Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Vala, kad ćeš ti, čiča-Mirko, i ja ću! — reče Purko. — More, ljudi! Purko! Ćebo!... — viče Strahinja da ih stiša. — Stanite da se još promislimo! Da vidimo kad ćemo!... — Sad odmah... Jest!... Odmah!... — viču svi u toj mešavini.
— Vala, ne bežah mu više — reče Purko zaduvan pa makar krv legla! — Vala, ni ja! — prihvati Ćebo. — A stanite, lopovi! — ču se ozdo glas Živanov. — Eno ih, Živane! Udri! — ču se drugi neko i grunu puška.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ej... suze!... — jecao je on. — Ta prestanite!... Dosta ste kapale!... Stanite, da vidim ljude!... Željan sam ih kao travka rose!... Stanite!... Stari popa se zaplaka, kmet Jova tako isto...
— jecao je on. — Ta prestanite!... Dosta ste kapale!... Stanite, da vidim ljude!... Željan sam ih kao travka rose!... Stanite!... Stari popa se zaplaka, kmet Jova tako isto... Zeka stiskao pesnice pa gleda po ćoškovima, a suze ga oblevaju...
Samo polako... Kad dođete pred sami han, vi stanite. Neka niko ništa ne počinje dok ja ne zapovedim. I krenuše se... U Kruškinoj odaji goreo je žižak.
Ceo događaj izide mu pred oči; srce mu zaigra od žudnje za osvetom... Deva se pojavi iz česte. — Stanite! — povika on. Hajduci stadoše. — Vi tu očekujte, a Stanko nek pođe sa mnom.
— Bogami, dosta. Imaju i svoj šarampov; iskopali noćas... — A ima ih više od naših? — Ima... — Stanite! — reče on družini. Pa se prepe na jedan hrast, sa koga je video borbu...
Čiko!... On je ljubio sve... Srce mu se razigralo u grudima... Pa još i Jelica tu! — Stanite! — reče on i zbaci kapu s glave. Treba još nekog da pozdravim!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Kume, — veli kum Ninko — nije maleno tvoje imanje, a evo ću i ja dati još... Pop nestrpljivo mahnu rukom: — Stanite, ne razumjeste me! Nemam ja svojega imanja, ni daj bože! Sve je vaše i onoga hrama.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Već mu je ljubav na vrh jezika došla. Dođu do vrata; Ljuba zaustavi frajlu. — Al’, molim, stanite samo malo. Već ima sat jedan kako hoću nešto da vam reknem, pa opet nisam mogao, kanda mi neko jezik zavezao.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Stanite, stanite! On raste to je istina, ali na mržnji, na strahu, na bolesti za zaradom, na užasu od gladi, na korupciji on ras
— Stanite, stanite! On raste to je istina, ali na mržnji, na strahu, na bolesti za zaradom, na užasu od gladi, na korupciji on raste.
Teodosije - ŽITIJA
našega Isusa Hrista, Koji je sve iz nesuštastva u suštastvo i iz nebića u biće priveo, i vetrovi i more, utišavši se stanite!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Šamika je u paradnoj haljini, sa sabljom. Danas je za njega u životu svečan dan. Susrete se s bratom. — Stanite malo s fijakerom, gospodine Kiriću. Šamika stane. Brat, i ne pitajući, otvori vratanca i sedne do Šamike u fijaker.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad su se tako naigrali i napjevali, onda prvi i najstariji među njima rekne: — Stanite, dosta je bilo igranja i pjevanja, de da pripovijedamo štogod iz starina.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ona se nasmeši nekim bolnim osmehom, pa mu doviknu: — Stanite, kud bežite!... Zar sam vam još neprestano tako strašna i odvratna, te me večito izbegavate ?
«... Hej, stanite vi večni trudbenici, što ne znate ni za jedan čas odmora ; i vi sa namrštenim čelima, sa licima onakaženim stradanjima
i patnjom; i vi, jadnici, što izgubiste obraz i poštenje, udvarajući se silnima, i svi vi zabrinuti i namučeni hodite i stanite ovde uz ovu veliku i nepromenljivu istinu, pročitajte večnu reč na ovom okamenjenom licu i umirite srca svoja...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Iza njih se spušta providna zavesa putujućeg pozorišta Šòpalović.) SIMKA: Stanite, čekajte! Zamalo da zaboravim da vam kažem! Onog Dropca, batinaša, našli obešenog!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Da pođemo, odmah da pođemo, jer se ovde živeti ne može! — zašušta šapat, i masa pođe nekud, ne misleći kuda. — Stanite, braćo, kuda ćete? — opet će onaj prvi govornik. — Moramo ići, ali se tako ne može.
Nastade zabuna, kuknjava, graja, ovlada strah. Neki čak počeše bežati. — Stanite, kuda ste nagli, braćo! Zar se tako drži zadata reč?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Vozovi stalno listaju iste dosadne stranice: — Stanice... Stanice... Stanite, jednom, stanice! KAKO SPAVAJU TRAMVAJI Noć kad odmakne, Kad tek poneka sijalica ko zlatna kruška zasjaji, I
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Stan’te!“ viknu Otaš, tako snažno da čuše svi usprkos šumu vjetra i njihovoj naglosti. „Stanite, kud ste nagli tako! Hoćete da ispogibate ludo, bez ikakve vajde!“ Ustaviše se.
„Švab“, viknu njeki deran, a na to svi nagoše bježati. „Stanite — koji se s mjesta ne ustavi ubiću ga!“ viknu čovjek českim jezikom. Djeca se ustaviše od straha.
Sveti Sava - SABRANA DELA
I sve ovo razmotrivši, u Gospodu ukrepivši se, stanite krepko protiv lenosti, odbacivši svaku gordost i suvišak zla. U krotosti primite pravu reč koja može spasiti duše vaše.
Protiv zla stanite čvrsto, pomoć imajući Božiju veliku i nerazorivu, i toplim molitvama Preneporočne i Presvete Vladičice naše Gospođe
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Odmah se promoliše druge — bijaše lijepih — te vikahu jedna za drugom: — Kud tako, lipi mladiću? Stanite, lipi gospodine! Bakonja pogna kasom.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Pre nego što je stigao da ispravi svoju streljačku grešku, oficir pade i kriknu: — Pali u meso! — Ne, vojsko! Stanite, deco!
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Ide? Pa što ne govoriš, marvo jedna, nego brbljaš koješta. (Zbuni se.) Deco, deco, nemojte da mi smetate. Vi stanite iza mene. Bože moj, ko bi to rekao: otišao jutros od kuće kao običan čovek, a vraća se ministar?
Vi stanite iza mene. Bože moj, ko bi to rekao: otišao jutros od kuće kao običan čovek, a vraća se ministar? Ama stanite ovamo, nemojte mi smetati! XXIV PREĐAŠNjI, POPOVIĆ POPOVIĆ (pojavljuje se na vratima pod cilindrom).
Krakov, Stanislav - KRILA
— Šta je? Šta je? Niz selo su bežali vojnici bez ranaca i šlemova. — Bugari. Bugari... — Stoj... stanite... Odozgo niz padine brega se valjali zgusnuti redovi. Bili su mrki, svetlucavi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Dotrčaše i naši. Odjekuje tresak kundaka, razležu se neljudski glasovi, kao kad se zverovi kolju, jauci... — Stanite! — vikao sam, da bih prikupio ljude. — Ne na mene! — povika jedan četnik. Četnici se prikupiše oko mene.
Bio sam još uvek sagnut. — Koliko vas je? — pitao je šapatom. — Četvorica. — Vi stanite ovde. — Dragan me dohvati za ramena i privede blizu puškarnice.
Kad komandir ode, Dragan plesnu šaku o šaku i pogleda vojnike. — Hajde odaberite se sami ko će s kim, i tako stanite. — Onda se obrati jednome: — A ti idi da spremiš daščice. Vojnici se uzmuvaše.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Spira Omega (profesor grčkog jezika) lepo reče neki dan: (Branko govori malko kroz nos): „Stanite, zaboga, Kaleniću! ne razabiram akcente, kud brzate, nije to trojka, ne kasate sa dvanaest nogu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pred nas iskoči neka prilika. Reč mi zastade u grlu. U mestu, okretoh konja, gotov da poletim kao bez glave u noć. — Stanite, stanite! — čujem gde nepoznati govori. Okretoh se. — Gde ćete, pobogu, ljudi?...
Reč mi zastade u grlu. U mestu, okretoh konja, gotov da poletim kao bez glave u noć. — Stanite, stanite! — čujem gde nepoznati govori. Okretoh se. — Gde ćete, pobogu, ljudi?...