Jakšić, Đura - PROZA
“ Dalje nije mogao ni reči progovoriti. Ja pripalim žižak što je svakad na peći stajao — njegovo slabo svetlucanje bacaše svoju žutu svetlost na iznurene crte moga nesrećnoga ljubavnika.
Obradović, Dositej - BASNE
A zašto ti ovde toliko zadugo stojiš i mene gledaš?” „Kako ne bi'stajao,“ — ošvešta paun — „i kako te ne bi' gledao kad tako slatko poješ?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Svi komandanti, vojvode i starešine stajali su svaki među svojom vojskom i hrabrili, ja sam stajao kod oba topa, pomagao sa momcima topove puniti, jerbo nismo imali do samo malo vešta jednoga tobdžiju, a drugoga nam
Dozna Afiz-paša, da ga Karađorđe čeka da samo preko Morave pređe, da ga dočeka, a Milenko, koji je stajao u šancu na Ivankovci, za Afiz—pašom da pođe, i tako da među dve vatre Afiza u̓vate.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
i tada je bio kadar svašta učiniti... Neko ga, sa straga, udari po plećima... On ce okrete. Za njim je stajao Marinko: — Zar momci plaču? — upita on zajedljivo. Lazar odmahnu glavom. — Moj sinko!...
— Toliko — tvrdi Ivan. Svi pogledi padoše ia Aleksu. A on je stajao bled, ukočen kao kolac. Kao da mu stotinu vrelih kuršuma i hiljadu oštrih noževa prođe kroz njegovo nesrećno roditeljsko
I ona se predala kao jagnje kad ga na klanje vode... Uđe u očevu sobu. Oseti miris bosioka za gredama. Otac je stajao kraj kreveta i gledao u avliju. Kad ona uđe, on se osvrte. — A... došla si? — reče gotovo mirno.
Ogrlica klonu i baš na dnu samoga vrata smotri on mladež, koji je tako divno stajao na onom punom grlu devojačkom... — Šta ti je ovo? — upita on i taknu prstom mladež.
Dučić, Jovan - PESME
Je li se u njemu prenuo glas nekadašnjeg dobrog heruvima, glas ljubavi? I on, koji je stajao izvan svega i protiv svega, je li osetio sad da se najzad vraća u večitu, tihu i toplu Harmoniju?
O njegove prsi razbijali su se jadi i padali skršeni pred njegove noge. Pobednički i gordo stajao je među gomilama. Ljudi su ga se bojali, jer je bio strašan, a žene su ga volele, jer je bio svirep.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Ali se trže od svog šapata i kao da se okameni nasred sobe. Dugo je tako stajao ne mičući se, samo što opazim pokatkad kako mu senu oči, gledajući čas na nas, čas na mater.
Siromah pokojni učitelj, čisto nam je... baš se čovjek griješi! ... htjedoh reći: čisto nam je, božeprosti, stajao na putu. Da vidite jesmo li dočekali čemu smo se nadali. III Bješe nedjelja poslije podne.
” pa opet spava. Na jedan stub od zvonare stajao je naslonjen Pavao Đerić i kao soko gleda u pomrčinu. U taj par iz školske avlije iziđoše jedna kola, pa gotovo trkom
Čitav oblak od vode sasu se na zid gdje su vrata. Pop taman da skoči još preko praga, a Burmazović, koji je stajao sa strane i ne videći popa, mače sjekirom po dovratku.
Pred njima stoji jedna ženska. Uprla pogled u svetoga Savu, onoga istog koji je i u staroj školi stajao. Poznao sam je. U maju 1879. ŠVABICA Kad sam se polani vratio iz Italije, došao mi je do ruku ovaj rukopis.
Ja, onako sanjiv, dohvatim čašu vode i saspem je na svećnik. Onda ustanem te otvorim i drugi prozor da dim iziđe. Stajao sam poduže na prozoru koji je gledao u vrt. Bio sam bunovan. U vrtu je bilo tiho. U daljini pištao je železnički voz.
U uglovima je bilo mračno. Iz sporedne sobe čulo se duboko disanje. Ja sam stajao kao osuđenik. „Trpi, zlikovče”, govorio sam sebi, „ti si još mnogo više zaslužio!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
tako silno poleteo i odgurnuo onoga ispred sebe, da je ovaj jadnik poleteo u neku baricu, i zabo se u nju glavačke, i stajao usađen kao struk luka.
kišobran, nešto manji od vašarskog ringlšpila, i jedan upakovan krevet koji se vidi da je bio nekad politiran i da je stajao u gostinskoj sobi; zatim i jedan zimski kaput sa olinjalom jakom od krzna i rasparanom postavom, i naposletku jednu
Tu je, dalje, u avliji bio bunar sa divnom hladnom vodom u kojoj je pop Spira hladio vino i lubenice. Uz bunar je stajao nog valov oko koga se neprestano gurkala i džakala živina, a naročito patke i pačići, a onaj stari već olupani valov
Zato je sada setan, lula mu se ugasila, i pogled mu bludi po pustom vašarištu. Pozn’o je ono mesto gde je vranac stajao, pa puno sveta oko njega — a sada sve pusto, nigde nikoga, samo pokisle vrane i gavrani grakću i preleću sa bagrema na
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Svako bi jutro njega bilo pred varoškom, sabornom crkvom. Ali nije smeo da ulazi unutra, već bi stajao do ulaza, virio u nju, u oltar, kao da nešto iščekuje otuda.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Udaran laktovima i muvan, gažen, prskan psovan što smeta na putu, Jurišić je stajao nepomičan, ukočen, krut kao na stražarskom mestu, kao ukopan.
Afrika
kapale na ruke jedino što sam se rastao sa jednim starim gospodinom koji je, pokriven belom kolonijalnom kapom, stajao daleko na drumu. I, ono što je najčudnije, ja sam u isto vreme bio beskrajno gord na te svoje suze.
Znate li ko me je tome naučio? Sami crni!“ Istoga dana je u tome već sasvim preterao. Pomoćnik Mejov koji je stajao kraj njega na stepenicama kamiona, nije ga valjda u izvesnom trenutku nešto čuo. Tek N.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Na okrečenim, debelim, zidovima bilo je puno paukova. Kod postelje, pak, stajao je par ogromnih jahaćih čizama. Garsuli ljutito pomisli: „Ni raspeća našeg Gospodina Isukrsta nema.
Oni bi se skupili u jednu odaju i tamo bi iz tronošca od drveta – u kom je stajao kabao za nuždu – izvadili kabao, a tronožac doneli u sredinu. Zatim bi društvo imalo da poseda uokolo, oko tronošca.
Međutim, sad je Đurđe stajao zanemeo, i ni u nos. U sebi, Đurđe je osećao da braća očekuju da nešto kaže Garsuliju, ali on samo promrmlja: „More,
Bio je to lep, vitak oficir, koji još nije bio prevalio ni tridesetu, a stajao je pred Garsulijem prav kao jela. (Garsulijevo ime izgovarali su neki i „Garčula“, a on se na to ljutio i ispravljao
) U redu, Petar je stajao kao ukopan, sa rukom na sablji, prebledeo, sa kožom kao majske ruže. A i njegova ruka, na sablji, bila je bleda, kao od
Zar takav nesrećnik, pa da se buni? Trifun je stajao poguren, sa nekom krivom, turskom sabljom u ruci, velike glave, brkat, a iz usta su mu malo virili dugi, konjski, zubi.
Gledao ga je začuđeno. Iako dugih stopa, i nogu, taj čovek je stajao pred njim, ipak, vrlo lako, otmeno, i, kad je Garsuli prišao, Pavel je brk svoj pogladio.
Procedio je kroz zube zapovest da mu se pripreme kola. Stajao je zagledan u tu gomilu, koja se, ispod paviljona, sad, gurala kao pijana, u kojoj se videlo kako neke vezuju i kako im
On je stajao, nasred sobe, kraj stola, prekrštenih nogu, pušeći lulu, a posmatrajući podrugljivim osmehom zatvorenika. Veli: on ima
Propustio je kola, koja krenuše iz kapije, a posle je stajao, neko vreme i gledao za njima. Kola su brzo odmicala, preko zelenila egzercirišta.
dvoglavih, orlova, na okrečenim tavanicama, pred stolom, pred raspećem Gospodina Isukrsta, između sveća, optuženi je stajao zanemeo. Tiho se ljuljao i izgledalo je, svaki čas, da će se onesvestiti.
Morao je, međutim, da iziđe, najzad, pred kapiju Trandafila, sa svojim prtljagom, pa da čeka. Stajao je tako, izgubljen, ispod lipa, kraj fenjera, koji je bio spustio kraj sebe, na zemlju, međ noge.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Mislite valjda meni je prijatno što sam ga video. A video sam ga, nisam ga prevideo. Ristić trgovac stajao baš pred svojom radnjom i užasno se iznenadio kad ga je video. Čovek je prosto prebledeo.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Oni se tako ne ponašaju nikad! - Zašto si bacio tu knjigu, Slobodane? - Novak je stajao ispred svih onih šašavih geografskih karti, mali i okrugao, s glavom koja bi bila najidealniji globus kad bi nekom
ena... dva... tri...” a noge vežbača meko se spuštaju na zemlju. - Ti, Slobodane, na tebe mislim! - Novak je sada stajao između katedre i table, a njegova mala glava oštro je odudarala od tamne pozadine.
su preparirane ptice, tabloi s naslikanim unutrašnjim organima gmizavaca, ptica i sisara, a u ormanu ispred zbornice stajao je kostur čoveka u polučučećem položaju.
Da ona hitro, kao što ga je i stavila, nije zbacila moj dlan, verujem da bih se onesvestio. Ovako sam samo stajao i zurio u nju kao da prvi put vidim tu kosu okupanu svetlošću zalaska i te oči kao u dečkića.
Ponekad nisam imao oči za njega, iako, kad biste mu odbili neke stvari, nije bio loš momak. Stajao sam oslonjen o zid i pušio očeve cigarete koje su po pravilu bile đubre, ali do boljih nisam mogao da dođem.
Bože! Bože! Bilo je svečano do ludila. Rašida je stajala mirno kao vojnik, ukočeno buljeći preda se. S jedne strane stajao je njen otac, s druge brat. Ludi ste ako mislite da sam imao petlju da joj priđem.
Taj čopor kornjača obučen u priče o vrlini! Mogli ste čitavu večnost trčati da biste naišli ma na jednu poput Grete. Stajao sam leđima oslonjen o zid gimnastičke sale u kojoj se svečanost održavala, a noge su mi bile teške kao da je neko nalio
Petrović nije stigao da i meni predaje istoriju. Pokušah da ulovim Rašidin pogled, ali je sada njen otac stajao tako da sam jedva mogao da je vidim.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
čistim novcima radim, posao mi ide dobro, napredujem, svet me već baš za bogatog čoveka drži; istina, već sam dobro stajao, ali ni pola nije bilo istina što je svet govorio.
Birtaš, koji je inače na dobroj nozi stajao sa lopovima, jer je po okolnostima prinuđen bio, zahvali se gospodaru Sofri što mu je očistio čardu od tako opasnih
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
da pretovare stvari, iz kola na konje, uklonio se da mogu da okrenu kola i, otpustivši bratovljeve sluge, dugo je stajao tako i gledao za kolima što su se vraćala natrag, kroz gustu travuljinu, iz koje su pred konjima izletale ševe.
Opran i umiven, posmatrajući šta se u dvorištu dešava, Isakovič je stajao dugo pred velikim ogledalom i gledao širok ožiljak rane, na desnom ramenu, isto tako pažljivo, kao i svoje debele,
Samo onaj veliki kamen na bregu, nad kojim je bio podigao krov, gde mu je otac ležao sahranjen, stajao je nepomičan i vidan, nad travuljinama i žitom koje je, poslednjih godina, već i u dolji nicalo i uzrelo.
Čakšire mu behu zategnute, kad je sedeo, ali su bile tako krojene da mu vise kao džak, kad bi stajao. Pod svom opremom, meso njegovo bilo je sasvim zgužvano.
Mlađi od brata, Aranđel Isakovič ponašao se prema starijem bratu, kao što se ponaša prema mlađem. Ako je stajao kraj njega, gledao ga je nekako sažaljivo, ako je sedeo kraj njega, prepuštao mu je blagonaklono mesto, mada je on bio
govorila je najposle, dočekavši ih sjajno, Princeza Mati Karla Evgenija Virtemberškog, Vuku Isakoviču, dok je on stajao pred njom, ukrućen, nadodoljen svojim plavim trakama, ogromnim, belim rukavicama što su mu dopirale do lakata, crvenim
Zato je, pri polasku, stajao pred njom prilično nehatno. Princeza Mati iznenada izjavi da bi želela da vidi njin logor i Vuk Isakovič obeća joj da će
Drhtave mu postadoše ruke i smešno tužan, kao gusan na ledini, stajao je često, među belim šatorima, u poljani, raskoračen, nakrivljene glave i očiju, gledajući na nebo.
Negde, kao i taj snop sjaja što je stajao na vrhu voćnjaka, iznad varoši, sa zvezdanim nebesima za sobom, u tami krovova što su u dubini bili puni golubova i
Tresući se i odskačući, u svom intovu, kojim je besomučno jurio, prekim putevima, prema Fruškoj gori, on je stajao u kolima kao strašilo, između gajeva, žbunja i pokošenih livada, dovikujući slugama.
Dok su mu plačući prilazili ruci, stajao je kao ukočen, ne videći ništa i ne čujući ništa. Uveren da se neće iznenaditi, ako mu snaha bude umrla, Aranđel
Jedak i zelen, stajao je kraj mrtvog tela, sve dok nije počeo da se stresa i da suzi. Najednom u kući bratovljevoj, učinilo mu se da je svemu
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Činilica u ovu svrhu koristi nokte, dlake, ime momka ili zemlju na kojoj je stajao desnom nogom. PSIHOLOGIJA LjUBAVNIH ČINI Psihološka pozadina verovanja u uspeh „čudnovatih ljubavnih čini“ jeste
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Iz zvučnika obešenih u krošnji lipa krkljao je Johan Štraus. Na telefonskoj govornici, okružen razjarenom gomilom, stajao je predratni industrijalac sa tablom na grudima, na kojoj je pisalo: ŠVERCER, a njegova kći, koja ga se odrekla, igrala
— osećao se degradirano dok je stajao u stroju, opkoljen sa svih strana mesom svojih drugova. Čekali su na nešto, ne započinjući čas.
Sa jedne strane mi je stajao neki kratko podšišani Amerikanac, sa desne takođe kratko podšišani Rus. Obojica su imala veoma široke nogavice
— Vašu kartu, molim? – reče revizor devojci pokraj konduktera. Više nije bilo vremena da se išta učini. Stajao je između nje i Luke i on joj nije mogao doturiti kartu. —Pustite malu! — viknu neko. — Nova godina je!
sastanci, putovanja, projekti, datumi — čitava ta igra koja ga je, eto, i dovela u onu ordinaciju u kojoj je stajao bez ičega na sebi, čudeći se naslagama nečijeg potpuno tuđeg mesa na slabinama, belom, mekanom stomaku, drhtavim
« Ali, ne. Ćutala je. — Kakav je fazan? — upita žena. — Sjajan! — odgovori. Sada je stajao naslonjen uz stub pokraj kolica sa kolačima. Posmatrali su se u odsjaju tamnog stakla, da ne bi privukli nečiju pažnju.
List zelene salate naboden na viljušku stajao je u ženinoj ruci, tačno u visini stegnutih zuba devojčice. Niz salatu se cedilo ulje. — Ovaj je najbolji!
ljudi što su menjali istoriju, ipak shvatio da je njihovo mesto kudikamo najbolje, što su oni, uostalom, oduvek tvrdili. Stajao je i ponavljao komplimente kao pokvarena gramofonska ploča, a onda su ga opet zaboravili.
Pronađe u frižideru slaninu i jaja. Jela je čitajući preko zalogaja, sve dok ne primeti da je neko posmatra. Čovek je stajao u dovratku, odeven u beli mantil sa slušalicama oko vrata. — To ste sve samo sanjali! —reče.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Osušeni, truli panj nekadašnje trešnje priziva u pamet ceo jedan život: Stajao je, taj panj, tupo usamljen, oljušten, ali ja sam uvijek umjesto njega gledao rodnu staru trešnju i u njenim granama ponekad
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
LEPRŠIĆ da! (Zabunjeno.) Silni Stefan imao je zastavu, na kojoj je arhangel Mihail stajao, i pomoću ovoga tolike su pobjede dobivene. NANČIKA: Ako će na kokardama biti arhangel Mihail, to ja ne umem načiniti.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Heraskova (1733—1807). Heraskov je to delo izdao 1776. i u pisanju stajao pod uticajem Florijanovog filozofskog romana Nume.
do 1910. u Novom Sadu, u pet svezaka. Jovan Subotić je bio, pre svega, vredan i vešt stihotvorac. Iz početka je stajao pod uticajem klasične poezije, a naročito latinske, docnije je počeo podražavati narodnu poeziju.
opšte obrazovanje davalo je njegovim književnim delima karakter nečega većma evropskog i modernog, i on je u tom pogledu stajao nad ostalim srpskim piscima osamdesetih godina.
Milićević, Vuk - Bespuće
Gušio ga je rđav vazduh: soba je bila neizvjetrena i odavno neotvarana. On je prišao prozoru, otvorio ga i stajao tako, ne skidajući kaputa, neko vrijeme, sa zatvorenim očima.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
negdašnjeg djedovog svijeta, odnijele ga sutonske vode, kao da je plutajuća mlin-laća sa rijeke Une koji nikad i nije stajao na čvrstoj zemlji.
Pola sata poslije bombardovanja stajao sam u dvorištu i zamuklo zurio u ostatke svoga tavana. Raskriven, surovo izložen suncu i svačijem pogledu, on je još
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Srce mi se steže. Samo voda žuboraše i mesec nas mestimice osvetljavaše. Ti grcaše i plakaše. Ja sam stajao kao ukopan. Nisam znao šta da radim. Osećaji me poplavili.
I ko zna dokle bi tako stajao, da me ne trže neko zvrjanje čekrka i neki tih, dubok, kao iz zemlje glas... To dolažaše iz vaše kuće.
Ja sam stajao i gledao te kako pognute glave ideš, i to u nanulama, na nogama čarape iskrpljene, u mintanu iz koga je virio pamuk...
Pa se nisam odmicao od nje, već stajao i dodirivao je. Ona je plamtila sva, ali, zauzeta oko vađenja kofe, nije mogla ništa.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ovaj siromah što će, kud će, te na drum. Na ovom je drumu za dugo stajao i plakao, dok evo ti carskog tatarina pa mu kaže: — Pomoz bog, dijete! A ovaj mu odgovori: — Bog ti pomogao!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Jedne godine pronađosmo napušten brod sa kabinom. Stajao je, onako raspukao i nikakav, dopola u vodi, a od pola na suvom, ali mu kabina nije nimalo prokišnjavala.
U potpunoj tišini, koju je prekidalo samo žvakanje onih poslovnjaka i zveket pribora za jelo, on je stajao i smišljao najbolji sistem da nas isfura napolje.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Dedin je radnik ćutao vredni brvana belih i krova strma, zelen je točak stajao mirno, blistala samo kapljica srma. Okolo svuda tišina pala, samo se ptica oglasi koja, a deda reče sa tihom
Morem slanim, u daljine, mirnim hodom, putovȏ je deda brodom. Stajao na samom pramcu, kao sveća, prav i krut, krstio se i čudio kako laća znade put.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— A o šta ću da se oduprem ja? — zapita jedan koji je stajao pri otvorenim vratima. — Ti se zguri, a kad naiđe most, ti se onda nasloni... — Da ti malo pročibuka leđa...
Sada spisak možemo zaključiti. I za mnom kao da se zatvoriše vrata. Stajao sam neodlučan, ne znajući šta treba da radim, ni kuda da idem. — Dakle, od ovoga momenta si podnarednik pete baterije!
Zvali su ga „Bas“. Onako visok i koščat, sa rukama u džepovima, sa raskrečenim nogama, stajao je pred strojem kao orlušina.
Naredio je onda trubaču da svira zbor. Onako natmuren, sa nabijenom kapom na oči i zabačenim rukama pozadi, stajao je nepomičan, dok su vojnici žurno prilazili u stroj... Najednom kao da se prenu.
Bilo je vojnika oko dve hiljade. Stajao sam na obali... Kao zastrašeno stado nagrnuše u gomili, i ona masa udari na mene.
Bio sam srećan što sam ostao čitav i, onako uspravan, stajao sam da se odmorim. Zaboravio sam da me i u tom položaju može kuršum pogoditi, jer sam već preživeo trenutak kada sam
— Eto ga! — viknu izbezumljeno stražar kod mitraljeza, kao da ide strašna avet od čijeg pogleda ljudi umiru. Stajao sam kao okamenjen, ne znajući ni kuda ću, ni šta da radim. Pred smrtnom opasnošću moja misao i telo bili su paralisani.
Po starešinstvu ulazili smo unutra jedan za drugim. Prema dva bočno ostavljena fenjera stajao je komandant za jednim stolom, gde su bile razapete karte.
Zađosmo u jednu šumu i tu ostadoh ja kao relej. Oni zamakoše, izgubi se topot kona i u gluvoj noći stajao sam ja sam, kao kip na konju, u pustoj šumi. I konj se pritajio, opustio glavu, sigurno spava...
Umro je onomad. Juče su ga sahranili... Zanemeo i zbunjen, stajao sam oborene glave, naslonjen na ogradu. Teško mi je bilo što više nemam oca, žao mi je majke, plakao bih, ali su tu oko
— gledao me je strogo. Onda mi okrete leđa. — Razumem! — odgovorih bez smisla i pozdravih. Ali ništa razumeo nisam. Stajao sam i dalje ne znajući gde treba sada da idem. Ađutant me pozva u svoju sobu. — Trebalo je prvo meni da se javiš...
Tiho zajeca i pokri lice maramicom. Stajao sam zbunjen. Trebalo je reći koju utešnu reč. Ali mi je izgledalo da bi svaka moja reč izazvala još veću bujicu suza.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ja sam stajao u stavu mirno i mislio da sam poludeo. Međutim, sve je to bilo u najlepšem redu. Sve je to siromah Buca udesio.
Kad smo se vratili, i kad sam ostao sam, stajao sam pred zaleđenim prozorom i gledao kako se svetla okna, jedno po jedno, gase.
Skidam mu kapu. Posle trideset i dve gadine, kad sam tamo bio, ja sam stajao zagledan u prozore iza kojih sam nekad živeo. Ne mogu da nađem u svemu tome nikakav smisao.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
To isto uradi i masa. On izgledaše nešto zbunjen, preplašen, a u isto vreme jako začuđen, ali se s mesta nije micao, stajao je nepomično, kao statua.
Huuu!... Voda je gora od vatre. Povuče dubina, pa udavi začas.” Sećam se kako sam toliko puta, još kao dete, stajao pred kućom, dok će, tek, strina huknuti i početi svoje zloguko gunđanje s rukama pod pojasom: „Huuu!...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
ustavu koji je uvek uza se vukao kao mačka mačiće, a koji mu je bio iznutra u džepu od jeleka gde mu je obično stajao i brijač. — »Ovo je ustavna zemlja, i ja plaćam porez ka’ svaki podajnik!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Još ranije, pustara. Pre toga: kamen, prašina, krš i smeće, Duga stoleća... Ali hrast, koji je leti, Stajao, na istom mestu, godine 1bOZeće, Zašumi, odnekud, i traži da ga se neko seti.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
On je stajao i jednako uplašeno gledao u nju: da možda, možda ona to... I zato Sofka, da bi ga sasvim uverila, morade izdržati do
Sve da se skine s tavana. Arsa poče kao bez duše, od straha, da donosi i uz pomoć Staninu da namešta. Marko je stajao, gledao i sam naređivao Arsi šta će gde da se namesti i kako. — Tu... Tako... Još...
Brzo tamo podigli svekrvu, polili je vodom i uneli u sobu. Seljak je jednako onako ukočeno, visoko stajao napred u kujni i na iznenađenja, uzvike odgovarao jedno te isto: — Eto tako... Gazda... Svrši se...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Nije čuo kako ga oni pred njim već izdaleka dozivlju, i Bog zna, koliko bi on tako stajao da nekoliko studenijeh kapalja ne padoše na njegovo vruće čelo.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Po tom ga odvede u drugu sobu, u kojoj je za jaslima stajao bijel konj s takumom od suhoga zlata. Najposlije ga odvede i u treću sobu đe je za jaslima bio kulatast konj i na njemu
Kazuj šta si još video. Šura mu reče: „Video sam prekrasnu livadu. Onde bih ti stajao tri dana da se one krasote nagledim.” Na to zet reče: „Onaki je raj onoga sveta; ali je teško do njega doći.
u ruci pokraj vrata od dvora, a prsten vjenčani s imenom njegovijem i njegove žene a careve šćere još mu je na ruci stajao. U veče sluge careve prime ga u dvor i dacu mu što je iza njih ostalo da jede.
već oni šetajući prođu pokraj njega i dadu mu nekoliko novaca; ali na onoj ruci kojom je novce prihvatao, prsten je stajao, žena ga njegova ugleda, i ne mogući ni pomisliti da je on nje muž, reče mu: „Nu, daj mi ruku, da viđu prsten taj kakav
“ Ministar, koji je do nje stajao, malo se ka i prepane i reče joj: „Odmakni se“ veli „kako bi s ovom odrpanicom govorila?
Ovaj siroma što će, kud će, te na drum. Na ovom je drumu zadugo stajao i plakao, dok evo ti carskog tatarina pa mu kaže: „Pomozi Bog, dijete!“ A ovaj mu odgovori: „Bog ti pomogao! kako si?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Na moju dušu, sam se sad čudim kako sam mogao taki biti! Parče čoveka u to doba, stajao sam onde kao ćudljiv konj kad stane usred blata i koliko ga ko više šiba i bode da se iz blata izvlači, on, namesto što
sakrio i sve bi[h] metanisao, čelom u zemlju udarajući, dok bi mi se zavrtio mozak; jedva bi[h] na nogu od teške gladi stajao. Nahodio sam u žitijam da neki od pustinika po celi[h] | sedam dana, a neki po četrdeset, ništa ne bi u usta uložili.
” Ja sam među množestvom u sali negde u bužaku stajao i slušao ovo govorenje. Nisam se mogao načuditi što je ovim ljudma. I mitropolit iste pameti moga starca! Bog mi š njima!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Gledao — oči od žara. Budio se u nekoj sobi uz škripu starog ormara. Na peronima sam čekao: crn od samoće i gara. Stajao sam kraj mora: zurio u jedra bela. Svaka mi reka oči po malo odnela. Svaka me voda, teško, ko boljka razbolela.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Oduvek su te šarene oči izazivale nelagodnost u njemu. Sad se postideo i zato što ga gleda odozdo. Stajao je nekoliko trenutaka, rabadžije su lunjale po dućanima i svi su ponešto kupovali. „Prodajemo šećer, tamjan i sveće.
“ A tada, tako osmehnut, dugo je bez reči stajao uz nju, pa je izvadio kesu s dukatima i bacio je na krevet. 3bunila se: do tada nikad novac nije pokazivao.
A on ne može svuda da stigne. On juri vetar i muči konje. Sve će ovo ostati pusto i tuđe. Naslonjen na vrbu, stajao je na obali Morave. Matica se zavlačila pod ledene okrajke; vodeni čopor mljackao je slabine njegove njive.
Pa je i s Tolom o tome razgovarao. Morao je, nije imao s kim drugim, po jabučaru se jurile dve kreje, on je stajao u snegu do kolena, naslonjen na jabukovo stablo.
Činilo mu se da se raspukla i rasušila, a on, slab i očajan, stajao je u tom procepu, ležao u njemu potpuno prignječen i nije mogao da skrije mržnju i sumnju.
„Iscepa mi zubun“, rekao je Vasilije i pošao ka Lazaru. — On je bacio pištolj I, pošten, stajao uspravno. Vasilije je pucao u njega kad ON nije hteo da se brani, kad je bio miran kao stablo — reče Čađević sasvim
Čovečuljak s velikom kosmatom glavom, koja se za tanak struk crne mantije pridržavala dugom bradom, stajao je pored ikone sa zapaljenim kandilom.
nikad i nigde nije video takvu zemlju, ni ranije kad je za zlatom rudario, svi su oko njega bili krvavi, dok je oficir stajao s podignutom sabljom, zinuvši kao da je iz njegovih usta izletelo đule, stoji i ništa ne kaže.
Nije mogao da joj veruje, hteo je, a nešto mu nije dalo, pa se nije smirivao u traganju i motrenju. Uveče je satima stajao u senjaku čekajući da Tola posle večere krene kući.
onda, šest godina posle njihovog rastanka, kad ga je video u Skupštini kako sedi u klupi za vladine poslanike. Stajao je na vratima, gledao u žagor i kašalj, a neko je viknuo: „Aćime, eno ti sina!
Ti si u bojnom stroju stajao poslednji, a ovaj će biti čelnik. Nije na tebe rastom. Nije na vas, Katiće. Bacio se na neku drugu sortu.
Noć letnja, topla, izlazio je mesec. Naslonjen uza zid, u dugoj beloj košulji, stajao je Nikola, a iz svoje sobe, probuđen Đorđevom vikom, pojavio se Aćim, u košulji i gaćama. „I njega vodi!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
U suton je još samo jedan repati rogonja stajao nasred trga, a onda i njega nestade, ali nestade i ruže. Jedino se još u kosi devojčice osećao njen miris, a zatim i on
Uzalud su ga zvezde zvale u kolo, uzalud zasipale smehom. Sam i tmuran, stajao je na zapadnom rubu neba i tako stoji još i sada...
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
godine, ovaj je prostor izgledao drukčije. Vili su prvi sati popodneva, i nedelja. Sima, tumač u srpskoj policiji, stajao je kod otvorenog prozora; od neba nad Kalemegdanom, ogromnog, dolazile su svetlosti leta, i miris Dunava, i razvučeno,
onu gomilu dečurlije, braću i sestre, kako trči, sa smehom, kroz neki težak kal, a pete su im bele i bose, kao nežive. Stajao je pred izlogom i stiskao šake.
Odjednom, kao da je čuo kotrljanje šljunka. Okrenuo se. Ispred tog kućerka, te turske udžerice, gotovo njemu za leđima, stajao je Turčin. Već je bio star ali je još bio lep.
Na ulazu u siromašku kućicu taj iskrsli Turčin izgledao je kao nedostižni velmoža i stajao je, odeven svečano, prav. Docnije, Dobrača nikad nije uspeo tačno da se seti da li je Turčin, tada, imao u ruci
Ispred svoje nevelike vojske, taj je novi vojvoda izgledao kao nedostižni velmoža i stajao je, odeven svečano, prav. Tada je izgovorio reči koje su postale čuvene: da niko od njih nije došao da se vrati, nego
Počinjao je trinaesti dan plovidbe a brod je bio neobičan kao i njegovi putnici. Riga od Fere je stajao na palubi već naviknut na okove oko ruku i oko nogu, nosio ih je gotovo pet meseci, i okretao se vetrovima koji su, na
Nije bio sam: oko njega su, kao i obično, bila tri stražara. Riga je stajao, stražari su sedeli. To je bila dobro smišljena srazmera: jedan zatvorenik a tri stražara, na tom brodu koji je iz
setio u času kada je, tek što je stigao u Trst, osetio kako nešto tamno, kao prosejan, zao prah, pada na njegovu snagu. Stajao je na trgu, pred juvelirskom radnjom, u izlogu su bili prelepi, besmisleni dragulji, trg je bio pun sveta i razigrane
Kada se vratila, Miloš je stajao na pragu njihovog kućerka. Polako mu se približavala uverena da će se, ako ga samo dodirne, sve to svetlosno tkanje iz
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Za dan dva ta soba dobi svoj stari izgled i uređaj. U njoj je bio smešten glavni deo moje biblioteke, tu je stajao i pisaći sto, a pored njega beše udobnih kožnih fotelja i svega ostalog potrebnog ili korisnog za duhovni rad.
Ali sam stajao pred novim pitanjem: u kome pravcu da uputim svoj dalji rad, jer ne bih umeo živeti besposlen. Bilo mi je, pre svega,
On je zapazio nad jednom tezgom pijace tablicu na kojoj je stajao natpis „Lekovito bilje“, pa pohita onamo, ne rekavši svojim pratiocima ni reči.
Na jednom kraju njegovom stajao je, upregnut, snažan ribar, a drugi kraj njegov vukli su ostali da bi ga sastavili sa prvim.
Tu zastade. Raskošno zdanije, stepenište i kapija Akropole, u punom sjaju svoje lepote, zastraši ga. Tu je pred njim stajao kao kakav prosjak koji se približio gospodskoj palati, ali nema hrabrosti da u nju uđe.
Oseti kako mu ćilimče na kojem je stajao beži ispod nogu, kako ga nevidljivi talasi podižu, spuštaju i kovitlaju - da ga sruče u vrtlog.
Kad bi sada plemeniti don Kihot od Manše stajao pored mene, poludio bi od ushićenja da već nije šašav bio. Ovde, na obalama Taja, dodiruju se, možda samo još danas,
„Pa šta bi onda?“ „Velzer je stajao u naučnoj prepisci sa Galilejom, pa mu učini saopštenje o tom novom otkriću, na što mu slavni italijanski naučnik
ispražnjeni recipijenat na svom stolu i pustih ga da pomoću jedne gvozdene cevi usisava u sebe vodu iz lonca koji je stajao na patosu sobe, zapitah se koliko visoko bi on uspeo da posisa tu vodu.
„Produžih svoju cev i sprovedoh je kroz prozor prvog sprata svoje kuće dole u dvorište u čabar koji je stajao na tlu dvorišta i bio napunjen vodom. Voda se pope iz tog čabra i napuni moj ispražnjeni recipijenat.
biografiji našao sam dugačak spisak njegovih prijatelja, kolega, saradnika i poznanika, šta više i takvih sa kojima je stajao samo u prepisci i razmeni publikacija. Da li bih mogao da se zakačim za kojega od njih? Pročitah pažljivo taj spisak.
kao što sam doznao iz njegove biografije, početkom 1789 godine, a on ga razaslao marta meseca svima onima sa kojima je stajao u razmeni publikacije.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
mesec dana u Beogradu očekivao sam je, jedno prepodne, da izađe iz zubnog ateljea u onoj najvećoj kući na Terazijama. Stajao sam na trećem spratu naslonjen na ogradu i gledao dole u dubinu betonski pod kad je ona izašla.
Najedanput, jedan omalen francuski oficir, što je preda mnom stajao u društvu dama i propinjao se celim telom da bolje vidi, pokaza rukom u pravcu čete što je nailazila: — Quel beau type!
I da mu poveri: kako je danju stajao u nekom odžaku gde se ne može sesti i gde se u šešir morao poganiti i trpeti strašne bolove u cevanicama i posle, kako
Sa mladalačkom gipkošću što odaje uživanje svakoga pokreta, verao se on neustrašivo slobodnim hodom, ili je stajao na prozoru i pevajući malao.
i neobičnu kašu, od koje zamalo što se ne udavi i znoj ga svega probija, kad ga neko rukom dodirnu po samome ramenu. Stajao je to pred njim lično doktor-operator, sav u belom, a na grudima krvavom mantilu, te ga umorno ali blago gledao kad je
I za malo stajao je on pred njom, pa je probranim rečima obasuo željama o velikom danu što pruža tako retku priliku da se pozdravi, i da
— Sasvim! — rekoh ja. — Zamislite kad ja, posle rata, odem u Beč i kad im kažem da sam stajao onde, gde su padali kuršumi? Sve će Bečlike s ushićenjem reći za mene: kriger!
Zatvoren fijaker stajao je već pred našom kućom, a stari kočijaš, u dubokim čizmama i dugim šarenim čarapama preko kolena, u bundi i šubari do
A ja? Ja sam se brzo našao na stanici, i tamo, bedan, kao neko kome je sve pomrlo, stajao skrušen do nesvesti. Tako sam i sačekao polazak voza, sa čijeg sam prozora, okrenutog srećnoj varoši, odmičući sve
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
i taj časak bio je dovoljan da mi izmakne jedna karika u slijedu metamorfoza, i baš ona najbitnija; preda mnom je već stajao, gotov i promitaren, noćni čovjek. Očekivao sam: neće li početi da klanja? (Možda je potajno Turčin?
tome mogao nadati, iznakazio ruku, i time se upropastio i onesposobio za dalju karijeru; i to uprav u času kad je već stajao na pragu slave — itd., itd. Obična slatka pričica, dobra za šiparice i za posljednje stranice sedmičnih ilustracija.
Jednom njezinom riječju, Bućko je bio stvoren. Stajao je tu, pred našim očima, živ i uobličen. Vidio sam mu široku, nepravilnu glavu, koju su pravili još širom njegovi
I bilo mi je u isti mah i milo i krivo: milo, jer sam u tom tobožnjem rasporu i ja stajao na bakinoj strani, a krivo zato što sam bio surevnjiv na druge koji su, pristupajući tom našem savezu, razvodnjavali
Možda čak i vedar, sunčan dan... Dugo je stajao na tim balkonima, prelazio s jednog na drugi, nakanjivao se i predomišljao.
Odlazio je, možda, i na željeznički nadvožnjak i dugo stajao nalakćen na ogradi zakađivan odozdo sukljajima bijele pare iz lokomotiva koje su manevrirale u kratkim, zasoptanim
Djed je stajao nasred sobe, s čekićem u ruci, velik u svome djelu; posuvraćeni rukavi košulje otkrivali su mu bijele, od sunca skrivene
— pridruži se, bez ikakve rezerve (sad, kad to ionako nije više spasavalo ništa!), i sam župnik. Djed je još uvijek stajao nasred sobe, s čekićem u ruci i zasukanih rukava, ali je bio skinut s postamenta.
) U dosadi, sređujući njegove papire, preturao sam po komodi s bizantinskom madonicom pred kojom je nekad stajao, noćni čovjek, u dugoj bijeloj košulji, i češkao palcem desne noge po lijevom listu.
Tek sredinom jutra pojavilo se sunce i dovabilo me na prozor, kao guštera. Prekinuo sam pisanje i stajao iza stakla gledajući u uski prostor s nasadima između dva paviljona.
Zadržali su me na večeri. U uglu salona, postavljen dijagonalno, stajao je nov pijanino dobre marke. Na polituri poklopca nekoliko solidno uvezanih svezaka Sang und Klang-a.
tumbe se prevrne njegov stav, i on sad za tim novim stavom stoji čitavim sobom, jednako onako kao što je donedavna stajao za onim prvim.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Seti se onoga trenutka, kad je onako blesavo stajao pred mehandžijom, seti se pogleda Pantovčeva i reči njegovih, seti se svega... i istoga trenutka skoči. »Uh, bruke!...
niti mu se lice promeni, niti se on osvrte, ni mrdnu čim, nego ga samo odjednom nestade s one visine, na kojoj je stajao, kao da je skočio u vodu, i tako se prostre po zemlji, pruživši onu ruku s nožem ka pročelju, kao da je imao sa njom
Večito mu je ovaj surovi čovek stajao pred očima kao nema zagonetka, koja te sve više privlači, što je manje razumeš... I Vujo je njega privlačio, ali čime ?..
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
jako začudi, pa pođe da potraži gde je nekad njegovog oca kuća bila; kad je našao, dođe i do ovog mesta gde im je sto stajao, i tu nađe jedan veliki kamen položen, pa onda pomisli u sebi: — Bože moj, šta mora biti pod ovim kamenom?
Kad je on tako na straži stajao, al̓ eto ti smrti gdje ide da pita boga šta će raditi, a kad dođe do njega, reče joj on da stane i ona stane.
Potom ga odvede u drugu sobu u kojoj je za jaslima stajao bijel konj s takumom od suhoga zlata. Hajposlije ga odvede i u treću sobu đe je za jaslima bio kulatast konj i na njemu
Ovaj siromah što će, kud će, te na drum. Na ovom je drumu zadugo stajao i plakao, dok evo ti carskog tatarina pa mu kaže: — Pomozi bog, dijete! A ovaj mu odgovori: — Bog ti pomogao!
“ I gle, baš umrijeti! Najposlije dođe najstariji lekar i kaže da mu se ne može pomoći. Uprav isti dan stajao je i jedan malar kraj mora, kad se po moru provezao brod i đevojka, i on naslika onako skupa brod i đevojku na prozoru.
Kazuj šta si još video. Šura mu reče: — Video sam prekrasnu livadu. Onde bih ti stajao tri dana da se one krasote nagledam. Na to zet reče: — Onaki je raj onoga sveta; ali je teško do njega doći.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Jednoga dana, Mane je cepao drva. Kako je zamahnuo sekirom, moj otac, koji je stajao u blizini, osetio se veoma nelagodno, i opomenuo ga je: “Zaboga, Mane, ne udaraj u ono u šta gledaš, već u ono u šta
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
u toku dana osećao sam se snažan i jak, ali noću moje srce je uznemireno treperilo kada sam usamljen u strašnom mraku stajao uz dimnjak i nazirao bele penušave vrhove talasa koji su bili veliki kao planine, a jurišali su na zaljuljani brod kao
jednog dana otišao sam u bibliotelau Kuperove Unije. Pokažem jednom mladiću, koji je stajao s druge strane pulta, svoju člansku kartu i on je podpisa pre nego što sam traženu knjigu i dobio.
U radnji se prodavala gvožđarija, većinom turpije i alat od kaljenog čelika. Za tezgom je stajao postariji čovek koji se prilično iznenadi kada ču pozdrav na srpskom jeziku.
da je to bila istorijska borba oko štapa na Kolumbiji, saznao sam od vratara Koledža koji je stajao pored mene i posmatrao borbu.
A tamo daleko, videla se tamna prilika visokog mladog pastira, koji je stajao usamljen kao neka senka nagnuta nad Tamišom.
U ovom pogledu on je, mislio sam, prevazišao Maksvela i Lagranža, a time je mnogo rečeno. On je stajao u sredini toga hrama i pozivao na suprotstavljanje izazovu De Tokvila koji je jednom rekao da ”čovek severa nije samo
Prvi pokušaj nije uspeo jer je pacijent bio i suviše slab i nervozan da bi stajao mirno gotovo čitav sat, koliko je vremena trebalo da bi se dobila fotografija.
Odjedanput neko je zakucao na dvorišnu kapiju i moj zet juje otvorio. Pred njima je stajao jahač, koji je jednom rukom držao zapenušenog konja, a u drugoj ruci je imao telegram koji je u žurbi doneo iz
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—E, da ga je! — opazi župan. . —A da ga je ovo, — šalio se lekar, uočivši vrč što je u rupi u zidu stajao , nagne ga i izlije nekoliko kapi. Tekućina je slična nečistoj mutnoj vodi. —Okusite, da vidite kako je dobro!
povalio je u tren oka i silom pokrio kabanicom sebe i nju, i tako ležeć, naglo dahćuć prama njenim obrazima, dugo bi stajao i jario se, slušajući njeno zamorno disanje.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
takođe postoji simbolička veza između golubova (ptica) i zvezdanih nebesa: „Negde, kao i taj snop sjaja što je stajao na vrhu voćnjaka, iznad varoši , sa zvezdanim nebesima za sobom, u tami krovova što su u dubini bili puni golubova i
Jasno je, tako, da je jedino tačka na kojoj je Isakovič stajao - to jest položaj njegovog tela u odnosu na konfiguraciju predela, kao i ugao pod kojim je njegovo oko gledalo - mogla
~ Drhtave mu postadoše ruke i smešno tužan, kao gusan na ledini, stajao je često, među belim šatorima, u poljani, raskoračen, nakrivljene glave i očiju, gledajući na nebo.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
tu je veće bio Jedan venac, mnogo veći, Tako isto uzdisajni — Možda ga je Srpstvo celo Od uzdaha svojih splelo. Stajao sam spram meseca, Gledao sam Petefija Kako stoji na visini, I dive se, čude mu se Svi unuci Arpadovi.
Miljković, Branko - PESME
Tako smo stvarno pretvorili u mit, da docnije posumnjamo u njega. Ali jedan pesnik koji je dugo stajao ispod zida u koji je bilo nemoguće posumnjati, valjda zbog njegovog gorkog ukusa i tvrdoće, prepoznao je svoje lice
Krakov, Stanislav - KRILA
Sušičavi pisar stajao je pred čađavom kolibom komandanta puka između borova, niz koje se slivala smola, i žedno mirisao njen opojni miris.
Preki sud je bio obrazovan. U čađavoj kolibi od oblica i granja stajao je buntovni grudobolnik, i rasejano slušao dugu optužbu, koju je major sa čvorugama na glavi čitao.
Duško je stajao na molu tužan, i nije opažao da je bilo još mnogo njih kao i on tužnih, i da je među njima bio čak i zubar Rože.
Potom druga i onda je nekoliko zapraštalo. Zrna su pevala parajući hladan vazduh. — Siđite, siđite. Duško je stajao na rovu, klatio se i smešio zadovoljno. — Siđite. — Lud je, šaputao je zgrčeni, vojnik kraj mitraljeza.
Petrović, Rastko - AFRIKA
kapale na ruke jedino što sam se rastao sa jednim starim gospodinom koji je, pokriven belom kolonijalnom kapom, stajao daleko na drumu. I, ono što je najčudnije, ja sam u isto vreme bio beskrajno gord na te svoje suze.
Znate li ko me je tome naučio? Sami crni!“ Istoga dana je u tome već sasvim preterao. Pomoćnik Mejov koji je stajao kraj njega na stepenicama kamiona, nije ga valjda u izvesnom trenutku nešto čuo. Tek N.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
000 ljudi) Lešjanin, a na Gramadi pred Knjaževcem stajao je Hrvatović sa svojom vojskom od 6—7000 boraca. Spram Lešjanina stajalo je tada već na srpskom zemljištu 20.
Stefana, koji sačinjavaju krajnje levo krilo aleksinačke obranbene linije, gde je stajao potpukovnik Malinovski s 5 bataljona, i Katun s našega fronta, gde je stajao major joda Petrović sa 4 bataljona i jednim
krilo aleksinačke obranbene linije, gde je stajao potpukovnik Malinovski s 5 bataljona, i Katun s našega fronta, gde je stajao major joda Petrović sa 4 bataljona i jednim eskadronom.
Na levoj obali Morave Tešicu, gde je stajao pukovnik Milutin jovanović sa 5—6 hiljada ljudi, i Vukanju gde je bio kapetan St.
To jedna strana odstupa, a druga je goni plotunskom vatrom. Ko odstupa? — Sigurno Turci, reče jedan građanin, koji je stajao do mene te posmatrao borbu.
Zatim reče vrlo začuđeno I glasom kao da sam sebe pita: Ama šta je to?! Pomače se za desetak koraka s mesta gde je stajao i opet naperi dogled, i opet je dugo rasmatrao.
Pred ovom neznatnom silom stajao je Ahmet-Ejub paša sa svojim korpusom od 30.000 boraca. Ovakav je bio razmeštaj naše i neprijateljske sile pred
Našima dođe u pomoć još dve čete sa Oštre Čuke, gde je sa svojim odeljenjem stajao major Milenko Pavlović, a Turci odmah uvedu u borbu još četiri sveža tabora sa celom jednom poljskom baterijom — i tako
On se još ne čuje, još ne udara! U tome vajkanju dođosmo na brežuljak više prugovačkoga šanca, gde je stajao Černjajev. Bio je skoro sam. Sve je ordonanse nekud razaslao. — Valjade da traže Karadžića!
Ustupim mu konja a sam pođem peške prugovačkom šancu gde je sad stajao iskupljen skoro ceo đeneralni štab. Černjajev se odvoji iz gomilice, izađe preda me na dvaestak koraka, i...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kapetan „Fikus“ stajao je pored upravnika u stavu Napoleona. Palcem desne ruke obuhvatio je zakopčano dugme bluze, glavu zabacio unazad i
Uvek na polju, u rupčagama, ili u zemunicama. Luka je stajao pored durbina i nemarno, više po navici, sagao se da pogleda na dvogled. Uozbiljio se najednom.
Ali pred nama se ukaza malo proširenje, gde je stajao vojnik u punoj ratnoj spremi. — Šta ima novo? — zapita komandir polako.
— Zavezali su još dva zvonceta — odgovori stražar, isto tako tajanstvenim glasom. — A-ha, da vidim. Stajao sam bespomoćno, i kao da me je obuzimala neka vrtoglavica.
— Imate li stvari? — Ostale su mi u zemunici kod komandira. — Slušaj — obrati se nekom, koji je stajao u mraku — trči gore i donesi. Tek sam tada primetio njegovog posilnog. — Šta čitate ovo?
— U njemu smo izgubili dobrog druga. Ali umro je lakom smrću. Stajao je iznad rova — komandir se obrati Draganu. — Znate li, kontrolisao sam posle.
Stisnutih vilica i sav zgrčen, stajao sam pribijen uza zemlju. Dah mi je stao. Nešto se slomata pokraj mene. Za njime drugi, treći. Raketla sinu.
Čekao sam nekih četvrt sata. Telefonista mi javi da će baterija otpočeti sada. Stajao sam naslonjen uz vertikalni usek i gledao kroz čeličnu ploču izbušenu sitnim rupicama.
Dragan je bio hladan i pribran. Stajao je naslonjen na zid, ruku zavučenih u džepove čakšira, kao da je ovde bila reč o nekoj sportskoj utakmici.
Na ulazu pojavi se još jedan naramkujući. Oko desne noge imao je beo zavoj. On uđe ćuteći i osloni se na zid. Stajao je na jednoj nozi. Njegovo lice grčilo se od bolova. — Ima li još koga gore? — Nema. Ja sam poslednji.
Ali opet, tešio sam se, nisu ni oni valjda toliko bezumni da žrtvuju lako jedan brod. Gledao sam kapetana... On je stajao spokojno sa lulom u ustima i posmatrao nemarno glomazne ratne brodove, koji su ostajali u luci...
„Kao da sprovode stoku!“ — ljutio se. A kapetan broda, Italijan, sa lulom u ustima, stajao je na komandnom mestu, miran i priseban. Taj mi je čovek ulivao vere. Vojnici se najednom počeše okretati.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Govori, moli, svetla gospođo!... Vi’š, lepo bi ti izraz milosti Na divotnome licu stajao... KNEZ ĐURĐE: A je l’ zaslužio! ŠULOVIĆ: Ko pita to? KNEZ ĐURĐE: Ja! ŠULOVIĆ: Ti, gospodaru?
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ali on to nije hteo. Stajao i čekao. Ona diže glavu. — Zašto? — upita ga, a oči joj, njene crne oči, pocrvenele od plača, trepavice došle još
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
koji je blagosloven na Cveti, ili koji je preko Velike nedelje stajao na oltaru (ZNŽOJS, 10, 246). Uverenje da mrtvac, ili njegova duša, ne može kroz trnje, jer ga ono privlači i vezuje za
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nema snage da ih prati, a oni zamakoše prisjenkom zažganih lampi. Dugo je tako stajao. Najpošlje se mače i s nategom dotetura do svoje kuće. Kada se je probudio, bijaše objutrilo.
Krjepak, jaka vrata, stajao je između ubogih, okoštih seljaka. Kad ugleda sina, pođe mu polako u susret i poljubivši se s njime, upita ga: .
I on ih pozdravi i iziđe. Cijeli dan padala je kiša, i mladić nije mogao da se po običaju prohoda poljem. Po podne stajao je nalakćen na prozoru i gledao u kišu. Bijaše se podao nehaju.
I, dok je napolju padao suton, on je jednako stajao na vratima, a kako se sve više mrak hvatao, tako mu je na dušu slazila tuga i na dogledu oca još ga jače zahvatala...
Mladiću bijaše u duši nekako prazno; besvjesno je dugo tako stajao, osluškujući glasno molenje. I preko puta, iz drugih kuća, dopirali su glasovi molitava, a on jednako nije mogao da se
Mladić se sjeti slike nakon što se je povratno sa sveučilišta. A sada je tu stajao, a da se nije nimalo uzbunio. Bijahu izblijedeli svi oni događaji u prilikama razborita života. Zarana stiže u varoš.
Dugo bi bio tako stajao, podajući se osjećajima, no sjeti se zašto je došao, i preko volje povrati se prema općini. Pred sobom opazi gospodina
Oba se usupnuše i čisto im bi žao što su ih zajedno našli i tako ih prekinuli u njihovoj ljubavi. * Ivo je te noći stajao nalakćen na prozoru. Njegovoj osjetljivoj ćudi godilo je hukanje vjetra i šum nemirna mora.
— prihvati navlaš osorljivo sudac i obrati se sudbenome poslužitelju koji je na vratima stajao da užeže pred raspelom voštanice. Poslužitelj užeže; blijedi plamičak drhti i blijedi u punoj svjetlosti dana.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Strela je šišnula između Lauševih nogu i otišla u tamu šume. Lauš je neko vreme stajao kao opčinjen, dok mu Janja nije prišla i počela da se uvija oko njega, milujući ga nežnim, veštim pokretima ruku.
Zatim ne vidim više ni Doroteja, ni njegovog bojnog ata. Tamo gde je stajao maločas uzdiže se gromada oblutaka, belih kao sneg i na njoj mala zelenoljubičasta jelka sa iglicama od bakra ili bronze.
Dadara je bio neophodan kao so. A i nije bilo vreme za trvenja kad je Brzan stajao pred vratima, pomamno udarajući zvekirom.
Sve je moguće među ljudima. Dimitrije Najzad! Kiša! Plahi blagotvorni dažd spustio se na Vratimlje. Najpre je stajao crni, činilo se gradonosni oblak, nisko nad samim hrptom grebena Vratila. Bio je ogroman i nepomičan.
Zar čovek zbilja ne može da izdrži slobodu?! Matija Stajao sam ove noći da ne bih zaspao. Hteo sam da još jednom vidim u glavi sve ono što se dogodilo.
Nikanor je obilazio oko nas, mahao kadionicom i nešto vikao. Ništa nisam razumeo. Stajao sam kraj ove dvojice nag i osramoćen i molio boga da se sve to što pre svrši.
Dorotej je stajao nepomično, Dimitrije je tiskao dlanove među noge krijući gnjati, a ja sam krio lice da se ti zvekani ne bi naslađivali
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ I poče da strašno psuje. Podmigujući vazda, Ćata je stajao smeten, kako ga već Gospod sazda, Dok za vrat puče mu šamar...
Dugo je stajao tako, Poražen tolikim čudom ni s mesta kije se makô, No posle, kad dođe k sebi, on duge nakida vreže, I s pažnjom Amoru
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
On je bio sa astronomijom Haldejaca - Vavilon je u ono doba stajao pod gospostvom Seleukovaca, potomaka jednog od vojskovođa Aleksandra Velikog - dobro upoznat, pa je na tim starim
Od Muzeuma ni traga; ne zna se ni gde je stajao. Ni traga! Šta govorim? Zgrade nema, ali duh aleksandriskog Muzeuma provejava i kroz našu današnju nauku.
Urnebesna graja se podiže posle tih patrijarhovih reči i pljusak psovki i pretnja polete na njega. On je stajao bled ali uzdignute glave, a na svaki plotun fukarine larme odgovarao je: „Ja sam patrijarh!
Odavde se otvarao divan vidik preko pozorišta i padina gradskih u dolinu reke Selinosa. U centru grada stajao je hram i oltar Zevsov, jedan od najlepših spomenika tadanjeg doba.
U tom pravcu produžio je Kepler svoja ispitivanja. Kepler je bio odličan matematičar i geometar i stajao je u tom pogledu daleko iznad Tiha Brahea, pa ipak je zapeo na svom novom putu.
Matura je bila dovršena već početkom juna, a u Beč je valjalo poći tek početkom oktobra, zato je predamnom stajao najduži raspust koji sam imao u životu.
Najlepši od njih, most carice Jelisavete, stajao je ukrašen kamenim kipovima, ovde. Jedan od tih kipova pretstavljao je arhitektu Fišera Erlaškog, kako posmatra svoje
Zvuk njegovog slabog glasa ne stiže, kroz celu dužinu velike slušaonice, do mojih ušiju. Stajao sam tu, u njenoj pozadini, kao pokisao.
Da navedem o tome koji konkretan primer. Jednoga dana stajao sam, pri projektovanju građevina za vodovod jedne varoši, pred zadatkom da konstruišem jedan toranj od armiranog betona
Oni su bili ovi: racionalna mehanika, teoriska fizika i nebeska mehanika. Dugo sam stajao pred tom tablom, čitao po nekoliko puta sastav te katedre i pitao se koja nevidljiva ruka je ovde ispisala moje
izrazi njihovih dobroćudnih lica pokazaše mi jasno da je naše prijateljstvo ostalo nepomućeno, iako sam za vreme borbe stajao na protivničkoj strani. Jedan od njih donese, iz vlastite pobude, jednu knjigu i metnu je značajno pred mene.
Ovde, na ušću antičkog Erigona u Aksios, Vardar, stajao je — tako mi pričahu moje kolege, istoričari — nekad grad Stobi, koji se spominje i kod Livija.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
“ GAVRAN I LISICA LjUBOMIR NENADOVIĆ Sa komadom mesa, a u kljunu svome, Stajao je gavran na hrastu jednome. Vidi ga lisica, pa pod granu dođe, I gavranu ptici govoriti pođe: „O, da krasne ptice,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
i potpun pribor za školu; pokazano mu bilo mesto za gospa Nolinim ručavnim stolom, i postelja u sobici gde je u uglu stajao gospa Nolin sto s „knjigovođstvom”. Određen je bio da krsti Paulino drugo dete.
Inače je čika Sava stajao ustrašen i od čudnog grada, i od strašne klinike. — Tu sam ja, tata, još pre mesec dana prolazio u belom kaputu, i
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Pa onda, nabavljao sam odnekud lisičje repove, zakačio ih čiodom i ovu iskrivio, pa stajao pred vrata na ulici sa rukama na leđima i čekao ujutru i po podne sudsko i sresko činovništvo, koje je kraj naše kuće
U našoj gimnaziji postojao je jedan globus, koji je godinama stajao na ormanu u direktorovoj kancelariji, ali je taj globus izgledao tako bedno da ga je žalost bilo pogledati.
kada su svi ovi pozivi, sa svima svojim dobrim stranama, prošli kraj mene, ja sam još uvek, sa diplomom pod pazuhom, stajao nerešen kuda ću i na koju stranu: u advokate, novinare, glumce ili činovnike?
sam zastajao pred izlogom, već sam počeo da se upuštam i u prijateljske razgovore sa mladim poduzetnikom, koji je uvek stajao na vratima svoje radnje. — Šta mislite, — rekao bih mu stojeći tako pred izlogom — šta mislite vi o ovome sanduku?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Šta je ono?! — povika komandant. Izvismo se iz zaklona. Ne verujemo očima svojim. Iznad naših pešačkih rovova stajao je streljački stroj nemačkih vojnika u šlemovima. Naši su svi pešaci bili mrtvi.
Preneražen postupkom jednoga poručnika, potpukovnik je stajao zgranut i bez ijedne reči. Luka priđe sledećim kolima, ali komordžija, i ne čekajući njegovu opomenu, poče da tera
Čini mi se da sam nekad video one oči, onaj pravilan nos... Ali ovo lice je sad bledo, a oči zamagljene. Stajao je baš pokraj puta i gledao zamišljeno u zemlju. Pogledah i na one ljude okolo, pa mi oni poznati.
Nešto mi pritiska grudi. Gledam kao kroz maglu i suze mi udariše na oči... Više mi nije stalo do života. Stajao sam, kao da sam bez svesti... Neko me dohvati za ruku. „Bežite, samo što nisu došli!
Za sve vreme dok nije prošao i poslednji vojnik diviziona, potpukovnik Petar je kao stražar stajao na ulazu u klisuru. Oko podne naiđosmo na neka naselja, drvare. Narod se razmileo na sve strane.
Tada se moj pogled susrete sa onim crnim očima. Samo trenutno, ali upečatljivo, duboko... Stajao sam zadivljen. Izgledalo mi da je razumela moje ushićenje, te obori stidljivo oči. dugačke trepavice senčile su njeno lice.
Ali ona iz torbe izvadi parče hleba, ostavi na kamen pokraj bunara, pa, i ne gledajući me više, otrča do onih žena. Stajao sam i netremice gledao za njima. Ali se nijedna od njih ne okrete i tako zamakoše u selo... Pristizao je lagano i puk.
Aeroplan odlete. Pošao sam odmah da nađem vojnike. Ali nigde ih ne beše, pa ni konja njihovih. Moj konj je samo stajao vezan... Siđoh do puta, i tada ugledah u daljini kako se na konjima belasaju džakovi brašna.
— udari se komandir po čelu, da mu se šlem obesi o vrat. — Vidiš li šta si uradio. Očajan i zbunjen sjahao sam i stajao pognute glave. Toliki moj trud i napor i naposletku da se sve tako žalosno završi. Prokleto pseto!
3a sve to vreme stajao sam oslonjen o zid, oborene glave. Komandir mi prebaci ruku preko ramena i blago me oslovi: Hajde!...
— Eto vidiš... — A-uh! — tresao se Isajlo. — Sad znam zašto žene... — ali misao ne dovrši, jer je pred njim stajao komandant. Posle deset dana ponovo stiže vest da su naši zauzeli Kajmakčalan.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Za njim su vode pevale. ČOVEK KOJI JE TRAŽIO SVOJE LICE Sišao Drvoseča u grad, stajao na trgu, prodavao, ali niko ni da upita za njegov naramak drva.
Pun svetlosti, oblak je i dalje stajao nisko nad zemljom i od njega je sve, najednom postalo blago i tiho. Uzalud su vetrovi pokušavali da oblak ponesu sobom.
Da vidimo: mogu li ih ili ne mogu ispuniti? — Tanak i uspravan kao vrbova grana stajao je mladić i gledao u devojku. Plamene i žestoke su mu bile oči, oštra i hitra reč. Ljudi su ga s nežnošću posmatrali.
Surova si koliko i lepa, Zlatokosa, ne verujem da ću je lako ispuniti. — Mladić je stajao uspravniji od jablana, a onda se naglas nasmeja. — Da se nisi od sopstvene želje uplašila?
Ko zna koliko je to trajalo? Starac je stajao i gledao zaboravljajući sve oko sebe, i što ih je duže gledao — one su sve više rasle. Sad su mu već do pojasa dopirale.
Protrčaše kroz nju jeleni i košute, nastani se u krošnjama šareno jato ptica, ali nekadašnji dečak sa Peščare još uvek je stajao kraj svog bunara, gledao u njega, a na vetru mu se lepršala kosa bela, bela.
Još je jedino, u prikrajku, orah stajao. — Sreća što si tako čvornovat, tako ružan! Bar će mi tebe ostaviti! — šapnu brezica, ali se u istom času začu nečiji
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
da novi učitelj iščezne kao priviđenje, ali kad je ponovo otvorio oči, umjesto leptiraste plave Lane, za katedrom je stajao još uvijek podbuli stranac s crvenim nosom. — Ih, nos mu, kao paprika. Gospodin Paprika!
Iako je molitva bila iskrena i od srca, kad je Stric otvorio oči, za katedrom je i nadalje stajao natmureni crvenonosi. — Hajde da još jednom oprobam.
! Kako si to izveo, deder? Kako je magarac i dalje mirno stajao i ćutao, Stric uze da gunđa u velikoj neprilici: — Dobio sam po leđima, grana je tu, prelomljena, a Sivac nema ruku!
Već poslije jedan sat nad vratima šumske kolibe bio je prikucan poklopac od kutije za cipele na kome je stajao natpis od krupnih štampanih slova ispisan širokom majstorskom olovkom Lazara Mačka: „Ovdje živi hrabra četa harambaše
Istog trena neko ga odalami po turu tako da Stric skoči na noge brže od zeca. Pred njim je stajao Jovanče. — Šta je, dugajlija, za koga to pitaš?
Taj neobičan plast imao je na prednjoj strani manji otvor iz koga su svjetlucale nekakve živahne oči. Lazar Mačak stajao je na čistini i upitao sasvim mirno: — Stiže li najzad? — Stigoh! — umorno dahnu plast.
— Da, da, puška, karabin! — ponovi momak samouvjereno. — Ako nas danas pritijesne, ja pucam, druge nema. Stajao je pred Lanom, prav, naoružan i odlučan, slika i prilika nepokorena naroda gnjevom obuzeta.
XVII Neprijateljski stražar, koji je te noći stajao na zaravni ispred logora Tepsije, zaspao je i upravo je sanjao kako se nalazi na nekoj gozbi, kad ga stegnu za rame
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Žao mi ga je što se rastasmo, S milokrvstva stajao bih pri njemu, Al' od zla zaduha mu, klonim se! Otpre hubav i lep bijaše, A sad sasma ogrubi.
Nego li Hristos zato ponapre u Sihar dođe zašto ono je ponapre onde Jakov stajao sa svojih mu dvanaist sinova. I jednu lepu kćer svoju imadijaše od starije mu žene Lije.
li se ti, pošteni gospodaru, da ne reknem tvoga ti slugu, nego i rođena ti sina, tako dvoreći te, zaglušio i neuljudan stajao, omrazio ga, rasrdio se na njega i napolje bi ga izjurio?