Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Da li nam se, drugim rečima, dešavalo nešto slično kao jednom našem uvaženom filologu koji je, čim se u pripoveci Stankovićevoj suočio s oblikom pomalo već zaboravljenog starosrpskog crkvenog čelobitija, proglasio to za islamski uticaj.
O tome nam je ostavio svedočanstvo čak i pesnik Jovan Dučić, koji nije štedeo pohvale Stankovićevoj umetnosti, ali je zato više o Nastasijevićevom jeziku nego Stankovićevom i o kulturi iz koje obojica dolaze, izrekao
U studiji o Stankovićevoj Nečistoj krvi pokušao sam prvi put nešto što je bilo dosta rizično. Ali izgleda da je malo ko to primetio.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
2 Čini se da je u Stankovićevoj prvoj zamisli da napiše nešto dužu pripovetku pod naslovom Nečista krv bila sadržana teza - u književnoj prozi krajem
Nevolja, međutim, nije u tome što se problem spontano nazirao, nego što se Stankovićevoj sintaksi, i jeziku uopšte, prilazilo - sve od ranih a uglednih kritičara kao što su J. Skerlić i B.
Potpun sud o Stankovićevoj sintaksi može se doneti tek kada se dovoljno iscrpno opišu barem ove grupe češćih odstupanja. Zasad se, uz mimogredno
pre toga kod Sofke „očev glasnik”). Eto zbog ovakvih su doživljajnih prelamanja prozodijski činioci u Stankovićevoj rečenici izuzetno mobilni, a čini se i da su od presudnijeg značaja nego kod bilo kog drugog srpskog romanopisca pre
Što je „gore” bilo razdvojeno i zabranjeno, „dole” nije. Nema u Stankovićevoj varoši ni jačih ograničenja na strožih zabrana od onih što se stavljaju na erotske nagone i prohteve u porodičnome
On je valjda jedini junak koji je prešao celu hijerarhijsku lestvicu u Stankovićevoj književnoj varoši, od vrha na početku pripovetke spustio se do dna na njenome kraju: od neprikosnovenog golemaša, pred