Jakšić, Đura - PROZA
I on je tu istu devojku ljubio koju i ja, pa će milo biti starcu da razabere što o idealu svoje mladosti... Znam da će vas pitati: da l’ je još lepa, mlada, sveža, sjajna?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ja ne ostanem dugo u Ašanji, jer moj otac zapovedi te odem u Kupinovo nekom Ignjatu Sabovu, starcu od 70 godina. On je bio star, čestan, dobar i vrlo pobožan čovek, i učaše šestoro dece privatno u svojoj kući.
Ja vidim te vatre i poznam da begaju. Odem odma u Kotešicu našem kumu i dobrom kmetu, starcu Savi Savkoviću, i nađem ga s nekoliko Kutišana na brdu, odakle je i on vatre gledao.
” Molim, namoliti ne mogu, a pretnje mi ne pomažu. Naposletku kažem starcu: „Jakove, ti si od sviju nas ovde stariji barem 25 godina, umri pre nas 25 dana, a moreš spasti toliku sirotinju od
U Karađorđa nije bilo običaja more, bre, nikome reći, no svakome, i mlađem i starcu: ej momče, malo pozategne, rekao bi da dva o izgovara, npr. moomče To je znak nekog počitanija i blagovolenija.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A? — Hu — huknu gđa Sida. — Mora li učitelj uzeti Melaniju? — A šta će starcu dve žene... — Uh, ta ne stari, nego novi učitelj, gospodin Pera... — A, on!... Ne mora... — Može, je li, koju ’oće?
Afrika
— Dobro, Me, ja ću ti dati dva puta više, pa ti vrati starcu što je dao za tvoju sestru, a onda je venčaj sa mnom. — No, musje mali mon se' mulil vit, mon se' vandl anko' (Ne,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavle je o Božiču, docnije, uvek pričao kao o nekom starcu. Takav mu se pričinjavao u sećanju. Međutim, iz same priče Pavlove videlo se da je Božič, iako je bio uzeo šezdesetu,
Božič se na to ljutio. Kad žena mužu nema da prebaci ništa drugo, ona ga, kaže, proglasi za starca, pa viče, što će starcu djevica. Il’ ga, kaže, izviče za mučibabića.
A njima neće biti bolje, ni u Rosiji. Ma kako da im bude – pričao je posle Pavle da je rekao starcu – gore nego, posle razvojačenja, u Temišvaru, ne može im biti. Da mogu, oni bi se svi u Tursku vratili.
Zna on ona dupeta na Dvoru. Ti su krivi svemu! U tom se slažu. Isakovič onda reče starcu da njega, kao svog oca, poštuju, ali da onima u Beču nije sveta ni zadata reč, nisu im svete ni rane za carstvo, a ni
A može na proleće doći po ženu, a to će omekšati srce i starcu. Petar je, nehatno, smeškao se na ženu, i tvrdio da će on to, lako, udesiti sa tastom, senatorom, u Novom Sadu.
Teodosije - ŽITIJA
Potom, odahnuvši malo, reče starcu: — Vidim, oče, da Bog, koji unapred zna sve i koji je video bolezan srca moga, pocla tvoju svetost da uteši mene
A starcu: — Da si blagosloven od Boga, oče, što si ukrepio dušu moju! Ispunivši se velikom radošću zbog ovoga, i nimalo ne odl
Jer beše starac čuven po delima i svima poznat. i kada su se popeli k starcu, videše i božastvenoga mladića gde sedi s njim, i kada su od starca izmolili molitvu i blagoslov, zapovedi im starac da
I da bi se uverili, govorahu k starcu: — Hrista radi, oče, reci nam, da li je ovaj mladić doista tvoj učenik, jer danas neko preslavno znamenje na njemu
pobeže od njega, i iskočivši iz lađe u Lavru bežaše, a oni protivnici, Bogom zaboravivši, u taj čas ništa ne re koše starcu. A begunac uđe u Lavru i ispriča sve što se do godilo s njim.
blaženi Sava rasudivši da ovaj savet nije od zmije nego od Boga i anđelski, primivši ga dobro k srcu, Boga pohvali, a starcu se kao anđelu Božjem pokloni, i ovoga ljubazno ugostivši otpusti kući.
Dozvavši svetoga Savu, tako im sa punom ljubavlju dadoše Hilandar, koji se svetom starcu i svideo, položivši zavet da će Vatoped i Hilandar ljubavlju biti jedan manastir.
Posle ne mnogog vremena javi se sveti dolaskom u san jednome prepodobnome bogobojažljivom i pobožnom starcu u manastiru govoreći da njegove svete mošti ne treba da leže u zemlji nego van groba, u crkvi.
Arhistratig reče starcu: „Mir tebi, dušo koja tražiš Gospoda! Vide li slavu Boga našega? Gle, molbu tvoju Bog preko mene ispuni, i pokvarena i
A glavni među besovima će k starcu: „Što se, ismejani od ljudi, propasti svojoj raduješ i tako protiv nas galamiš, ili živ od nas izbeći pomišljaš?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Starog gospodara dole vešaju, pomagajte! Šamika uzme brzo napunjeni pištolj, pa trči dole. Donde je Pera starcu po džepovima tražio od kase ključ. Otac viče, koprca se.
Matavulj, Simo - USKOK
Ti si čuven nadaleko, ali ne vidiš li, bolan, da je ovaj naš uskok još dijete? Daj, Milice, bardak starcu da nazdravi. Pop zapita Ćora: — A ti, Stijepo, jesi li bivao đe i Mrgud?
Radičević, Branko - PESME
“ — „Zmaj Ognjeni?... Ta ko za nj ne znade!... “ Oh, srećice starcu iznenada! Tu Miletu on ogrli mlada, Starini je i milo i teško, Pa ga ljubi u čelo viteško, Jošta proli dve goleme
„Juriš, braćo!“... Kliknu na družinu. Ta ovo je bojak vaistinu: Udarili starcu Milutinu, Udarili Turci na torinu; Iza prošća Srbi su zapali, A tvrdo i Turci opasali, Opasali kano ljuta guja,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Eto ti sad tvoga dorata — gunđao je stric Nidžo trudeći se da je što manje starcu pred očima. — Bogami, ništa drugo nego ga ovaj tvoj lopov prodao Ciganima, neki dan su ovuda prolazili — dosjećao se
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
“ Ali ona ni najmanje za to, nego ubere neke trave te dobro uši zatisne i ručicama suviše, pa reče starcu: — Baci ti meni balotu, da onamo idem će ona pane, samo mi kaži, hoću li naći sve tri stvari kako sam ti kazala, i
Kad je Marko saslušao što mu starac reče, reći će i on starcu: — E, hvala tebi, starče, na svemu, ali ja imam još dva dobra druga, koji su me amo spustili, i koji me još čekaju na
Usput je padao na koljena, udarao se i lomio se, ali je starcu malo vode u pregršti donio. Tada se starac vrlo obraduje, pa mu reče: — Sinko, ne ječim ja zato što sam bolan i
Zar opet ideš pešice u drva? Kaže joj starac po duši kako je prošao sa onim novcem. Rasrdi se Nesreća, pa veli starcu: — Evo ti još trideset forinata, no sad bolje otvori oči kuda ćeš s njima.
Onda se Sreća maši u džep, izvadi jednu poturu i reče starcu: — Evo ti, starče, uzmi ovu poturu, pa kupi za nju što ti je drago. Prihvati starac poturu i odnese je svojoj kući.
Sad on nije znao koju će uzeti, jer su po sebi sve tri bile dobre i lijepe, nego otide nekakvom starcu da ga pita: ili je bolje uzeti đevojku ili udovicu ili puštenicu.
Ja, mator čoek, pa sam došao đetetu da me svjetuje kako ću se ženiti“, pa se vrati natrag i otide onom starcu da ga pita kome ga je poslao po svjet!
Kad dođe starcu i vičući na njega i srdeći se kaže mu sve kako je prošao s Premudrijem, onda mu starac reče: — E, moj sinko, nije to
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
A zar bi ovo prva svadba bila gdi se nije ili mladoženja ili devojka prevarila? Ja ću starcu toliko lagati, dokle najposle ne izgubi razum. MITA: A devojka?... ALEKSA: Ona ga nije ni imala.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
— za kožuh. „Ne diraj, vraže! — starina kaže — Vidi, budale! Ta meni, starcu, nije do šale.“ Ne sluša Ćira što starac priča, već viče, preti: „Daj kožuh čiča!
branu, prestade točak žrvnjem da kreće, sa njega vise debele sveće, ledeni oklop na suncu sinu, prestade huka u starcu mlinu. Začuđen Žuća na pragu stao: „Pogledaj mlina, u san je pao!
Deda je jahȏ, zavidim starcu, na mazgi, konju i magarcu, jurio brzo, vatreno, živo, s vetrom se pustim utrkivȏ. Kasnije, u zrelo doba, čitavom
Rođena moja, deki će brzo kraj. Budi mi zdravo, zvončiću dedin plavi, čekaću pismo, brzo se starcu javi. Pozdrav ti šalje, najlepših želja pun Dedica Jovan, ratar, selo Slavujev Žbun.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
On je jedini koji bi vas mogao povesti; ostali se tek vraćaju sa ribolova. Prilazimo zajedno starcu koji ljubazno ustaje da nas pozdravi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
To je jedina njegova dužnost. Narednik Milutin, inače učitelj, priđe starcu i dodirnu ga po ramenu: — Čiko, sve će ti se platiti. Idi kod one gospode gore n neka ti oni dadu napismeno.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
ali se u očima čita neka jaka misao, koja ga zanela i koja će bez sumnje stajati u vezi sa davnom, dalekom prošlošću... Starcu cvokoću zubi, nešto od zime, a možda, a možda i sa drugoga uzroka....
— Čudo mu nisu oduzeli stvari ? zapita je mati. — On je, veli, sam nudio starcu, ali mu on odgovorio: »Kad nemam kćeri, ne trebaju mi ni dronjci«. — Ćuti, Dobro je.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
“ Onda car smisli da učini jedno dobro delo, da bi se umilio i narodu i starcu. Teškim srcem odluči da o svom blagu podigne veliku crkvu, pa dozove starca da mu to saopšti i da se dogovori s njim.
Car se smešio od zadovoljstva. — Eto ti reče on starcu — uzmi blaga koliko hoćeš pa podigni crkvu u slavu moju i Božju. Starac je ćutao. — 3ašto ćutiš? — pitao ga je car.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Priđem bliže jednom starcu u narodnom odelu, poslušam, a on ponavlja čitajući jednu istu rečenicu. „Gospodo poslanici, prilikom pretresa ovog
Radoznalost moja postade toliko jaka da sam najzad, ne mogući objasniti ovo čudo sâm, morao prići onom starcu, te iz razgovora s njim doznam da je narodni poslanik i da mu je određeno u klubu da nauči govor, od koga je maločas
Ali se u ovom trenutku u njihovim očima ogledaše prvi zraci nade, ali i tuge za zavičajem. Ponekom starcu se slila suza niz smežurano lice, uzdiše očajno, vrti glavom s puno slutnje, i radije bi ostao da pričeka još koji dan,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
zašto, ali tog trenutka pade mi na pamet ona priča o jednom ludom i dvojici pametne braće, pa i ne misleći odgovorih starcu: — Da mi je štogod onako... da svi Srbi postanu iskreni I pošteni... kao ona čudotvorna sviralica... znate.
Marko se desio tu, pa pomogne starcu da ustane i odvede ga kući. Počastiše ga dobro kod trgovca i dadoše mu dvodinarac.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
To mi katkad starcu budi kosti, spomene ih na mlade godine. VLADIKA DANILO Ljepše stvari nema na svijetu nego lice puno veselosti,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Pipo?“ „Jest!“ odgovori Pipo, smijući se i vrnu se natrag. Đakon, skinuvši kapicu, primače se k starcu, nakašlja se jednom-dva, da svrati pažnju na se pa progovori: „Da založimo...“, pa ispravi: „Da založite što Gospodaru!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
7. Vrabac pipac Ja posijah bob. Navadi se vrabac Pipac u bobac. Ja odoh starcu, Da mi starac štap da, Da isteram vrapca Pipca iz bobca.
Ja odoh kravi, Da mi hrana mleka da, Da ja mleka starcu dam, Da mi starac štap da, Da isteram vrapca Pipca iz bobca.
Ja odoh plastu, Da mi plast sena da, Da ja sena kravi dam, Da mi krava mleka da, Da ja mleka starcu dam, Da mi starac štap da, Da isteram vrapca Pipca iz bobca.
mače da, Da ja mače plastu dam, Da mi plast sena da, Da ja sena kravi dam, Da mi krava mleka da, Da ja mleka starcu dam, Da mi starac štap da, Da isteram vrapca Pipca iz bobca.
mače da, Da ja mače plastu dam, Da mi plast sena da, Da ja sena kravi dam, Da mi krava mleka da, Da ja mleka starcu dam, Da mi starac štap da, Da isteram vrapca Pipca iz bobca.
mače da, Da ja mače plastu dam, Da mi plast sena da, Da ja sena kravi dam, Da mi krava mleka da, Da ja mleka starcu dam, Da mi starac štap da, Da isteram vrapca Pipca iz bobca.
meni mače dade, Ja mače plastu dadoh, Plast meni sena dade, Ja sena kravi dadoh, Krava meni mleka dade, Ja mleka starcu dadoh, Starac meni štap dade, Te isterah vrapca Pipca iz bobca. 8.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Sad on nije znao, koju će uzeti; zašto su po sebi sve tri bile dobre i lijepe; nego otide nekakom starcu, da ga pita: ili je bolje uzeti đevojku, ili udovicu, ili puštenicu; a starac mu kaže: „Sinko!
ja mator čovek, pa sam došao đetetu, da me svjetuje, kako ću se ženiti;“ pa se vrati na trag, i otide onom starcu, da ga pita, kome ga je poslao po svjet!
Kad dođe starcu, i vičući na njega i srdeći se kaže mu sve kako je prošao s premudrijem; onda mu starac reče: „E moj sinko!
Sad on nije znao koju će uzeti, jer su po sebi sve tri bile dobre i lijepe; nego otide nekakom starcu da ga pita: ili je bolje uzeti đevojku ili udovicu ili puštenicu; a starac mu kaže: „Sinko!
ja mator čoek, pa sam došao đetetu da me svjetuje kako ću se ženiti;” pa se vrati natrag, i otide onom starcu da ga pita kome ga je poslao po svjet!
Kad dođe starcu, i vičući na njega i srdeći se kaže mu sve kako je prošao s Premudrijem, onda mu starac reče: „E moj sinko!
“ Ali ona ni najmanje za to, nego ubere nekake trave te dobro uši zatisne i ručicama suviše, pa reče starcu: „Baci ti meni balotu, da onamo idem đe ona pane, samo mi kaži, hoću li naći sve tri stvari kako sam ti kazala, i hoću
Sveti Sava - SABRANA DELA
(Mt. 11, 29-30) Jer kaže Pismo: „Ljubav Božija u vernima je privezana“. (Prema I Jn. 4, 12) A ovom blaženom starcu izvesno se još više priveza za veru njegovu rečeno: „Ko ljubi oca ili mater više od mene, nije mene dostojan.
A usred toga, kao slatkoglasnu pticu i pustinoljubnu grlicu, željenog nađe nekog monaha, milu utehu hristoljubivom starcu, i nekada od njega othranjeno jagnje, izdanak od ploda njegovog i cvet od korena njegovog, a tu je i dobri miris.
“ A ja, sve ispunivši, učinih što mi je on zapovedio. A svi mi gledasmo i plakasmo gorko, gledajući na ovom blaženom starcu takva neiskazana Božija proviđenja.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Da vašu patnju ponesem u sebi... MANOJLO: Nemaš ti pojma šta si napravio! PROSJAK: Onom starcu izlečio sam čvorugu! MANOJLO: A bez te čvoruge ne može da ga prepozna ni njegova rođena kći!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Potom da zapoved da nas odvedu u trapezu i dadu jesti. Kad iziđemo iz trapeze, pođemo svak svome starcu. Ja nađem moga igumna sama gdi hoda po ćeliji. Upita me jesam li izučio psaltir; kažem da jesam.
Po službi, pre nego sednu ručati, ovi razgovor učini mitropolit mojemu starcu: „Eto ti, oče igumne, ja ispuni[h] tvoju volju: hirotonisa[h] tvoga maloga [H]opovca na dijakonsgvo.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Pop Ilija čekaše ga već u krčmici, te se odmah krenuše. Nastade povjerljivi razgovor nego ono jutros. Bakonja pričaše starcu sve što mu na um padaše, samo neka je smiješno, a popo njemu isto tako od svačega nadohvat, pa onda poče dugu istoriju
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kad nije sve u svoje vreme, onda mora da bude kad mu nije vreme. Dogodi li se tako nešto starcu, svi mu se smeju. E, kad bih samo mogao da postignem, svima što se smeju počupao bih grkljane.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Na glas njegove pesme, kao na ugovoreni znak, iz svih kutova sobe, iz svih zidova, pohita ka starcu četa mališana, ne većih od žira, ali svetlokosih, svetlookih, razdraganih.
— To galebovi kriče, spavaj! — dečak dodade starcu vode i istrča iz kuće. Iznad potamneloga mora rasla je beličasta svetlost praskozorja. Krici se više nisu čuli.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica se oslobodi od Stanke, priskoči starcu i steže ga svojim snažnim rukama, kao utegom. Stanka im priđe i htede da oslobodi oca, ali se starac ljutito ritnu i
Đurica se sasvim zbuni, jer vide da ovome starcu ne može i ne sme ništa. Najgore mu beše što se uveri, da i ovde ne može bez Vuja ništa učiniti.
Obojica ćute kao zaliveni, samo im se noge pomeraju, odskaču od zemlje i opet staju na prste... Starcu teško disati, steže ga mladić kao klještima... Najzad se nekako dohvati pasa, odakle istrže mali oštar nožić.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad je Marko saslušao što mu starac reče, reći će i on starcu: — E, hvala tebi, starče, na svemu, ali ja imam još dva dobra druga, koji su me amo spustili, i koji me još čekaju na
Sad hajde, pa eto ko te poslao, tako mu kaži. Otolen ti sadrazan put za uši i stigne slijepome starcu na dortjol. Sve mu iskaže što mu je mujezin rekao. — E dobro, — reče slijepac — kad ti je on kazao, i ja ću ti kazati.
Sadrazan se krene dalje i stigne mladiću što almaze u avanu tuče. Sve mu saopšti o slijepom starcu, a mladić mu rekne: — Kad ti je on kazao, i ja ću ti kazati. — Pa nastavi: — Moj otac bijaše derviš.
Starac reče: — Jesi junak, ali ne tako veliki, nego kad si došao, eto sada je jedan delija oteo starcu što veje žito kćer, a ovim ljudima sestru, pojuri za njim, pa ako otmeš devojku, uzmi je za ženu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ne pomaže ni utvrđena pogodba, ni njihove molbe; još bijesan Arnautin zbiva od njih šalu, smije se starcu i zatvara im vrata od dućana u obraz.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ A starcu je mila glava, — mora poslušat’! Ode opet moru sinjem, moru debelom. More burno kao da mu gnev uskipeo, A kroz maglu,
Petrović, Rastko - AFRIKA
— Dobro, Me, ja ću ti dati dva puta više, pa ti vrati starcu što je dao za tvoju sestru, a onda je venčaj sa mnom. — No, musje mali mon se' mulil vit, mon se' vandl anko' (Ne,
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Onda će reći momče nekakvo: „Danas se ženi Đukić vojvoda!...“ A ja, da starcu poštu učinim I da se četa vina prihvati, U svatove sam vaše došao... Sećaš se sad? STANA: Ah, propala sam! (Glasno.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ali zloželjna je Sudbina tu se isprečila kivno: Ili je Satana starcu uselio pagubne misli, Ili se srce potrzalo slašću pradedske mu zemlje, Il’ mu se dugim zar ropstvom k slobodi
Kojem je od vas dvojice nepravda: Tebi što usta nemaš da s’ nasmeješ, Ni oka, suzom obraz da opereš, Il’ starcu koji muči se i strada, Među tim peva, veseo zanoveta, I tako za sto, manje, više, leta?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Niko ih čestito i ne pogleda, a kamoli da ih upita za cijenu. Niko ni da se našali! Starcu se to nešto grdno ražali i ljuto ga zaboli, i, da je imao suza, grko bi i bolno proplakao.
Vujo jauknu i iznemoglo pade. — Ideš li, rode? — vikao je Relja poizdaleka. — Idem, idem — činilo se starcu da čuje djetinji glas. — 'Ajde, rode, 'ajde!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
svirepost potanko opisana, u neposrednoj je funkciji veličanja junaštva i čestitosti hajduka, kao što je to u pesmi o Starcu Vujadinu, koji izdrži i najteže muke, i ne samo da ne odaje svoje drugove već i podstiče svoje sinove na hrabrost.
Jakšić, Đura - PESME
“ 1875. JEDNOJ NESTAŠNOJ DEVOJCI Zar poljubac meni, starcu, Daješ, mlada, sa usana? Zar na moje staro rame Pada ruka usijana?
„Ja te ljubim!...“ tvrdiš, mlada, Puna jada, puna nada — Ali ljubav sedom starcu Veruj, dušo, teško pada... Uvele su grudi moje, Tvoja ljubav — vatra živa — Pa se bojim, starac sedi, Od plamena
Ćipiko, Ivo - Pauci
U hitnji sluša pisara i gleda kako novac dijeli starcu i ženama. — Uhvati za pero! — veli prvo djedu pa babi. A kad sestra oklijevaše da prihvati za pero, naljuti se.
— smrsi stari. — Hoću li se popet'? — Pa ča ćete? S nategom pope se Ivo u čamac i sjede sučelice prama starcu. Bijaše ovo prvi put što ga je izbliza gledao.
Čisto u oči ne može da ga vidi, jer su upale i zakriljene gustim, debelim obrvama. Starcu, već iznemoglu, držeći trstiku u ruci, drhće ruka, pa kad, mu dolija, prihvati trstiku obema rukama, a netrenimice
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
zahvatila malodušnost od dugog zagledanja, takvi već odustaju, i možda im samo ponekad dođe na pamet da povire prema starcu, posle čega mrzovoljno odmahnu rukom kao da kažu: nema od toga ništa, taj neće.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ben-Kasimu se tada večernja utvora javi I progovori starcu, kroz oblak prozračno plavi: „Gospod, koji te goni, kroz reči govori moje. Kasime, otidi u grad i prodaj magare svoje.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
kada ih je otvorila, vide da se nalazi na samom peščanom dnu, pred nogama premudrog Morskog Cara čija je biserna brada starcu do kolena rasla. — Zakuni se na vernost i bičeš podanik najvećeg i najmoćnijeg cara na svetu!
Svira vetar kroz njegove nogavice, lepršaju rukavi kao da Strašilo nekog pozdravlja, nekom maše. Pričini se Starcu da to i nije Strašilo, već stari prijatelj Sofronije koji mu ide u susret.
Otkuda tu, gde su oduvek bile trske, zamak? — Šta je to? — omače se Starcu s usana, a Srebrno devojče se nasmeja i reče: — Naša buduća kuća. Tu ćeš mi biti ženik! Luda mala! Kakav mladoženja?
Koliba u kojoj je stanovao bila je prazna: starcu i psu ni traga. »Mora da je odlutao među trske?« — pomislili su i nisu ga više tražili, uvereni da će među trskama
kako vetar na rubu močvare razgovara s trskama, odnoseći u svet priču o zvonu koje je opominjalo, o dečaku i rodi, o starcu koji je znao jezik ptica.
Oj, kako je kotliću bila mrska ta kuća! Oj, kako je bio besposlen! Starcu su umesto crvene i ljute riblje čorbe donosili supu zlaticu i čorbu od krompira. Nije smeo ni da spomene ribe i reku.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ni strepnja za sinom ne vraća starcu snagu. Ali kad se posle dobijenog megdana vratio Ivo u turskom odelu, kad se Đurđu učinilo da to dolazi Turčin koji je
Banjsku ostaviti grada, mislim đoga konja umoriti i u gosti, đeco, odlaziti, u tazbinu, u bila Kruševca, k milu tastu starcu Jug-Bogdanu, ka šureva devet Jugovića; tazbina me ta željkuje moja“.
bio, a od srca ne imô poroda, pa uzeo k sebe sinovicu, sinovicu, njemu osobnicu, mešte kćeri i mešte sinova, pak se starcu sade ražalilo, el je sprema preko mora sinja.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I vide bratiju delajuštu. Reče k starcu: — Ne delajte brašna gibljušta: Marija bo blaguju čast izbra! Glagola starac k učeniku svojemu Zahariji: — Vedi brata
I jako ž nikto vazva jego, vstav pride k starcu, te mu reče: — Ne jedete li oče, danas. Otvešta starac: — Uže jadohom. I reče monah: — Da počto ne prizvaste i mene?
Ti že, blaguju čast izbral jesi; čati knigi i pitaj se slovesi duhovnimi. Slišav že sija brat, pokloni se starcu do zemlje i paki glagola jemu starac: — Svakome človeku polza jest s posla zlopatljiva.
O MUDROSTI I CARSTVIMA Samac i mlad junak naličan je matoru i nelagodnu starcu, kako što je i bolje vrsni mlad razuman i osvestan sluga, nego li budalast car kojino u glavi nejma domišljenja i
Ruka ruku pere. Jako je dvostruko spleteno uže. Samac i mlad junak naličan je matoru i nelagodnu starcu. Ne privode opaklije nikoga na dobro poštenje. Velik i jak od višega i pojačega svakad se čuva.
Nejma po smrti pokajanja. Nedaj svoje umlje za bezumlje. Budi slepu oko, hromu noga, kljastu ruka, starcu štaka; ne prohodi na prazno prosjaka. Kud dospeli da pristali.
Te posvećene i popove snaći će grešna briga koji su me od detinjstva do ovo dobi čistu u crkvi spažali i celu starcu poštenu od sej dobi na spažanje mi saborno predali.