Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Kod prostora se ta mreža u Stankovićevim tekstovima neobično dobro vidi. I vidi se kako likovi reaguju na prostor po kome se kreću, kako ga doživljavaju,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Sem toga, kako se radnja romana razvija, tako se u nju i kuća povremeno utkiva, i utiče na njen tok. I u nekim drugim Stankovićevim delima nalazimo pažljivo izrađene opise kuće. Oni imaju dosta zajedničkih crta.
i potiskivanje tela, i zadovoljstvo u zatvorenom prostoru i opuštanje tela, pojava je koja se može pratiti u mnogim Stankovićevim delima. Ona ne bi bila moguća kada se u tim delima ne bi pridavao značaj prikrivenoj vezi između tela i prostora.
I što je još važnije, istovrsnim se pridevima, po pravilu, i u drugim Stankovićevim delima opisuje prostor kad se u njemu lik lagodno oseća, smiruje.
Uklonjeno je i mesto koje smo naveli. No ono, čim ga počnemo upoređivati sa paralelnim mestima u Stankovićevim pripovetkama, tako reći dopunski nagoveštava da bi se hronotop sreće i u Nečistoj krvi mogao naći tamo gde se obično
Ovakvo, čisto analitički izdvojeno jezgro, svakako pomaže da se prostorno oponiranje lakše prepozna u raznim Stankovićevim delima i na raznim mestima u istome delu.
krvi je, svejedno, prevagu odnelo ono što je i inače specifično za ponašanje i sudbinu likova u svim značajnijim Stankovićevim delima: oni zavise od guste mreže propisa, strogih zabrana koje podrazumeva jedan vid stare, varoške kulture čiji nam
spolja, polazeći od društvenih promena i idući ka porodici, dakle sa onoga sociološkog stanovišta koje je mnogim Stankovićevim tumačima priraslo za srce, nego iznutra, iz porodice, odnosno onako kako se promene osećaju u ponašanju likova, u
I ima u Stankovićevim tekstovima nešto od one najranije ljubavi koja je zapravo čista nežnost, i koja greje dečju dušu kao što to nijedna
Zato, naravno, što se oni služe kulturnim konvencijama (pogodbama) koje su čvrsto u običaju ukorenjene. Štaviše, u Stankovićevim tekstovima nalazimo jednu zanimlivu vrstu udvostručene konvencije, koju možemo nazvati „konvencija konvencije”, kao
No i pored toga, on se dosta lako može prepoznati u Stankovićevim čestim i uglavnom tipiziranim opisima kuće i dvorišta. Zanimljivo je da se u njima ne propušta da istakne kako se
kumulisane čulne i emocionalne energije Ali, i bez veće analize, jedna se stvar lako zapaža: da se u sižeima Stankovićevim najveći broj sociokulturnih zapreka vezuje za ženidbu, odnosno udaju.
Dva „ja”, kao dve hipostaze istog lika, mogu se razdvojiti na više načina. U Stankovićevim pripovetkama nalazimo valjda najjednostavnije načine razdvajanja: pomoću razlike u vremenu i/ili prostoru.