Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1908; Pismo sa Alpa, 1906; Pismo s Jonskoga mora, 1911) i književnim impresijama (o Vojislavu Iliću, 1902; o Borisavu Stankoviću, 1907; o Miloradu J. Mitroviću, 1911; o Petru Kočiću, 1912; [o Isidori Sekulić, 1914]).
studije o celokupnom radu važnijih novijih pisaca srpskih; u tom pogledu su mu naročito uspele studije o Borisavu Stankoviću i Ivu Ćipiku.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
On je jednom prilikom, u ogledu o Borisavu Stankoviću, kazao da je najveći pisac „naročito onaj koji piše najboljom sintaksom“, a zatim dodaje: „Sintaksa, to je geometrija
Gotovo svi prigovori Stankoviću odnosili su se na veštinu pripovedanja. Nju će, kod nas, tek Ivo Andrić dovesti do savršenstva.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Očigledno je da je Borisavu Stankoviću bio neophodan pripovedač čije bi oko - nasuprot svim zabranama, strogim konvencijama koje ljubopitljivi pogled
Susedstvo erotskog sa grobljanskim Stankoviću, u osnovi, nije strano, a moglo bi se objašnjavati i kao preobličena stara, u folkloru poetski stilizovana veza između
zato što otkriva nedoumice koje je pisac u razmaku od deset godina rešavao nastojeći valjano da komponuje roman - a Stankoviću se to nije lako davalo - već je zanimljivo i zato što je ugrađeno u konačni tekst romana.
Po analogiji, dakle, i u prozi. Tako je veoma indikativno što se primedbe upućivane Borisavu Stankoviću približno u isto vreme kad piše Bogdan Popović, i to sve zajedno uzete, lako mogu podvesti pod Popovićeve
Sličnim, ponekad i istim rečima, zaista se pisalo o Stankoviću više no jedanput. Bogdan Popović, doduše, nigde izričito ne vrednuje, ali vrednovanje izbija iz svake njegove reči; u
Ovo Je moj seraj. Ovo je ta, efendi-Mitina kuća' ”. 104 Koliko je Stankoviću stalo da što jače udari glasom na kuću, i svakako time podrži Sofkino učitavanje, vidi se, prvo, po tome što efendi
je, međutim, da su kritičari o kulturi iz koje nam Sofka dolazi, zatim o samoj Sofki i ostalim likovima, pa najzad i o Stankoviću lično, često govorili čak možda pre radi pohvale nego radi pokude kao o nečem „sirovom”, „surovom ”, „divljem”,
Tada postupa neočekivano, pa i nerazumno; pogibeljno po sebe koliko i po bliske ljude. Borisavu Stankoviću ne polazi uvek za rukom da takve lomove psihološki dovoljno motiviše.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
” Nema sumnje: utire se, ovde, put Korneliju Stankoviću.) Da li se pesma odista i pevala, međutim, ne znam; ipak, štampana je u Zabavnoj pesmarici Jer. O.