Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Brine za njih carica. Dva oficira, koje je Vitkovič bio doveo, kapetan Pavle Kneževič i lajtnant Staniša Kneževič, tražili su dozvolu da mogu podneti molbu, za odlazak, da dovedu porodice u Rosiju.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
To su: Stanko, Stojan, Staniša, Stanoje, Stanimir, Stanac, Stanislav, Stojanka itd.⁸¹ Druga bi, opet magijski, trebalo da učine da dete ostane živo:
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Progrize joj sisu u posanje, rajsko piće prosu u njedrima. Stižê đecu roditeljska kletva! Staniša je obraz ocrnio, pohulio na vjeru Hristovu, na junačko pleme Crnojevo; obukâ se u vjeru krvničku i bracke je krvi
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Za nas ovo beše poslednji potez, pa da osetimo sa istinskim strahopoštovanjem veličinu ovoga čudnoga starca. Staniša Bogićević i Todor Milenković iz Pećke Nahije, koji kesama po okolini daju novac na kamatu, kad dođu u Prištinu,
Jakšić, Đura - JELISAVETA
DRAMA U PET DELOVA LICA ĆURĐE CRNOJEVIĆ, knez Crne Gore VAVILA, vladika crnogorski STANIŠA CRNOJEVIĆ, brat knežev RADOŠ ORLOVIĆ, serdar ŠULOVIĆ, serdar MIĆIĆ, serdar ĐURAŠKO, kapetan VUKSAN, kapetan
Da za ništavost vešte maštine Vasceli narod listom izgine!... BOGDAN: Sad, šta će na to Staniša?... BOŠKO: Što li glavari? BOGDAN: Što l’ bedan narod, Ta tužna žrtva samovlaštine?
TREĆA POJAVA U dvoru kneževome. Jelisaveta, kapetan Đuraško, a zatim knez Đurđe i Staniša. JELISAVETA: Nema ga još — A iščekujem ga nestrpeljivo, On mi se čini da je jedini U zemlji ovoj kô pitomiji, —
JELISAVETA: Moj dever?... Staniša?... KAP. ĐURAŠKO: On! — A s njime, kanda, tajno šuruje Lisica stara, serdar Radoše.
ČETVRTA POJAVA Knez Đurđe, Staniša i Jelisaveta. KNEZ ĐURĐE; Slavujče! tico! Il’, ako voliš, božji anđelu! Evo ti vodim moju željicu, Mog milog brata
Došô je, željan svoje snahice, Po običaju crnogorskome — Deverskim darom da te daruje. STANIŠA: Pa, mila snajko, primi ovaj dar!
JELISAVETA: U Veneciji nema takovih. STANIŠA: Nema... S najlepše bule paše skadarskog, S Istoka sobom što je poveo Da mu života duge časove Na obalama šumne
Naše je to, naša svojina!... — A šta s Mehmedom, pašom skadarskim, Šta s njime učini?... STANIŠA: Otrovnu paru krvi azijske, U svionome krilu Selminom, S mirisnim đulsom svoga harema, U izdisanju meša poganik...
JELISAVETA: Meni? STANIŠA: Jest tebi! Da poznaš, snajko, svoga devera! (Pruža joj đerdan alemov i još druge neke skupocene darove; — pruža joj
Ah, slutila sam — I kazivala sam srcu nesrećnom Kakva ga ovde čeka budućnost; Al’ srce j’ srce, — pa se povodi... STANIŠA: Povodi? JELISAVETA: Još mala bejah, vrlo malena!
(Maša se da poljubi Stanišu u ruku.) STANIŠA: Ne, snaho, — ne treba! Od krvi mi je masna desnica, Opoganila bi usta laskava.
Od krvi mi je masna desnica, Opoganila bi usta laskava. JELISAVETA: Ničim te nisam htela vređati... STANIŠA: Ha! ha! ha! Uvreda li je reći istinu?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Hoćemo li dobiti pismeno naređenje? — prekide ćutanje kapetan Staniša, kao da se nada ne bi li se ovo strašno rešenje izmenilo. — Dobićete... Gospodo, naš narod veli: „Dogovor kuću gradi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A na onaj ravnoj Kosajnici, onđe bješe Kosajčić Ivane. A na Nišu, gradu bijelome, onđe bješe vojvoda Staniša. Na Timoku, zlatnome potoku, tu bijahu dvije vojevode: jedno Bjelić, drugo Zltnokosić.
Mirko vojvoda (sremski), Stevan vojvoda (na ravnoj Resavi), Todor vojvoda, Staniša vojvoda, Bijelić, Zlatnokosić, Stevan vojvoda (na Sjenici), Boško Bošnjanin, Obren-bego, Mijajlo vojvoda i Kratovac