljudi, pošto posjedaše, stadoše puniti čibuke. Joka se prislonila uz brata, zagrlila mu vrat jednom rukom. Toliko ga željna bješe.
Svi ostali obrnuše se k Joki. „A eto, imamo ranjenika u kući!“ odgovori ona. „Ranjenika? koga? ko vi je ranjen?“ stadoše pitati svi jedanak. „Čovjek jedan!“ „Koji? otkuda!
VII Kad momče prekide, ostadoše kao iza pjesme, malo snuždeni. Siti a razgrijani stadoše postari kunjati, pa žmirahu u serdara neće li ih ponuditi da liježu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Prava braća bez aršina čohu dijele. — Pred nemogućim nema delije. — Presta vjetar — stadoše galije. — Prednje vrane padaju zadnje. — Psi zimi kuću grade, a leti u koprivama hladuju.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Starac povede konja po vašaru, a sav se vašar sleže oko njega, pa se svi stadoše zgledati, jer niko ne sme ni da zapita po što je.
Kad bi u neko doba noći, dođoše vile da | se kuplju, i stadoše govoriti kako se izliječi kraljeva šći, „valja da nas je” rekoše, „neko slušao kad smo govorile da bi se ovom vodom iza
pošto viđe šta bi, ukloni se malo za jedno drvo, dok evo ti opet ona ista tri konja, dođoše na jedan grob i nad njim stadoše nogama tući i u svu vrisku drijeti se, dok evo ti izađe iz groba jedan čoek | sredoviječan, no gromoradna stasa, onako
da konji što ne učine čoeku, pritrči k njima iznenada, i zakle ih nebom i zemljom da svaki stane na svome mjestu, te konji stadoše. Onda kaluđer tače štapom najpriđe čoeka, pa konje redom.
ukrade i otide u svoju sobu, svuče svilene haljine, pak obuče opet one od mišje kože, a gospoda kad opaziše da je nema, stadoše pitati: „Kud je ta lepota?“ a najviše carev sin.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
i ježiti koža, kao da sam se hoteo prepasti, kad eto ti upazi[h] odnekuda dva malena kaluđerka, koji dođoše i stadoše blizu nas, gledajući nas veselim obrazom.
se ne samo oči, uši i [h]aljine pra[h]om, nego i nosovi i usta, zašto moraju disati i odisati; pak ako najpređna kola stadoše, sva za njima, ako će i[h] [h]iljada biti, tu valja da stoje gdi su se našla, i ne znajući ni zašto ni za koliko će tu
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Fratar ih pričeka, pa i kola stadoše pored njega. Na prednjem mjestu sjedijaše čovjek sa fesom na glavi, koji lijepo pozdravi: „Valjen Isus!
Fratri, đaci i sluge prepriječiše između vignja i mađupnice, te stadoše prema vodi. Sad vidješe drugo čudo. Kad je konj dopro do njeke vrbe, preplaši se, pak poskoči malko nastranu, a u taj
Fratri s njima potekoše, ali gvardijan zastade, zakolijeća se i pade nauznak, kao svijeća. VIII UŽAS Fratri i đaci stadoše se motati u sumraku po crkvi, ne smijući se razdvajati. — Otvori velika vrata! — viknu najzad Vrtirep.
— Pomoz bog! — nazivlju jedan za drugim, pak stadoše oko svoga glavara. Trojica ih samo zaređaše da ljube ruke fratrima vičući: „Valjen Isus!“ — Bog vam pomogâ!
— Ja sam ti već rekâ, da ćeš sa mnom imati posla, ako budeš prilazija granice! Svi zagrajaše. Duvalo i Blitvar stadoše uz Vrtirepa, „koji najposli ima dirita da kaže šta misli“. — Neka sluša do kraja! pa neka onda govori! — reče Tetka.
Ja ću viknuti fra-Jakovu ovako... Oba skočiše, te otjeravši Butru, stadoše preklinjati Grga da ne govori dalje. Ali ih Grgo ne slušaše, no ljutito brbljaše dalje, miješajući svakojake misli.
Kako Osinjačina namjera bješe da oženi Čmanjka, to ona i Kriva stadoše vrlo vješto sijati riječi o tom, a kako se Čagljina dosjeti tome, a bješe mu potreba od njekih dvadeset i pet talijera,
Diže se prava bura, ali se Bakonja ukloni. Njegovi parohijani stadoše ga veličati i pričati začuđenim gostima sve što on može učiniti.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kolona rabadžija uđe u selo; pod koševima ćute psi; rabadžije stadoše da se dovikuju; neko započe pesmu, pa umuče; njen tmoni odjek zasu sneg, krupan i gust.
Zajedno ratovali. — Ne laži. Mene ni otac ne žali. Pred drumskom mehanom volovi naglo stadoše, hukćući u sitno krckanje kola. Đorđu se ne svraća: pri svetlosti SVI će mu videti lice.
— Stigli smo na broju! — reče Tola kad volovi sami stadoše pred vratnicama Katića, i skoči u sneg što je napadao do pola cevanica.
A zna da piše kad mu pare trebaju. Kroz otvorene vratnice konji lako ukasaše u dvorište, pa odjednom stadoše kao da udariše u zid. Sanke su prazne. Sa njih siđe samo Mijat. Aćim rukavom pređe preko očiju.
Stoji, koleba se, pa, psujući život, brzo stiže Aćima i nastavi ukorak s njim. Stadoše pred seljake. Svi se splastiše pod brestom sa stablom šupljim i širokim kao kada, s granama u neredu zabodenim u nisko
se gunjevi zanjihaše ka šinjelima, šinjeli ustuknuše nekoliko koraka ka gomili konja u neredu, onda krenuše ka gunjevima i stadoše. — Vi se bunite, dakle? Vi ste pobunjenici — strogo i ne podižući glas reče oficir.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ Učenici počeše da se o tome ispituju, ali kako je svaki od njih hteo da natkrili druge, stadoše da se prepiru i umalo da se ne pozavadiše dok jedan od njih, Piteas, ne uspe da ih uveri sve redom da je on više
Strah i užas obuze i ostale čete, one počeše bežati glavom bez obzira. Ali sada stadoše da rade Arhimedove ubojne sprave, a njegovi strelci osuše kišu strela na bežećeg neprijatelja.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Naglo i grubo povučen s leđa kočijaš se trže, a malaksali konji najedanput stadoše kao ukopani. — Gospodine, — uzviknuh zaprepašćen — šta vi to činite? Ostavite tog čoveka, pustite da produžimo put.
Okretoše se namah Čehinje tamo na tu stranu odakle je ona neobična rika doprla, i stadoše mahati lično baš Jaćimu Medenici svojim punačkim i rumenim čehoslovačkim rukama, u kojima neke nošahu kite lipovoga
E, ali tek sada stadoše nailaziti druge muzike i župe, i Jaćim tek sad oseti: kako se u njemu budi i buja nova neka sila, i kako mu se lice
“ Neočekivana izjava uskomešala je sudnicu. I sudije i advokati i svi prisutni oživeše, pa se stadoše udešavati da pažljivo slušaju; svi se obradovaše nenadnom obrtu, i što će strašna monotonija biti prekinuta.
Njihovom razmetanju nije bilo kraja, a hvale njihove nisu se više mogle podnositi, jer stadoše omalovažavati čak i svoje saveznike i u pesmama pevati kako im junačkog takmaca na svetu nema i kako će oni sad „i
Onda ova prozvata imena stadoše redom odgovarati i to neka za, a neka protiv i sv. Petar, kad to ču, umalo ne vrisnu od radosti, jer mu sad beše kao
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Već su se jasno videla četiri svetla oka kao žeravice. Kurjaci se približiše oboru, pa stadoše da razgledaju stoku, jer i oni ne uskaču u obor gde ima volova, naročito bikova.
Istrča i kapetan sanjiv, s ogrnutim kaputom preko leđa i papučama na bosim nogama. Stadoše da se kupe, najpre jedan po jedan, a posle gomilama, radoznali i bunovni građani.
Kapetan ode sa pisarima u kancelariju, pa uze odmah da sastavlja izvešće načelniku, a pisari stadoše žurno pisati naredbe klenovičkoj opštini, iz koje je Đurica, i svima okolnim opštinama : »da Đuricu Dražovića u svome
— Daleko mu lepa kuća! — povikaše devojke i stadoše da se razlaze sa studenca. Stanka naročito zaostade od njih, dok ne izmakoše podosta.
neće biti — odgovori Đorđe, pa ode te umi ruke. Kad se vrati na svoje mesto, beše već donesena trpeza. Njih dvojica stadoše da ručaju. Pri kraju ručka im zalajaše psi, koji behu vezani ispod kuće pod ambarom.
Stanka ne pođe na njihov poziv, već leže i reče da će da spava. Stadoše da joj se roje misli u glavi... Tako misleći zagleda se u plavo nebo, po kome se nošahu nekoliko sivih oblaka.
Po svima selima odrediše se čuvari, koji su stražarili i danju i noću, a po Đuričinu i Radovanovu selu stadoše da krstare žandarmi svakoga dana. Seoskih stražara Đurica se nije bojao.
Kad ga stigoše, Pantovac skoči s kola i pođe pešice pored starca, a kola odjuriše napred i za nekoliko minuta stadoše blizu manastirskih vrata. Zamalo stiže i Pantovac sa Simeonom.
Đurica i Stanka stadoše napred, jedno pored drugoga, a iza njih se namestiše Radovan i Kosta sami, ne očekujući da ih ko pozove.
Jedna žena ostade napolju da pazi neće li ko iznenada naići, a gosti se namestiše sa domaćinom u sobi i stadoše da ručaju, pričajući o događaju sa Sretenom. Posle ručka donese Stanka čuturu vina, koju je Đurica sobom doneo.
— uzdahnu on posle neke teške i gorke misli. San stade da ih obuzima oboje, i oni zaspaše. Pred zoru, kad stadoše zvezde jedna po jedna da se gase i neko nejasno bledilo da se navlači po nebu, Đurica se trže; probudi ga nekakvo
Kao da to beše signal usamljenoj i uspavanoj gori da oživi. Odjednom se sva gora prolomi od vike i pucanja. Kuršumi stadoše da lete i zvižde oko njih i više njih, otkidajući grane, koje lako padahu pred noge im.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sada mu još teže bijaše snositi svoju sudbinu, ali ne potraja dugo, dok se opet oni stadoše oko njega umiljavati. Kad ih poče milovati, opazi im po trbusima da su siti, pa će sam sebi: — Bogme oni su negdje
i dželate, brže-bolje prikresa pa prsten k vatri: Apapi iskočiše, a on naredi te njegova četiri dželata spram carska dva stadoše. Kad car vidje to čudo, zavika mu: — Ustavi ti tvoje dželate, a ja ćy svoje, pa da se malo porazgovaramo.
Kada bi oko ponoći, evo ti tri miša, pa se stadoše oko vatre igrati, dok nađoše jednu mrvu hljeba, što je veziroviću ispala kada je večerao, pa se oko nje poklaše, te
Starac povede konja po vašaru, a sav se vašar sleže oko njega, pa se svi stadoše zgledati, jer niko ne sme ni da zapita pošto je.
Kad bi u neko doba noći, dođoše vile da se kuplju, i stadoše govoriti kako se izliječi kraljeva šći. — Valjda nas je — rekoše — neko slušao kad smo govorile da bi se ovom vodom iza
Pa razvi bošču. Sinuše, majčin sine, dukati, biser, drago kamenje i drugi skupi adiđari, te dedi stadoše oči, pa će veselo: — Hoću, hanumo, što neću?
Petković, Vladislav Dis - PESME
Nebo se promeni, Plavo nebo tad se naoblači. Svi stadoše pokriveni tamom Kod postelje, oko njenog gnezda, I disahu u ćutanju samom, Dok na nebu ne izađe zvezda.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Na izlazu iz šume sjatilo se hiljadu vrana, dižući užasnu graju. Kroz nekoliko minuta ptice stadoše da nas gone i ubrzo nas opkoliše. Zabava je trajala dok iznenada nisam dobio udarac u potiljak od koga sam pao.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Gajdaš i kolo stadoše kad su videli novčanicu od deset forinti u jahačevim rukama, čuvši da mi je ovaj doneo telegram iz Amerike.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
i sve ne izusti što htjede reći, jer se efendija uzvika, plane i ošamari ga. Momci priskočiše, stadoše ga grditi i potisnuše ga svom silom napolje.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Daj... ruku... — prošaputa krkljajući. Mali oficir prihvati tu krvavu, već ohladnelu ruku, i njegove uplašene oči stadoše se vlažiti. — Zbogom... pozdravi... — čule se isprekidane, poslednjim naporom kazane reči.
Oči su bile ukočene. Vojnici poskidaše šlemove i stadoše se krstiti. Duško je jecao, stezao ukočenu ruku, i nerazumno šaputao lešu. — Ne bojte se, vi nećete umreti.
No lekar je već pregledao neku razmrskanu glavu. Noć je bila hladna, puna magle, a prve snežne pahuljice stadoše opet promicati.
U šatoru je bilo sve tamno. Celu noć je čuo topot mazgi, jauke i ječanje ranjenih. Najzad se platna šatora stadoše da bele i postaju vidna. Ona su bila teška, puna noćne i jutarnje vlage. Čulo se kako u daljini grmi. — Kajmakčalan...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
3 avgusta stadoše se dimiti sela oko svetoga Aranđela i Pirkovca. Čerkezi su dakle stigli, a time ujedno našoj banjskoj vojsci pokazan i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Sa njima je bio i jedan narednik. Pogledao sam ga letimično. Mislio sam, proći će. Kad oni stadoše kod izvora. A ovaj narednik, ni pet ni šest, nego odgurnu jednog našeg pa se naže nad izvor. A meni, znaš, smrče se.
Svi smo skočili da nam se vino ne sruči na krilo. Rusima se dopao ovaj način objašnjavanja i stadoše Peru da ljube. — Mi... vi... svjo ravno, harašo i njičevo! — objašnjava Pera nešto Rusima, a oni se zacenuli od smeha.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Okoli svijet sa sviju strana. Bakovi se počeše njuškati, kao da se upoznaju. — Trke, Jablan! — Trke, Rudonja! Bakovi stadoše bukati, kopati prednjim nogama, zanositi se, rebriti, dok silno ne grunuše rogovi o rogove. Stoji prasak, lom!
Silne su mene mećave bile i gonile, pa mi ne mogoše ništa... Visoke omorike pod teškim injem stadoše se lagano njihati i povijati, škripeći i zbacujući sa sebe pune pregršti snijega. Relju nešto žignu kroz srce.
Ćipiko, Ivo - Pauci
fratri podvezaše konopcem od tri uzla fratarsku crnu haljinu, da im ne smeta, i zasukaše rukave od košulje, te se stadoše umetati kamenom. Seljacima tek sada srce zaigra i oči dođoše. življe: —Bože ko će odbaciti?
Sve što je u selu živa uzradovalo se na tu vijest. Istoga popodneva, oko pete ure, sa zapadne strane stadoše se podizati tamni oblaci i zastriješe posvema sunce. Pa kad još odatle i pirnu, u tili čas popusti žega.
Kada ga djevojka spazi, časom zastade, nu mahom proslijedi... Na žalu stadoše sučelice, jedno prama drugome. — Ti si sama?
Tu pregleda časom novine, popije kavu i krenu put svoga sela. Izišavši iz varoši na otvoreno polje, stadoše ga salijetati svakojake nesređene misli.
Ljudi, kad su se iz polja vratili kući, stadoše tražiti novac uz koje mu drago uvjete, samo da im ne pokupe i ne odvedu pobilježenu živinu u grad, jer im je to bila
Zatim se nanovo nalakti na prozor i zagleda u noć... Domalo, postepence, u pameti čisto i jasno stadoše mu kao u okvir misli i uspomene, a šum živoga mora, kao blaga muzika što dolazi iz neizvjesne daljine, blaži mu
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Posuše se pepelom, udariše u post, stadoše po ustima vavoljiti očenaše i vjeruju dok im jezičine ne odebljaše. Mene prokazaše kao jeretika i bogohulnika koji ih
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Stari mladenci, na svoje vlastito čudo, rodiše sina, i stadoše kriti dete. Palanka onda navali na babicu. A babica zapisa, kod vlasti, nečuvenu stvar: da misli da je dete muško.
Sva ona maglovita znanja iz čitaonice pojaviše se u glavi. Pojmovi o onom tajanstvenom Sandžaku stadoše se brkati s trenutnim okolnostima. Ristana, to je naš svet, mučenik.
Velika vatra, bolovi u nogama i rukama, neočekivana slabost srca, vrlo jake glavobolje. Stadoše ulaziti i izlaziti doktori, jer se u prvi mah mislilo na neko trovanje.
Sačekaše dok mladići ne saviše za ugao — napustivši gimnaziju zauvek, pa onda i oni stadoše polako izlaziti, napuštajući gimnaziju za dva meseca.
— Kako se gospođa apotekarka baš ozbiljno uzbudila, sva gospoda stadoše da je umiruju. — Krivo činite Pavlu, gospođo. — Pavle ima vanrednih sposobnosti, to se već davno zna.
Vratio se tek koliko da se vidi s Pavlom, da porazgovaraju, i opet se raziđu. Kad stadoše jedan prema drugom, pogledaše se, zagrliše se, pa se opet pogledaše. Malo tragova od nekadašnjih sasvim mladih mladića.
„gospodin Vasa-barometar” — i iz kuće se čuje klaviharmonika, riče kao orkestar kad je apotekar dobro raspoložen. Stadoše nicati kuće kao pečurke, sve sa daljim rekordnim tendencijama, ali i s tendencijom ostati bliže varoši, ne otići „međ
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Luka viknu: — Ordonans, pucaj! Komordžije stadoše kao ukopane. Okretoše se i žurno strčaše kod svojih kola. — Ajs, napred, napred! — Teraj! — Udri ga!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Vele njemu do dva mila brata: „Hodi, brate, ima i nevolje“. U b'jela se lica izljubiše, Miloš majku u bijelu ruku. Stadoše mu redom kazivati kako care ode po đevojku nadaleko, u zemlju latinsku, a ne zove svojijeh sestrića: „Već, Milošu, naš
To je Miloš jedva dočekao: „Hoću, bogme, moja braćo draga; kad ujaku neću, da kome ću?“ Tad ga braća opremat stadoše; ode Petar opremat kulaša, a Vukašin oprema Miloša: na njeg meće tananu košulju, do pojasa od čistoga zlata, od pojasa
Potegoše perne buzdovane, stadoše se njima udarati; buzdovan’ma pera oblomiše, baciše ih u zelenu travu, od dobrijeh konja odskočiše, ščepaše se u kosti
“ Maksim gleda jade isprijeka, isprijeka, ali poprijeko. Ja kad tako zeta darivaše, na kapij̓ se otvoriše vrata, pa stadoše sluge i sluškinje na kapiju svate darivati: o konjima vezene jagluke, junacima tanke boščaluke.
A na noge i na puške tanke! Oko crkve opkolili Turci!“ Poskočiše Senjani junaci, stadoše se ognjem premetati, dok im nesta praha i olova, — pra’ još bješe, al’ olova nema; al’ govori Senjanine Ivo: „Braćo moja
izboru dobrih konjanika; na selam ih Osman dočekao, od dobrijeh konja odjahali, odmah sjeli za punu Trpezu, pa stadoše piti vino ladno.
za svakim po tridest Turaka; na selam ih Osman dočekao, i oni su konje odjahali, odmah sjeli za punu trpezu, pa stadoše piti vino ladno.
vodi po tridest Turaka; na selam ih Osman dočekao, i oni su konje odjahali, odmah sjeli za punu trpezu, pa stadoše piti vino ladno.
vodi po tridest Turaka; na selam ih Osman dočekao, od dobrijeh konja odjahali, odmah sjeli za punu trpezu, pa stadoše piti vino ladno.
vodi po tridest Turaka; na selam ih Osman dočekao, i oni su konje odjahali, odmah sjeli za punu trpezu, pa stadoše piti vino ladno.
vodi po tridest Turaka; na selam ih Osman dočekao, od dobrijeh konja odjahali, odmah sjeli za punu trpezu, pa stadoše piti vino ladno. Tu njih bijel danak ostavio, i tamo su noćcu prenoćili sve pijući vino i rakiju.
Tu njih bijel danak ostavio, i tamo su noćcu prenoćili sve pijući vino i rakiju. Kad ujutru bijel dan osvanu, stadoše se Turci opremati, opremiše i sebe i konje, pa na dobre konje usjedoše, pod Udbinom polje pregaziše, uniđoše u Kunaru
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Dječaku od straha stadoše oči. — Majko mila, koliki je! Gle mu samo ušiju! Pa gle . .. Pa on ima ular na glavi! Zaularen vuk, ej! Kvrc, kvrc!
— Valjaće dobro zapeti. Spustiše se u jarugu ispod nagnute stijene i naizmjenice stadoše da kopaju naoštrenim Lazarevim ašovom. Otvor u pećinu lagano se širio.
Da mu je bar pri ruci neki dječak pa da ga pojuri štapom za neku preklanjsku krivicu. Odjednom čiči stadoše noge, stadoše oči, stade naravno, i čitav on zajedno s bocom i novim štapom. — Šta je sad ono?!
Da mu je bar pri ruci neki dječak pa da ga pojuri štapom za neku preklanjsku krivicu. Odjednom čiči stadoše noge, stadoše oči, stade naravno, i čitav on zajedno s bocom i novim štapom. — Šta je sad ono?!
A ove rupe na šeširu? Pogledajte samo! Je li ovo od pušaka ili od mačkova repa?! Nik i Jovanče stadoše radoznalo razgledati prorešetani šešir, dok je Lunja prezrivo zurila nekud u stranu kao da se tu zaista radi o nekom
se u početku učini i suviše uzak za prolaz, ali kad stigoše do njega, bez po muke provukoše se kroz raspuklinu i stadoše, iznenađeni i zadivljeni. Nisko ispod njih pružala se uska strma dolina obrasla gustom šikarom.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Gledeći ih Jezekil, s četiri strane duhnu na njih vetar jako: taki one kosti započeše vrlo šuštati i stadoše se skupljati; glavak svaki k svome zglavku, kost do kosti.
« I oni taki stadoše dokle on dostiže do njih i uhvati od njih dvoje pak ih blagoslovi i zakla ih. I kako to učini, taki napade na njega
A štono se veli, glad je bezočna, ne zna stida ni poštenja kome ima. Stadoše oni na red pred mučeničasku ikonu i počeše im se rugati s podsmehom govoreći: — Aha, baš uzalud ćemo mi gladni čuvati
Pak, po prošavšoj jednoj godini, stadoše se već čudesa ukazivati nad grobom svetomu mučeniku Dimitriju. Z. Hram u Iliriku Jedan čovek onde imenom Leontije
kako pred carevim licem da stoje, i ostali ljudi svi su ih počitovali, pak obojica dođoše k crkvi svetoga Dimitrija i stadoše se spolja oko nje šetati i gledati je.
kade dođoše k onomu mestu što se zove trisvodno, da rečemo od tri kubeta više crkovnih vrata, gdeno se ulazi u crkvu, stadoše između dva velika ona crkovna stupa nazvani fetalski stupovi.
A kade dozvaše hromca, onda oni sami se stadoše nadpirati međ sobom i jedan drugoga obličivati. Hromac poče slepcu govoriti: — Da nisi ti mene nosio, ja, budavši
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kola Stavre Jareta uđoše u hadži-Zamfirovu ulicu malo dublje, pa stadoše. Iz mraka priđoše još dve prilike i razgovarahu nešto tiho s Manom, koji je sišao bio s kola. Zatim priđoše kapiji.
To prihvatiše i žene i stadoše kleti Manču (a zna se da je ženska kletva strašnija i brža i savršenija nego i sam Teslin telegraf bez žica, jer ide