Jakšić, Đura - PROZA
lice mu se zažarilo, a u očima mu se rasplamtaše želje i strasti, pa, i nehotično, duboko uzdahnuvši, izusti: „Stano!... Aa!...“ Po toj samoj reči, po samome zvuku, video sam da je poznaje — i to da je dobro poznaje.
Matavulj, Simo - USKOK
Stevo uzdahnu duboko i nastavi: — Tu nam pogibe i vojvoda Stano Uskoković, a inače ne izgubismo mnogo ljudi, a njihovijeh pogibe oko tri stotine i pedeset.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Htedoh duže da ostanem ali poče pucati suvo i trulo granje pod mojim nogama. — Stano! — Viknuh. Ti se trže i oslušnu. — Zove me neko? — upita se ti i brzo rukom dohvati košulju na grudima.
— Evo me — šanu plašljivo i vrelo. — Ti, ti, ti?.. — Pa se zagrcnu, pade i briznu u plač. — Stano?! — trgoh se uplašen. — Oh, oh! — grcaše ti, plakaše i vijući se ljubljaše mi ruku kvaseći je suzama. Srce mi se steže.
Stresoh se. Mati iziđe za tobom da zatvori kuhinjska vrata. — Stano? — Ti? — viknu tako silno i uplašeno, da se prepadoh. Dok sam živ taj uzvik slušaću.
U tom se jedna žena diže i pođe vratima pogureno. — Što ne sediš, Stano? — upitaše te. — Da nacrnem kuću i vidim dete da ne plače — odgovori ti zatvarajući vrata.
Bilo ti je hladno, ali si ti jednako dete utopljavala, prigrljivala, a ono sisaše komad crna hleba. — Zima, Stano — rekoh tek što da kažem. Ti se još više zgrči.
Kaluđer se kune, moli je: Nesam, Stano, živa bila! Ako sam zel srma-kolan, Kato kolan da se vijem, Oko tvoja snaga!...
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: Istinu li govoriš? LjUBA: Boga mi, majka! STANIJA: Ej Beograde, kako li pocrni! (Zapeva.) Kuku, Stano, kukavica, kuku, Stano, nesrećnica što si, Stano, dočekala; te da pokor, Stano, gledaš! (Međutim je opet sela.
LjUBA: Boga mi, majka! STANIJA: Ej Beograde, kako li pocrni! (Zapeva.) Kuku, Stano, kukavica, kuku, Stano, nesrećnica što si, Stano, dočekala; te da pokor, Stano, gledaš! (Međutim je opet sela.) LjUBA: Nemoj, majka, nemoj!
STANIJA: Ej Beograde, kako li pocrni! (Zapeva.) Kuku, Stano, kukavica, kuku, Stano, nesrećnica što si, Stano, dočekala; te da pokor, Stano, gledaš! (Međutim je opet sela.) LjUBA: Nemoj, majka, nemoj!
(Zapeva.) Kuku, Stano, kukavica, kuku, Stano, nesrećnica što si, Stano, dočekala; te da pokor, Stano, gledaš! (Međutim je opet sela.) LjUBA: Nemoj, majka, nemoj!
VELIMIR: Tamo se mrtvaci ne nose u crkvu. STANIJA: Tako i Turci čine, i vi niste bolji. Kuku, Stano, ako umrem u pogano mesto! LjUBA: Ne boj se, majka, ovde nije tako. STANIJA: I ovce, i ovde; ako nije bilo, biće.
“ ka vaše. LjUBA: Nama su opet vaše ružne. STANIJA: Što? Ružne? Što je tvoja majka pevala, to je ružno? Ej, lele Stano! LjUBA: Kaži mi, majka, zašto ste i vi pevale ljubovne pesme? STANIJA: Ti to ne znaš ništa.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Baš je to bolje... Ih, što neće... Pa posle odmah džemadan, jelek, dizluke, sve zlatom iskićeno... pa: pomoz' Bog, Stano!... a, šta veliš... koji je bolji: ja ili onaj džgebavi Ljubiša?...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
dece, i starih žena, što počeše, kao na svakoj proševini, da pune kuću čestitajući: — Srećno, srećno, tetka-Stano!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Umereno živeći, nisam nikada uzroka imao bolovati. Nepre|stano u prijatnom upražnjeniju ili drugima lekcije predavajući ili svoje učeći, samo u nedelje i na praznike učinili bi mi se
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
NjENOM IMPERATORSKOM VISOČANSTVU KNEGINjI STANI kad je darovala milion rubalja Crnogorcima glađu paćenim Oj, kneginjo Stano, celog Srpstva diko, Oj, kneginjo Stano, crnogorska hrano, Ti anđelski stvore, vrli dobrotvore, Ti ga umeš dati —
STANI kad je darovala milion rubalja Crnogorcima glađu paćenim Oj, kneginjo Stano, celog Srpstva diko, Oj, kneginjo Stano, crnogorska hrano, Ti anđelski stvore, vrli dobrotvore, Ti ga umeš dati — poklon obilati!
Nastasijević, Momčilo - PESME
A nebo plavo, i senke šaraju put. 2 I pogrebli ga valjano: Krstaču poboli, pa ime, Subotić Stano, čitko po njoj — majka da ga nađe, ili ljuba, ili ko ga voli. 3 Zàpeva mu truba. u kovčegu opružen on, i žut.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Dolazi k njima ovamo. Odmah počne babi da se tuži. — Ništa, tetka-Stano! Ništa od ovoga moga! Hajduk. Ništa neće od njega da bude! — jednako brišući, prskajući, počinje opet da besni.
— I, čisto moleći: — Hajdemo, Mladene! Hajde, baba-Stano! — pozivao bi ih i ulazili unutra, a Jovanki migom zapovedao da ide i donese posluženje.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Senke ljudi, slugu, sve više promiču noseći džakove. Ulazi seljak sa kotličetom. SELjAK (Stani, pokazujući kotliče): Stano, sal još jedno kotliče vino da ni daš! STANA (i ne gleda ga.) SELjAK (navaljujući): Sal još jedno.
I kad znaš, onda? TAŠANA (prekida je, s dosadom): Znam to, Stano, znam. Dobro, hajde donesi mi odelo. STANA (izlazi i donosi odelo).
STANA (oblačeći je, nameštajući je, diveći joj se): E, lepa si mi, snaške! TAŠANA (neugodno): Ćuti, Stano! STANA (ne slušajući produžava da je namešta, udešava uživajući): Lepa, lepa si mi, snaške!
ga dočekujem, nameštam mu postelju, izuvam, a on odjednom počne kao da pita mene, kao da mu ja dam savet: »Lepa li je, Stano?« — »Lepa je, gazdo!« ,odgovaram ja. — »Da je uzmem, Stano?« — »Uzmi je, gazda!« — velim. »Mnogo je lepa!
« — »Lepa je, gazdo!« ,odgovaram ja. — »Da je uzmem, Stano?« — »Uzmi je, gazda!« — velim. »Mnogo je lepa!« sam sebi odgovara.
(Odmičući se od Tašane, gledajući je): I sada evo, zaista lepa, lepa si mi, snaške! TAŠANA Ostavi to, Stano! Nego hajde što pre sa tim oblačenjem. STANA (nastavi oblačenje, ispravlja, namešta joj bore na šalvarama, anteriji).
TAŠANA Dobro, dedo... Ulazi Stana noseći posluženje od kafe i dve male čašice rakije. HADžI RISTA (Stani): A, Stano, ljut sam na tebe! STANA (iznenađeno): Zašto, dedo? HADžI RISTA Tako, ljut sam.
A sada i ja idem. (Spazi posluženje): A, ja! Daj, Stano! STANA (mu prinosi). HADžI RISTA (stojeći ispija kafu i uzima čašicu rakije i spram svetlosti, na zraku, gleda je.
Nije ništa zaboravljeno. Evo i sveće, i tamjan, i kadionica. TAŠANA (pošto pregleda): Dobro, dobro. (Stani): Stano, jesi spremila dečje cveće? STANA (pokazujući glavom na dečju sobu): Jesam, jesam. Njihovo je cveće tamo kod njih.
TAŠANA (uplašena mrakom, samoćom, hvata se za čelo, viče): Sveće, Stano! (Pauza.) Stano! Stano! Ulazi Kata. TAŠANA (besno materi): Gde si, mori, mati? KATA (začuđeno): Pa tu sam, sinko!
TAŠANA (uplašena mrakom, samoćom, hvata se za čelo, viče): Sveće, Stano! (Pauza.) Stano! Stano! Ulazi Kata. TAŠANA (besno materi): Gde si, mori, mati? KATA (začuđeno): Pa tu sam, sinko!
TAŠANA (uplašena mrakom, samoćom, hvata se za čelo, viče): Sveće, Stano! (Pauza.) Stano! Stano! Ulazi Kata. TAŠANA (besno materi): Gde si, mori, mati? KATA (začuđeno): Pa tu sam, sinko!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
VASKA (ide ka suprotnim vratima vičući): Stano, hodi i ti ovamo. Hodi da igramo i da pevamo. OSTALE DEVOJKE (odlazeći igraju i pevaju): Šano dušo, Šano, otvori mi
(Odlazi bežeći.) Ulazi Stana. VASKA (prilazi Stani i hoće da je povede): Hajde i ti, Stano, sa nama da pevaš i da igraš. Niko nas neće moći gledati. Sami, kod nas i u našoj bašti igraćemo.
STANA (otimajući se): Neću, Vaska, neću! (Plačno): Sami smo kod kuće. Otac ljut, prek... VASKA (prekorno): Hajde, Stano! Što si takva? STANA (odlučno): Neću, ne! Iz bašte se čuje pesma i igra. STANA (slušajući im pesmu, briše suze).