Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Tu nedavno do’dio je neki stric Kićunov. Pejo naš kajil, a mi: a ja! Serdaru je do obraza više no do Stanine sreće. Bogami i mi marimo za obraz, ali, ali...“ „Ali je ne damo, bez nečije zle sreće, odista!
Serdaru se zarosiše oči, jer toga gvozdenoga junaka, ništa na svijetu nije tako diralo kao Stanine suze, kao što ga je ona, mimo ikoga, mogla razvedriti i razveseliti.