Obradović, Dositej - BASNE
Iz ovoga vidimo da u samoj dobrodjetelji sostoji se sva cena nauke i mudrosti, sva česnost starinske sedine i sva dolgota života koja prevoshodi Metusalova ljeta; ibo črez nju samu duša bogu ugoždava i blaženu večnost
Dučić, Jovan - PESME
Tako novu želju prati suza stara; Tako nova ljubav u časima holim Neosetno rane starinske otvara — Pa me strah da želim, i užas da volim. TAMA Iza jablanova još ni sad ne žuti Zadocneli mesec.
ZA ZVEZDAMA Ubrisaću s usta mučnu kap gorčine — I kao kraljević iz starinske bajke, Poći ću za glasom što zove iz tmine, Kao glasi davno nestanule majke.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Svaka od njih razgovara slobodno, odmereno, sa stavom i načinima u kojima ima neke starinske otmenosti. Ovo utoliko više iznenađuje, što one najčešće žive u bednim čifčijskim kućicama.
Ovde se skriveno sačuvalo staro balkansko slovenstvo, naročito u ženama. Mi ih osećamo kao neke starinske ljude, iz daleke prošlosti, zaostale u razvitku. To arhaično slovensko i „hristijansko“ glavna je sadržina njihove duše.
Lirske pesme imaju znatnu vrednost. Neke su slične lirskim pesmama moravske Srbije. Održavale su se i starinske pesme visokog nadahnuća kao i druge koje su očevidno bosanskog porekla.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Vuletić-Vukasović, V., „Vještica u Južnijeh Slavena“, Karadžić, 10, Aleksinac 1900. Vuletić-Vukasović, V., „Starinske zdravice u Konavlima“, Karadžić, 11, Aleksinac 1901. Vunt, V., Psihologija naroda, I, šapirografisani prevod B.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA ONE KOJI NE UMIRU NA VREME Za duševno stanje kao od pre pola veka, za čoveka koji voli starinske ljubavne pesme, za one koji se prohujalog drže, koji pišu kako se pisati ne sme, za ljude koji ne umeju da idu
Matavulj, Simo - USKOK
Prvo i prvo, vježbaće se u pisanju srpskoga jezika, učiće talijanski, sređivaće starinske spise, kojih ima mnogo, ići u lov s njekim od vojnika, najradije, razumije se, s njim.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Pun starinske »čuvstvitelnosti« i »čelovjekoljubija« on će voleti spomen svojih roditelja, decu, narod, sve ljude čista srca, pa čak i
I ta vrlo skladna mešavina starinske nežnosti i osetljivosti, a s druge strane vedar i krepak duh, jaka vera u »bogodanu svobodu uma«, čine Dositeja
Kihotom od Manče udario na viteške romane, ismejavao fantastične i sentimentalne romane vrste Milovana Vidakovića, sve starinske »romandžije« kakav je i sam iz početka bio.
i kao pristalica objektivne lirike gde se intimna osećanja imala kriti, ona peva opšte pesničke teme, opšta mesta starinske poezije. Ali, njena je poezija bezlična, bezizrazna, opšta, suviše prigodna i konvencionalna.
Ali je i on u prvoj knjizi svojoj bio pod uticajem ranijih starijih pisaca, još pisao starim pravopisom i unosio mnoge starinske i tuđe reči protiv kojih će se docnije odsudno boriti (kao: gospoža, primječanije, čuvstvitelan, serdce, serbski,
i 1846, izdaje, u Budimu i u Subotici dve sveske zbirke novela Darakъ Srbkinьi. To su novele starinske romantike i sentimentalnosti, povesti nesrećnih ljubavi, nagrađene dobrodetelji i kažnjenog poroka, pune fatalnih mladih
Ali i njegove prve pripovetke, koje je počeo pisati još od 1874, isto tako su sentimentalne i romantične, naivne, starinske, kao i njegove pesme iz toga doba. On tada počinje prevoditi, među ostalima i amerikanskog pripovedača Breta Harta.
UMETNIK. — Lazarevićeve ideje su starinske i uske, njegov optimizam naivan, ali, u naknadu za to, on je veliki umetnik, i njegov značaj u srpskoj pripoveci je
romana sa tezom, vrlo spornom uostalom, i lične, autobiografske sentimentalne ispovesti, pored toga tu ima ostataka starinske romantičnosti, romantičarskih pojmova o »pesniku«.
Milićević, Vuk - Bespuće
od bezbrojnih svijeća, orgulje bruje, pojačane odjekom, hor ženskih glasova u zanosu penje se u nebo i slama se o starinske, neprobojne zidove, i najednom zašuti, i onda se nesigurno kotrljaju latinske riječi sveštenika sa jektičavim glasom.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Birtija je bila na samom kraju izdužena predgrađa, uz glavni drum, a kako je po svemu ličila na one starinske bosanske hanove, jedina utočišta čovjeku putniku, u nju je najradije zalazio svijet sa sela.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Čak su me neki i zapitkivali: da li viđam kod nje starinske velike, zlatne pare? OD toga ništa nisam video. Samo često, u noći, trgnem se iz sna, probudi me svetlost sveće.
Rakić, Milan - PESME
crne, Eto se bude iz prošlosti gole Spomeni s cvećem, sa ružom i krinom, Ćućore tiho kao pod surdinom, Drhtavi zvuci starinske viole. Sad mi se čini da ne živim više, U gustu tamu da sve dublje klizam, Neosetno i stalno...
vode, Gde šlepovi niski ukotvljeni stoje I brodovi puni u daljinu brode, Gde nad mirnom vodom, u večeri vrele, Bde starinske kule s mrke citadele... ''Nikad!...'' Stara Gospa reče: ''Nek Morava, Koja nas je othranila, i grob bude''.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja sa svojim drugovima prijeđe u manju sobu, gdje bješe jedan manji sto sa dvije starinske klupe, a na stjenama police pune krugova i zdjela. Odatle uđoše u kujinu.
Ajmo tamokarce. Riznica se izbočila u groblje, a ulazak je u nju iza glavnog oltara. Svuda naokolo bjehu starinske skrinje od orahovine, pune crkvenijeh stvari i haljina; skrinje bijahu obijene i ispremeštane.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
svoj blještavi sud, pa žurno iščezla za vratima donjega stana, ali se vratila odmah, zastala nepomično, i u zaklonu starinske kuće naslonila o zid. Posmatrala ga je pažljivo, pomalo zavodnički.
I kad se to svršilo i stala teći samo bistra voda, i pogled se njen razbistri. Tada se povuče kod istog onog zaklona starinske kuće i nasloni na zid, odakle se tek usudi da pogleda gore.
Posrnulo imovno stanje ove kuće, jedne starinske trgovačke kuće (kakvih je, nažalost, sve manje, i koja je dala zaista savršenu jednu domaćicu, kakvih je danas malo i
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Mila, elegična, staromodna bolest. Tihi glin-glin starinske kutije s menuetom. Ona leluja tanane djetinje snove kao žetvu na mjesečini.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Zar je tako lako odreći se svega toga, zar je uopšte i moguće? I, najzad, zar je baš potrebno? Dah starinske frazeologije i zaostataka starinskog rečnika probija se energično sve do Brankova takmaca Pavla Popovića Šapčanina,
Kod Branka, u njegovim „traljama“, te starinske reči i oblici su dobrodošli još jedino kao prinudni savlađivači metričkih teškoća, u srpskom jeziku za izuzetno
U takvim slučajevima i ove stare i starinske reči, iz slavenoserbskog zaborava, mogu još i danas imati boje, i opravdanja, i dovoljno snage; mogu zazvučati
Serpskom narodnom listu, povodeći se svakako za ukusom i potrebama najšire čitalačke publike, kadikad preštampavao i starinske pesme ovoga roda, preštampao je i ovu Sterijinu (20. jula 1847, č. 28, str.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Raja smo! Mora da se trpi!...« A kad moja kći sa Turčinom zgreši, svi graknete: »Nije hadžijska, nije iz starinske kuće!« Sada ćete vi videti kako baštovan svoj obraz brani... Ovamo, Tašano, otrov ovaj pij!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Čulo se kanda u celoj kući do tavana kako Milušić, koga nisu primili, ramlje niza stepenice, drvene, šuplje, starinske, i kako se za njim zavrnuo veliki ključ na gostinskom ulazu.