Jakšić, Đura - PROZA
Hteo je krasti. Siromah! Možda je i gladan bio?... Odmah do njega ležaše jedna stara baka. Bože moj! Bože moj! Dva sina imađaše, pa dok ih je mogla svojom starom snagom poslužiti, davaše joj hleba, a
„Pobratime“, veli „imam s tobom nešto da razgovaram; imam nešto da ti poverim, a nisam rad da ti i stara majka o našem govoru što čukne, nego da idemo nekuda u kraj“.
Kad je zora svitala, mi smo već bili kod Živkove kuće... Njegova stara mati, bog da joj dušu prosti, lepo nas je primila i dočekala; a kad joj je Živko rekao da joj je doveo i snahu, ona
Obradović, Dositej - BASNE
Ovan i jelen 123 101 Zecovi i lisice 124 102 Kosu kavezu 125 103 Lovac i drevosečac 127 104 Ribari 128 105 Stara lisica i kurjak 130 106 Komarac i vo 132 107 Miševi i praporci 134 108 Ris i lisica 136 109 Hrast i trske 138 110
Čvrčak i slavuj 184 133 Finiks i golubovi 186 134 Guska vozgorđena 188 135 Svinja i hrast 189 136 Konj i zolje 191 137 Stara klisura i vrapci 193 138 Lisica i poda 195 139 Orlić i sova 197 140 Bik i jelen 199 141 Magarac i Ezop 200 142 Bakarna
Naravoučenije „Ne drži se s kim se nisi kadar počupati”, veli jedna stara poslovica. Na koga se najviše ljudi tuže nego na komšije i na prijatelje! Danas se ljube i druže, a sutra se psuju i ruže.
Eto kako su postala sva prividjenija i strašilišta, letući zmajevi, vile i aždaje. jednu noć na mesečini, naša stara sluškinja Ugrinka uplaši se od svoje seni; jao njoj kukavici, vikne, pak beži koliko igda noge mogu.
biti niti u beznačalstvu i pustom samovoljstvu, niti pak pod vladjeteljem lenivim, koji za svoje podane niti mari nit se stara, niti, na konac, pod mučiteljem koji ih samo proždire. Hoće se, dakle, car!
'Ajde da skočimo unutra.” — „Možemo lasno skočiši dole”, — odgovori stara — „ali ako se i ova voda osuši, hoćemo li moći napolje iskočiši?
Ova dakle radost mora biti večna, kako je i sam bog večan, u kome ona svoj izvor i početak ima. 105 Stara lisica i kurjak Stara lisica sretne kurjaka.
105 Stara lisica i kurjak Stara lisica sretne kurjaka. Ovi se zaleti na nju, a ona ga počne moliti da ne dipa u nju bednu, staru, koja nejma ništa nego
Ovo nam lepo kaže naša stara poslovica: „Niti budi ovca među kurjaci, niti kurjak među ovcama.” Kako celo opštestvo, tako i svak ponasamo, kad se s
i različna, niti je moguće svima pravila propisati, no ovo je poglavito i vseopšte pravilo: da se svako opštestvo stara iskusne i dobrodjeteljne poglavare imati, s kojima u potrebi da se sovjetuje i da ih sluša; a svak ponasamo nek se ne
Kad čovek ne vidi, lasno će u jamu pasti ili o što glavom lupiti, a kad vidi, onda neće. U stara vremena sreću su počitovali za boginju, kojoj su se klanjali i žertve prinosili. No što velim: u stara vremena.
U stara vremena sreću su počitovali za boginju, kojoj su se klanjali i žertve prinosili. No što velim: u stara vremena. I do danas među hristjani nahode se koji i sami ne znadu šta o njojzi misle.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ko je taj što me goni i vodi kroz vatru bitke i oganj gripa da jedem, spavam, trunem u vodi, a krov mi samo stara lipa?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
I zapovedimo starešinama (kućevnim), da svako mora dovesti na ispovest a starešina mora najposle ostati. Ona dva stara (sveštenika) ispovedaju stare ljude, a nas trojica mlada učimo decu kako se valja krstiti, Bogu se moliti, i oca i majku
Oni dadoše Hadži-Zmijinjaka, i jošte jednog stara Šapčanina, i ja dadem dva momka da i̓ otprate do turskoga logora, a pišem stricu Jakovu i to ̓itro da dođe, i to
, bolje MAGISTRAT, MAĆISTRAT, sud u Karađorđevoj Srbiji MAL, tur., imanje, blago, stoka MALIĆANA, tur., stara pronija, tj. carska zemlja data nekome na doživotno uživanje MASIP, tur., mesto službe MEZUL, tur.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— upade mu u reč Sima. — Evo u život, ako su moja nazimad i dva struka oborila. To mu je sve stara potra. — Ama vidimo mi to, Simo, brate, ali šta ćeš mu kad je taki!...
— Ne može ti ono, brate, dok ne zakine tuđe muke — crklo bi! — dodade Ilija. — Eno, sve stara potra — gotovo istrunuli oni strukovi... Poznaje se, brate, što je skoro potrveno.
— Izvinjuje se David doslužujući im. Kapetan diže čašu i kucnu njom čašu pred pop-Perom. — Dede, pope, bekrijo stara!... Znam ja tebe — ti punu okanicu na glavi... A tri dana držaste ono bdenije, a? Nego neka, dede još po jednu!
Pa i stara baba Višnja, ima joj preko devedeset, počeli joj već rasti i treći zubi, rodila se u beloj košuljici i vidovita je; i
— Mora lovac najposle nagrabusiti — veli tetka Sinđa, stara Hercegovka, koja takođe beše došla kod Anđe da ište malo trave od izedi.
Podne beše uveliko prevalilo. Pred kućom Mirjanića u Ovčini sedi, u hladu na nekoj po njavici, stara, prestara baka. Već sastavilo bradu i kolena, izgleda, kao neka avetinja. Treći zubi davno joj nikli.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Tuga je omotala ovu kuću kao magla jesenja... Po večeri sve ode na legalo, samo ova dva stara groba ostaše na ognjištu. Njima se nije išlo. San više ne beše prijatelj starim trepavicama njihovim... Dugo su ćutali...
Ne smeš čeljadeta u kući zadržati. Razlomi mi se ona stara mati dvoreći ih. Pa još pas pita gde mi je žena?... Pre deset dana jedan gola ubi dete u Klenju — pa nikom ništa!...
— upita Stanko. — Rekosmo! — odgovoriše ovi. — Onda, Krstivoje, brate, neka ti je u amanet naša stara majka i ova nejač!... Ja u kući ostati ne mogu! Naoblačilo se nebo nad jadnom Srbijom.
” I ta misao posta vrhunac njegovih žela. Sve drugo beše odbacio. Ne pade mu na um ni kuća, ni stara mati, ni Jelica!... To pa — to... I to mu diže dušu u nebo... I kao da ga opi, zanese se...
barut i olovo džumbus — zabava, igra; nered šarampov — utvrđen opkop, šanac šat — valjda, možda, ako šešana — stara vrsta puške šindra — drvne daščice za pokrivanje zgrada
Dučić, Jovan - PESME
leže seljaci, Do suseda sused, drugar do drugara; A dok se u svodu brišu zadnji zraci, Pobožno kapela stoji kraj njih stara. I dole u selu zadnji ognji zgasli — Noć, i tu se spava...
Tako novu želju prati suza stara; Tako nova ljubav u časima holim Neosetno rane starinske otvara — Pa me strah da želim, i užas da volim.
IZMIRENjE I kada te život bolno razočara, I kada prestanu i želje, i snovi: Ono što nam vrati jedna suza stara, Vredi jedan život neznani i novi.
I sve pokri tuga i tišina grobna... DUBROVAČKI EPITAF Ova stara kuća sa grbom starinskim, S balkonom na Stradun, gde mirišu sade Godine i trulež hodnicima niskim, Beše nekad kuća
U svom gnezdu od konoplje i suhog granja ležao je na jajima stari dvestagodišnji gavran i spavao zimskim snom. Njegova stara krv zagrevala je jaja pod njim, u kojima su se polako začinjala tri crna života.
A kada je umrla, nečujno i spokojno, kao što su poumirale njezine krizanteme, dugo su sa katedrale pevala stara zvona. Glasovi tih zvona bili su mirni i svečani kao glasovi davno pomrlih sveštenika.
sviću po praznim selima, Krvavo izgreva sunce u divljim hajkama, A još ti predačkih koplja ima po ždrelima, O sveta stara reko slavna u bajkama.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Tada ga Bog šalje, te da mu „sa dna mora“ donosi i razbija kamen, i unutra su dva živa crva. — „A ko se za njih stara?“ pita Bog. — „Ti, Gospode!“ odgovara aranđeo. — Tu se cakle oči moje matere.
advokat, dignutim, zvonkim glasom i ispruženim kažiprstom ponavlja težinu, „moral“ pripovetke: „Čuješ“, kaže „ko se stara za ova dva crva?“, a aranđeo se uzvrdao, pocrveneo, gleda preda se: „Ti Gospode! Ko, nego ti?
A ko se stara za ona dva crva!” O Božiću, 1886. PRVI PUT S OCEM NA JUTRENjE „Bilo mi je, veli, onda tek devet godina.
Kad je sve dobro! Stara žena briznu u plač: — Daleko smo od dobra, moj sinko! Ostadosmo bez kuće i kućišta. Kapetana kao da neka ledena ruka
U njoj uvijek udara na prašinu i ljudski znoj. Prozori su bili hartijom podlijepljeni. Na zidu je visila jedna stara drvena ikona svetoga Save. Bila je sasvim počađila i isprepucala, da se jedva razaznavao svetac.
A bogati, oče, ne primi za zlo, gdje si ti škole učio? — Ja sam se — veli pop — učio u moga oca koji je popovao u stara vremena, pa kad ga ubiše Turci, ja ostah siroče i pobjegoh u ovo selo, gdje me poslije vlast zapopi.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Za to vreme mnogo se štošta promenilo, samo je vrednost njihova supružanska ostala ona ista, ona stara. Kao vino iz podruma pop-Spirina, ili rakija iz podruma pop-Ćirina, što starija sve bolja, — tako i pažnja i ljubav
A inače, on se i ne misli ovde na selu zarobiti i okovati, nego čeka samo to da mu umre neka stara bogata strina, pa kad je nasledi, on će odmah u varoš, a tamo će imati na svaki prst po deset.
Ali ove nedelje svi su išli u jednoj celji: babe da čuju, a devojke da vide novog učitelja. Samo stara grkinja Sosa, ona se nije krenula u crkvu ni da čuje ni da vidi novog učitelja, nego da čuje svoje unuče Savicu, koji je
Već dve su nedelje kako ga baba preslišava, onako stara, ceo apostol napamet! To je želela i molila boga da doživi, pa onda ne mari da sklopi oči.
To je stara njena navika od toliko godina, i sada, gle, mora da je se odvikne otkako je Melanija počela da se šeta ispred kuće!
Ali to je još bila velika tajna. Za nju je malo njih znalo; njih dvoje mladih, jedna stara tetka, i Onaj što sve radnje ljudske zna.
Njemu milo što zna da to sigurno ne peva gospoja Sida popadija, a njoj opet tako isto što je sigurna da stara tetka Makra ne udara u tamburu.
— zašišti odande baba-Makra. — A šta radite to, slatka tetka-Makro? Di ste za toliko? — Eto, obilazim, ovako stara, sirće, sinko.
GLAVA PETNAESTA Iz koje će čitaoci videti da je i u ovoj prilici potvrđena ona stara poslovica koja veli: »Gde ima vatre, mora i dima biti«; dakle, da tu ipak ima nekog đavola gde se toliko mnogo
po žitkom jesenjem blatu; vidiš i glupe pokisle kokoške i još gluplje i mizerne ćurke (koje ti izgledaju kao kakva stara koketa sutradan posle burnoga bala), kako su se skupile i ćute, ćućore pokatkad ili pućnu od vremena na vreme.
Imam da ti javim jednu vest koju smo dobili dok ste vi bili na putu. Naš Šaca dobio onaj tal. Umrla mu jedna stara strina iz Itebeja, i Šaca tako erbov’o jedno lepo nasljedije, pa se poziva preko naše Varoške kuće da ide da ga uzme,
Tetka Makra je htela, kao stara žena, kraćim putem, između bašta kroz déru, — koja je u Bačkoj i Banatu odvajkada bila znak velikog prijateljstva i
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Bila sluškinja, pa se propila i počela da prosi. Nova je bila, tek od skora došla na groblje. Ma da je bila već stara, usahla, ipak je bila nekako meka i sa još dobrim prsima i licem. Ona poče oko Taje obletati, a i Taja oko nje.
Onda se zna da će tada stara hadžika izići. I onako, stara, stenjući, silazeći niz kuće, početi da ga umiruje. — O, majčice moja.
Onda se zna da će tada stara hadžika izići. I onako, stara, stenjući, silazeći niz kuće, početi da ga umiruje. — O, majčice moja. Zar mi te opet ti nakolnici uplašili.
pošto je naša kuća bila prva od ulice a onako visoka, okrečena odudarala od gustog mraka i kiše, to ga doneli k nama. Stara majka se odmah diže. Nas, decu, pa n oca, preseli u drugu sobu a ona ode u gostinsku da je osvetli.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ovako prođoše Ljubi dve tri godine dana; ali prolazi i kredit i imanje. Sad si ga pretstavite kao mlada ili stara mladića od dvadeset i devet godina, jer kao takav sprema se za ženidbu. Dvadeset i devet godina!
No, mani se sad toga, pa da idemo ovamo gdegod bliže. — Kuda? — Znam dva mesta. Jedna u C., a druga u Š. U C. jedna stara udovica, gospođa Kalajićka, ima jedinicu kćer Varvaru, tako oko triest godina, premda ima spletkaša koji kažu da je i
Rogozićka nije primetila da je pita izmenjena. I onako je nije sama pravila, već stara Jula učiteljka. Mica nije ni kadra baklavu načiniti. Drukčije je kod Alke. Ona sama upravlja, a dve joj pomažu kad pravi.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Onda zaviruje u onaj zavoj i pita: — Parče granate, šrapnel, šta li je? — Dum, dum! — Nu, majka mu stara, pa to je po Ženevskoj Konvenciji zabranjeno — Pa evo kako, objašnjava Hristić, retko oni to, samo kad su u škripcu,
— Dođe prvo grob nekoga prote, pa onda moga sina ovako, — kaže ona jecavim glasom. — Pa zašto ga ne ostavite tu, stara? Šta će bolje nego da leži u crkvi? — E nije tako, Dušo. Majka sam. Majčinom je srcu lakše ovako.
Pođe on tako zorom iz Brusnice i cela stara čaršija zna da će se on zorom krenuti za Beograd, te on u veče, u oči polaska, mora da daje pôdnju.
I sad, u sred tog užasnog saznanja, eno ih stoje ona jadna, stara porušena i oljuštena drveta i u dubokoj, teškoj i umornoj rezignaciji gledaju se nemo, dok mlada gora raste nepravilno
Hteo bih još ja od one stare vere i hteo bih uvek da se nađem u ovom crnom mraku pred crvenom olujom. Jer je ona stara, mahnita vera svu moju krvavu dedovinu pretvorila u jedan veliki grob u kome mirno leži ona bujna, ona divna sadržina
O jadan li sam, sav opet u teškim lancima Tradicije! O tu li si opet stara moja plemenita i dobra dojiljo Tradicijo?! Moga znanja? Moga jadnoga znanja.
Afrika
koji nas vodi, boj, nudi nam svoju gospodaricu koja je „skoro belica, grudi uzdignutih, kratke kose i nimalo stara: svega petnaest godina.“ Ona je ljubav glavnog kuvara Madone a po krvi je iz plemena Pel, pastirka.
Za nju se vidi da je očigledno ogromno stara. Druga ima plastične tatuaže, iskežena je, svršava se u povijene rogove. Posle vrlo dugog nagovaranja pristaju da mi ih
te stvari načinjene za putnike, koje izgledaju tako komplikovane, upotrebljive su i neophodne čim se o njima ne mora da stara sam putnik već njegova posluga, i čim ničeg drugog baš nema na raspoloženju.
Male igračice, sveštenice i kurtizane, kupaju se najpre u kolibama uz čitav niz ceremonija. Igru dede počinje stara fetišerka, dugačka, tanka, visećih grudi.
kolibici iza staričine, obešene nalazim luk i toboce pune otrovnih strela; u drugoj jednoj četiri drvena fetiša sasvim stara, prašnjava, i najzad jednu mlađu ženu koja pristaje da mi sve to ona, umesto pravih domaćina, proda. pokojnice.
Čas je sasvim na jednom, čas na drugom kraju; čas visoko nad zemljom, čas polegla po njoj. Njena drugarica Jo, ne manje stara i sparušena, nosi na glavi nešto što liči na kalpak, i njena je uloga u igri da odgovori na svaki pokret prve igračice.
Idemo da vidimo bele. N. treba da nabavi novu obuću, pošto se stara sasvim raspala. Beli su neverovatno ljubazni, gostoprimljivi, i pošto su me naterali da primim njihovu večeru, idem
U stvari pred selom se nalaze dva džinovska fromažea stara, svakako, nekoliko vekova. Selo je skoro identično onom koje smo videli dan ranije, a koje se zove Kumi.
Ako se oganj ugasi doći će kraj svata, i crnci su zato bežeći odatle ostavili jednu bednu porodicu koja se nasledno stara o plamenu. Gundjuru je mesto fatalnosti. Njegovo se ime više ne sme izgovoriti.
Samo jedna stara harmonika i jedna duga bučna zvečka prate igranje. Muzikanti su dva podoficira sa Martinika, neumorni i strasni u svome
četvrt sata za koje vreme odlazim do poslednje vodenice i fotografišem kamilu koja čeka da bude natovarena žitom. Stara mavarska kapija na ulasku u Rabat. Moderan Rabat je istoga tipa kao i Kaza.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA: Pi, pi, pi, pi, kako mi daje vatra u moju srcu! JUCA: Ja se čudim zašto ga i držite tako stara i gluva? JANjA: Hondrokefalo! Oćiš mlado katana, da platim pet stotina forinta? More, pamet, more, ja!...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U taj deo Komande ulazilo se iz malog, zazidanog, dvorišta, iza crkve, gde je još stajala jedna stara baterija, koja se nije upotrebljavala.
On se trudio da bude ljubazan prema njoj, kao što se maze sirote rođake, a ta stara devojka, koja je bila nevina, pokaza sve crte jedne stidljive, ali vrlo strasne, mlade žene.
Trifun je pušio skoro bez prestanka. Na njemu više ništa nije bilo raskošno, ni osmeh, ni usta, ni zubi, pa ni stara slavonska, oficirska, dolama. A imao je – kad je imao – neki ofucani, stari, trikorn na glavi.
Gut! Jawohl? A otac? Vater? Šta, Vater? Deda Teodor mi je pričao da smo imali staru čitulju, koja je bila stara nekoliko stotina godina, a u njoj behu imena predaka naših.
Molila ga je, onako maloga: Nemoj kod moje kuće iskati da sisaš, jer će nas moja Goša umlatiti bijući! Ona je stara i zla, nije dobra i mirna, kao tvoja mati. On se onda zaplaka, što je Goša zla.
se beleo, avetinjski, u baruštini rukavca Dunava, među vrbacima, kraj jednog porušenog bastiona, gde je bila ukotvljena stara, rashodovana, fregata, dunavska: „La Fortuna“. Na njoj više nije bilo topova, ni jedara, ni jarbola.
Bio je donet iz Beča, u dobra, stara, vremena, za pokojnu gospožu Anđu, i to je bilo sve što je od nje bilo ostalo. Gospoža Kumra bila je u toj odaji, na
A lepo ga je princip primio. Dva stara krvnika sedela su, mirno, u sećanju na prošla vremena, koja su besmislena, i slušala, šta more govori, iz večnih
A u starosti, dockan je. Tek, istina je da su dva stara krvnika sedela, vseusrdno. Naočigled sviju, Pavle tada pomilova Varvaru: „V ljubve si se ti sa nama vezala i sa nama
je želeo da, Ani, protumači da on, tu ništa ne može, da živi u Kijevu, kao u nekom apsu, nego treba strpljivo čekati. Stara Ševička, međutim, dozivala je Anu, glasno, i Pavle je morao da se rastane sa Anom bez reči. Ona ga pogleda tužno i ode.
To je u stvari bio kućerak u Ševičevoj avliji, koja je bila ogromna – kućerak Ševičevih slugu. Stara Ševička dala je Varvari, koju nije trpela, malo nameštaja, tek toliko, da imaju na čemu da ručaju i spavaju.
Đurđe je stanovao u Ševičevoj kući, kao da je za njega bila poručena, kad se rodio. Stara đeneralica Ševič – jedna suha, seda, rospija – koja je vladala gvozdenom rukom u familiji, hladnim pogledom žutih
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Istakli smo uticaj reljefa na ovu društvenu organizaciju u selima ibarskog tipa. Verovatno je da je zadruga vrlo stara. Ona bi bila karakterističan društveni oblik Južnih Slovena u doba kada su se oni naseljavali na Balkansko poluostrvo.
Više no kod ostalih Južnih Slovena ovde su očuvana stara prezimena, pa čak i nadimci pokolenja, kadšto kroz vekove. Sa oca na sina se predaju imena predaka; potomci ih pamte;
Severnom varijetetu pripada Srbija a južnom Stara Crna Gora, obe doskora posebne narodne države na različan način formirane.
Sva su ova plemena, dakle, postojala u XIV i HV veku. Izgleda, da su ovo stara srpska plemena iz doba naseljavanja, koja su se u sklonitim oblastima održavala zbog geografskog položaja a modifikovala
Izgleda da je stara srpska kultura bila jednolika; ali je docnije ovo staro stanovništvo bilo pretrpano i preplavljeno mnoštvom kulturno
Tu je očuvana stara ženska nošnja i mnogi stari običaji i verovanja. Posle 1878. godine gotovo cela južnomoravska grupa je ušla u sastav
Sa njim je isti slučaj kao i sa uticajima mediteranske klime, koji idu uz Vardar na sever i sve više i više slabe. Stara južnoslovenska osnova očuvala je mnogo arhaičnoga u jeziku i u duševnim osobinama; ali su se preko toga naslagali
Bilo bi vrlo interesantno izbliza proučiti ovo prilagođavanje, utoliko pre što tu postoji jedna vrlo stara migraciona struja. U srednjem veku su se po ovoj oblasti nastanjivali doseljenici dinarskog tipa, Rašani.
U njihovoj oblasti ima čak i tri vrlo stara arbanaška sela. Iako su po tipu i načinu života sasvim jednaki sa Mavrovskom grupom, rekanski se pečalbari na strani
Mnogi su se od njih bili usavršili u ovoj trgovini, ali je sve ovo nestalo zbog nesigurnosti. Naišao sam na dva-tri stara stočara od preko 60 godina koji nikada nisu bili pečalbari.
Mnoga su stara sela potopljena u pribrežnoj plitkoj jezerskoj zoni. Ali znaju kad jezero splašnjava i stari su ljudi uhvatili pravilnost
“** Veština pridavati sebi vrednost, jedna od crta bugarskog karaktera, možda je takođe stara navika, jer je raja uvek jadikovala.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
dobra kiša za čitavu državu, okretati čičin mlin čitav mjesec dana, i još bi preostalo taman toliko da se okupa jedna stara svinja sa šesnaestoro šarenih prasića. Za tim stolom zaista je bilo teško sastaviti neki potpuno trijezan oglas.
kad je još prepoznao i svog Tošu, skočio je od radosti kao jarac, bacio uvis brašnavu kapu i povikao: — Ovamo, Tošo, stara hajdučino, da te tvoj čiča zagrli! Ovamo i toga hrabrog Šarova, koji je protjerao kradljivca Žuću!
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
IDILA I video sam: u jednom klancu gospođa vodi aždaju na lancu. Lanac dugačak a gospođa stara, aždaja nestašna pa samo trčkara. Malo, malo, pa na nekoj steni aždaja stane i počne da šeni.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
su to voleli, ali je na jednom kraju skele već čučala Baronica razgovarajući nešto sa seterkom, koja je bila toliko stara da je već više ni mačke nisu mogle da uzbude.
Bila je to, u stvari, stara priča o lisici i grožđu. Neda je kao i uvek bila najlepša i za svaku igru rasprodata. Frajeri su kao moskiti kružili
- Ti na to, jednostavno, nemaš pravo. Neda je jedna stara priča. - Ma nemoj! Kao da ne znam da postoje i priče u nastavcima, i kao da i ti to ne znaš.
Vlažna i posivela, odjednom je izgledala hiljadu godina stara. Nisam mogao da je se ne setim tamo kraj prozora dok je posmatrala Markotu a lice joj je izgledalo kao suncokret kad
Konačno, to mi je dojadilo, pa sam počeo da sređujem zbirku insekata. Bila je to jedna stara zbirka i bubama su, isušenim i lakim, otpadale noge kad bi ih dodirnuo, ali je u njoj bilo dosta retkih primeraka.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Eіsenbahn) — železnica, voz akademikerka (gr.) — žena sa višim obrazovanjem akov — stara mera za tečnost (50—60 l.) akompanjirati (fr.
) — Moje srce je gnezdo ljubavi merov — stara mera za žitarice Mesopotamija — plodna ravnica u Iraku, između reke Tigra i Eufrata mizerabl (fr.
) — Slovenska obala (u Veneciji) rif — stara mađarska mera za dužinu = 0,777 m. rovaš — oznaka, obeležje, zarez radi raspoznavanja rokoko — (fr.
solіtaіre) — prsten sa jednim velikim brilijantom sostojanije — imovno stanje Stambol, Istambul — Carigrad, stara prestonica Turske imperije stvor — ovde: stas, rast, izgled strahino (ital.
centum) — stara jedinica za merenje težine (100 gr.) cerito (ital.) — italijanska narodna igra crne banke — inflacioni novac kojeg
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Promukao uvek, vikao je ipak jasno i glasno i vojnici, koji su ga zvali „stara baba“, bojali su ga se kao neke veštice.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Muško dete je, kaže se, „kućni stožer“, ono nastavlja porodičnu lozu i stara se da se ne ugasi „krsna sveća“. Zato, ako u braku i ima dede, ali nema muške, brak opet nije ispunio svoju osnovnu
⁵⁴ U kapicu detetu se ušivaju „svakojake uročice“: stara para, zapisi itd. Osim ovih amajlija, majka dete, pri povijanju, brani od uroka i izvesnim magijskim radnjama: „Kad
sluga; 2. sužanj; 3. domaće čeljade i 4. član zadruge, porodice.⁶ Stara srpska reč „otьrokь“ označava dete (npr. „rodi sego svetago njtroka“), ali i roba (slugu) „koji je sjedijo na zemlji
(Vuk, br. 2953) — Veća glava više glavobolje. (Vuk, br. 539) — Mlada krv veli „skočimo“ stara „sedimo“. (A. Š., NP, 1976) — U stara glava, u mlada snaga. (L. Š.
2953) — Veća glava više glavobolje. (Vuk, br. 539) — Mlada krv veli „skočimo“ stara „sedimo“. (A. Š., NP, 1976) — U stara glava, u mlada snaga. (L. Š., NP, 1976) — Tko je mlad lagao, ne vjeruj mu ni kad ostari. (K-Lj, NB, br.
Ali zato neke promene u detetu javljaju se zakonito sa uzrastom: stariji su mudriji, lukaviji, uzdržaniji itd. („U stara glava, u mlada snaga“, „Ostario, igru ostavio“).
Njegova je obaveza da čuva i umnožava stečenu imovinu, da se stara da svi poslovi u zadruzi budu na vreme obavljeni, da sve dažbine vlastima budu isplaćene itd.
10, Novi Sad 1955, s. 34. ¹⁰ Mićović, lj., isto, s. 160. ¹¹ Opačić, S., „Stara narodna vjerovanja na Kordunu“, Raskovnik, 37, jesen 1983, s. 56. ¹² Grđić Bjelokosić, L., isto, s. 206.
Nušić, B., Kosovo, Prosveta, Beograd 1986. Njegoš, P. P., Gorski vijenac, Slovo ljubve, Beograd 1979. Opačić, S., „Stara narodna vjerovanja na Kordunu“, Raskovnik, 37, Beograd jesen 1983.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
vlastelina što sam sedi od zore rane, za stolove tišinom zavejane, za bokale i za kupe gde vetre u ocat pretvorena stara vina, za slanike netaknute kao celac januarski, za čoveka koji zalud očekuje da se prijatelji kraj njega skupe, za
Kad sebar ima da ženi sina, neka se od ruke dovija svake, koliba neka se okrpi stara, neka mu mobe sebri i meropasi, neka jesen pozove za rizničara da mu napuni podrume i čardake da ima čime dočekati
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Istina, čim biste otvorili staniol, unutra bi se sve rasulo u belu prašinu i mrvice oštre kao staklo, pa je stara dama plakala što je Božić-Bata poslednjih godina pao na tako niske grane.
Zaboravio sam da vam kažem — jedna stara gospođa bila je komunista, druga — reakcija. I kada je naš solidno naoružani, samohodni rođak kazao: »Zdravo,
Druga stara dama, komunistkinja, srušila se u nesvest petnaest godina kasnije, kada je isti čovek pokušao da joj poljubi ruku i kazao
smo stanovali na prvom spratu, pri tom su nam uvek ulazili u trpezariju, otvarali prozor i zakucavali svoju tablu. Stara gospođa, koja me je čuvala, pamtila je različite vojske po tome ko joj je više izgazio tepih dok je prolazio kroz
Evropa, ta stara kurva! Nikada više neće biti tako blistava, tako koketna i uzbudljiva kao tih davnih noći u sirotom »Balkanu«, dok smo
Igrati se šuge — to vam je jedna veoma stara igra u kojoj dete koje nema sreće juri drugu decu pokušavajući da ih dodirne.
Satima sam gurao ta stara olupana kola sve dok sam sebi ne počeh da ličim na nekog automobilskog Sizifa. Poznanici koji su me viđali kako guram
danguba, pedera, lezbijki, sirotinje, lovaca u mutnom i ostalog sveta zaljubljenog u perverznu privlačnost reči: teatar! Stara nezaustavljiva kola sa crknutim akumulatorom nose me sada sredinom nostalgične matice sarajevske jeseni 1953, kada je
je na kukuruzovini, na izgorelom parketu svoje nove kuće, pušio i privijao travu »protiv taneta« što mu je dade neka stara veštica-vidarica iz Gacka, misleći neprestano na zrno u svom stomaku. Prve nedelje, grejao se klavirom.
Zastarele igrače klisa, za njih pišem. Osvrnem se, dakle, krišom oko sebe, kad na drvljaniku sekira, a pored nje – stara metla! Kako odoleti? Otfikarim metlu i ponovo pod rukom osetim čvrstinu zgodnog, oblog drveta.
Na uobičajenom mestu leže rastvorene novine. Seda kosa uveliko probija kroz tamnu boju. Opet se ugojio i nosi svoja stara odela. Niko ne spominje onu devojku koja je otišla ko zna kud?
»Ona je sve što imam!« Divila se veličini ogledala koja prekrivaju zidove sale. Najpre ja naišla njegova stara mušterija Beti Blam. Koliko mu je samo puta nameštala noćne vožnje od trideset hiljada! —Tvoja mala? —Moja.
Matavulj, Simo - USKOK
Uskok odgovori: — Hvala, gospodine! Primam vaše gostoprimstvo istim srcem, kakvim mi je ponuđeno! Vidim da se bog stara za mene kad vas namjeri u ovoj pustinji, u početku strašne noći, koja će nastati. Hvala!
Za njom Joke: — Jao, bane, moj đevere! Knez se podnimi na jednu ruku, a drugi dlan položi na Jankovo koljeno. I stara katunska orlušina, kojoj bjehu oba krila slomljena, sakri suze.
Kâ što si se naučio, Perjanico! Da dušmanske s’ječeš glave, Megdandžio!... — Neka, Joke! — reče on još blaže. A onda stara prihvati: Kuhu, Mile, moj sokole, kuku majci! Đe ostavi udovicu, žalosnicu! Da podiže ludo d’jete, samo sama!
Vidi samo kako se srdi na tebe i okreće glavu! Stara junačina čisto zanijemi, stideći se od toga nježnoga prijekora. Janku bi tada zgodna prilika da dobro uoči djevojku.
kad bi ti ovijeh dugih zimnjih noći pored mene vako sjedio i pričao mi kako je u svijetu, a osobito kako je bivalo u stara vremena. Vjeruj mi da bi to za mene najviše uživanje bilo, jer znanje i pamet je povrhu svega.
Stari Mrgud stade preda njih i viknu: — Hajde, sinovko, da poigramo. — Elamo, vaistinu! — odazva se stara Krstinja i stade prema njemu.
pozadi, lijepo izrađen dvoglavi orao Crnojevića; znajući za postanje manastira, Janko zamišljaše kako je bila lijepa stara građevina Crnojevića! U ćelijama koje bjehu otvorene, Janko vidje starinskoga oružja.
Najgori ti sinovi bili kao što su ova dva stara svata! Izlaziš iz moga doma u dobri čas, a ušla u taj, u koji se krećeš, u bolji čas!
Prostri mi, Milice, kraj ognja, a vi sve tri budite na oprezu! Pošto knez leže, Joke i Milica otidoše u pregradak, a stara osta kraj ranjenika. Ali prije pola noći Milica je zamijeni. Vatra je plamala, te bi svakog trena oružnica odsijevnula.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Ali šta znamo, kad čovek ima dece, treba da se stara. PROVODADžIJA: Tako je bogme. (Mladoženji.) Znate, vaš pokojni otac, tolike muke, to jest! Pak šta je bilo?
MUŽ: Vrlo dobro, kao što ste mi obricali. ŽENA: Da ga đavo nosi, koji me je svezao! PROVODADžIJA (sleže ramenima): Stara pesma, to jest. ŽENA: Gdi su karuce, a gdi su one vodenice, vinogradi, ona silna râna? Lažljiva trago!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Zbog toga bi na tzv. dečju književnost trebalo primenjivati stara, proverena, svevažeća merila ocenjivanja književnih tekstova, ne priznavajući joj nikakve olakšavajuće okolnosti.
brigu oko konja koji je oslepeo u ratu, vođen tim osećanjem sveodgovornosti i svekrivice: - Ama, ljudi, šta će nam stara kljusina, ko će to džabe hraniti?
(Glas iz djetinjstva) Istim vrtlogom zahvaćena su stara i nova zbivanja; u mrtvom i prohujalom prepoznajemo svoju budućnost; u onome što je bilo ono što će biti.
ljubiteljici mačaka, tek sada, zazvučala jasno, pa, ako hoćete, i potresno: A kad je umrla gospođa Klara, čudna i stara, vrlo stara, -jastuke od žute svile niko nije prao, na doručak niko nije zvao, a loviti miševe niko nije znao!
mačaka, tek sada, zazvučala jasno, pa, ako hoćete, i potresno: A kad je umrla gospođa Klara, čudna i stara, vrlo stara, -jastuke od žute svile niko nije prao, na doručak niko nije zvao, a loviti miševe niko nije znao!
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Kad se svi bude, Srbin spavati ne sme. Skupština je određena za prvi maj; tu će se ponoviti naša stara prava, izbraće se vojvoda i patrijarh, i ustanoviće se vojvodina srpska! ŠERBULIĆ: Oho!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
predstavlja jednostavnu celinu, što nju sačinjavaju odelite književnosti, slabo povezane ili bez ikakve veze među sobom. Stara srpska književnost živela je nešto duže no stara srpska država, lokalne književnosti su se počele javljati od XV veka,
Stara srpska književnost živela je nešto duže no stara srpska država, lokalne književnosti su se počele javljati od XV veka, otprilike kada je nestalo stare srpske države, i
karakteriše Tu novu srpsku književnost, to je što je samostalna tvorevina, bez tradicija, potpuno nezavisan organizam. Stara srpska, srednjovekovna književnost, gotovo isključivo crkvenog karaktera, koju su crkveni ljudi u crkvenim idejama pisali
Od kraja XIV veka i u prvim desetinama XV veka, stara srpska književnost počela je unekoliko gubiti svoj isključivo crkveni i obredni karakter, i s nešto svetovnijom
I kada se u XVIII veku stala javljati nova srpska književnost, stara srpska književnost je bila mrtva i bez ikakva uticaja.
dalmatinska književnost bila je kudikamo razvijenija, savršenija, književnija i modernija no stara srpska književnost. Ali ona je pogotovu isto tako podražavalačka, odvojena od narodnoga života i staleška kao i stara
Ali ona je pogotovu isto tako podražavalačka, odvojena od narodnoga života i staleška kao i stara književnost. Ono što joj je naročito smetalo da utiče na stvaranje i razvoj nove književnosti, to je njeno lokalno
«) Ni jedna od lokalnih književnosti naših novoga vremena, ni dalmatinska, ni bosanska, ni slavonska, kao ni stara srednjovekovna, nisu stvarno uticale na stvaranje i razvitak književnosti kod novodoseljenih Srba u južnoj Ugarskoj u
borila se bez prestanka sa Turcima za svoj opstanak; u Bosni i Hercegovini nije bilo ni traga od duhovnoga života, a Stara Srbija porobljena, popaljena i opustela, posle dve velike seobe, bila je u očajnom stanju.
Srbija je pusta i bedna, ceo beogradski pašaluk nema ni 100.000 duša. Stara Srbija je seobama prepolovljena; u Bosni i Hercegovini vlada tama i varvarstvo; Crna Gora je u stalnim borbama sa
On 1825. piše odu u njegovu čast,59 oduševljava se njegovim radom, proučava narodnu poeziju i stara se da piše narodnim jezikom. Jedan Karadžićev dopisnik, Dimitrije Tirol, piše 1827. godine Karadžiću o Jovanu St.
doba su njegovi dramati: Aйucы (1842), izrađeni po narodnoj pesmi; Vladislavъ (1842), iz bugarske i srpske istorije, stara istorijska legenda o Vladimiru i Kosari; Lahanъ (1842), »žalosno pozorije« sa predmetom iz bugarske istorije; i
Milićević, Vuk - Bespuće
živi među njima; uzrujavala su ga ta nepromjenljiva lica koja redovno viđa, ulice kojima svaki dan prolazi, kao i njegova stara đačka soba, puna nereda, koja se već uživila u njega. Njega je gušio taj vazduh.
I kad su mu donijeli ključ i kad je sa škripom jeknula stara, zarđala i dugo nedirana brava, on je osjetio zimu gdje mu se prelijeva po cijelom tijelu.
— Vi nemate nikoga da se o vama stara, rekla je. — Kako da nemam? - reče on i pogleda je. — A ti? Ona se veselo nasmija i pobježe.
Radičević, Branko - PESME
Srbijanče, ognju živi, Ko se tebe još ne divi! Rvaćane, ne od lane Oduvek si ti bez mane! Oj Bosanče, stara slavo, Tvrdo srce, tvrda glavo, Tvrd si kao kremen kamen, De stanuje živi plamen!
Sevnu munja — gledaj tamo gore One bele ponosite dvore, Stoje dvori, slava neka stara, Kažu dvori silna gospodara, Udareni na stenje visoko — Baš se vidi gde caruje soko.
5. Tu dolazi stara baka, Da joj greje Bog oprosti; Tu dolazi moma laka, Pa se moli u milosti, Da joj brže pošlje drago — Da će doći,
“ I tu beše ljuta muka; Al' ja plači, moli, goni, Te s' najposle stara skloni. 64. I sama se amo krenu, I nađe mi majstoricu Jednu veštu i poštenu, Baš kâ valja, udovicu; Kod nje poče
90. „Kad će doći?“ junak pita. „Za pet dana“, reče stara. On veruje, nazad ita, Al' u srcu zlato kara: Malo mu je mučno bilo Što se čedo ne javilo. 91.
Al' tek njega što izbiju, Opet odma oh milote! Kolo s' igra, pesme viju, Niko Srba ne preote: Hej Srbine, slavo stara, Ta ni sad ti nigde para! 41.
55. Al' ga nane bes slučajno Na kicoša nekva stara Što tu, ne znam, nešto tajno S momom nekvom ugovara; Gurnu njega Srb u pleće, Eto jada i nesreće! 56.
Bez popa je, bez opela On sa sveta očo bela; Samo jedna što proplaka Nada njime stara baka, Zvaše Boga od žalosti, Da mu grdne greje prosti.
Bože moćni, sveta ne razori! Sevnu munja... Gledaj tamo gore One bele ponosite dvore; Velji dvori, slava neka stara, Kažu dvori silnog gospodara; To razumeš iz pusta kamena.
Nisam, brate, ove gore vila, Ni me vila belu odojila. Na domu mi ostanula majka, Imam tamo i stara babajka; Dođo amo da umijem lice, Da donesem majci jutrenice.“ Ovo reče pa studencu ode, Lice umi i natoči vode.
Zato kaži što je moja želja: Koga mi ti kažu roditelja?“ Tako pita Rajko, sablja stara, A Mileta njemu odgovora: „Pravo ću ti sve ja kazivati Što si, oče, rad od mene znati.
„Muči, zlato, ludo ne govori, Ta i dosad u boj sam odio, Pa ti svagda zdravo doodio, San je, veruj, san je laža stara, Mozgom krene, pa srdašce vara. Da će sunce s neba da se zgruva, Kad Bog živi nega svetu čuva?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Eno je, bdije, zove i pokazuje nam put. — He-he, ipak nas čeka stara paripina rakoli se Petrak. — Ne otpisuju se tako lako ovake dvije delije. — Evo ih, vraćaju se budalaši!
S BRDARA Skoro svake godine, u proljeće, našu bi kuću protresao jedan izuzetan događaj: dolazak novog najmenika. Stara gazdinska kuća, otančala poslije svjetskog rata, prorijeđena španskom groznicom, nije se lako predavala.
nađe se čašica rakije, makar one ukopne, a opet, gdje rakija zamiriše, tu ti se časkom stvori i djedov „brat Sava“, stara lopovska perjanica od kamene Like.
Izgalami se domaćin na ženu, izvika na djecu, pade i neka ćuška, premetnu se čitava soba, kad u zlo doba opazi stara Đuja izgaženo cvijeće, napolju, ispod prozora. — Ukrao neko.
— Ama, ljudi, šta će nam stara kljusina, ko će to džabe hraniti? — bunio se moj stric Nidžo, a djed ga je samo sažaljivo gledao kao nedoraslo i nerazumno
Oko artiljerca Marka Medića, koji je, nekim čudom, ovamo dospio iz čuvene Šeste ličke divizije, nadovezala se nekakva stara nena, muslimanka. Propituje se za sina. —Zdravlja ti, vojniče, je l tamo, u halki, moj Dedo?
Artiljerac otpuhnu, iskosa omjeri staru muslimanku i obrati se svojima. — Ubio je led, ova stara ista moja mater. Čisto sam pretrnuo kad sam je maloprije spazio uz ovaj puteljak. — A živa li je stara?
Čisto sam pretrnuo kad sam je maloprije spazio uz ovaj puteljak. — A živa li je stara? — Eh, grešna moja starica, gurale je ustaše u kuću da je živu zapale, a ona se otima i moli: mene vi tamo, kaže, u
— Pa pustiše li je u štalu? — opet će onaj radoznali vojnik. — Nije vajde kriti, pustiše. Dobri neki ljudi. Izgore stara Anđa zajedno sa svojom štalicom i svojim razgovorima.
Izgore stara Anđa zajedno sa svojom štalicom i svojim razgovorima. Videći tako glagoljiva i otvorena vojnika, stara nena prikrpi se sasvim uz Marka i uze da ga obavještava: -Vidiš, ovaj stari pod orahom, to ti je Dedin amidža, Huso.
Još će neko pomisliti da je naše, milicionarsko. — Hoće, bogami, to ti je — iskreno priznade Vidak, stara konjokradica, davnašnji poznanik i žandarmerije i milicije, koji je već nekoliko dana čečao tu u stanici, osumnjičen za
— Najprije sam se oprostio od svojih pitomih zečeva — počinje dječak. — Bila ih puna ona stara štala. Kad sam ušao da ih posljednji put vidim, skakutali su po sumračnoj prostoriji tako ravnodušno, tako im je bilo
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Da je zbog nekog, pa i da pokuša, al gde će begovica, pa još Pintorovićka, zamisli, staro gospodsko koleno, stara loza, zbog jednog age, pa nek joj je i muž, iz gospoštine u planinu da potegne! E, pa, evo joj sadevo!
MAJKA HASANAGINA: Smiri se, kćeri. Vidiš li, svima im se dimi iz usta. BEG PINTOROVIĆ: Ti, stara, ćuti. A ti poljubi dete, pa da krećemo! MAJKA HASANAGINA: Hajde, kćeri.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I tako je provodio dane. Svakoga je slušao i svaki ga je hranio, davao mu stara odela i štale ili kujne u kojima je spavao. Kad kome što on zatreba, taj samo iziđe na ulicu i vikne: — Dimitrijo!
Naša kuća beše stara, široka, suva, glomazna i zaudaraše na čađ. Sa ulice bila je ograđena visokim zidom. Kapija beše velika, stara, sa
Sa ulice bila je ograđena visokim zidom. Kapija beše velika, stara, sa pohrđalim alkama i ispod koje se mogaše čovek provući u svako doba.
Vadi iz njih stara, već plesniva odela, skupocena ali požutela platna i svilene tkanine koje počele već da se osiplju. Uvek je čistila
— Eh, ne znam što me čeka, a sve znam što prođe! Ne gledaj ti mene, čedo. Nana je tvoja stara. Naša je kuća bila prva. Mi smo bili znani, poštovani i svuda priznati... Sad? — Bog tako reče — posrnusmo malo.
I valjda zato strina ga je pazila. Svako veče, uz jelo, davala mu je po jednu veliku čašu vina. A uvek stara odela i zimi ponjave, da ima čime da se uvija noću. Jednom se strina razbole.
A onoga stid što ga ona tako stara dvori, pa nadohvat posrče kafu, izvadi iz pojasa limun ili pomorandžu i ostavlja, odlazi. Ona ga isprati čak do kapije.
Sutra je sv. Arhanđel Mihailo, kome se ne kuva pšenica, jer je još živ. Slavi moj teča Jovan. Stara je to kuća. Pored kuće drži mehanu. I sad piće nigde bole, cena umerena. A kod njega se ne vide čovek pijan.
— upita jedna mlada, plava žena, dižući se sa sofre i tresući od sebe iz skuta mrve. — Tu je — odgovori druga, stara, ali krupna baba, koja beše odavno večerala i već zapalila cigaru. — Tu mu je duša.
A u kući ostale samo žene: aščika, neke muževljeve sestre i jedna stara tetka mu, koja je sad zamenjivala svekrvu. I Anica je, posle presvučena, izišla u baštu, da ih dvori...
Kostić, Laza - PESME
Zar što mu ne daš, pletkušo stara, da srca svoga uzore sveže slobodnom rukom u kamen reže, il' platnom šapa? — Ne ume Srbin kama da krnji, al' jedan
Srce moje, srce ludo, šta ti misliš s pletivom? kô pletilja ona stara, dan što plete, noć opara, među javom i med snom. Srce moje, srce kivno, ubio te živi grom!
Al' glasnik dođe, glasnik dođe crn, da prekužiti moram oboje — iskustva nova gorak zalogaj u pobratimstva stara spomenu: Ruvarcu posmrtnu.
— To staro leto, stara godina! Kakva je strašna bila u životu, da kakva bi tek bila, žalostan, da još jedared ustane iz groba, da se
Šta, Ruvarac? je li, zveri? Ha! po tom sam te poznô, bludna kćeri: Ti ženo, ti si stara godina; a ti, aždaho, ti si duša joj, izdahnula te umirući sad, pa, bludnica, u času poslednjem još ima kade da se
Grešan je možda, nevredan, bože, al' pati, pati, što igda može! — Tako se ori očajni glasak, sluša ga samo crkvica stara, kadikad mu setno zvonom odgovara, i sluša ga sveti ikonostasak, i s njega sluša u okviru malu svetitelj Đorđe na belome
„Zar opet bula, budalo stara? Ko će da pati, ko da odgovara? Zar ne znaš, bolan, ne znao boga? Zar ne znaš vole paše čestitoga?
grudma ledenim, ispod razvalina negdašnjih snova, negdašnjih milina, upali se iskra prvoga žara, usplamti ljubav žestoka, stara; al' ona guja, ona podmukla, guja nemilosti, što se tu uvukla, izleti ispod buktiva garišta, opaljena plamom ljuto
se dere nestrpljivo Ture, i već se u dvoru kaluđeri žure, ključevi zveče, brava se otvara, proviruje brada kaluđera stara. ,,dobro Mi došo!
„Budalo stara, kukavico siv! Samsona — ja — da izdam — omanom?! Šta misliš, dede, ko ti je taj div? Gospodar ti je, znaš li, gospodar
po trema, susreta je jedna žena, ta je žena mati njena; majci svojoj ćerka pada jecajući oko vrata: „Majko mila, majko stara, opet ideš od glavara?
A šta na to majka stara? Sa ulice trem otvara, iz ulica sa svih strana silne čete Filišćana: „Amo, deco, Samson spava! Budimo ga! Kamo sprava?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
cara, i pošto ga car zapita ko je i otkuda je i kuda ide, stane smerno i žalostivo kazivati sve po redu, kako ima oca stara i slepa i gluha, i kako mu je otac usnio da ima negde u nekakvom gradu studenac, i da bi se pomladio, i da bi opet čuo
Oni odmah pođoše i uljegoše pred kralja. Kralj ih upita što su došli. Grbo odgovori: — Svijetli kralju, imamo kod kuće stara oca, pa ga ne moremo hraniti, jer nemamo šta raditi, pa smo došli kod tebe da štogod zaradimo.
Kad sedoše, dalje mu stane stara govoriti: — Prvi mi je sin tako vešt u kradenju, da će iz žive ovce živo jagnje ukrasti i odneti a da ovca ne oseti.
Ta je cura imala stara oca, kojemu je bila sijeda brada do pojasa. Mladić mu počne pričati šta je vidio na putu, i zapita ga bi li mu mogao
— To reče stara jarčekanja i ode. Miloš sad stade plakati i jadikovati iz sve glave. Utom dođe i Divonja, pa ga pita šta mu je i zašto
Sjutradan oni se najprije lijepo oproste, i onda odu na Dragi Kamen: kad oni tamo, ali stara jarčekanja čeka već. Sad se stane Divonja s jarcem bosti tako strašno da im je iz rogova sve vatra sijevala.
Plače on tako, siromah, plače i jadikuje za svojom pokojnom majkom, a u tome dođe k njemu neka stara, vrlo stara baka, pa ga zapita šta mu je da tako plače. A on joj odgovori: — Pa nije mi — veli — ništa.
Plače on tako, siromah, plače i jadikuje za svojom pokojnom majkom, a u tome dođe k njemu neka stara, vrlo stara baka, pa ga zapita šta mu je da tako plače. A on joj odgovori: — Pa nije mi — veli — ništa.
Vojnik ga brže bolje sputi kaišem, pa zavika na staru da mu donese zublju. Kad stara donese zublju, arambaša viđe svoje 'ajduke đe leže mrtvi na jednoj gomili, te stane moliti vojnika da mu se smiluje —
Tako su obojica bez strâ tu prenoćili. Ujutru reku staroj da uzme blaga koliko više može i da ide svojoj kući, što stara jedva i dočeka. Zatim oni zažegu 'ajdučke dvore, govoreći: — Neka gori đavolja muka! — i krenu se na pug.
GRBI JE AGA MEMET NO KIJAMET Slomi se Memet-agi niz gredu jedna stara i mršava krava, te on, kako bi namirio štetu više no krava vrijedi, poruči za sve svoje čipčije i reče im: — Evo mene
Upita ga sin: — Što će reći da tebe zovu stara a mene mlada ne, kad bih ja bolje i zapjevao i poigrao od tebe? — Valjada im je nestanulo drva ali vode, — odgovori
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
LjUBA: Malo, malo, dok se navikneš, majka. STANIJA: Ne mogu, kjerko. Ja sam ti već stara. Živite vi, a ja ću kako mi bog da. 6. MILAN (s naočarima), PREĐAŠNjI MILAN: Sluga sam ponizan. LjUBA: Službenica.
VELIMIR: Ostavi, Majko, ove stvari nisu za tebe. (Opet počne čitati.) STANIJA: Ja stara, pa da ne znam što je pogano, što nije. Kuku mene, što ja vido, što li ću videti. 11.
Kad može ono drugo biti, neka bude i ovo. Samo ne znam ko će da vas rani. PIJADA (smeši se): Muz neka se stara. STANIJA: Kad je lud, neka se stara, a vi da prekrstite ruke.
Samo ne znam ko će da vas rani. PIJADA (smeši se): Muz neka se stara. STANIJA: Kad je lud, neka se stara, a vi da prekrstite ruke. PIJADA: E, imamo i mi dosta posla: da slingujemo, da stikujemo, da heklujemo.
Onaj koji na krivo ide, valja da zna kako će se i oprati. Što god radiš, radi pametno i smatraj na posljedak, to je stara poslovica.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ponovo potucanja, ponovo gazdarice, tuđe prolazne gajbe, ista stara izlizana filmčuga... Kada pomislim da ću i ja statirati u tom bioskopu, dolazi mi da unapred poklopam traku, mame mi!
“ Zvaće vas: matora, tetka, kevo, stara, groblje... Govoriće vam da ste odsvirali svoje dok se pomoću kašike za cipele budete uvlačili u prošlogodišnji kostim
koji se pretvara u ništa, u prah i pepeo, u dosadu, u jedan veličanstveno ogromni zev i rečenicu: „Nismo ti mi više, stara moja, za ove stvari!“ Zbog toga, slatke moje Beograđankice, prodajte što skuplje možete svoj jedini beznačajni životić!
Od kuhinje bismo napravili nešto kao debatni klub i sve bi bilo O.K., ali vidi, vidi, stara Anči ćuti i sve nešto kao misli, ukoliko uopšte ume da misli! I šta sad?
Za jedno dva meseca, u najboljem slučaju! I šta posle? Dečko kreće po varoši i priča naokolo da je stara Anči frigos! Bez veze! Pa taj nespretnjaković bi i od Merlin Monro napravio homoseksualca, na časnu reč!
Na ulici poče da mi se priviđa njegova stara vojnička bluza, iz čije je kragne izbijala sigurnost. Taj čovek je, naime, znao sve o meni, a ja o njemu ništa!
imao takve narodne pesme da su ih prepisivali čak i stari Gete — koji je baš tada dobio dete — i stari Puškin, i stara braća Grim. Mislim, bili smo prvaci sveta u pesmama. A pogledaj sad, Čarli! Odvrti tranđu do kraja, keve ti!
— javlja se bakuta sa zadnjeg sedišta iza novina, jer predviđa kuda vodi čitava stvar. — Pazi ko je umro Stara Veselinovićka! — Čuo sam kaže matori, koga je sad apsolutno nemoguće zaustaviti — da su grobari pali s nogu.
Čitava kuća se trese kao luda. Veštice zinu od čuda, jer naravno ne znaju u čemu je štos! Šta je bilo, naša stara mašina za pranje veša želi da se ubaci u društvo! Dosadilo joj da čami u kupatilu, šta li? Zaželela se konverzacije.
— Ti... — povičemo u dva glasa maman i ja, Sedamsto pedeset i dva stara dinara — reče on ledeno. — E, pa ovoga časa tražim da mi izglasate poverenje i date ovu lovu radi jedne operacije.
I tako, stalno nekog đavola čekate, nadajući se duboko u sebi da će se ta Stara, dosadna, izlizana i iskrzana filmska kopija od života ipak nekako iznenađujuće završiti. Oće — đavola!
lovu za neki novi paket usluga, koristite ih još i za čuvanje svojih naslednika dok ne poodrastu, a onda marš napolje, stara džukelo! Bogami, ja vam se divim! — kazao je još Sule sa Ade. Kako samo postižete sve to?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
BUDIM І Noć ce svukla do kolena: panja evo - nema klena. Žuti lišće po brdima: stara kuća kraj Budima. Zaigrala luda karta: dvaput Olga - triput Marta. Ne množi se nego deli. Sa Urala sneg se beli.
ІІ Minulo je s lampom leto. (Jedno smrkne - svane peto.) Razapeta o čudima stara kuća kraj Budima. Zlatna čaša sklizne s ruba iznad stola sjane duga. Strop se kruni, seni kruže.
III Spadne knjiga na tri retka. U četvrtku pola petka. Žubor kreča među snima: stara kuća kraj Budima. Otisnuto sa površi o bokal se veče skrši, pa se digne, rastalasa kao žito koje klasa.
Zašto Pava, a ne Lenka? Sija li to - o Gospode! zlatan čador iza vode ili lebdi, u čudima, stara kuća kraj Budima?
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MITA: A mogu li vam podrobno opisati? Da je od baronske familije, to znate; familija je vrlo stara i puna zasluga. Jošt pre hiljadu godina, kad su srpski carevi vladali, bio je jedan siroma vojnik koga su podsmejatelno
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
ŠUMA ČAROBNA ŠUMA (UVOD) Na kraju svijeta, kod zadnjeg druma diže se stara, prastara šuma.
turske od svile blijede, odbija muški dimove plave i čudne priče prede li, prede: „Pođem ti jednom, delijo stara, u lov sa mačkom Pekmeza cara, idemo žurno kroz neku raž u pravcu gore Debela Laž; u mene puška odlična roba,
Krči mi trba, svrbi me zub!“ U gustoj česti u času tom škljocara stara grunu ko grom, nad morem lišća diže se dim.
Krči mi trba, svrbi me zub!“ Vrlo daleko, uz odjek lak, škljocara stara opali: tak! To Mačak lovi dalekim lugom, a i ne sluti šta mu je s drugom.
“ IV Na kraju šume, drugovi moji, i sada kuća malena stoji, stara je mnogo, zidovi sivi. I danas Mačak unutra živi.
Drži ga, stara!“ Jadna se baka iz sna trže, zbuni je dreka i rumen sjaj, pa svraku pita što može brže: „Otkuda? Šta je?!
Rudara tri.“ I potpis ima: pijuk rudara, strijela sa lukom i kotva stara. Još priča kaže: stazama tajnim vrati se Rada s poklonom sjajnim, živjela otad srećna ko vila u šumi često kod
Jabuka zlatna naša bi bila kad bismo samo imali krila. RIBAR I MAČAK Tamo gdje talas grebene liže stara se kula kraj mora diže, kroz prozor blista svjetlosti zrak.
“ — rekoše tako njih troje, ljuti, dok mudra lija po strani ćuti. JEŽEV ODGOVOR Diže se Ježić, delija stara galamdžijama odgovara: „Ma kakav bio moj rodni prag, on mi je ipak mio i drag.
“ Prišli svijetlu, gledaj čara, tu koliba stoji stara, kroz prozor im pogled ide, imali su šta da vide: unutra kraj sofre fine, sjede četir
zube čačka, napija za pokoj mačka; treći loče vino vruće, za upokoj vjernog Žuće, a četvrti, lola stara, sve za dušu Mamuzara. Dok udariš dlan o dlan, četir druga stvore plan.
Skokovi idu ravno od prve seoske kuće, to je trag starog lovca i buvolovca — Žuće. Žuća — lovačka zvijezda stara — nema mu para. Gledajte, pored voćara, gdje ćuti pognuto granje, putuju velike stope, pored njih — stope manje.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Potrošio je više miliona da ga pretvori u zamak. Mladi markiz... — Dolazi kroz dva-tri dana, — dodaje žena. — Stara markiza je već tamo. — Voli ženske radove; vaše devojke mora da su dobre vezilje?
Sada mogu ponešto zaraditi i van ribolova. — Kako ne! Stara gospođa markiza zna svakome ime i brine se za svakoga. Koliko je devojaka udomila! A još treba misliti na goste.
Možda ste ih videli pred kafanom. — O, kao da ih nisam ni video. Bio je savršen mrak. — To je neprijatno je l̓ te? Stara markiza je obećala da će iduće godine pokloniti selu osvetljenje.
Ne, ona nije bila ružna, ali ja je nisam ni gledao, a kad sam je najzad pogledao, imali smo već dvoje dece i bila je stara. — Ali sada volite svoju ženu? — Kako mogu da je volim, kad mi je ceo život upropašćen!
Tako. — Vi ste žena Pipova? „To je žena za koju on kaže da je stara i da je ne voli!“ — Ja sam njegova žena. Jeste li čuli kako nam je bio bolestan? — Njegov brat mi je rekao.
Neću imati na čemu da kuvam. — Svejedno, Lonja, poslaćemo vam za jelo ja i moja stara. — Šta to sipate, gospođo? — Malo crnoga vina. Da nazdravimo svi. — U tvoje zdravlje, Pipo.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Otadžbino, majko tužna, Ima l' koga u mom rodu, Da raspali roba sužna, Na boj sveti za slobodu, K'o u doba ona stara, Protiv Huna i Avara?
nit' listak šumori, Počivaju mirno rudničke planine — Al' njegovu dušu crna slutnja para, I Branković dozva sveštenika stara.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
drevni okvir na rubu vidika i pesma koja trenut čara lepa je starinom ali današnja je ako i to danas nije pesma stara O duhu 1 Duha da spazim dok vri i preobražava tvar Ili kad gori nad glavama i umnost mu postaje kuća a telo
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
(Služi se.) AGATON (Danici koja služi ostale): A ovaj, da nije vaša tetka bolesna? DANICA: Ne, ali stara žena, pa sam uzela da je zamenim. AGATON: Pa da, vi ste mlađi i, razume se...
MIĆA: Velika kuća, mnogo nameštaja i o svemu tome vodite vi brigu? DANICA: Ja ne – tetka, ali, dabome, stara žena, moram joj pomoći. MIĆA: To je teško za vas.
Ona je dobra i skromna devojka, ne bi ona umela da se nosi sa alama i vranama, a tetka je stara, slaba, nije to za nju. ADVOKAT: Pa da!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
mene bile visoke stepenice, ipak me je tešilo što je za mnom velika masa, koja se okreće po mojem naređenju i koja se stara da pogađa moje misli.
Pred zoru naiđe neka magla i zahladne. Seljanke i deca istrčavaju na put. — Požurite, deco, požurite — viče jedna stara žena. — Bog vas blagoslovio! Oko podne ugledasmo varošicu Ub. Predahnusmo, kada prednje baterije skrenuše u neko oranje.
Eh, jadna deco. Sin mi je tamo, i ja se svako veče molim Bogu da vas sačuva — stara se zagrcnu. Razgovaramo među sobom i pitamo se kuda ćemo sada.
Izdržali su pešaci i ovu neman, ali su želeli da čuju samo i pucanj našega topa. I da vide da se bar neko stara o njima u ovoj mračnoj i strašnoj noći. Prozebli i prokisli, pribili se uza zemlju i čekali...
Pred nama su topovi rastureni u neredu, kao stara gvožđurija, a pred njima pobijene šestorne zaprege, pa se trupine konja iznaduvale i kopite visoko štrče...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
saučešće u tuzi svoga druga, i još nekakvo osećanje, veoma prijatno i drago, od koga mu i srce življe kuca, ali se on stara da ga zasad uguši, jer mu danas i u ovakim okolnostima nije mesto.
Plamičak lojanice slabo osvetljava malu čistu sobicu, bacajući zrake na krevet u jednom uglu, nad kojim se nadnela stara suha žena, pa nešto trlja, vuče, šta li radi. Vidi se i pokrivač i pod njim neka nejasna masa...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Slava i čast domaćinu! Tebe na čast, gospodine! 15. Uranila, koledo! stara majka, koledo! Svetoj crkvi na jutrenju, Susrete je sveti Petar Na jelenu zlatorogu, Zlatorogu i parogu: “Vrn’ se
Svetoj crkvi na jutrenju, Susrete je sveti Petar Na jelenu zlatorogu, Zlatorogu i parogu: “Vrn’ se natrag, stara majko, Evo su ti gosti došli, Dobri gosti, koleđani, Koji ode, Boga mole Za staroga za Badnjaka, Za mladoga za
Tebe na čast, stara majko! 16. Pođo s puškom, koledo! u livadu, koledo! Pusti konja na livadu, A ja odo pod kruščicu, Metnu kalpak na
“A moj đule, ne kruni se na me, Nije meni do štano je tebi, Već je meni do moje nevolje: Mlad me prosi, za stara me daju.
“ “Stara majko, ne zebu mi noge, No mi zebe srce za junakom!“ 212. Vila se loza ninova, Okolo grada Budima; Budila cara
264. Da je meni što mi srce želi: Lepu diku i kuću veliku. 265. Srce moje prospi se k’o proja, Skupiće te stara dika moja. 266. Dobro mi je i boljem se nadam, U čem’ idem u tome i spavam. 267.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nit marim za slavu Poetika. Neću da preskočim Krležu, ni Ćurčina, niti da budem narodna dika. Sudbina mi je stara, a stihovi malo novi.
Nego osmeh lak, što cveta u mrak, ni usnicama sa dve‑tri kapi krvi. Ruke nam ne drhte, od stara prstenja, nego od žudi, straha i sažaljenja! Ah, nije taj strah samo naš uzdah, kad vidimo šumu, kako lako cveta.
To je bio Temišvar Srba, ostataka, varoš stara, umiruća, fanatična, verska. Dijaspora, kao i Temišvar Jevreja. Taj Temišvar bio je srastao sa Temišvarem tuđina, kao
Bio je drukčiji nego Temišvar, veseo, a imao je poneku ulicu u lipama, i jorgovanu. Kuće u bagrenju. Stara zgrada Akademije nauka imala je terasu sa koje se Beograd, strm, video, kao da se diže u Umbriju.
Ta stara žena se nije izlagala samo opasnosti infekcija, nego i kazni za skrivanje marodera. Odatle sam prenet u bolnicu, u Vukov
Uzimaju mu kapu i seku mu sa nje carsku rozetu, a on se otima i oni hoće da ga tuku. Psuju. Najzad mi jedna stara žena kaže o čemu se radi i ja dozvoljavam da mi skinu kapu i odseku monogram cara Karla, toržestveno.
Moja ujna je pobegla iz Beča, i nije mi ostavila ni svoju adresu. Valjda se boji da ću doći da tražim nasleđe. Moja stara tetka, kaluđerica, zablesavila je od svega što o Beču čuje.
Prem mojom kućom, vidim da stoji prava, koščata, jedna stara žena. Koja čeka. To je moja mati. Kad je uzimam za ruku, osećam kako joj ruka drhti i kako se sva stresa.
Bila je to jedna stara zgrada (zdanje Kapetan‑Mišino), koja je bila prepukla prilikom bombardovanja Beograda. On. a liči, i po svojoj
Tih dana ja sam imao mnogo briga, i neprilika, u svom privatnom životu, i bio sam razdražen toliko, da sam spaljivao stara pisma, pa i rukopise, koje u Zagrebu nisam štampao. Pa sam i ono što nije moglo da uđe u Dnevnik spalio.
Pevali su ih sa razočaranošću čoveka koji ne samo zna, nego i voli, prolaznost i prošlost; latinske reči, stara imena svetaca i svetiteljki izgovarana su veselo francuski.
ponešto, učine, uveren sam da bi se našao dramaturg i režiser koji bi dao Steriju tako da bi se pojavio ponovo, kao stara, zaboravljena, a naša veselost.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
mu je ovaj slučaj pokvario ono dobro, blago raspoloženje duše, koje je tolikim naporima i žrtvama stekao, i što mu se stara zla ćud, koja se samo bila pritajila, opet vratila da mu zagorčava život.
Golgota spava u mraku. Crno je nebo, ni zvezde nema— U grozničavom bunilu drema Planeta stara: Greh na njoj teška krila odmara... Tama je pala...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— upitam ga. — Ne dokazuje on ništa, gospodine moj! Žalosno je to dokazivanje kad on veli da je stara granica s južne strane išla severno od grada Kradije; a to je nepoštenje; jer naši neprijatelji onda mogu s mirnom
On, siromah, ima dosta dece, ali se ipak država stara o svojim zaslužnim ljudima. Njegova se muška deca, znate, vrlo rđavo uče; i šta se moglo drugo uraditi, već da se izberu
U tome nam nema ravna. Ma ko bio ministar, pa čak dobar ili rđav, uvek se blagodarna država stara o njegovoj porodici. Ja nemam dece, ali će država poslati moju svastiku da uči slikarstvo.
Istorija nauke o jeziku 7. Razvijanje nauke o jeziku uopšte II Naš jezik i zakoni njegova razvijanja 1. Stara postojbina (istorija) 2. Srodni jezici z. Zajedničke osobine i razlike srodnih bratskih jezika našem jeziku 4.
Nekad su se tako primitivno vršili izbori, ali je u modernoj, civilizovanoj Stradiji ta stara, glupa i dangubna procedura uproštena.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sumorna kao što su moji dani, stara i dugotrajna, kao što su moje godine, vlažna i tamna, kao što su moje oči, studena, kao što je moje srce, moja krv...
Okrećeš glavu na drugu stranu. Na pet koraka od tebe opružila se jaružica, puna šljama i kamenja, a nad njom se nadvila stara vodenjača. Deblo joj već orapavilo, po negde nakljucnuto sekirom i tu počinje da truli.
— Da, samo nemaju potrebe da kuvaju ručak svi, pošto se država stara o ishrani, odelu i u opšte o svima životnim i domaćim namirnicama svojih profesora. — Ah? — Izvol’te samo za mnom.
Kakvog su one roda? — Pa, znate, obične nemoralne pojave. Ma koliko da se preuzvišeni stara, da zavede apsolutni moral, Ipak se desi, da na primer koji nastavnik sablažnjivo pogleda na nežniju polovinu...
— Spaso, idi s Bogom, ne čini mi zla. — Ne dam ti more svoju pšenicu... ne dam, ja. Našao si da prevariš stara čoveka, ali mene nećeš, hej...
iz K...skog okruga V... G... Kad je se počelo govoriti o tome među varošanima, Glišinu kuću uhvatila je opet ona stara gordost, no kad je izišao ukaz, onda je opet nastupilo očajanje.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Nije mu ovo prvo, a neće mu, — ako je bog onaj stari bog, i stara pamet ako podrži Sretu — ni poslednje biti! I od onoga doba kad se ovo desilo, pa do danas, kad ja ovo pišem, ili još
Oni su lepo živeli i slagali se. Ona je imala uticaja na nj, iako još nisu bili venčani, nego su, kao što ono jedna stara naša pesma veli: »živeli supružeski al’ nevjenčano.
— Pa, veliš, dopada ti se? — pita Sreta. — Jedno kaligrafija, neje drukče, gospodinučitelj. Svaki reč težak jedna stara oka — veli ćir Đorđe zadovoljno. — Tašula, gumari!
Samo još u opštinskoj sudnici je stara plesan, nije još provetreno; ali i tome su dani izbrojani! To je pitanje vremena. Sve, sve se izmenilo!
— Doveče će biti vođen pred sudnicom »limunacija« a to je kao da rečeš: osvetljenje i uživancija; zapaliće se i burad stara, i mešine, i katranice — biće veselje i igranje, a Cigani džabe.
Nebo se već uveliko okitilo sitnim zvezdicama, ali šta je sva ta svetlost nebeskih kandila kad se zapališe stara burad od zeitina i gasa, i stare mešine od katrana, koju svesni Srbi pokloniše na žrtvenik slobode! Šta je sve to!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” Stara netrpeljivost, nešto neprimetnija Između Montegija i Kapuletija, Oživela bi s udvostručenim silama U njegovoj žučnoj
Isprsi se delija, Zavrte se kao zvrk: „Dede, stara, ti i ja Da probamo jedan trk!” Zbori, a oko mu sija, I drhti mu levi brk. „Kud i zašto da trčimo?
svi su kupili karte, nijednog švercera nema, Najtužniji mesec na svetu sa Rtnja pozdrav šalje, U kupeu prve klase stara gospođa drema, I vozovi nemaju kud, moraju opet dalje. Noć je duža od zime, od ranjeničke kolone, Noć duža od života.
Šta očekuješ od mene? Ništa od tvoga sna, večita spavalice! Prestrašena, stara mašina pojuri niz šine noći, Brzo, kao da lista dosadne neke stranice!
stane da reže, Da trese u kapke, odnosi košulje sa doksata, (Vetar pred kojim žuti listovi u strahu beže), To znači: stara zima štapom kuca na vrata. GDE SU ONI VETROVI Samog sebe vek kao da preplovi.
Sve ide po svom redu: nebo je knjiga stara, Oblaci što promiču — listovi kalendara. Svejedno da l pršti sneg, il behar, il tuče led: Godina obavlja ono što je
) OGRADA NA KRAJU BEOGRADA Na samom kraju Beograda Uzdiže se stara ograda, Zasuta asfaltom — očvrslom lavom — A s druge strane obrasla travom.
” „Kukavni, bedni anarhisto! Skitnico, ljubitelju lepih predela! Ženskarošu, šovinisto i mač isto, Stara ti je slava izbledela, Dolijao si, propô načisto, Stiže te kazna za nedela!
Rakić, Milan - PESME
Razbij predrasude i kalupe stare! O razmahni rukom krepkom, nek se krha Stara trošna zgrada od dna pa do vrha! Goni bednu braću ko bura matroze! Nek zastrepe, bedni!
se sveti priroda, i tako Najlepši san u sitni prah pretvara: Od nekadašnjeg raja biva pak̓o, Od krinoline sjajne, krpa stara.
I duša moja nije htela znati Za tajnu grižu i osećaj stida, Ni da l̓ ćeš biti dobra kao mati, Ili si stara, večita Dalida.
DOLAP Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo, Stoji kao spomen iz prastarih dana. Njegovu sam škripu kao dete čuo. Stara gruba sprava davno mi je znana. Jedan mali vranac okreće ga tromo, Malaksao davno od teškoga truda.
ŽELjA Ja bih u noćima strašnog iskušenja Kad damari biju ko čekići pravi, Kad se ona što se nikada ne menja, Večna stara rana, opet zakrvavi; Ja bih da mi vreme dâ sve moje dane, Što bi redom došli s dalekih krajeva, Da ih sve odjednom,
No misao moja nije tako bela, — U meni se budi opet čežnja stara, I, šapćući tajno, ko večernja vrela, Pred očima mojim stare slike stvara.
''Nikad!...'' Stara Gospa reče: ''Nek Morava, Koja nas je othranila, i grob bude''. I u srpskoj duši nikada ne spava Želja da se leži sred
I osećam tada da, ko nekad, sama, Nad nesrećnom kobi što steže sve jače, Nad plamenom koji obuhvata tama, Stara Crna Gospa zapeva i plače... NAPUŠTENA CRKVA Leži stara slika raspetoga Hrista.
NAPUŠTENA CRKVA Leži stara slika raspetoga Hrista. Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra; Oči mrtve, usne blede, samrt ista; Nad glavom oreol od
Ja ne tražim ništa i ne želim ništa, I ko mirni stražar, bez roka i smene, Ja brižljivo čuvam stara pepelišta. No ako i prošlost izneveri mene, Bude li i ona varka puna rana, — Zaklopiću oči svoje namučene S užasom
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Bože dragi, da ga san ne vara tê ovako starac uzletio? Sreća se je stara probudila: u Karuče, na kraju Crmnice, od petnaest hiljadah Turakah ne puštiše živa nijednoga; i danas je pobjeno
IGUMAN STEFAN Mladi sinko, lijepi vladiko, samo sobom noćas je veselo, a dušu sam natopio kapljom, pa se stara igra povrh vina kâ blijedi plamen po rakiji. To mi katkad starcu budi kosti, spomene ih na mlade godine.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Njihova je kuća bila stara. Izgleda, da od kada je varoš počela postajati, da je i ta njihova kuća već tada bila tu. Cela rodbina iz nje je
Samo brzo, jer posle moramo da idemo. Sad znaš. — Znam, snaške! I Magda, stara, suha, koščata, obučena pola seoski pola varoški, brzo navuče na bose noge neke stare spečene papuče i ode.
Hodao je. Nije mogao da se nadiše. Prsti su mu pucali; glava njegova, već uska, stara, sparuškana i obrijana, sva se tresla. Zahuktan, nije mogao da se smiri.
vide, kako su samo | oni bili opšiveni novom, skupocenom postavom, dok ostala leđa iznutra, cela postava, sva je bila stara, masna; pa čak negde i bez postave sa poispadalim pamukom.
sudova od jela i ustajalosti, ali ipak zato promešan sa svežim noćnim vazduhom, koji je kroz kujnska napukla i stara vrata prodirao i do nje ovamo, u sobu dolazio, i gledajući kroz sobnji snizak prozor u noć, koja je bila prorešetana
A Stana, kako prvi put došla ovamo, u kuću, takva i ostala. Već je bila stara. Suva, visoka, sa uskim licem, mirnim, gotovo belim očima i ustima.
Nožnim prstima jače držeći nanule, da joj se slučajno ne iskliznu, uputi se vratima. Prva vrata, teška, puna vlage, stara, pri dnu sva istrulela, otvori joj Ciganka. Ona sa Simkom uđe.
nabijenom, još muškom rukom netaknutom bedru, počinje da se zaboravlja, počinje da oseća kako je ta njegova, i ako stara, sparuškana ruka, ipak muška, i zbog toga njoj na mah u oči jurne mlaz svetlosti a na usnama joj izbije dah i strast, i
se dockan u noć otvori šitom i osvetli kapija, i na njoj se ukazaše glomazna rabadžijska kola, koja su vukli dva jaka, stara i crna bivola, a kola su bila puna sveže i meke slame i povrh nje, u sredi, crneo se Marko mrtav, ispružen, ukočen i
Pandurović, Sima - PESME
Jer prošlost je ono što nam uvek stvara Iluziju sreće i vidljivost jada, Što je uvek draga, kao majka stara, I kad cveće cveta, i kad lišće pada.
Prisojima pustim surog kamenjara Palacaju, gmižu, sikću ljute šarke; Zidinama studen vetar doba stara Duva u dane prašnjave i žarke. Tu ne sija sunce nit’ se leje šire, Tu talasi nemi troše čvrste hridi.
je buna mrtvih, to je uzdah svega Što je nekad moglo da vodi, da blista; To je protest onog što jedino vredi; To je stara buna, večita i ista... Ne znah da još žive ti mrtvaci bledi... I ne žive više od jednog trenutka!
zadnji odjek, potmulo i divlje, Borbe što se s mržnjom i očajem vodi, Dok u mraku budno, sve življe i življe, Diše stara zemlja u novoj slobodi.
Danas, ti si tužan i ostavljen skoro. I ulice tvoje, i tvrđava stara Puste su, i njima odjekuju sporo Još samo teški koraci varvara...
ZNAK Dobra noći, Koja U samoći Vidaš stara osećanja moja, Imaj moći Da baciš svoj veo Preko bola i na život ceo.
Tamo, gde istina svršava se krug, Naša stara ljubav biće nova draž, I velikih snova najverniji drug Na međi gde leži istina i laž.
doba kad se zida; Sad je drugo, kad se ništi i obara; Ako smo danas bez milosti, stida, Pa ko žali još ta osećanja stara!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Pri dnu skala, pod nekom odrinom, sjeđahu dvije starice, majka mu i tetka — stara djevojka. Starice se jako snebiše ugledavši Pavla gdje za ruke drži dvoje djece, koje dotle nijesu vidjele, ali se
“ „Ja sam mu lijepo odgovorio!“ umješa se stari. „Ako je običaj stari i pravica je stara, pa gdje se njih dvoje za grlo ščepaju, ja bih uz pravicu stao!
“ Pejo iskoči. Ženske se poređaše do vrata, u kući. „Dobra ti sreća i dobar mi došao, prijatelju! Stara kućo, đe si mi!“ odgovori Pejo, skinuvši kapu i ljubeći se u lice sa gostom.
Ljudi se digoše da načine mjesto mlađima, pa posjedaše oko ognja. Serdar navede govor na stara vremena i junake, pa vješto svrnu pričanje i pomenu pretke gotovo svakojega svoga zvanice.
Vidjelo se e bjehu dobri znanci, pop i mali. „Oprosti, popo, vjere ti!“ reče stara, istrgavši gotovo silom dijete iz njegova naramka. „Oni,... ja ne znam kamo ih! Ti si sad od crkve, pa bićeš ih vidio!
“ „Dobro, dobro!“ odgovori serdar. „Odite unutra, sjedite! Janko će doći, kad malo otpočine.“ Posjedaše. Stara i one dvije, uđoše i one, pa stojećke gledahu strance. „Gle!
Hoćeš mi domazeta!... Nećeš, boža ti vjera!“ pridade stara ijetko. „A oće, boža ti vjera, ako se ja ovde za što pitam!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ko žali klinac (uže), izgubi potkovu (june). — Ko tvrdo veže, lasnije driješi. — Tko veže, ne nateže. — Tko stara ne krpi, nova ne nosi. — Što danas ne potrošiš, to si stekao. — Čuvaj bele novce za crne dane.
— U starom dušmaninu nema nova prijatelja. — Tko traži puno prijatelja, nahodi malo. — Drž’ se nova puta i stara prijatelja. O DRUŠTVU — Jedna lasta ne čini proleće. — Sam čovek nikud pristao. — Sama ruka mrtvoj druga.
Osam mi manjka, a devetu ćeram. — Pripovijeda se da (se) nekakva veoma stara baba opkladila s nekim da će do podna devet tica živijeh ufatiti, i uzevši štap u ruke, počne ih ćerati.
(Crven kao vampir). KARAKONDžULA Karakondžula je stara baba, s gvozdenim zubima i s rogovima, koja se javlja kao avet u gluvo doba noći i, kako ne može ići, uzjaše čoveka
Za zdravlje oba naša stara svata, da bog da vazda bili stari svatovi, vrsni banovi, bracki cvjetovi a zemaljski kmetovi!
Vi tu večerate i pijete, mene ovakog sedog starca, kukavca, dedaka nejaka, u društvo ne zovete! Kad sam ja bio u stara vremena nekih plemena plemeniti pastir, ja isteram moje ovce u poljanu, pa se izvalim, kao neki bravac, u mehanu, kako
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
I Bog mi te veselio! 20. POBRATIMSKI DAROVI. Pričaju ljudi da je u stara vremena bio nekakav silan čoek koji se nikad Bogu ne moljaše, ni u crkvu idaše, niti se po zakonu ispovijedaše ni
Car je rascijepi uzduž s vrha do dna, i u njoj nađe zapisano mnogo znatnijeh stvari kad se šta događalo u stara vremena od postanja svijeta. Tako oni čoek obogati i proživlje sa svojom ženom i đecom.
Ali ih u taj mah opazi stara carica i poznavši ih prepade se, te brže bolje smače s prsta od ruke jedan prsten i natače ga na oni štap, koji imaše u
“ Te stara ostade nijema, a brat joj opet poče govoriti. Ovo sve | gledaše otac njihov, pak kad ih začuđen upita, ko su, oni sve
i pošto ga car zapita, ko je i od kuda je i kuda ide, stane smerno i žalostivo kazivati sve po redu, kako ima oca stara i slepa i gluha, i kako mu je otac usnio da ima negde u nekom gradu studenac, i da bi se pomladio, i da bi opet čuo i
Sveti Sava - SABRANA DELA
se igumanu ili opštem ocu, kako naviše pisasmo, nego on drugog sebi, a ne ovog, određuje oca duhovnog, i njemu misli stara se da izlaže, izvan i daleko od vašeg stada, neka bude tada izagnan, ne primajući ni milost ni pomilovanje (o, Božje
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
A ona u toj Kanadi ima fabriku, znate! A, ne bilo vam primenjeno, ta strina stara, i plus bolesna, to će znate biti ogromno naslestvo! A, što je najvažnije, poreklom stara beogradska porodica!
A, što je najvažnije, poreklom stara beogradska porodica! Kuća u Krunskoj, bašta sa staklenim kuglama raznih boja, ligeštuli, kipovi, knjige, šimšir!
Stanković, Borisav - JOVČA
Tomom SOFIJA, snaha Jovčina, za Arsom MAGDA, sestra Jovčina, udovica NACA, sestričina Marijina STOJNA, čivčika NAZA, stara Ciganka, vračara ZULFA, mlada Ciganka, s Vaskinim očima JEDAN DEČKO CIGANI, SVIRAČI: varoški (s ćemanima) i seoski
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Crkovni iliti mirski, ko misli s ljudma i među narodom živiti, valja da se stara kako će i on sa svoje strane drugima na polzu a ne na tegotu biti.
za istražiti i raspoznati prave znake čiste istine; a što je gore, ne smemo ni misliti, bojeći se da ne progledamo. Stara je basna, no dobra, da istina, budući naga i hoteći da i druge svlači, i da i[h] nage, takove kakvi su, pokazuje,
imenu vidi se šta je; človek koji se odrekao svega sveta i šta je god u svetu, koji ni za što drugo niti misli niti se stara kromje da spase dušu svoju.
A od koga će prositi? Od roditelja, obremenjeni[h] s familijama; od udovice koja se stara kako će kćeri svoje udomiti! A ko prosi?
Onda stara gospođa zapovedi svome kapelanu (to je bio ovi sveštenik) da me uzme u svoj dom; probesedi nešto s njim grečeski, pak
Stane on moliti da mu ne činimo te sramote, da će propasti ako to čuje stara gospođa; zaklinje se da on nije o zlu mislio; u[h]vati za torbu pak ne pušta.
No stara gospođa, dobra duša, videći ga da plače kad služi liturđiju, vara se i misli da nije sasvim opak.” Ima u gradu lep mana
Na primer, stara baba, koja već nije za rađanje dece, nek se ne udaje ni prvi red, nekamoli treći i četvrti; a človek i žena jošte pri
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Svi zagrajaše idući lagano uza kamene stube. — Kako? Jerković! Stara kuća! Dakle, to je naslidnik fraBrnin! Lip ditić! Divan budući redovnik!... Pa kako to da nisi bija nikad ovdi?
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Opada njena boja žuta — To čisto zlato moje duše. Već vidim rov sa novim kablom: Pašće u podne lipa stara. (Iščupaće mi sa tim stablom Najdraži miris mog oltara.
Ćosić, Dobrica - KORENI
njegov zanos, oskrnavi njegovu tajnu i svetinju, i dugo potraja dok se pribra, prepozna glas, i ciknu: — Kako si smela, stara kujo, kako si smela da uđeš? — Ne deri se, znam te dobro — Mirno reče Milunka. — Gde si?
A ti znaš kakva je tvoja duša: ribica u krvi! Ne možeš da umreš s njom. Pomisli samo... — Napolje, stara kujo, napolje, kad naređujem! — Ako ne učiniš što sam te molila, ja ću o tebi da razglasim po selu...
U gomile kamenja uselili se tvorovi, obore prerili jazbinama, u koje vuku ukradenu živinu. Samo će stara kuća ostati da se u njenom odžaku legu kukuvije i po čitavu noć smrću plaše selo.
sokacima da počnu priču o njenom smehu, kojim neće moći sebi da objasne dane kada je Simka ponovo postala ona stara gazdarica sa surovom i tvrdom rukom. Kad ostade sama, na nju nagrnu meka gomila tišine.
“ I rodi sina, posle godinu-dve opet sina, i nju ti u kući počeše da čuvaju kao list rosu.“ „Lažeš. Tako stara, a lažeš“... „Dete ima samo majku. I Bog je tuđe posinio“, približila joj se i šapnula: „Da sam na tvom mestu... Što?
On! riknulo je u njemu i preseklo mu dah. Bio je stara, nakrivljena lipa. Fijaker je pred gvozdenom kapijom, na desetak koračaja od njega, stao.
Celo telo mu je u senci, samo mu bela brada i raščupana kosa tiho gore, i crne se oči kao dva stara, crvotočna lešnika.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Nismo mi ribe najmudrije! — reče ribica smerno. — Bolje se obrati kornjači zvanoj Kamena leđa. Ona je toliko stara da su joj se leđa od starosti skamenila. Sve zna, sve pamti, čak se i rađanja mora seća.
na njen izveštaj, ali ona je, nadletajući Ferfelinu, jedva jedan časak ostala u vazduhu: toliko su joj krila bila stara i slaba.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
FILIPA VIŠNjIĆA 45 ULICA RIGE OD FERE 52 ULICA ZMAJ-JOVINA 58 ULICA DOSITEJEVA 67 ULICA KAPETAN-MIŠINA 74 STARA ČARŠIJA 82 DORĆOL Mimiju „Dort—jol je turska reč i označava (raskrsnicu) četiri puta ili
je sunce bilo čisto a zelenila razbuktana, ugledao, na konjskoj grivi, svoju položenu ruku: griva je bila mlada a ruka stara. Kad pre? Pogledao je u sjaj ponora nad sobom, tako čedan i bezličan, iz kojeg je dolazilo čisto odsustvo utehe.
Ide u Upraviteljstvo varoši Beograda, tamo, u dnu Velike pijace. (I posle jednog veka, 1943, u toj će zgradi biti stara Uprava grada Beograda, policija, Glavnjača.
ULICA ZMAJA OD NOĆAJA Na uglu Ulice Zmaja od Hoćaja i Ulice Sedmog jula dve su kuće, jedna do druge: jedna je stara a druga prastara.
U staroj kući na roglju, sada je frizer; u prastaroj, poslastičarnica. Osim što je vrlo stara, ova je druga kuća i vrlo uska i vrlo izbledela: u svojoj opustošenosti mogla bi da deluje avetinjski ali ona deluje
Tu, gde Ulica Sedmog jula preseca Ulicu Zmaja od Noćaja, oduvek lebdi neka stara tama. Postojala je, sigurno, i pre 1810, kada su ovde, na Zereku, Karađorđevi ljudi udarali po sto batina onim uglednim
U Stojanu, povrati se stara snaga i, u prvu nedelu, u svitanje, on obavi stare radnje: umije se, pomoli, obuče vojvodsko odelo, opaše pištolje,
Ali u tome je i bila sva začkoljica: vije ga htela i za sebe, nego samo za sebe. Među njima je počela ona vrlo stara igra koja je za Ljubicu bila i nova i više no igra: možda baš zato, tu je igru igrala sa mnogo pogrešaka.
Onda je počela ta priča, vrlo stara i vrlo nova. Oko podne, prvo su se uznemirile pčele, zatim ptice pa se nad Rudnikom, sa dna vedrog neba, pojavio crn
Taj čas će trajati dve godine i biće, sav, ispunjen njegovim radom. Prvo je Dositej počeo, kao u igri, da se stara o staroj turskoj kući sa novim, zastakljenim prozorima, koja je sad bila njegova i u kojoj je nameravao da otvori
Anastasijevića i Gospodar-Jevrema Obrenovića i u smrti razilaze: ni na tom uglu ova dvojica nikako da se susretnu. STARA ČARŠIJA Među starijim stanovnicima Dorćola i danas postoji uverenje da u podne, kolovozom ulice koja se sada zove
podne, kolovozom ulice koja se sada zove Ulica Sedmog jula a koja se nekada zvala i Ulica kralja Petra, i Dubrovačka, i Stara Čaršija, izbija crna svetlost pod kojom prah prošlosti postaje primetniji.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
u pomoć, sinci! Svetit' me starca svet vi je dug!“ Onamo, 'namo! - sablji za stara Negova rebra da tupim rez Po turskim rebrim': da b'jednoj raji Njom istom s ruku ras jecam vez.
Srbijanče, ognju živi, Ko se tebi još ne divi! Hrvaćane, ne od lane, Od uvek si ti bez mane! Oj Bosanče, stara slavo, Tvrdo srce, tvrda glavo, Tvrd si kao kremen kamen Gde stanuje živi plamen!
Srpski doli, puni rajska čara, Srpske gore, željo moja stara, I potoci što žubore tudi, Mrtvo srce još za vama žudi, Za potokom, za zelenim lugom, Za slavujem, mojim starim
Obilazi crkve, porte, Groblja stara, groblja nova, Ište senka oproštenja Od pepela, od grobova. Kud god ide, zlato daje, Za listove neke stare, Drkćućom ih
svetlog groba - Baš ka' gore oko zvezda Povesnica priča ovo: Hvatalo se neko kolo, Kolo mlado, kolo novo, Nove klice stara nada, Novo cveće stabla stara; Duše čiste, srca mlada, Naslednici sveta žara; Tu se sleg'o život mladi Da se s grobom
oko zvezda Povesnica priča ovo: Hvatalo se neko kolo, Kolo mlado, kolo novo, Nove klice stara nada, Novo cveće stabla stara; Duše čiste, srca mlada, Naslednici sveta žara; Tu se sleg'o život mladi Da se s grobom razgovara.
K'o starog leta mrtvo telo, ispucano, crno, Što spaljuju da vampir ne bude... To staro leto, stara godina! Kakva je strašna bila u životu, Da kakva bi tek bila, žalostan, Da još jedared ustane iz groba, Da se
Šta, Ruvarac? je li, zveri? Ha, po tom sam te pozn'o, bludna kćeri: Ti, ženo, ti si stara godina; A ti, aždaho, ti si duša joj; Izdahnula te umirući sad; Pa bludnica u času poslednjem Još ima kade da se porodi!
ŽELjA Ja bih u noćima strašnog iskušenja, Kad damari biju k'o čekići pravi, Kad se ona što se nikada ne menja, Večna stara rana, opet zakrvavi; Ja bih da mi Vreme dâ sve moje dane Što bi redom došli s dalekih krajeva, Da ih sve od jednom,
O pamtiš li, starče, koga majka stara Tad u strašnoj kletvi spominjaše tudi? Da li jedno momče što sa ludog žara Otrže se u sv'jet, da veselo
Tu leže seljaci, Do suseda drugara; I dok, k'o kandila, gasnu zadnji zraci, Pobožno kapela sred njih stoji stara. A dole u selu zadnji ognji zgasli Noć: i tu se spava...
“ J. Dučić CXII DUBROVAČKI EPITAF Ova stara kuća sa grbom starinskim, S balkonom na Stradun, gde mirišu sade Godine i trulež hodnicima niskim, Beše nekad kuća
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Ah, Satano, obrati poglede, viđi prestol oca prevječnoga: on je starA načala i konca! Obrati se, dušo izgubljena! Prolij tople suze pokajanja pred opštijem tvorcem milosnijem; poznaj ime
Prostor cjeo u stara vremena bješe sv'jetlim zasut šarovima, lica tame nigđe bilo nije. Šar svakoji jedne veličine, sa našijem svaki
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Njega zanimaju ovdašnje cene te lekarske robe; pravi inventar radnje i izračunava šta ona donosi“. „Lekari su, to je stara stvar, tajni ortaci prodavača lekovitog bilja“, reče stariji senator. „Ruka ruku mije!“, dodade mlađi.
„Ali, dragi moj gospodine, ovde nam je vrlo dobro, a ovo vino iz Grincinga moja je stara ljubav“. „I meni se izvanredno dopada“.
To se primećivalo već spolja: stara kuća beše opravljena, sveže okrečena, prozori i vrata novo obojeni, a poabani, mahovinom prekriveni krov okrpljen sa
Pored toga moj muž je pre četiri godine, a preko svoje volje, postavljen za direktora Akademije. Kao takav ima da se stara ne samo za sve publikacije Akademijine, konkurse za nagrade, izveštaje i javne sednice, već ima i dužnost da zastupa
„I popeo se na položaj prvog naučnika cele Francuske“. „Naša stara poslovica kaže: Kralj je umro - živeo kralj!“ „Kako se oseća novi kralj nauke na svome prestolu?
Njeni stari mostovi što preturiše vekove preko svoje grbače i stara monumentalna zdanija što se ponosito uzdižu iznad svoje okoline moje su putovođe.
Tu, u zelenilu njenih parkova, pokazaše mi zgradu gde stanuje Kivije. Stara i skromna kao i sve ostale zgrade ovog starog Univerziteta, jednospratna, okružena drvećem, džbunjem i travnjacima,
Kad me opaziše, zastadoše zbunjeni i ućutaše. „Šta je, dačice?“, zapita ih njihova stara majka. Najmlađe od dece, četvorogodišnji muškarčić plave kose, njen mezimac, pokaza joj nekakav štap, zavijen na kraju.
„Sav potrebni pribor za tu igru pronađosmo u sanduku“, dodade stručno stariji muškarac. „Ali, draga deco!“, uzviknu stara majka, „za takvu igru treba mnogo više osoba; vaše društvo nedovoljno je za nju“.
„Ja sam im lepo rekao“ reče stariji muškarčić. Obe devojčice iskriviše usta, a mališan tek što ne briznu u plač. Stara majka se zbuni i rastuži, no ja joj dođoh u pomoć.
Neopisana radoznalost zablesnu u njihovim očima, i sama stara majka ne osta pošteđena od nje. „Treba mi“, rekoh im, „za takvu igru pet batova i kožna lopta“.
„Sad imamo sve što treba, pođimo onamo!“ Oni cupkahu od radosti i nestrpljenja. „Ali, deco!“, reče preneraženo stara majka, „to neće ići. Moram našeg dragog gosta odvesti prvo do dedice“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
mestima varoši, on je ipak mnogo plakao za sandukom očevim toga nezaboravljenog dana, kad je najstariji trubač, stara garda, sahranjen sa svima vojnim počastima koje su njegovom činu i rangu pripadale.
seljak iz okoline, uze njegovu ruku svu mokru od suza, pa ga, celog puta sagnute glave, odvede svojoj kući da se o njemu stara.
Jer on uvek provođaše sam, revnosno predan svojoj dužnosti da se stara o komandantovoj kobili Ruži, čije ga ždrebence vitko, umiljato i nestašno zanimalo više svega.
) On je to bio uvek, a naročito posle rata. Posle rata naravi su se čudno izmenile (i to je stara fraza ali je i ona morala doći u nizu mojih misli), i od naše pokorne srpske žene pre rata, vi danas imate ženu
drvenog kreveta sa glavom na kolenima uzdržano kašljao, a čas prilazio na prstima da oslušne i uveri se spava li zaista stara, ili se, po svom običaju, pretvara. A kad crkveni sat izbi ponoć on naglo ustade da se oblači.
Takvog da ga vidim, zagrlim i odmah da umrem... Veruj mi, stara, ne šalim se, sasvim mirno da umrem... Zadrhta zemlja. Trenutno, potmula, duboka, u samoj utrobi Zemlje tutnjava...
Starci, žene, deca, svi su izašli da ih dočekaju... i spremljeni venci, veliki šareni venci i beli peškiri... Eno je i stara što je uvek sumnjala... A utom, jedan ozbiljan, grub, obrastao u bradi, vojnik, junačina, jedan čovek izdvoji se.
(Tako se neka stara žena iz Šapca redovno hvalila pred nepoznatima kako ima bogatog zeta.) — Nemam čast poznavati Vašega zeta — odgovara
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
zavarava im glad sreće svojim lepršanjem, odbljeskuje im sa svog varavog ogledalca jedan odbljesak vječnosti na njihova stara i umorna lica.
Među hrpom ostalih isluženih stvari, tu je ležala i jedna stara dječja violina. Violina onog bakinog brata što je umro u mladićkim godinama.
I nije to težnja za nečim što stoji napram našem biću, različito od njega: to je uvijek ona ista, stara žudnja za integracijom našeg ja, onaj pohod zbog iskupljenja jednog dijela sebe.
XXIX Eto sam opet odlutao! Na svakom ćošku pobjegnem sam sebi s lanca. Stalno mi se mrsi i prekida nit. To mi je stara mana, još iz djetinjstva. Vječito su me korili zbog te „niti” i zbog neprestanih digresija.
Iz komode je udarao jak miris usitnjene lavendule izmiješan s vonjem stara čeljadeta. Prevrtao sam preko ruku, sasvim mehanički, kolute njegovih kruto uštirkanih ogrlica, nekakve rasute jubilarne
Ako je tako, lako ćemo se sporazumjeti: kao takav, bog doduše ne postoji. (Tu smo! Stara vjeroučiteljska mudrost, sjećam se još iz nižih razreda!
I prilično nam pouzdano nagoviješta da će između čovjeka i njegove umjetnosti kad-tad doći do loma i razilaska. Stara, vječita antinomija u umjetniku!
Ta smiješna mala slabost, to je uvijek ono pubertetsko bundžijstvo, ona moja stara netrpeljivost prema kapama i šapkama, rozetama i amblemima, epoletama i gajtanima — prema svemu što označava i
Inače bi se, uistinu, na jednom višem, tragičnom planu potvrdila stara ljudska istina da cipelar nosi najlošije cipele!... — Malčice ste trivijalan u vašim metaforama, primijetio bih.
Iz čega se logično zaključilo da je posjedovao bar dvije ampulice. Jer je u ta dramatska vremena srušena stara predrasuda pod kojom su stoljećima živjeli ljudi, da na listi ljudskih dobara novac zauzima prvo mjesto.
Naša stara grbava Kata udarila je u kuknjavu. Jedva smo je utišali i uvjerili da ne treba da jadikuje mnogo više nego mi sami.
Smijali smo se do suza. — O dobra stara liberalska vremena!... Petrolejka je sipala odozgo na nas svoj žuti žmirkavi blagoslov. Drijemao je šipak na kredencu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
neobično i odlučno, i celo lice mu iskazivaše neku nemu i mučnu unutrašnju borbu, koja se u njemu zbiva, a on se stara da je savlada, da pobedi i uguši neko jako unutrašnje osećanje.
Prođe pola časa. Pisar popuši nekoliko cigara, pa ustade i obiđe svu kuću unaokolo. Iza kuće stajaše neka stara vajatina. On zaviri u nju, pa, videći da je prazna, vrati se natrag.
Kapci, na jedinom prozorčiću, behu zaklopljeni, i samo nekoliko sjajnih zrakova prodirahu kroz pukotine stara drveta. To mu behu jedini glasnici dana, koji vladaše na polju srećnome svetu.
— Poznao sam ja šta će biti sa njom, još kad je stala na noge... Stanci prekipe. Vrati joj se ona stara jogunasta samovolja, koju je vazda pokazivala prema ocu, pa, našavši se uvređena u dubini duše, obrte se Đurici: —
Neka stara i slatka, veoma neobična uspomena iz detinjstva senu mu kroz glavu, seti se kako je nekada detetom plakao, i sad mu se
stanu otvorena, u peći još tinjaše dogoreo panj, a u sobi po podu behu razbacani komadi hleba i pečena mesa, neke krpe i stara ponjava, raširena preko slame. Tada beše jasno, kakav se stanovnik skrivao u ovoj jazbini.
Išao bi slobodno po polju, po zelenu lugu i dubravi.. U kući bi mu bilo eve veselo, stara majka dobila bi odmenu... I sve bi to bilo, da ne beše njega!... On ga upropasti, pogubi...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Tada car poče obećavati veliko blago ko mu kćer prozna, a to ču jedna stara badža-vještica — pa od grada do grada, od vrata do vrata, dok je nađe i pozna, pa se odmah vrati caru i pogodi se s
Car odmah viknu dva stara miša, te ih posla, i ne potraja dugo a oni donesoše preko pedeset prstenova razne veličine, a to je sve što su od iste
Plače on tako, siromah, plače i jadikuje za svojom pokojnom majkom, a u tome dođe k njemu neka stara, vrlo stara baka, pa ga zapita šta mu je da tako plače. A on joj odgovori: — Pa nije mi — veli — ništa.
Plače on tako, siromah, plače i jadikuje za svojom pokojnom majkom, a u tome dođe k njemu neka stara, vrlo stara baka, pa ga zapita šta mu je da tako plače. A on joj odgovori: — Pa nije mi — veli — ništa.
Oni onda pođoše i uljegoše pred kralja. Kralj ih upita što su došli. Grbo odgovori: — Svijetli kralju, imamo kod kuće stara oca, pa ga ne moremo hranit, jer nemamo šta raditi, pa smo došli kod tebe da štogod zaradimo.
Gazda se ne stara s mladom, već pcuje sina, a ovaj samo tira: — Ta oženite, baćo, i mene! I ja bi se ženio! Oma ovaj do gazde i kvak u
Car je rascijepi uzduž s vrha do dna, i u njoj nađe zapisano mnogo znatnijeh stvari kad se šta događalo u stara vremena od postanja svijeta. Tako se oni čoek obogati i proživlje sa svojom ženom i đecom.
Upita ga sin: — Što će reći da tebe zovu stara a mene mlada ne, kad bih ja bolje i zapjevao i poigrao od tebe? — Valjda im je nestanulo drva ali vode, — odgovori
A kad sneg pade, ovce stanu blejati od gladi, a čobanin zapevati iz svega grla. Čula to neka stara devojka, pa iskočila pred njega i upitala ga: — Zašto be, čobanče, plačeš? — Eto što plačem, skapaše mi ovce bez sena.
izdahnuti pinjata — zemljan sud koji se stavlja na vatru kao kotao piplad — pilići planinka — stanarica (žena koja se stara za ovce) podavro (pod kravu) — navalio da doji poiskati — pobiskati poište — pobište pokrov — krov pomaganje —
imanje, stoka snile — šamar, ćuška sickati se — gickati se (vrcati se) sjek — brvno skolesati — naterati skopak — stara motika skutati se — sakriti se slentrati — nagovoriti, navesti, okupiti slimiti — snimiti, skinuti služba — (znači
Petković, Vladislav Dis - PESME
Petković DIS PESME Sadržaj UTOPLjENE DUŠE 2 PROLOG 3 TAMNICA 4 KUĆA MRAKA 7 PIJANSTVO 8 ONA, I NjOJ 10 STARA PESMA 12 PESMA 14 NA ONOME BREGU 16 VIOLINA 17 HIMNA 19 RAZUMLjIVA PESMA 20 NA OČEVOM GROBU 21 OGLEDALO 23 NjENO
I tu zemlju danas poznao sam i ja. Kao stara tajna ja počeh da živim, Zakovan za zemlju što životu služi, Da okrećem oči daljinama sivim.
Dok mi venac snova moju glavu kruži. Kao stara tajna ja počeh da živim, Da osećam sebe u pogledu trava I noći, i voda; i da slušam biće I duh moj u svemu kako moćno
zbogom! STARA PESMA Za mnom stoje mnogi dani i godine, Mnoge noći i časovi očajanja, I trenuci bola, tuge, greha, srama I ljubavi,
To je pesma koju rađa mis'o moja i sećanje, To je pesma mojih dana i časova i prošlosti, To je pesma stara, teška, jednolika k'o kukanje, To je pesma sa zgarišta ideala i mladosti.
Gledam doba izgubljeno, tavno, Gde u hladu bajki se odmara; Vidim prošlost po'abanu davno, Vek do veka, i vremena stara. Izgubljeni ljudi i stoleća, Kao reči, k'o oblici zvuka; Izgubljene pesme i proleća, Borbe, strasti i zavičaj muka.
I ta ljubav stara, kao duh bez glasa, Povede me žurno tamo, do tvog stana: Na prozoru nađoh sliku tvoga stasa, Kao znak ljubavi i ranijih
A iz cveća, a iz snova, Melodije i zvukova Oživeše zemlje, mora, Cvet nepoznat belih gora, Novo nebo, strani vrti, Stara ljubav, mlada nada, Kolo misli, igra jadâ, Zamisao gluve smrti. Svirala je.
Uvijena u ogrtač znanja Bedna, ružna i otrovna ti si: Žedna, gladna i željna saznanja, Uvek stara, nikad vedra nisi. Za osmehe ne zna lice tvoje, Pogurena ti se krećeš vazda, Tražiš tajnu i istinâ boje, Goniš tamu,
Gde duh lagano, nečujno opada. Ja ne znam gde su moje noći sure I stare strasti, ma'ovina stara; I ne znam gde su moje avanture, I srce ludo, da l' se već odmara. Ja ne znam gde su moje noći sure.
Kada ispustim i te oči svoje I srce, što se u kamen pretvara, Vreme, i veze prostora, i boje, I san života, iluzija stara, Pašće, k'o sada mrtvo more što je Palo na groblje, večno ga odmara.
Došlo se dovde, ali ne znam kako; Ne znam zbog čega dan slobode spava; Ne znam da l' živi zora i moj pak'o, Ta stara zora i podneblja plava, Gde sam voleo, a gde sam i plak'o.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Samo je ljubav prema slobodi, pravima i pravdi podstakla Srbe iz Vojne granice da ostave svoja stara ognjišta u staroj Srbiji i da dođu u Austriju, gde su rado prihvatili da žive u zemunicama i kreću se kao krtice pod
Ta kolibica nije bila naseljena već dugo vremena, a o njoj je vodila računa jedna stara Dankinja koja je živela u blizini. Ona je imala dve krave i puno kokošiju i patki, a prodavala je puter, jaja i živinu.
Njen sin Kristifor prodavao je po kućama u Paseiku, Belviju i Njuarku u Nju Džerziju drva za potpalu. Stara gospođa pristala je da živim u kolibici dok se ne pojavi neki zakupac, a ona da se brine o meni za izvesnu malu svotu
Ja sam izuzetno uživao u ovom poslu koji je bio odlična vežba i radovao sam se kada bih još više uradio. Stara gospođa bila je oduševljena neočekivanim rezultatom.
Gospodin i gospođa Lukanić takođe su bili tu Stara gospođa me je poljubila i kroz suze primetila da bi i moja majka isto tako plakala od radosti da je ovde i da me vidi
Stvari koje u svojoj grozničavoj žurbi onda ni. sam ni primetio, sada su me ispunjavale strahopoštovanjem. Stara zdanja Koledža ulivala su mi sada osećanja divljenja i poštovanja.
Mislio sam da ove boje i grbovi imaju neko značenje i pitao se, nisu li i oni, kao i stara univerzitetska zdanja, spomenici starih tradicija ovog proslavljenog sedišta znanja i učenosti. Odgovor je bio potvrdan.
Na pola puta između Nikoline radnje i carske palate, nalazila je jedna stara gostionica koja se zvala Habel, a postojala je od vremena Fridriha Velikog.
Sijali su se kao stara mahagonija. ”Kako vam se sviđaju profesore?” - upitao me je doktor kada je primetio da su me konji zadivili.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Na tlehu, po učeocima, razbacana je slama i stručje buhača i dva stara gunjca. Na sredi loži se, što se i poznaje po razasutom lugu u okrugu i po nedogorelim pocrnelim ugarcima.
Nagon da se spase život ispolji se svom snagom, a kao jedina uzdanica sinu im pred očima Crna Gora, stara postojbina njihovih pređa.
Zar ne, stara? Antica ne odgovori, a stari Andrija, odloživši vrč, pogleda je kao preko volje, pa, sporazumjevši se očima sa starom,
Bijahu joj mili ljudi, — nadoda lakše, — ali to su njezini posli... Napij se, stara! Antica posluša i napije se, pa, otrvši dlanom usta, reče: .
— Uđite! — reče mi stara kad stigosmo. — Ovo je sada moja kuća. Nađoh se među starim razvalinama, čije je ispucane zidine oklopio bršljan, a iz
Prije no pup izbije, harno je uskopati. Selo je pusto, mirno, i da nije pod murvom plješivi „Poponcij” i stara Mare, zaželeo bi se živa stvora.
— Stići će nas nevera, — javi se stara, samo da zametne razgovor, i pogleda u oblak što je, gonjen vjetrom, prama nama dolazio.
Nasred kuće, među hambarima i sanducima, ognjište je, na kome još vatra tinja; s jedne strane vatre leži stara majka, a s druge strane — žena, a raspružile setaman kao dva priložena badnjaka.
—Neka se probude, neka znadu što im je majka..... Mogu se tobom podičiti.... — Ilija, ne ljuti se! — javi se stara s druge strane vatre. — Briga te za nju....
Ja ne znam ništa, — opet se javi žena. —Muči!... Umukoše za neko vreme, i rekao bi da je stara opet zadremala, dok domalo začu se raskidano ženin glas: —E, nećeš što si namislio!... Mani me se!...
A sada, kad je došao, nađe utrnutu vatru na ognjištu. Stara, bolešljiva majka, dok ga ugleda, tuži se na studen. Najstarija kći pošla je u šumu da što useče, ali slaba je od nje
Kad stiže mala s bremenom, obeseliše se, a već je i vreme, jer je suton pao i studenije je. Otac i kći lože vatru, a stara ispod pokrivača jednako jeca.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
nego početni prostor naše kulture, početni u starome, srednjovekovnom značenju: gde je nešto počelo, to mu je i počelo. Stara naša književnost, najvrsnije naše sakralno neimarstvo, nebrojene freske i ikone, dakle znatan deo najkrupnije naše
Pade mi soko na ruku. – Ne boj se, ćerko, ne boj se! Ne ti je soko na ruku. No ti je prsten na ruku. Ne daj me, stara, ne daj me! Pade mi zmija na noge. – Ne boj se, dušo, ne boj se! Ne ti je zmija na nogam, No ti su žute papuče.
Mislim da neće biti sporno ako kažem da to područje predstavlja stara Srbija, u nešto širem i starijem značenju. Stara, po tipu tradicionalna, pa utoliko i konzervativna, ova se kultura kod
Mislim da neće biti sporno ako kažem da to područje predstavlja stara Srbija, u nešto širem i starijem značenju. Stara, po tipu tradicionalna, pa utoliko i konzervativna, ova se kultura kod nas najpotpunije ispoljila i najbolje očuvala u
Stankovića nije u radnju svojih romana i novela uključio tako visoko organizovanu kulturu, koja baš zato što je po tipu stara (tradicionalna) i složena razastire oko likova gustu mrežu najraznolikijih zabrana.
kao da ju je pesnik izveo iz našeg prapamćenja: nebeske kapije i višnjev štap, putanjabora i trepavicevodilje – sve su to stara poznanstva koja sviću na granicama gde se različiti jezički i poetski kodovi sustiču i seku.
iz koje nam Stankovićevi likovi dolaze nije nimalo surova i divlja, kako su kritičari redom isticali, nego je to jedna stara, vrlo utanačena i vrlo složena varoška kultura. Moram priznati da me je blesak te stare kulture ispunio radošću.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Susedstvo erotskog sa grobljanskim Stankoviću, u osnovi, nije strano, a moglo bi se objašnjavati i kao preobličena stara, u folkloru poetski stilizovana veza između ljubavnog zanosa i smrtnog izdisaja, što zaista kod Sofke, u završnoj
Odmah zatim drugi pasus osetno sužava pogled usmerivši ga na kuću: „Njihova je kuća bila stara. Izgleda da od kada je varoš počela postajati, da je i ta njihova kuća već tada bila tu.
Stoga se ovde ne poriče, niti se može poricati stara tvrdnja o „nedovoljnoj pismenosti”, ali se zato iz drugog ugla posmatra i drugačije se procenjuje.
Počevši od toga da je prva stara varoška, dok je druga tek doseljena seljačka, da efendi Mita zbog siromaštva beži iz varoši u Tursku, dok gazda Marko
Kratko rečeno, najčešće manje no što stara norma traži, ali pokadgod i više no što ona traži - eto to i jeste siguran znak fakultativnosti.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
navaljivanje uze gusle i kliknu kao vila, ozbiljno ređajući Ženidbu Paše od Tirana, kojega je majka usavetovala da za stara svata pozove Kraljevića Marka, koji je posle svojim čudnim megdanom na Kunar-Planini učinio da stara pašinica dočeka u
usavetovala da za stara svata pozove Kraljevića Marka, koji je posle svojim čudnim megdanom na Kunar-Planini učinio da stara pašinica dočeka u dvorima divnu snahu. Turci se iznenadiše n guslaru i pesmi.
Bogdana brzo donese iz hižine pun veliki vrč dobre stare rakije sa zadenutim strukom osušena stara bosiljka u grliću. I po svima seljačkim propisima stade ga dvoriti i pojiti kako to priliči kao da je kakav pravi
I vide da je svemu kraj. Priđe i još jednom pogleda muža. Toga trenutka joj postade jasna stara istina da se s ovaka puta teško kad ko vraća. Saže se i uze sina. Uvi ga u svoju šarenicu i iznese podalje van kuće.
I tek kad se to strašno zapomaganje pretvori u jedno jedinstveno brujanje seljačke tužbe, ozgo se pojavi Jablanova majka, stara Vujana.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Koprenu mi dajte da pokrijem njome Sve što nije bratsko u narodu tome, A istina stara da s’ pokaže jača: U nevolji znaćeš koji su ti braća.
VІ Ja sam, braćo, starovolja — Iskre moga žara, Moje težnje, moja volja Ostala je stara. Što sam negda zagrlio Dušom na uranku Pratiće me crnom grobu, Večitome sanku.
A šta zimi, godišnjoj mezimi? Hladna zimo, hod’ da te vidimo! Zemlja stara zimi se odmara, Snagu zbira u zaklonu mira: Sprema novo premaleće, cveće, Toplo leto, hladovno drveće, Jesen zrelu
“ — E, to vam je stara pesma I u stvari i po slovu: Primite je — il’ mi dajte Drugu pesmu, lepšu, novu. »Starmali« 1888 BORA U CRNOJ
i ti, Crnogorska majko mila, Što nas nisi ojadila, Što te voli spas; Što se zdravljem tvojim vraća Nova zraka stara nada I u stare i u mlade, U sve, u sve nas.
Što ti ne smem reći Na svesvemu hvala, Tim se naša stara bratnost Nije poderala. Ti si mene volô Što laskanja nemam (Sad najmanje kad se i ja „Na istinu“ spremam).
A starici, kad je čula, bilo nepravo: „Ala, ala, moj čoveče, stara nebrigo, Taj ti posô, što uradi, nije valjao. Zlatna riba nudila ti svaka otkupa, — Zašt’, nebore, ne zaiska novo
“ Kad se deda-Sofronije babi vratio, Morao se prekrstiti, — čudno i jeste: Gde je bila krovinjara stara njihova Tu sad nađe lepu kuću, lepšu ne treba; Nit’ je mala ni velika, al’ za život raj — Stara baka izgleda ga već
je bila krovinjara stara njihova Tu sad nađe lepu kuću, lepšu ne treba; Nit’ je mala ni velika, al’ za život raj — Stara baka izgleda ga već na prozoru: (I ovaki i onaki) „Šta sad učini!
Zove ribu; riba dođe; starac govori: „Evo mene po nevolji opet ka tebi: Poslala me moja stara baba-Anuška, Ona neće da ostane više seljanka; Za nju j’, veli, da postane vel’ka gospođa Pa da živi u palati, prava
„SONET“ Sonet se lako stvara. Pazite, braćo mlada, Ja ću ga stvorit’ sada, Makar da nemam dara. Uzme se forma stara Stih po stih u nju pada, Kraj se sa krajem sklada — I formi nema kvara.
Više puta biva štošta da mu s’ gratulira, A naš Abu-, a naš Abu- taki s’ apsentira. To je tako češće bilo od stara zemana, Pak se evo potvrdilo i današnjeg dana: Navršilo s’ sto pedeset njegovih prošeta, I mnogi ga traže da ku s’
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Ti mi na to odgovoriš da se bog i za nas stara, pak me poljubiš triput, odeš k vratma i napišeš kredom veliko Z, zatim dođeš i poljubiš me osam puti, pak opet napišeš
Krakov, Stanislav - KRILA
Sve je pevalo po ulicama. Čak i dva stara derviša kraj srušenih zidina džamije. Lutali su dugo i Ivona je zadovoljno slušala teško disanje Duškovo.
Petrović, Rastko - AFRIKA
koji nas vodi, boj, nudi nam svoju gospodaricu koja je „skoro belica, grudi uzdignutih, kratke kose i nimalo stara: svega petnaest godina.“ Ona je ljubav glavnog kuvara Madone a po krvi je iz plemena Pel, pastirka.
Za nju se vidi da je očigledno ogromno stara. Druga ima plastične tatuaže, iskežena je, svršava se u povijene rogove. Posle vrlo dugog nagovaranja pristaju da mi ih
te stvari načinjene za putnike, koje izgledaju tako komplikovane, upotrebljive su i neophodne čim se o njima ne mora da stara sam putnik već njegova posluga, i čim ničeg drugog baš nema na raspoloženju.
Male igračice, sveštenice i kurtizane, kupaju se najpre u kolibama uz čitav niz ceremonija. Igru dede počinje stara fetišerka, dugačka, tanka, visećih grudi.
kolibici iza staričine, obešene nalazim luk i toboce pune otrovnih strela; u drugoj jednoj četiri drvena fetiša sasvim stara, prašnjava, i najzad jednu mlađu ženu koja pristaje da mi sve to ona, umesto pravih domaćina, proda. pokojnice.
Čas je sasvim na jednom, čas na drugom kraju; čas visoko nad zemljom, čas polegla po njoj. Njena drugarica Jo, ne manje stara i sparušena, nosi na glavi nešto što liči na kalpak, i njena je uloga u igri da odgovori na svaki pokret prve igračice.
Idemo da vidimo bele. N. treba da nabavi novu obuću, pošto se stara sasvim raspala. Beli su neverovatno ljubazni, gostoprimljivi, i pošto su me naterali da primim njihovu večeru, idem
U stvari pred selom se nalaze dva džinovska fromažea stara, svakako, nekoliko vekova. Selo je skoro identično onom koje smo videli dan ranije, a koje se zove Kumi.
Ako se oganj ugasi doći će kraj svata, i crnci su zato bežeći odatle ostavili jednu bednu porodicu koja se nasledno stara o plamenu. Gundjuru je mesto fatalnosti. Njegovo se ime više ne sme izgovoriti.
Samo jedna stara harmonika i jedna duga bučna zvečka prate igranje. Muzikanti su dva podoficira sa Martinika, neumorni i strasni u svome
četvrt sata za koje vreme odlazim do poslednje vodenice i fotografišem kamilu koja čeka da bude natovarena žitom. Stara mavarska kapija na ulasku u Rabat. Moderan Rabat je istoga tipa kao i Kaza.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Ali je stena postan zalogaj, U želucu će crnom zastati... Pa šta velite? Ja bih želeo Da od tog lipše stara drtina! RADAK: Ne razumem te — Al’ kaži lepo i razumljivo Šta si na svetu dosad činio?
Ili nakrivi rame staračko, Pod paz’o uzmi štaku debelu, Pa kaži: „Eto, hroma sam, stara, Nemoj mi lomit moćnu potporu!“ I drugo što te beda pouči; Tek divna ćerka sedog Đukića Prljati ne sme ime očevo!...
GLAVAŠ: Maćeha!... STANA: Grozan si! GLAVAŠ: Od groznice si mnogo groznija! Ili te stara pamet izdade, Te se ne sećaš svoje udaje, Svoje mladosti, svoje radosti — Ta gozbe slavne, svatova divnih?...
Al’ nećeš, veruj, stara grešnice! Ona je srasla s mojim grudima; Kô mreža tanka svile mekane Svako je vlakno kose njezine Isprepletalo
Na rep si stala zmiji matoroj!... Otrov te čeka!... A tu škorpiju, Što se previja tako laskavo, Te bih se, ’vako stara grešnica, U četir’ posta zaklet umela Da će za kaplju krvi njegove Iščupat srce, ako ustreba — Čekaj se, čekaj!...
Ta skloni noža britku oštricu, Da lakše dahnem!... Porfirije, he, ej!... Sad, Rade, sad!... RADAK: Tako te hoću, stara čivijo! (Tura nož u korice.) JANjA: Bolje da se i nisam rodio, Neg’ ova muka!... Eno i momka! Sad, Rade, sad!
Da te nije starac napustio?... DRUGI TURČIN: Ili si se, ovako stara, u drugoga nekog zagledala?... Možda u konšiju? STANA: Smejte se, deco!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Zlo, da su naši vojnici samo za trenut izgubili prisustvo duha; samo za trenut i neprijatelj bi skakao u naš šanac. No stara srpska sreća pomože, naša posada ostade hladna i mirna. U šancu se samo razlegala komanda: »Kartečom, skora vatra...
Tako je isto i u razviću ljudskih društava. Kad stara verovanja i poglede podroni nova filosofija, kad u starim društvenim oblicima sazru nove društvene forme, kad u jednom
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Pa nas dvoje diže, sastavi nas bliže, Da ogrije hladni svet Plamom našeg žara, Da pokaže kakva je Ljubav bila stara. HHIH Daj mi ruku, da je vidim... Ova ruka, ova mila, Kol’ko je već krasna cveća U moj život posadila.
Vitlaju se gori, doli, Od muke i žara, To su moji stari boli, Jadovanja stara. Pobegli su od tvog oka, Pa s’ obziru na te... Jedan časak... jedna rečca...
XXXIII I opet me k vama vodi Moja stara, verna misô, — — Što mirišeš, pesmo moja, Još te nisam ni napisô. Mirno kuca srce moje, Kô u hramu svete zbilje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Novajlija je već nervozan i pogleda nestrpljivo na vrata, da vidi ide li „Kica“. On se više i ne stara da ispravlja Peru, jer se već zamorio vičući. A Pera, kao da je željan razgovora, nastavlja: — Jeste li ranjeni? — Nisam.
Po njenim raširenim nozdrvama, ubrzanom disanju i skupljenim ustima uviđao sam kako se stara da savlada sebe. — Vi mi, dakle, ne verujete? — Ne! — rekla je tiho.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
tada miletićevca: Crn đavo, a crn vrag — Post'o Jovan narodnjak, Pa se svakom fali Da se dobro rani: Pojeo je stara slova — Poješće i nova! — Platonove štamparije, — Ej, bilo pa i nije!
Črez mene znate! Ta vam je pradedni Jezik i vera; sveti i građanski Ocena stari običaji: Stara bez osnova zla je novost! Gledajte kako carstva sograđani Na polju svoga jezika revnivim Borenjem speše k svetoj celji.
Gdi sam se rodio, mlade proživio s drugovi dane, Tu nek’ me, stara, sa starima ljubima pokrije zemlja; Serbije unuci da se po grobnoj mi igraju travi!
Sunce sinu na istoku, Pred kolebom dva junaka, S njima majka, stara baka, U njenom je suza oku. Preko brega izdaleka Jutrenja se začu jeka Sa crkvene kule zvona.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
“ Oh, Venecijo! Što nisam muž? Da bojnim mačem spasem zidine, U kojima ti stara tvrdica Nezavisnosti skupu svetinju Slabomoćnima čuva prsima... (Čita.
JELISAVETA: Moj dever?... Staniša?... KAP. ĐURAŠKO: On! — A s njime, kanda, tajno šuruje Lisica stara, serdar Radoše.
Kojomno sam vas svakad štitio, Veće upornom rukom mašate Za sjajnu krunu moga prestola; — Al’ nećeš nikad, stara nevero, Postići svoju gadnu nameru!...
KNEZ ĐURĐE: Neka ulaze! JELISAVETA: A ti izlazi, Stara drtino! VUJO: Odavna i stojim, svijetla gospođo, pa sam ti i dodijâ... Hajd’! hajd’! otis’ću ja... al’... (Za sebe.
Hajd’! hajd’! otis’ću ja... al’... (Za sebe.) Ova ga je progonila, onako sijeda i stara! Bože, oprosti, al’ nije u njoj sve načisto... morâ je i nju nečastivi repom u pamet čarnuti, hajd’! hajd’!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Voli tebe tvoj proto, magajcino jedna stara! A zeljova! — razdera se i stade ljutito, zlobno škripati zub'ma. — Njega je proto opremio, da nosi u pakô starom
O, sveti moj oče, ne mereš da spavaš. Razbio ti se san. Eto tebi tvog Simendaša. — Simendašu! Postragijo stara! — ču se gromovita glasina oca Sopronije. — O, majko moja! O, sveti moj oče!
A moja stara šjela nasred kasarne, izvalila se na carske dušeke, pa pije, puši i prima nauku. Bože moj, Bože čudne ljepote u vašeg
) Žena oženita! Ama, zar se u vašoj zemlji žene žene? Sudac (dugo razmišlja): Koliko je stara ta tvoja žena? David: Pa ima jedno trideset godina s jedne strane, a... Pisarčić: No, mlada je još.
De-de, gospodine, nastavi, da čujemo! Sudac: Slavni sud u ime njegovo osuđuje Jolpaza Davidova, stara dvadeset i dvije godine... David: E, 'vala vi za to! Sad vidim da si čojek od reda i zakona.
E, 'vala ti za to! De-de, gospodine, dale. Sudac: Slavni sud u ime njegovo osuđuje Jolpaza Davidova, stara dvadeset i dvije godine, oženjena... David: I za to 'vala. I to sam zaboravio kazati.
De-de, gospodine, da čujemo. Sudac: Slavni sud u ime njegovo osuđuje Jolpaza Davidova, stara dvadeset i dvije godine, oženjena, iz sela Meline, kotara Banje Luke, okružja Banje Luke, zemlje Bosne, a kućne numere one
oprostiti aman — milost; vera, zadata reč; kao uzvik znači preklinjanje; baš, upravo ardović — burence aršin — stara mera za dužinu (između 65 i 75 sm) asker — turski vojnik asli — sasvim, potpuno at (hat) — dobar konj babina uka —
Bojić, Milutin - PESME
O, živite život uz zvuke sosana! Za vas cvate loza. Saloma je stara. Ja sad slušam vetre sa Nilovih strana I suncem pečene pojmim piramide. Živote, živote, na me pada slana!
'' Mačevi dački, sekire Japoda, Legije rimske i horde Tatara, Ili vitezi s vizantijskih voda, Krvavili su ova polja stara.
Opelo držim, kakvo ne vide nebo jošte Nad ovom svetom vodom! (1917) SONETI I O, stara je priča da nosimo maske I svi da smo glumci bolji ili gori I za laž da Gospod sam nam idol stvori I arenu punu
uzela što plama Da pakosno se sladiš novom ranom, danima dušu varala bi manom, Da tobom zadnja završi se gama, Stara se priča ponovila snova: U stari grob je došla tuga nova A mislio sam mladalačkom čašom Da pevam himnu, pojen
(1916) XXXIII Igra pustim grobljem težak dah bagrenja, A dva stara vrana na crkvenom krovu Grakću kô da mrtve iz grobnice zovu. I ču se gromor kô lomnjava stenja.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Desno od zadnjih vrata, kraj zida, stara drvena klupa i na njoj masa akata, koja su s jedne i druge strane poduprta po jednom ciglom.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Raičkovićeva transpozicija pesničkog doživljaja u prirodu i pejzaž izgleda nam stara koliko i sama lirika. Ali je on ipak moderan pesnik, koji u sasvim ljupke slike iz prirode unosi nešto od
Jakšić, Đura - PESME
] Iznemoglo telo survalo se dole Pored neke puste razvaline gole. Tvrdinja je bila nekad ovo stara, Čuvala je verno svoga gospodara, A danaske šta je razvalina ova?... Postala je gnezdo surijeh orlova!...
se krvavili: Protiv sto si sam išao, Na hiljadu jurišao; Zuji kuršum i kumbara, Grme gore i doline, A Kozaku duša stara Od siline i miline — Dirnut handžar iz korice. Ili listak iz gorice, Kad se vihor igra njima — Zatreperi u prsima.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
samo još malo! Sedi, molim ti se. I njemu, njegovim molbama, pridružiše se svi. I njena stara, gotovo slepa mati. Sve žene skočiše. Mladen je osećao kako su svi pogledi na njega uprti.
Što je hteo, sam je naređivao. I sahrana mu je bila takva. Tiha, stara, stroga. Svi su došli. Svi dotrčali. Svaki sa nekom žurbom, veselošću, radujući se što može da dokaže koliko su ga
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, od b., od srpskoga cveća«. U popularnom srpskom romanu »Rajko od Rasine«, od Č. Mijatovića, stara Srpkinja, koja živi u najvećoj bedi i pere tuđe rublje da bi zaradila za hleb, neće ni za kakav novac da dâ svoju
KOVILjE Pfrіemengraѕ (ѕtіpa pennata). Kovilje (madona; stara baba, Šulek). U Nevesinju vežu za prut kitu k. i zabodu u lesu od tora, i onda vuk neće moći u tor (GZM, 6, 1894, 373).
Metlom od k., u subotu noću, »pomazuje« (posvećuje) stara veštica novu vešticu, i kada to učini, onda novoj veštici »proniknu krila slijepoga miša, obradak joj se produlji, kose
kad se mažu mašću da bi poletele: »Ni o kladu ni o panj, ni o drvo ni o kamen, ni o krušku Todorovu« (Begović, 199). Stara k. drveta kod našeg su naroda pa zlu glasu (upor. Sofrić, 143). Ali je k.
drveta: kad ga domaćin donese kući, on njime okruni malo čađi po tavanu i kuću prekrsti (SEZ, 32, 368). Stara l. smatra se za božansko drvo: njoj se čovek može ispovediti »kao svešteniku« (GZM b, 370), i, njenim pupoljkom ili
Hrastovom metlom posvećuje stara veštica novu vešticu (Karadžić, 3, 1901, 189). Tri hrastove grančice upotrebljuju se u manipulacijama oko teranja uroka
župi mlada krišom posmatra mladoženju kroz suncokret, uz basmu u kojoj se pominje i »bor samonik« i koja mora biti veoma stara s obzirom na to da je bor odavno uništen u ovom kraju (GEI, 9—10, 1960—1961, 121). Tamjan.
Ćipiko, Ivo - Pauci
pa ko će je zamjeniti? —Eno stare, hoće vrijednica .... —Hoću, za potrebu je, — javi se stara. —Poslušaj, sine! —De, Rade, sreće ti! — zamoli i Božica.
Puneći torbu, stara ga svjetuje, a otac Ilija samo puši i sluša ... — Pusti kraju, majko... ne brini se... Znam ja šta je grad...
I čuješ, najo, pazi i ti na nj, dok se povratim! — i ode. Roditelji ostadoše zamišljeni, kao da o nečemu premšpljaju. Stara najednom iznebuha upita Iliju: —Što misliš, kad će se povratiti? —Tek je pošao, — odvrati mirno Ilija.
a ono okrene oštra i snežna, pa u najbolju ponestade sijena, a za žito nije računao na kokoši i krmad, kojima bi se stara Smiljana u ljutoj zimi smilovala i pregršt po pregršt bacala da ne skapavaju od gladi.
Žene iščekuju žito, pa, dok čuše baktanje, iziđoše pred kuću. — Zar nema ništa u gospodara? — upita stara svojim suhim glasom. — Sigurno da nema, — odgovori mjesto Rade žena mu.
Marko sjedi kod vatre, zamišljen, puši lulu Radina duhana što mu ga stara ponudi, jer reče da nema čime da napuni. Rade, kad ga spazi kod vatre, čisto se naljuti.
A prije odlaska u varoš, stara ga opominjaše da bude sa gospodarem pitome besjede: „Sine moj” .— veljaše svojim staračkim suvim glasom — „umiljato janje
— veljaše svojim staračkim suvim glasom — „umiljato janje i dvije majke siše!” Stara nije ni slutiti mogla da je gospodar bacio oko na njihove zemlje: nije njena kuća još na to spala!
— Da, djetinja! Njima ostaje. Nije ona kao prljavi skitački novac što svugdje dopre!... — Umiri se, sine! — miri ga stara. — A što veli gospodar? —Što veli? Ne pitaj! ... Hoće sve u jedan mah ... —A koliko je? —Što je vajda da ti kažem! .
krumpijere iz žerave, kotrljaju ih po kući da se ohlade, a kad negdje zametnu se, našavši ih, slatko se smiju. Stara, gledajući u vatru, kašljuca, i premišljajući o Radinoj ljutini, pade joj na pamet njen svekar, djed njegov, stari Rade što
Iz misli trže se, jer unuk, mali Ilija, zatraži da mu baba oljušti krumpijer; stara uze dijete u krilo i nekoliko puta, milujući ga, poljubi ga u sjajne, ispitljive, djetinje oči. ...
i sam on zna što nas čeka.. — Ufajmo u Majku božju, Božice!... Neće nas ona zapustiti... Kad se Rade povrati, stara Smiljana izvadi iz hambara plećku suve ovnovine, već na po oglodanu, i pruži je Radi da večera.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jer, došlo je vreme da se ogledamo. Ništa se više ne može odložiti. Dva stara, sipljiva, istrošena čoveka, mogla bi da sede negde pored jaza vodenice, da kisele kvrgave noge i da pričaju dosadne
Bez ijedne reči. Ćuteći. Bogdan Već se približava jesen, a ja, kome je dužnost da se stara o ishrani žitelja Kule, uzalud tragam za načinom kako da napunim ispražnjene ambare.
Evo ga gde čuči držeći konja za uzdu. Lišće je opalo sa žbunja a on lista. Lista od uzbuđenja kao nekad, kao u ona stara vremena kad je pust i mlad lutao po selima za ženskim mirisom, jarac Dadara, jarčina.
Ko da prazni buriće i da ukrašava ovaj šturi svet prepun šugavih ovaca? Dimitrije O Prohore, senko moja, stara otrcana smlato, veliki ludi čoveče i podvižniče, što se za jedan tren ne spustiš iz raja?
Ranije, u stara dobra vremena, moglo se za nekoliko kao od bede smunđarenih, nedoživljenih očenaša i nekoliko kržljavih sveća pripaljenih
Ilić, Vojislav J. - PESME
AVRAMOVIĆU 90 STARA PESMA 91 OMORIKA 93 CIGANČE 95 ANĐEO TUGE 96 OPROŠTAJ SA ŠAJKAŠKOM 97 NA ČARDI 99 (PLAŠLjIVO I MILO LANE) 100 VEČITA
1887. STARA PESMA To je stara pesma koju čitam sada, Mračna neka tuga u pesmi je toj; Ta me pesma seća na vremena mlada, Prošlost
1887. STARA PESMA To je stara pesma koju čitam sada, Mračna neka tuga u pesmi je toj; Ta me pesma seća na vremena mlada, Prošlost je u njoj.
Ijono, on tebe čeka. Žagor je odavna stao, I evnuh umorni drema na mekom naslonu svom: Na stara njegova krila ugašen čibuk je pao, I fontan jasnije šumi u pustom dvorištu tvom.
Tu stupaše u vremena stara Legionar preko mrkog stenja, A u dane burnog preseljenja Strašne čete Huna i Avara. Izumrli drevni velikani, Silne
I već ovih dana Pozvaćemo goste i sa drugih strana. Predsednik odbora o svemu se stara, Jer je on određen da predstavlja cara: Imaće na grudma orden zlatnog runa, Ali mu na glavi neće biti kruna Nego, mesto
Za veselje takvo i za ljubav njinu, Sam načelnik pristô da predstavlja svinju. Jedna lepa gosla, ali dosta stara, Nabavila ruvo od jednog žandara.
Plavo Dunavo, sećaš li se mene, I da li čuješ poznanika stara I vi, obale, cvećem pokrivene, I vi, kolibe ubogih ribara? Davno sam vaše napustio vale Za drugo cveće i druge obale.
To se danas ište, to se danas čita, A za grešne Turke niko i ne pita! Il' ako se pesma i zahori stara, To je protiv Švaba i protiv Madžara. Svi čekaju samo da zatutnje zvona I topovske paljbe sa Neve i Dona.
I tihim, blagim vetrom Nepokrenut povijen sneva cvet... 1881. CAR I ABAT STARA ENGLESKA BALADA Još u stara doba ona, Na prestolu Albiona, Ćudljiv, ljut i sed, i star, Vladao je Jovan car.
I tihim, blagim vetrom Nepokrenut povijen sneva cvet... 1881. CAR I ABAT STARA ENGLESKA BALADA Još u stara doba ona, Na prestolu Albiona, Ćudljiv, ljut i sed, i star, Vladao je Jovan car.
nit listak šumori, Počivaju mirno rudničke planine Al' njegovu dušu crna slutnja para, I Branković dozva sveštenika stara.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
TORANj I NjEGOVI SVEŠTENICI 9 IV PLOČICE SA KLINASTIM PISMOM, HALDEJSKA ASTRONOMIJA I ASTROLOGIJA 14 V DANAŠNjA ATINA. STARA ATENA, ARISTOTEL I NjEGOVA SLIKA SVETA 19 VI KOD ARHIMEDA, ANTIČKA VOŽNjA SREDOZEMNIM MOREM, POSETE ALEKSANDRISKOM
“ - „Ništa, draga prijateljice! Sa takvim se sitnicama ta uzvišena knjiga ne bavi.“ V DANAŠNjA ATINA. STARA ATENA, ARISTOTEL I NjEGOVA SLIKA SVETA Atina Lepe poštanske marke sa Akropolom i Tezejevim hramom izvestile su Vas,
Tu su uredno složene bezbrojne trube papirosa, pločice i tablice, na kojima je rukom ispisana skoro sva stara i savremena grčka, a i strana literatura.
To je stara gospodska kuća koja je, blagodareći svojim debelim zidovima, preturila već sto godina preko svoje glave. Ova je najviše
Istina, njegova stara stabla, - lipe, divlji kestenovi, borovi i jele, - sada su još veća i lepša nego što su nekad bila, ali u njihovu
On obuhvata, sa svojih devedeset ličnih imena, period od dvestopedeset godina, koliko je stara naša porodica proživela u dalju.
Blizu tog mesta, pored sela Belo Brdo, teče jedan od rukavaca reke drave, zvan Stara Drava; u njoj se Milanko udavio. Bio je negde na putu, ali se kući vratio samo njegov konj Mrkuša, bez svoga gospodara.
Zato mislim, da je Milanko došao vrlo iz daleka, kad je prebrodio reke pored kojih je Stara Drava izazvala toliko preziranje naše prababe.
veka, u doba kada je otomansko carstvo dostiglo svoje najveće prostranstvo i dopiralo skoro do kapija Beča, bila je stara dubrovačka republika u punome cvatu.
Na desnoj obali reke, Stara varoš sa njenim crkvama, manastirima i niskim kućama. Čekajući nestrpljivo na Vas, draga prijateljice, uživao sam u
U njoj stoje još dva stara ormana sa knjigama, jedan orman za spise, globus na kojem sam nekad učio geografiju i računaljka na kojoj sam se vežbao.
Na takvoj furuni mi grejemo naša leđa, a ne brinemo se ko je loži, a ko se stara za gorivo. XXII BEČ. USPOMENE IZ MLADOSTI Beč Čim stigoh sinoć u Beč, predade mi portir hotela „Tegethof“, u kojem
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
se krvavili: Protiv sto si sam išao, Na hiljadu jurišao: Zuji kuršum i kumbara, Grme gore i doline, A Kozaku duša stara Od siline i miline – Dirnut handžar iz korice Ili listak iz gorice, Kad se vihor igra njima – Zatreperi u prsima.
Bokor cveća Od najlepšeg pramaleća; Bogom cveća mirisava, Miris mu je: stara slava! Oko njega, dike moje Čista traka od tri boje, Traka vere, milja, nada, Da će sloga svud da vlada!
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ne žalim što me je ljubio. Jer da njega nije bilo, šta bi sada bilo od mene? Bila bi seljanka. I sad, ovako stara, tamo u selu, dok bi moji sinovi i snahe orali i kopali, ja bih morala po brdima sitnu stoku da čuvam i pasem.
Osobito sa reke da ozida, jer, kad nadođe, celo im groblje nosi. Pa ima tamo neka stara uzeta žena. Sve joj poumiralo. I naredi: neka je u čivluku vašem puste da tamo, u kakvoj šupi, noćeva.
TAŠANA A, ne, dedo! Otkuda ti star? MIRON Da, po telu nisam, ali po duši — duša mi je stara! (Kao nešto o čemu je toliko mislio, ali o čemu nikad do tad nije hteo da govori, tako razdragano): Da, Tašana, duša
nešto o čemu je toliko mislio, ali o čemu nikad do tad nije hteo da govori, tako razdragano): Da, Tašana, duša mi je stara!
kad se zasiti još i znanjem i to tobož najvećim, i onda postane dovoljna sama sebi — isto tako rano ostane i usamljena, stara. (Hoće da prekine): Ali, šta ja to tebi govorim? TAŠANA Ama, zašto, dedo? Nastavi! Govori!
mnom, u koju sam, onako mali, zbog njenog večitog zelenila i magle, uvek sa strahom poglédao, da će biti već malo gola, stara, izrešetana pukotinama i stenama — isto kao i ja što sam sa pukotinama i stenama na duši. I to će me radovati.
Igru! Igra se: »Čoček avasi«. Vraća se Naza. NAZA Lele! REŠID BEG (spazivši Nazu): Ja, a gde si do sad, moja stara đuvendijo?
) TAŠANA (stara, pogrbljena, ali još sa tragovima nekadašnje lepote. Zabrađena je duboko. Jedva joj se oči i čelo vide.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— A što ćemo kupovati nova kola, kad su stara još dobra — odgovara preko zalogaja gospa Nola. — Jesu još jaka, ali su stara, otrcana, a ja, znate i sami, svaki čas
— A što ćemo kupovati nova kola, kad su stara još dobra — odgovara preko zalogaja gospa Nola. — Jesu još jaka, ali su stara, otrcana, a ja, znate i sami, svaki čas moram da se vozim do suda, do gruntovnice, do advokata...
Sama je, kaže, već je i stara i bolesna, pa ne može više bez svoga deteta... Nano, ja znam sve, dobro, ali mati mi je, i meni je žao nje— Ti, Nano,
— reče jednog dana pametnu reč gospa Pava veterinarka. Međutim se u kući gospa Nolinoj ponovila stara scena: — Ili da idem u Trst, ili da se udam za Milušića.
— Mladić se tad slatko nasmeja i izvuče iz džepa jednu rasparenu žensku rukavicu. — To je Juličina stara rukavica, a dala mi je Paula, i ona i namestila.
Sigurno si pun para. Tamo kod tvoje stara-majke svraća Gospod Savaot, pa vam je svima dobro... E, lepo, lepo, da si živ i zdrav.
da nije volela život, da nije volela ni Jovu, da ga je privukla novcem, kako bi, sveta radi, prestala biti ružna stara devojka; da i sada jednom jedinom ljubavlju u srcu voli svog sina i novac.
Znaš li ti, moj Lazo, šta znači komad lepe fine kožice, ako je i stara? Očisti se, i bude nova. Moja mati će od tih starih rukavica načiniti lepu kesicu za novac...
Oči Brankove su malo posuknule, staklo pred očima jače no ranije. Samo kosa ona stara, maturantska, luda, detinjska i pesnička. Pavle ga posmatra i kaže: — Ja sam kraj tebe nekako stari gospodin...
Da, rasa moje matere je na celom meni, a ta rasa je mnogo stara, bez osveženja i dobrih ukrštanja... Veruj mi, bar tamo u velikom svetu, naivnog i z e l e n o g mladića ili devojku
A već da će „popa doći da potseče jezik”, bila je koliko stara toliko uzaludna pretnja. Otac Sokin, gospodin-Vasa, bio je posednik najveće i najmodernije kolonije radnje i u mestu i
a Mija je dobro i poslušno dete!... šta je ovo, ljudi, braćo, ljudi, ljudi!... Vratiše se tri stara čoveka u kuće, i ulice su opet sasvim puste. Da je drugi slučaj, policija bi se videla i čula, a sada...
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ona ga je oslobodila tamnice, a on je ostavlja da umre od gladi, ili da cela varoš prst na nju pruža. Ja bi želio da se stara ona pesma: »Znaš li, dušo, kad si moja bila« lako ne zaboravi.
Gospodin spisatelj, mi molimo, i vi se možete oženiti, i zar bi želili da vaša gospoja bude mlada gospoja?« — Nego? Stara gospoja?
) — izuzev, osim RAZREŠITI SE — rešiti se RASUŽDENIJE — sud; rasuđivanje, mišljenje RIf (mađ.) — stara ugarska mera za dužinu (oko 75 cm) ROŽDENIJE — rođenje ROMANTIČESKI — kao u romanima RUKOPOMOĆ (zast.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Babica je bila stara, usedelica devojka, a kod ovih, vele, nije nemoguća takva rasejanost da muško smatraju za žensko i, obratno, žensko za
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Prolaze iscepani vojnici mrzovoljna izgleda, pretovareni torbama i municijom, i odoše, grešnici, da izginu. Stara sebičnost se ispoljava na licima onih što produžuju put. Nama je sada ipak ugodno. Zaštićeni smo.
Zlo ćete se provesti! — opominje ih Gruja. — Lako je vama... O vama se vodi računa, ali o nama se niko ne stara — odgovara jedan pametno i otresito. Danima mi gladujemo — dodaje drugi. — Ako pođemo sa vama, pomrećemo od gladi.
Vojnici rado slušaju ovaj trubni znak, pošto ih podseća na ona stara vremena, u kadru. U početku su se trubači mučili i povečerje je ličilo na neku tugovanku. Ali sad su se već izvežbali.
Ne osećaju se više potišteni, jer uviđaju da mi sada postajemo organizovani, i da ima nekog ko se stara i o nama. — Eh, da hoće još samo ovako da „ni prezentiraju zemlju“ — kaže jedan poslužilac.
Opet je počinjala stara istorija sa novim početkom. Dugi marševi, spavanje na konju, u blatu, na kiši i snegu, često nespavanje po nekoliko dana.
— Primam... — Pratim... — E, boga mu, ovaj me čovek kao neki demon juri. Odmori se jednom, odmori, majka mu stara. — Šta ćeš... Služi me karta... A ti, molim fino, sigurno imaš golog keca, i to onu krstaču... — Daj mi tri.
Petrović, Rastko - PESME
Petrović PESME Sadržaj RANE PESME 2 NEŠTO ŠTO NE BI TREBALO DA ZNAM 3 O TRENjU IZMEĐU DUŠE I TELA 5 JEDNA STARA ARIJA NA MODERNOM INSTRUMENTU MENI, TEBI I JOŠ NEKOM TREĆEM 7 NAJSENTIMENTALNIJU O SITOSTI LEGENDU 9 LOVČEVO
JEDNA STARA ARIJA NA MODERNOM INSTRUMENTU MENI, TEBI I JOŠ NEKOM TREĆEM Aj! aj! aj! Svi koračaju danas oni ispod jesenjeg neba kao
O vi, što sitniji ste no skakavci upregnuti u kola cara, No varnice, ipak ste za mene boljka i željka stara. Čoveka ljubim ja sada. Ko da to nije ponor! Čoveka.
A ta je žena bila tako sumorna I tako stara; I njoj su sa ushićenjem govorili o prženju na kajmaku, Ne bi li se prevarila da im zgotovi Ali je starica ta tako
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Šta? — osmehnu se dečak. Bila je tako mala, tako stara, jedva se njom mogao počistiti prag ili otirač ispred vrata. Ali, bila je ustrajna. — Da počnemo, da počnemo!
— Nije ni za šta! — zaključi kada pri drugom zagrizaju polomi i drugi zub. — Zato su je ovde i bacili! — zaključi stara miši— ca, ali i ne pokuša da proba stolicu.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
TOMA »Crna!« A zar kadgod beše bela, sreća kakva? Od kako si, takva si. I rodila si se takva! Stara, mrtva, ledena, plačna... Nikad se ne nasmeja, nikad ne zaradova!
I još k’d nju čujem, njojnu pesmu i njojno grlo — ete, dori pupak me zaboli. (Penje se na čardak. Besno Salčetu): Salče, stara đidijo, mori! Vidiš li? A »naše« k’d beše? K’d mi ovakoj mladi i ubavi besmo? Sviri, more, i poj, zašto će te ubijem?
Dosta, dosta... KOŠTANA (još razdraganije): Sum šetal, mori Đurđo, po Stara Srbija, Po Srbija i po Maćedonija, Pečalil sam meke mahmudije, Kako tebe, Đurđo, ja nigde ne najdoh.
TOMA (izdiže se): Eh, a sada kad bi još i onu! Ali ne znaš je ti. Stara je to pesma. U moje doba, kad ja beh mlad, tad se ona mnogo pevala. Tvoja majka, Salče, pevala mi je.
Naučila si je? SALČE (zaradovana): Zna, hadži, zna. (Sećajući se): Ama, teška je i stara ta pesma! TOMA (zadovoljan): Eh, kada bi još i to! A bakšiš hadžijski! I to ne celu pesmu. Kraj samo. On mnogo kazuje.
TOMA (prilazi Koštani i vezuje joj nizu oko vrata): Na, kćeri. Zlato neka nosi zlato a ne stara suva kost! Pevaj! KOŠTANA (nastavlja pesmu): More, dajte meni tuj mutnu vodu, Da pijem, ago, da spijem...
Odvedoše mi te! KOŠTANA (odgurne Salče): Ćuti, stara. (Penje se u kola.) SALČE (ostaje onesvešćena na zemlji.) Koštanu u kolima, opkoljenu pandurima, svatovima i sa
Šantić, Aleksa - PESME
— Nikad! 1901. POŠLjE MNOGO LjETA... Pošlje mnogo leta ovdje opet stojim; Lepenica teče isto kao prije, Nad njom stara vrba još jednako bdije I Visoko šumi vrhovima svojim. Gdje si?
Samo, kao prije, Ne čuje se hitri točak da udara; Kô bol jedan što se u dnu duše krije, Ostavljena ćuti vodenica stara...
!... Radobolja mrmlja Puna grmjelica, srebra, adiđara... I dok zlatno veče pada povrh grmlja, Nakrivljena ćuti vodenica stara. 1908. NA PO PUTA Ostale su za mnom bašte jorgovana, Sjaj proleća moga, šum, pjesme i vrela...
Teško nama!... Eno, tuđin se veseli I sva blaga naša otima i hara... I Bog mu pomaže i njime se stara, A naš crni seljak crna hljeba želi. Na ubogom polju svoga zavičaja On ne pjeva pjesmu veselja i žetve...
I skoro kad žita zašumeše jara, Kad pod strehom lasta kliknu pesmu njenu, Jedno jutro s učom oprosti se stara, Niz pragove siđe i putanjom krenu. Postigla je svrhu.
Gle, mahala stara sva od nje zaruđe, Kô da u požaru izgara cijela! I u tvoju baštu sada, evo, uđe I šedrvan osu. S mramora bijela
Vasiliske i vampire, I aždaje, čuda stara, Te zle zveri basnoslovne, To pesnička vatra stvara. Ali tebe i podmuklost Tvoju, tvoj lik nežan vazda, I taj
No ja zastirem okna Zastorom crne čoje; Na posetu mi stižu I obdan aveti moje. Stara se ljubav javlja, Iz carstva smrti se budi; Uza me sedne i plače I moje gane grudi.
Za inat devojka pođe Za prvog čoveka što ga Na putu srete, i momak Vrlo je tužan stoga. To ti je stara pesma, No večno nova i mlada, I kom se desi — tom srce Puca na dva komada.
Vilo se tamo i amo. Dok svirka sve slađe zvoni; I mi minusmo dalje, Neutešeni i boni. 43 Stara mi bajka snežnom Sve rukom maše, i poj Tu zvoni, sa svirkom nežnom O zemlji čarobnoj, Gde krupni cvetovi redom U
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
). Skoro uvek stara država se veliča u odnosu prema tuđim državama, naročito prema turskoj. Ona je kulturnija i moćnija nego što su
sa turskim zulumima, i velikim delom pod uticajem obnovljene crkvene organizacije, kod raje se formiralo mišljenje da je stara država njena država. Postepeno je raja počela osećati otpor koji je stara država dala Turcima kao svoj rođeni otpor.
Postepeno je raja počela osećati otpor koji je stara država dala Turcima kao svoj rođeni otpor. Prinuđena turskim nedelima da traži izlaz u očajničkoj borbi, raja je u
O dušanu i njegovom sinu Urošu ima više pesama. To je razumljivo kad se ima na umu da je stara država pod Dušanom došla do najveće snage, a pod Urošem se raspala.
Misao o nebeskom carstvu koje zadobijaju hrabri ratnici veoma je stara, mnogo starija od hrišćanstva. U sumersko-vavilonskom Epu o Gilgamešu, koji najmanje dve hiljade godina prethodi
Niz herojskih kosovskih likova snažno završavaju stara Jugovićka i Kosovka devojka: herojska majka „tvrdoga srca“, koja umire bez suze u oku, i junačka verenica, koja
Kad ja viđeh, moja stara majko, a tako mi boga pravednoga, sve mi srce puče za đevojkom, pa pomislih, stara moja majko, bolje mi je poginuti
Kad ja viđeh, moja stara majko, a tako mi boga pravednoga, sve mi srce puče za đevojkom, pa pomislih, stara moja majko, bolje mi je poginuti ovđe no sramotno doma dolaziti; pa potegoh darovnicu đordu, njom udarih Belil-agu
U tu tišinu verenica i majka unose nemir svoga srca i mere njime veličinu gubitka. Tako rade i stara Gandhari i njenih sto snaha na jednom sličnom razbojištu u Staroj Indiji: prevrću ratnike pokidanih ruku i nogu — one s
je šalju u Šaru planinu, svome bratu, Miloš-čobaninu: „Oj Milošu, naš rođeni brate, brže da si gradu Vučitrnu! Stara nam je majka na umoru, pak te zove da te blagosovi, da na tebe kletva ne ostane“.
“ Skoči Miloš na noge lagane, pa govori svojim čobanima: „Oj čobani, moja braćo draga, ova knjiga jest od dvora moga: stara mi je na umoru majka, pak me zove da me blagosovi, da na mene kletva ne ostane; vi čuvajte po planine ovce, dok ja
No ču li me, vjeran slugo Lazo! Ja sam za te našao đevojku, i za mene dobra prijatelja, u onoga stara Jug-Bogdana, milu seju devet Jugovića, baš Milicu, milu mljezinicu; no se Jugu pomenut ne smije, nije lasno njemu
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
JE PITAO MORNARA Kapetan je pitao mornara Gde želi da provede leto Na kopnu ili na brodu A mornar ajkula stara Reče MORE PROKLETO UZE MI SVU SLOBODU ŽELIM DA IDEM U ČAČAK Kapetan je pitao mornara Zašto mu probleme stvara
ŽELIM DA IDEM U ČAČAK Kapetan je pitao mornara Zašto mu probleme stvara Zašto ne ide u Split A mornar ajkula stara Reče sa puno žara ŽELIM U ČAČAK I KVIT JER U ČAČKU JE MOJA DRAGA LEPTIRI SA LEPIM GLAVAMA Leptiri sa lepim
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
ali umjesto toga, te iste noge odnijele bi ga ponovo na nečiju jabuku ili u baštu s lubenicama i opet bi se nastavljala stara igra.
(Našao sam, pronašao!) — Ama je li to istina, stara skitnico? — povika knez Valjuško i skoči na noge. — Živa živcata istina baš kao i to da ćeš me ti sada častiti rakijom.
Nije bilo druge, valjalo ga je povući iz sela. Onoga jutra kad je Paprika putovao iz sela, „stara garda“Jovančetove družine — Stric, Mačak, Potrk, Vanjka, Nik, Nikolica, Lunja, i sam Jovanče — bili su na okupu u jednom
— Otkud vi tako iznenada? — začudi se stara Marija. — Pošao Nikoletina u vojsku i rekao nam da te pripazimo i drva ti donesemo.
s lulom iznenada je prekinuo jedan događaj zbog koga se zaboravljaju i mnogo krupnije stvari, nego što je jedna stara progorjela lula.
— To ćemo još vid jeti — prijetio je vojnik. — Biće još dana za megdana. Škola nije radila. Jovančetova družina, stara garda sva na okupu, sjedila je gdjegod blizu druma i neveselo pratila pogledom grupice vojnika u prolazu.
Od porobljenog naroda oduzimali su sve oružje, pa makar to bila i stara puška kremenjača, neka dotrajala kubura ili pokvarena revolverčina.
Najzad odoše prijeteći: — Čekaj ti, stara, pašće on u naše šake! Kad već ustaše zamakoše niz put, Nikoletina dugo i pažljivo pogleda oba dječaka.
— povika Stric. — Opet u četu, opet! — poveseli se Jovanče i skoči na noge. — Ustaj, idemo tražiti Mačka. VII „Stara garda“ Jovančetove družine sjedila je na okupu u hladovini pod samim Prokinim gajem.
— E, sad se najzad smiri, stara, glupa i prazna boco! — povika poljar. — Tvoja pamet sad se preselila u naše mudre glave.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Pak onda ćemo, rekoše, viđeti našto će se njegovi snovi izvršiti. Da ako ne zastideše se svoga im brata ni od otca im stara ne uzbojaše se, kako bar jedžeka im donesena ne usramiše se, poslušnoga mu obraza? Došao je k njima da ih nahrani.
Kad izvukoše mrežu s ribom, sto i pedeset i tri teke velikih riba bijaše — morune, što li su bile. I za čudo božije, stara mrežetina nigde se ne razvuče, nit se gde prokinu.
Jer već nestalo mu je troška i nejma ih s čim dovršiti ni pokriti, te se neimar za to stara. I kade taj glas začu car, on mnede da je to prava istina kako su mu kazali i poradova se o tomu, te na hitro ode,
Ne promenjujte stara za mlada; više je po božjoj zapovedi za počitovanje stariji od mlađih... Zlo je ostaljati glavu a k nogama se mašati,
S rukama da radi, a o duši nek se stara. Svi to zaktevamo da smo jednako boljari te bogatice hvalimo, a siromahe kudimo.
Evo viđ' tvoje kone Jelisavete, zakržljave nerodilje, kako ona u svoju sedinju, stara baba budavši zatrudni, onako matora, te proroka sina rodi!
I što li se on sada stara za ovi život? Od svega se odstade i premuknu. Osta pust i odomrtan. Mala vatra i utrnu; ni iskre nesta, a mnogo požeže
zemljoradilac koji je nečist i neprav, ili je bio kadgod krvnik, u njegovu kopanju i sejanju može poznati, jer mu je jošte stara kletva Adamova i Kainova na njemu, štono je: više posejati a manje sabrati.
A istoga boga nejma svoga. Tako i odviše ko što miluje, za čim li sve durma želi i o čemu se vrlo stara, ono mu je njegov bog, a ne koji drugi. A bog je nedoznat nikim.
i ka na sluškinju misao na nju nosi i ka devojku je čuva, kano bašču je obgrađuje, ka vrat je obgrljuje, i kano o glavi stara se o njoj i kano mladoženja obriče joj se, kano sveštenik oprašta i kano ovca kolje se, ka mlad momak čuva u poštenju, i
znaš da si ti otprvo đavolska kći bila i zemljana, a i samoj zemlji nisi podobna bila, jer ti si svetska kurva bila i stara veštičina, sva u krvi i za pokor, gruba i ružna, i u tvojoj rugobi poželio te je tvoj milostnik!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Skoro svako doba godine imalo je svoje cveće, i kuća Zamfirova mirisala je preko cele godine. Pred kućom su još i dva stara granata i lisnata šamduda, nekoliko dunja i dva dafinova drveta, koja je jako pazio stari čorbadži-Zamfir.
Onakvu lepotinju veće u moj vek — a ja sam si žena ubavačko stara — jošte ne vido’... Fruzina gu, ete, ime... — Mori, zar ona si je jedna?! — prihvati tetka Ruška.
Ima si jedno sopče njegovo i nikoga ne pušta u sopče. Sam ga pometa s metlu. Ho, majka mu stara, i toj treba, vikam, da je niki ugursuzl’k!... I ja se veće zainati’ da vidim što je, majka mu stara, u toj sopče!
Ho, majka mu stara, i toj treba, vikam, da je niki ugursuzl’k!... I ja se veće zainati’ da vidim što je, majka mu stara, u toj sopče!
što se, reče mi, potepaše zaradi njuma. Ja gu, reče, isprati’ do železničku stanicu!“ — Ih, majka mu stara, dotle li zar dođe?! — Kakvo vreme zastupi, bata-Tasko, bog da čuva! E, neje tako baš bilo i pređašno vreme, neje!...
I ona luda i brljiva bećar-Doka da ti se pada tetka!... „Tija voda breg roni; kao kamen dube“, veli stara, iskustvom osveštana reč... I tako se i ovde zbilo. Silni saveti i opomene učiniše naposletku svoje.
iz grla srećna i vesela mlada sveta razleže se kroz tiho proletnje veče setna pesma u kojoj se iskazuju beskrajna tuga, stara tuga, večna kao i čovečanstvo: Da znaješ, momo, mori, da znaješ, kakva je, tugo, mori, žalba za mlados’!...
stari Zamfir zna, a još više zbog Zonine naklonosti prema Manu, o čemu Zamfir i ne sluti, jer svi kriju to od njega. Stara, iskusna i rečita tetka Taska uzela je na sebe tu tešku i časti punu dužnost da opet izbije iz Zonine glave Manu
i klevetama složno saleteli Zonu; i koje čudo onda ako je Zona podlegla, popustila i postala druga, — postala opet ona stara, ponosita, uobražena, hladna, čorbadžijska Zona!... Vaska je istinu kazala.
Posle nekoliko dana Mane je išao opet ponosito i vedra čela. Vratila mu se stara bezbrižnost njegova i vesela ćud, i on se opet šalio i zadevao mlade lepuškaste mušterije kad bi mu se svratile u dućan
“... — „Časti mi moje, kune se Milisav (stara zemljodelsko-šumarska krv!), časti mi moje i ove mi pričesti, — to jest, kud ja odoh — ovo nije vino, — nego ove mi
Ama, vele, nova knjiga, neisečena, — jok, jok! Je li ona dospela u antikvarNicu, — ona je stara! Ona je sad, ista Zona, nikako drukše, nego kao jedna poništena taksena marka!...