Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ona ih gleda obojicu. Oba iz dobrih domova, oba dobri momci... nije znala na koju će stranu!... Pa, opet, Stankove crne oči osvojiše. Zagleda se cura u njih, a njihov sjaj pomuti joj pamet... Stade radije gledati Stanka nego Lazara...
A ona je bure baruta. U to bure Lazar je bacio varnicu, i barut je buknuo... Sad — ne zaustavi!... Grudi Stankove postadoše vulkan koji je bacao sve, a nije primao ništa.
Ivan zaveza. On je video pred sobom razljućena risa. Oči su Stankove munjom palile... Dan je sve više osvajao. Sunce je probijalo kroz gusto lišće i već se osećala toplina zraka njegovih.
On se rešio da ih izvida poštopoto. Baba Stoja samo građaše meleme, a Petra, Jelica i čeljad iz kuće Stankove lebdela je oko ranjenika... Međutim, u Mačvi beše mirno.