Jakšić, Đura - PROZA
Izgledaše kao četa divljih Avara, s tom jednom razlikom što u našoj gomili ne beše nijednog ratnika. Starci, žene, deca — iz takoga se društva sastojao naš tabor, koji se i na najmanji šum, kao jato divljih tica, dizao da prne.
Ali kad su momci stali igrati, a starci pored čaše vina zaboraviše na svoje domaće brige, kaluđer se nekako iskrade iz društva i nestade ga u gustom šljivaru
Zakukala bi iz glasa, ali steže srce i ćutaše tužno posmatrajući nevaljaloga sina. Kolo se sve više širilo, već se i starci, ugrejani vinom, hvataše do razigrane momčadije... Samo jedan momak stoji u kraju...
Obradović, Dositej - BASNE
“ „Čestiti veziru, oni koji je otud pošao a k nami ne došao”, odgovore prostosrdečni starci. | 5 Lav i Magarac Lav i magarac pođu u lov.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
I dvorili su po običaju Aganlinom, jer pred njim niko nije smeo sesti, pa i sama ulema, tj. starci s belim bradama morali su svagda pred njim stajati.
a naipače od Morave te do Beograda, gde ni junija deti obojego pola ni stoletnija starci ne poščažahu sja. (Od Morane do Kolubare, jerbo je valjevska Posavina, što nije moglo ugrabiti preko Save, to je
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Onaj leptirak dugo je, kažu, još morio malu decu po Zarožju i po Ovčini, pa je i njega nestalo. I dan danji pričaju starci i babe o Živanu Dušmanu, o Strahinji, o Savi Savanoviću i o zaroškoj vodenici, i kunu se svim čudima na svetu da je sve
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Šta velite vi braćo?... — Pa, dobro, Jovo! - vele starci. — Kud ćeš mu bolje! - vele seljaci. — Velite li svi tako? — Velimo!... velimo!... — E, dobro, braćo!
I to što se imalo delilo se... Kako se spuštahu noći prilično hladne, to su starci vodili brigu o nejači. Oni previše kolibice i kopahu zemunice. Žene im pomagahu u tom poslu vrlo revnosno.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Čim je prvi put zazvonilo, starci istresoše lule i turiše ih u čizme, prekrstiše se, narediše u kući šta treba, pa se dostojanstveno poštapajući krenuše
Ta do’će red i na vas! Nek plaču babe i starci, što im se to više ne može strefiti, a vi do prvi’ kukuruza! Ostalo je, fala bogu, još ćuvegija!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— mučila bi se ona da odjednom celu reč izgovori — ete ima sestru. — I tu reč „sestru“ ironično bi naglasila. Starci bi se onda iskašljivali, drugi okrećali od Naze, namigivali.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
čovek, ljudina jedna zdrava i snažna, koja dopušta da se oko njega muče ova bedna i nejaka deca, plaču ovi jadni starci.
Afrika
pčelinjak; sa svetlošću koja se lomi o tanke pregrade od nabijene gline; strme stepenice vode kroz uski otvor na krov. Starci koji me vode proturaju za mnom aparat, akvarele, crtežnike.
Starci koji me vode proturaju za mnom aparat, akvarele, crtežnike. Kad bacim crnu hartiju kojom je obavijen film, starci, je, sa ustezanjem ali ipak gramzivo, dižu za sebe. U manastiru inače ničega nema; nijedne stvarčice, nijedne tkanine.
Pod tim tremom i oko njega, bradati crni starci, molioci i poklonici, dremaju čekajući da budu saslušani. U sredini je kamen sa koga Pebenjani vlada i sudi.
Jedva pokazuju da me primećuju. Kad se prođe kroz kolibu ispred koje su starci (jedini put da se produži dale ovim lavirintom) vidi se da su, u dvorištu s druge strane, iskupljeni sami mladići.
Kroz narednu kolibu ulazi se u treće dvorište gde se opet vide starci kako sede po asurama. Ovi su svi sa kratkim sedim bradama i ogrnuti belim plaštevima.
To je osamdesetogodišnji Đankolo Đolo, kralj plemena Tuklor; svi starci što sede ispred njega njegovi su državnici i dvorani. To je bio već treći crni kralj pred koga sam došao.
Grupe ljudi i žena prolaze u razgovoru. Ja sam savršeno srećan. Pronalaze me ipak neki starci, koje u mraku ne mogu da poznam; sa njima je jedan stari grijon (bard), kažu sasvim slep.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nije to bilo ni nekoliko smrti, u jesen kišovitu, kad udari pomor u gradu. O čemu, posle, starci, nadugačko, pripovedaju. To je bio užas neki, koji je, kao gorostas, rastao.
A ni starci, među Bečlijama, nisu mnogo bolji. I oni se dodole, frakaju, pa idu u lov, na mlado zverje! Hteli bi da žive doveka!
Imao je, prema mladosti, neku prikrivenu mržnju, koju mnogi starci imaju, i kriju. Đurđu je naredio da se kaže da je činove dobijao i suviše brzo, a da to nije dobro.
Rakič je pričao, kako se, za tom njegovom rođakom, kad dođe u crkvu, čak i starci okreću, i kako ni jednog udvarača ne ostavlja, za rođenu majku. Svi čekaju hoće li njena ustašca reći, Kalinoviču: „Da!
je bilo otišlo, na naselja, sve ono, što je bilo puškonoša, ili žena, ili dete, ili poleguša, puškonoša, a ostali su starci i starice, bolesni i umirući, koje niko nije hteo, pa ni njihovi sunarodnici.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Stariji i jači bave se najtežim zemljoradničkim i stočarskim poslovima; starci i deca rade lakše poslove. Onome koji ima sposobnost za trgovinu može starešina odobriti da se njome bavi.
On priča, da su bosanski Srbi dočekivali ovo hrišćansko izaslanstvo sa osobitom ljubaznošću. Srbi starci, koji bejahu živeli u slobodnoj Bosni, govorili su omladini: „Naša je vlastela bila ovakva kao i ova gospoda, a
U selu su obično samo starci koji žive od novca što ga šalju pečalbari, zatim deca ispod deset godina i žene. Pošto svrše svakodnevne domaće
Po Lovretiću* njihove su epske pesme još i u početku HH veka bile iste kao u Sremu i u balkanskim zemljama. Danas samo starci znaju pesme o Kraljeviću Marku, „car-Lazaru“ i Mandušiću Vuku, ali ih pevaju bez pratnje uz gusle ili uz kakvu drugu
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Mjesec se na to samo lukavo smješkao, pa su se starci naljutili na tu njegovu drskost i riješili da se popnu na nebo i da ga izmlate.
— povika krčmar gledajući u prozorskom staklu sliku mjeseca. — Brže unutra da nam ne popije rakiju! Zagrijani starci trkom upadoše u krčmu, ali tamo od mjeseca ni traga.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Koga još interesuju životinje, deca i starci? Ona to kaže tako ubedljivo da gubim poverenje u sebe. Ljudi lako gube poverenje u sebe, iako i to nije važno.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Danas je sveti Stevan, bogzna hoćemo li idućeg dočekati. Zato budimo pošteno veseli; mi smo već starci, grob je blizu. — Već u grob voleo bi’ biti. — Mani se još groba. Znaš, Sofro, mi smo već od detinjstva prijatelji.
A mislim da smo sva trojica više dobra neg’ zla činili. Sad se starci malo uteše. Čamča je bio u duhu nepokolebljiv. Prođe svečarstvo, svi se raziđu. Bilo je već oko dvanaest sati.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
I dok su starci, prozebli i mokri, stajali nepomično, na blatnjavom bregu, dotle su žene sa decom, i psi, trčali duž obronka strme
Nagrnuše starci koji se, iznemogli, začas, izopijaše rakijom, i babe koje behu iz kovčega izvukle jednu ruku mrtvaca, lelečući i
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
„Stariji i jači bave se najtežim zemljoradničkim i stočarskim poslovima. Starci i deca rade lakše poslove“, kaže Cvijić.
U Homolju veruju da u raju ima najviše dece (zatim devojaka i mladića, a manje odraslih ljudi i žena), dok u paklu borave starci, babe i popovi. U Šumadiji veruju da Bog daje kišu „dece radi“.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za viteza kome su ruku ljubile majke i koga su blagosiljali starci dokle ne poseče troglavu neman gradu ispred samih dovrataka, dok ne potuče po stenju šarke i ne povadi zmijske
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
—govorila je, razmičući nisko poleglo granje. — Stari manastiri, stare tvrđave, stare zidine, staro kamenje, starci... Sve same stare, polovne stvari! – Zar ti nisam lepo rekao da ostaneš dole? – Sama među onim muvama?
Ona ista kuća od blata i pleve poče da tone, vraćajući se bačkoj zemlji. Na krsnim slavama su se još skupljali samo starci, životareći od penzija svojih izginulih sinova. Iznemoglim drhtavim rukama lomili su slavski kolač. — Platiti, molim!
Selo je njeno u ravnici. Hiljadu dvesta duša, sami starci. Deca im dolaze za parastos. Uteraju kola u dvorište, pa ih njuše svinje i psi, a pilići se pod njih podvlače.
Sa izlizanih ploča, o koje godinama taru pantalone, starci mogu lepo da vide oba kraka ceste: onaj ravni, što dolazi iz belog sveta sa severa, prav kao strela, na kome kola
Posiveli kao krajputaši, prskriveni finom, gotovo neprimetnom prašinom, starci čekaju svojih pet minuta, onaj čas kada neko od zanesenih vozača prebrzo uđe u krivinu i izgubi vlast nad kolima.
Srećom, na ovom mestu niko ne gubi život — samo kola i leto. Starci tada silaze sa svog zida i pomažu putnicima da se izvuku iz blata.
Sada im je ovaj prizor zauvek utisnut u pamćenje. Neće ga se osloboditi sve do smrti. Starci ćute i šaraju štapovima po prašini. Umesto njih, govori njihov predvodnik, Luka, spečen starčić gušterskog lika.
Ko će usred leta prevoziti olupinu, tražiti majstore, petljati se sa delovima? Starci su posrednici. Dovode im kupce iz gradića i uzimaju proviziju, tek da nisu praznih džepova; za pivo i duvan.
i do mile volje nagledaju moćnih ljudi kako cvile i kukaju, bespomoćni bez svojih kola kao goli puževi bez kućice, starci ih odvode kućama i goste po dan-dva, dok se malo ne oporave; teše ih i smiruju, učeći ih da automobil nije najvažnija
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
je zapazio i najbolji savremeni dečji pesnik naš, Radović: „Deca žive slobodno, bez boga, bez svrhe i cilja, slično kao starci. Dakle, pre i posle saznanja, može se živeti spokojno, bez nade.
Životinje, deca, starci, biljke, reči, predmeti, mašine: samo je dečjoj pesmi dostupan smisao njihovog čudesnog postojanja.
tvrdih godina Napuniću ovoga leta, I vreme moje nemerljivo Nestrpljivo već čeka da odem u tandariju kao svi starci sveta.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
A meni zbog njega promače dobar komad. Daj da bar čujem šta je dalje bilo. Uzalud sam se motao oko njih dvojice, starci su mramorkom ćutali. Gost je prošivao stelju od samara, a djed je pažljivo gledao u njegove ruke.
Gonetali i ređali starci sva moguća konjska imena, pomenule se sve poznate seoske kobile, pa je pao čak i taj predlog da se prinovi dadne ime
Čak i zaplakaše starci, ali sve onako u tišini, ništa ne zboreći. Tek poslije duže stanke djed se promeškolji na bukovoj kladi, pa će ti
Tako je to bilo po danu, dok prlji sunce i jesenji vjetar, a uveče, kad starci odoše u djedov sobičak, potrpan mrakom i tišinom, tu poteče druga priča nevesela tamna ponornica čiji se žubor samo
Odmicali su krotko i smireno, kao na svečanost sa koje se, možda, ni vratiti neće. — Odoše starci — gunđao je za njima moj stric lakom sjenkom tuge i praštanja za svu njihovu suvišnost na ovome surovom svijetu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Čaršija zakrčena. Iz svih ulica izlaze i stiču se u nju. Naročito starci. Uvijeni u dugim, postavljenim kolijama i pogrbljeni, idu polako. Iz cipela im se pomaljaju noge u belim čarapama.
Kostić, Laza - PESME
” Pokloniše se starci u povlad, u jedan klim, u jedan bradoglad. Al' ima jedan među njima mlad, Askalon mu je očevina grad, na glavi mu je
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Za to vreme starci dele svet. Nešto mazne jedan, nešto drugi, a nešto ostane fifti-fifti. I to — ko deli? Tri starca koji nisu uspeli da
Da mu neko tada kaže, ne bi mu verovao i ucmekao bi ga na licinom mestu. Maksimalni su ti starci, na časnu reč! Ta me scena naročito izbezumljuje, kad vam kažem!
Oni starci, oću da kažem, dele mnogo brže svet, nego ona panju! Eto, to me izluđuje, baš to! A kada ja dofuram na staru planetu,
Jer, šta smo mi učinili sa našim najbližim, milim i dragim? Eno, na kalemegdanskim klupama lipsavaju nam starci kao stari. slonovi! Ne smeju da se vrate kući pre šest! Zabranile im snaje! Imaju primanje. Služe džin-tonik!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Umorni, najzad, od terevenke zaspaše starci, vetar i senke. Kraj same štale dedica hrče i sanja prizor lud: izvesti njega u nekoj šumi pred pravi lavlji sud.
“ Prepuni briga drugari žure, uz noge rastu ledeni žmarci, a kada stigli, povika Žuća: „Pogledaj, Tošo, zaspali starci!“ Žuća i Toša silaze brzo starome točku, u taman jaz, nađoše tamo začepljen badanj, iz njega jaki ne bije mlaz.
Tamo ti sreća večito plovi po tihoj vodi, u maloj barci. Na Japri nikad ne stanu mlini, nikada dobri ne umru starci.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ono nekoliko koračaja idemo tom uličicom. Pred svakom kućom sede starice, starci, mlađe žene i ribari. Deca pretrčavaju između njih Na jednoj kući piše: haza de huespedes.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Iz palanačkih radnja dopirao je miris katrana i štavljenih koža. Pred kafanama sedeli starci i posmatrali prolaznike... A kuće promiču, sve ih je manje, odstojanje od kasarne se sve više smanjuje, a s tim, čini mi
A sprovodili su ih starci iz trećeg poziva, u gunjevima i iscepanim opancima. — Jesu li se predali? — Jes, kad smo ih uhvatili za gušu —
— Jesu li se predali? — Jes, kad smo ih uhvatili za gušu — odgovaraju ponosno starci. — Koje su vere? — zapita neko od vojnika. — Pa vidiš: švapske... Povorka je zamicala, te se vratismo u bivak.
Seljaci se pribili sa strane puta i čekaju da vozovi prođu. Žene i starci stoje ispred vočića, a dečica, puna ih kola, naslonila se na lotre i mašu ručicama.
Naiđosmo na jedno ušoreno selo i na raskršću se sakupili seljaci, starci i žene. Tu zastadosmo. Pričaju seljaci da se vodi velika bitka oko Šapca, i da je silna vojska otišla na tu stranu...
Oni samo po pucnjavi cene na kojoj je strani neprijatelj. Uz put nailazimo na zbegove. Sigurno su iz okoline Šapca. Starci kao da se skamenili, žene mašu glavom i uzdišu, a deca istrčavaju na drum i veselo nas posmatraju.
Sunce je već zalazilo kada smo naišli na selo Glušce, i usred sela dat je zastanak. Starci i žene se okupili oko topova, po kojima leži s prsta debela prašina.
Predveče stigosmo u jedno selo, koje je imalo beskrajno dugačku ulicu. Žene su nas dočekale skrštenih ruku, a starci, naslonjeni na štapove, gledali su nas kao spasioce svoje.
Za ovom šarenom vojskom išli su starci i žene, tražeći svoje sinove. Roditeljski nagon gonio ih je iz daleka, danima su putovali, noseći malo preobuke i hrane
Sakupljaju se oni u male grupice i sa pritajenom zebnjom razgovaraju... A iz sela žurno beže starci, žene i deca. Usplahirena izgleda, pretrnula od straha, napušta nejač svoja ognjišta i celokupnu imovinu, da bi samo
Pripravni su oni da polože svoje ništavne živote, ali na viteški način, a ne da umiru skrštenih ruku kao nemoćni starci i babe.
Oni će ići sa nama do prvoga sela, a odatle mogu da se vrate. Ponudi im konje ordonansa. Uzjahaše starci, a žene rekoše da će ići peške. Odmah pođosmo i naskoro naiđosmo na jednu raskrsnicu.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— A posle?... — Videćemo... bojim se da ne pređe u zapaljenje pluća. — A-a... Pa to ne valja ? — Starci od toga stradaju, a mladi izdrže lako, ne boj se.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Izgledamo kao sejači, na slikama Mijea. Profesori Univerziteta su svi starci. Masoni. Bogdan Popović je pisac knjižice Šta možemo da naučimo od Engleza? i pravi arbiter lepog ponašanja.
Mislio sam da je to zato što sam ja ostao živ. Sad sam mirno otputovao dalje. Pred stanicom, na kiši, stajali su starci, sa crvenim smešnim kapama na glavi, označenim brojem.
Čim se iziđe iz varoši Krfa, kraj rečice Potamos, kraj logora desetoga puka, pod bregom, gde su bili smešteni starci, i poslednja odbrana, više jedne crkvice, našao sam dva groba.
Obuci svilu i pokupi sinove, ordene tuđinske i krpe šarene. Čekaju te jadne, puste gore ove, gladni starci i obeščašćene žene i obala što ti porodicu zove.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Neki su starci propali, ali su stari i bili. „Pomrli bi da su i u kući sedeli, a kamoli na putu!” — rekao je onaj govornik, te ohrabri
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Žure se pevačice, žure se momci, rade i starci, al' ne drema ni — bardak... To vi je najvredniji i nerazdvojni drug srpskog radnika: on ga sreta još prvog dana, kad
I, više se ništa ne ču... A komišanje ide svojim redom. Pesma, govor, smej, i tresak komišine i korenja ne prestaju. Starci su već prezevali ponoćno doba, pa im je sad mnogo lakše.
Samo starci i babe, pošto ih bardak nebrojeno puta opkruži, dobiju volju da se malko sa vampirima i vešticama pozabave.
Umro je botat trgovac, poznati ćir-Nikola. Zvonari će se, po običaju, siti nasanjati... Obojica su starci, od preko šezdeset godina. Marko je mali rastom, večito ide raširenih ruku i pognute glave.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ZOVE SE PEPO KRSTA 4 RAZBOLEO SE PEPO KRSTA 6 KRSTA PEPO POSLE BOLESTI 8 KAKO ŠETA STARI PROFESOR 9 GDE JE CICA 12 STARCI U LETO 16 PESMA O BABI KOJA PLIVA POSRED SAVE 17 DOGAĐAJ NA ULICI 19 U OPERI 21 U ŠKRIPCU 23 JEDAN AFRIČKI
jedno četiri minuta. STARCI U LETO U vreme godišnjih odmora Planduju, al daleko od mora: Zasednu, svako pred kućom U društvu sa dosadom
Šta to čuh? Ozbiljni starci, imaju i bradu, — Uh, uh... — A ponekad kradu! Ako mi ko od vas ne poklanja vere, Misleći da se bavim intrigama,
Rakić, Milan - PESME
I tako redom, tako svakog časa, Mi mladi starci najnovijeg doba, Padamo, rano iznurena rasa I umrećemo sasvim, joše pre groba...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Svi počeše da pljeskaju, starci da se izvaljuju, da bi je što bolje videli. Efendi Mita, izvan sebe, poče u dvorište da baca čaše, prosipa vino.
I to prvo starci, dede, koji zbog svoga starešinstva kao najviše prava imaju, pa onda mlađi, Isprva su dolazili pojedince, kao da joj
ognjevi po kujni, ispred kuće, i oko kuće, i čak ovamo oko štala, gde je bila stoka i sa njom sasvim stari, babe i starci, koji nisu mogli da izdržavaju.
I zato onda onoliki urnebes, graja, krici od veselja, kad i starci počeše da dolaze. Ulazili su u kolijama, pogureni, polako, sitna, duga, zborana lica.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Neka gledaju časno, koliko je moguće, one koje starešine šalju. I kao što je ukazano, oni da budu mudri i starci, ako je moguće, zbog strelčevih namera. (Ps.
I tu odmah kažu uglas svi tri puta: „Dostojan“. I celivaju ga, prvo vladar, potom episkop, zatim ostali časni starci po redu i pevaju kondak Zlatoustu, glasa četvrtog: „Sa nebesa pobedu primi“ i potom jekteniju i otpust.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
s vremenom nahodili su se mudri cari, koliko u Carigradu ,toliko i u drugim carstvam, koji, videći da su ovi dobri starci sasvim izišli iz svoji[h] predela i počeli protiv svoga zvanija i dužnosti živiti, hoteli su ih na bolji put metnuti;
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
čim sunce granu, uz brujanje zvona, pokrenu se sav šareni narod, te zaguši crkvu i pritisnu prostrano groblje oko nje. Starci sjeđahu pred fratrovim dvorištem.
Onda se uhvati kolo, a starci se s parohom skloniše u vrt, gdje ga uzeše na ispit, onako, seljačkom lukavošću. Bakonja se dobro sjećaše Srdarevih
Ćosić, Dobrica - KORENI
Odmah da ti kažem: sve staračke mudrosti su lažljive. Na ovom panađuru gospodnjem starci i deca najviše lažu. Snage nemaju. A i zato što su na krajevima života pa ne vide drugi kraj, a i sredina im je daleko.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
se, prihvataju raskošne bukete koji doleću s prozora, trotoara, skela novih građevina, s krovova, sa svih strana. Starci, ta velika deca, brišu oči i pogledaju u nas: „Samo kad ovo doživesmo. Živili naši oslobodioci.
Veliki trobojni barjaci, što su tajno spremljeni, viju se svuda po radosnim domovima. Starci, žene, deca, svi su izašli da ih dočekaju... i spremljeni venci, veliki šareni venci i beli peškiri...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— A ti nisi omirisao bajbok, a? — odgovori Palilulac. — Ta ono nije da nisam, znaš... ali čuvam se. — Baš ovi starci... — uplete se treći — sve nas kalpe da ne znamo ništa, a eto samo za tebe smo tri put kupovali svedoke. — Eto ga sad.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pod njom, kad ozeleni, danju u hladovini žale se siromašni starci, a noću kalaši mlađarija. Upro mjesec i u njenu golu krošnju, obavio je i ispunio svijetlim, prozirnim pahuljicama,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Recimo u XXI glavi Sofka zapaža da „ovamo do kućnjeg zida, klečale su žene”, a u XXIII da su starci „tamo iza kuće, poređani uza zidove ležali”.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Pije s’ posle masnih jela, — al’ i onda kad se posti. Jedan pije što je snažan, drugi pije zbog slabosti. Starci piju jer su stari, a mladići jer su mladi. Zimi s’ pije da se grije, leti da se porashladi.
Miljković, Branko - PESME
Moje se srce gasi, oči gore. Pevajte, divni starci, dok nad glavom Rasprskavaju se zvezde kao metafore! Što je visoko iščezne, što je nisko istruli.
Krakov, Stanislav - KRILA
Za njime poslati telegram našao ga je u komandi. Gledao je jednim okom kako vojnici starci tucaju kamen kraj puta mirno kao i ranije. Nosio je samo crni zavoj na licu.
U njinoj užarenoj senci spavali su žuti aparati, i starci stražari. Sve su drvene kućice, poređane u pravilnom redu, bile tihe, samo je ludovao dugi, granjem pokriveni šator.
Petrović, Rastko - AFRIKA
pčelinjak; sa svetlošću koja se lomi o tanke pregrade od nabijene gline; strme stepenice vode kroz uski otvor na krov. Starci koji me vode proturaju za mnom aparat, akvarele, crtežnike.
Starci koji me vode proturaju za mnom aparat, akvarele, crtežnike. Kad bacim crnu hartiju kojom je obavijen film, starci, je, sa ustezanjem ali ipak gramzivo, dižu za sebe. U manastiru inače ničega nema; nijedne stvarčice, nijedne tkanine.
Pod tim tremom i oko njega, bradati crni starci, molioci i poklonici, dremaju čekajući da budu saslušani. U sredini je kamen sa koga Pebenjani vlada i sudi.
Jedva pokazuju da me primećuju. Kad se prođe kroz kolibu ispred koje su starci (jedini put da se produži dale ovim lavirintom) vidi se da su, u dvorištu s druge strane, iskupljeni sami mladići.
Kroz narednu kolibu ulazi se u treće dvorište gde se opet vide starci kako sede po asurama. Ovi su svi sa kratkim sedim bradama i ogrnuti belim plaštevima.
To je osamdesetogodišnji Đankolo Đolo, kralj plemena Tuklor; svi starci što sede ispred njega njegovi su državnici i dvorani. To je bio već treći crni kralj pred koga sam došao.
Grupe ljudi i žena prolaze u razgovoru. Ja sam savršeno srećan. Pronalaze me ipak neki starci, koje u mraku ne mogu da poznam; sa njima je jedan stari grijon (bard), kažu sasvim slep.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— To izmiče naše stanovništvo (većinom žene, deca i starci) iz gornje Morave, kuda su Turci upali. Meni se steže srce od bola pri ovom užasnom prizoru i pri pomisli da će možda i
Tu su žene, starci, dugi redovi volovskih kola, natovarenih svakojakim sirotinjskim pokućanstvom: korita, čabrice, sita, po koji zavezak
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Protestuju, sve kritikuju, sve im nešto smeta. Najzad, slomljeni godinama, tonu u svakidašnji život kao džandrljivi starci... Ali za vreme nekih meteža, oni su na čelu. Oni su ti koji vode, ali im u poslednjem momentu preuzimaju vođstvo drugi.
— More Đuro, da ja tebi kažem... Ne ratuju starci već deca od dvadeset godina... A ti ne biraju. Kad sam bio arslan od dvadeset godina, ja sam prvo naleteo na jednu
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
drago i na koju stranu, Ljubov mora sve pobjede održati granu; Više ima koji ljube mlada i junaka Nego djece s drjahlih starci i matorih baka; I veselih čada više u silnog Peruna Neg' ugrjumih mudričara i svetih morguna.
” Tajno se spremiše ljudi, i žene, i deca i starci. Drvena veće zaškripaše kola kroz šumu i goru; Rikanje, blejanje s mekanjem smešane davahu glase.
i strah po narodu prođe, i žubor se diže: Žene su, prsi bijući, prolivale potoke suza, Deca zavrištaše, uzdišu starci, u brizi su ljudi, Zlo jer je vratiti s’ natrag, gore ne vratiti s’ bednim.
Pritisnuta sad Serbija veće slabo diše; Nit’ se grudma ustavljaju gromovni udarci: Đorđe brodi preko Save, i deca i starci. Glave kad nije, Ni srca nije Serbiji.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Na kamenovima do kapije videli bi se starci, razuzureni, mrzeći ih da se ponovo stežu, opasuju i izlaze u čaršiju. I već raspasani, u papučama, s lulama u ustima
Ćipiko, Ivo - Pauci
I starci su se kolebali, sumnjajući da im Petar ne bi postavio Stupicu: nije mu puno vjerovati! Ipak su se odlučili: biće na opre
— Ima novaca, djede! — povika Petar i, izvadivši kesu iz njedara, prosu novac po stolu i, prije no što su starci i sestra mogli ga sagledati, pokupi ga brže—bolje, turi u kesu i, držeći je u ruci, njome zvekće. —'Ajdemo!
— A da! Da vam pravo kažem: Petar kupuje mačka u vreći. Ja ne bih, ali svako je gospodar svojih para! Starci i sestra slušaju. Pomisliše: „Ako bi Petar i prevario, neće zakon, a oni se puštaju čovjeku od zakona u ruke!” .
Djed, baba i sestra pođoše. Sestra i na ulici još drži novac u ruci. Išli su čaršijom donekle zajedno, pa starci u svijetu izgubiše Petrovu sestru s očiju i ne pozdravivši se s njome.
Svijet se molio bogu, da se smiluje. — Ako i jesu naši grisi veliki, — jadahu se starci, — neće nas bog posve satrti!...
Bolji jednako odlažahu u svijet i u vojnike, a na domovima ne ostajahu no starci, djeca, betežna čeljad i gdjekoji mladić što ne imađaše čime da u svijet pođe, ili ne mogaše odoljeti srcu i ostaviti
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
On nema razumevanja niti samilosti, surov je i žestok. Zna za jedan put. Ostali za njega ne postoje. Ali zar će starci tek tako odstupiti, zar će bez borbe predati vlast u ruke svojih omrznutih suparnika? Makarije se uzvrpoljio.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Pazi, rukavice, na šest krupnih dugmeta. — Ali štap, pobogu! Štap nose samo maturanti i starci. Stare žene, ni one ga ne nose, nego se vode pod ruku. Zdrava i mlada k'o srna, a štap.
Izveštačeni životi su vrlo različiti.... — ... moj, na primer, i tolikih nas, svi bez žene i dece, svi starci . . . — ...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Beli mrav — ko je još za takvog čuo? Iskosa i potajice pratili su starci rašćenje belog mravka, očekujući da jednog dana, ipak, promeni boju.
Iz grudi mravljeg plemena izvi se krik olakšanja, a onda se majke okrenuše deci, starci skupljanju imovine. Na Belka se niko i ne osvrnu, samo što jedan od osramoćenih mladića reče: — Vidi ga kako se pravi
Šta da se o mladićima kaže? — Takva se na zemlji samo jednom rađa! — govorili su starci. — Ne ponavljaju se čuda! Zlatokosa i sama poverova da lepše od nje na svetu nema.
U Varalice se blago ne drži. Ili ga popije s društvom u krčmi, ili razda sirotinji na drumu. Uzalud mu govore starci da prištedi za crne dane! Varalica se smeje: za njega crnih dana ne može biti. — Ne prestaju da se rađaju budale!
Čekalo se još da se starci i deca popnu na kola, pa da se krene, kad se iznad glava begunaca pojavi par roda i poče da kruži nad selom sasvim
Možda na Visokim Planinama još žive Mudri starci koji znaju tajnu Izgubljenoga Grada... Šta je mogao dečak do da krene k Visokim Planinama.
»On, sigurno, zna gde žive MuDri starci!« — pomisli mladić. Ali, na njegovo pitanje Mesec ni obrvom ne mače. — Ja nisam čuo za Zaboravljeni Grad! — reče.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad viđeše starci i težaci, poturiše rala i volove: sve se na jad slomi u svatove u široko polje pod Žabljaka; a čobani stada ostaviše, dev
“ I najviše ih „spjevavaju“ — kaže Vuk dalje — „ljudi sredovječni i starci. Po rečenim mjestima, kud se danas junačke pjesme najviše pjevaju, nema čoveka koji ne zna nekoliko pjesama (ako ne
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Muževi na svoje žene kovlaišu, manu iznose i proteruju ih i žene na muževe viču i prkose im. Starci na mladež zloslove, mladići stare nimalo ne počituju nego i beščaste ih. Od sviju poštenja nestaje.
li, poglavice il' mu senjaci, prosti i književni, oficiri i vojaci, boljari siromaš li, putnici domosedioci li, jedno starci i deca kalaši, jogonasti i opori k nauci. Od dobra otpali, a na zlo pristali, zloćudi i zlosrdi.