Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
I ne upita se s njim, nego odmah poče: — Ama, Stevane, jesi li ti kmet ovde? Jesi ti glava u ovoj optštini? — Jesam, gazda-Rako... A što pitaš?
Hoćeš da ti ja čuvam kukuruz, a? Da ti ja teram svinje, šta li? Raka se trže malo, pa poče lakše: — Ne velim ja to, Stevane, bože sačuvaj! Nego, brate, upropastiše me. Nije šala onolika šteta! — Ama šta hoćeš ti more!
— Ne mogu ja to danas — odgovori Stevan. — Imam ja još trista poslova... Sutra ćemo! — Ama potra je najpreča, Stevane... Reci ljudima nek iziđu sad. — E baš da ti ne iziđu sad! Neće se do sutra svet prevrnuti. — Dobro, dobro, Stevane!
Reci ljudima nek iziđu sad. — E baš da ti ne iziđu sad! Neće se do sutra svet prevrnuti. — Dobro, dobro, Stevane! — reče gazda Raka kao preteći. — Ima suda i osem tebe! — pa ljutito iziđe iz mehane.
— dočeka ga Stevan. — Potru smo videli i naše je da osečemo... — Mnogo je četiri, čiča-Stevane, vere mi! — upade mu u reč Sima. — Evo u život, ako su moja nazimad i dva struka oborila. To mu je sve stara potra.
— Nek se zajazi! Samo neka to legne jedanput. — Pravo kažeš, Stevane — prihvati potričar Srećko — neka mu da dve vreće, pa zbogom!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
tamo u dnu dvorišta oko ambarova i štala, kao uvek vuče neko kamenje, trpa na gomilu on bi počeo da ga zove, pita: — Stevane, kako si, Stevane? Jesi zdrav, Stevane?
oko ambarova i štala, kao uvek vuče neko kamenje, trpa na gomilu on bi počeo da ga zove, pita: — Stevane, kako si, Stevane? Jesi zdrav, Stevane? Stevan, zanešen oko toga kamenja, gunđao bi otuda na hadžiju i kao pretio mu: — Đidi, đidi!
Jesi zdrav, Stevane? Stevan, zanešen oko toga kamenja, gunđao bi otuda na hadžiju i kao pretio mu: — Đidi, đidi! Koji od slugu, da bi se
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Goniš uvijek ono svoje ter svoje. — A šta bi drugo. Može mi se tako, pa eto. — Spremaš li se za proslavu, Stevane? — Ja sam svoje proslavio onda kad je trebalo. Vala sam i oseirio, do posljednjeg metka. — Pa baš zato ćeš i doći.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
STEVAN (krsteći se stupi): Da mi je ko kazao, ne bi verovao. PERSIDA: Zar ti nisi otišao, Stevane? STEVAN (krsteći se jednako): Ovde čoveku mora pamet da stane.
STEVAN: Oću li ići za čou, milostivi gospodine? TRIFIĆ: Oho, Stevane, čekaj da vidimo da se list ne prevrne! STEVAN: Istina, kažu ljudi, kurjak dlaku menja, a ćud nigda, a žena muža menja a
SULTANA: Pobesnio ti, kad niko ne besni. Ne vidiš da sam ja grafica Trifička? Persida, Stevane, kud vas je vrag odneo. Persida, ti! SRETA: Ha, ha, ha!
STEVAN: Milostiva je gospođa otišla u šetnju. SULTANA: Ih! (Trgne se.) Ono je bila Sretinica, dragi Stevane. SRETA: Ha, ha, ha! Vidiš, Stevo? Samo malo ženi popusti, pak će te u tikvu saterati. SULTANA: Uh! (Trgne se.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Bratac će za seju Budim grad zidati, Budim grad zidati, kule izvoditi. 228. Vojsku kupi Erceže Stevane, Prvo roka, na nedelju dana; Stevana je sjetovala majka: “Oj, Stevane, moje dijete drago!
228. Vojsku kupi Erceže Stevane, Prvo roka, na nedelju dana; Stevana je sjetovala majka: “Oj, Stevane, moje dijete drago! Pravo piši momke u soldate!
Gđe je jedan, ne ucvili majke, Gđe su po dva, ne rastavi braće, Gđe su po tri, uzmi po jednoga!“ To Stevane ne slušao majke! Gđe je jedan, rascvilio majku, Gđe su po dva, rastavio braću, Gđe su po tri, nije nijednoga! 229.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Drago Martinović, smijući se, uljeze. „A sokolovi od krvava Čeva na Krajini! Vojvoda Mićo, turska krvopijo! Stevane Perka Šaletina, gospodsko koljeno! Ulazite ljudi; željkuje vas Vladika sveti!“ nastavi đakon.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Četrnaesta je bila vesela i slavna godina. Pričaj, Stevane, štogod iz četrnaeste. — Pa jeste, sve nam pričaš tužne stvari. — Lepo, iz četrnaeste imam pun tefter.
A komandant moj, strog, strašan, ne zna za dušu: „Stevane, nosite ovo u prvu bateriju; Stevane, ovo, u divizion; Stevane, eno vam jedanaestog puka, vidite li onaj greben onde,
A komandant moj, strog, strašan, ne zna za dušu: „Stevane, nosite ovo u prvu bateriju; Stevane, ovo, u divizion; Stevane, eno vam jedanaestog puka, vidite li onaj greben onde, što pre tamo i natrag.
A komandant moj, strog, strašan, ne zna za dušu: „Stevane, nosite ovo u prvu bateriju; Stevane, ovo, u divizion; Stevane, eno vam jedanaestog puka, vidite li onaj greben onde, što pre tamo i natrag.
— To joj Ti podilaziš ispod duplog, je l' Stevane? — E baš si neki, pa jes' i kajali smo se — veli ona.. I taman pade ovaj odgovor zgodan da se razvije stvar s
— Ja kako, veli komandant i namiguje na ađutanta. Samo strogo, Stevane! — Vidi komandant da sam zbunjen i da ima nešto. Posle toga ja ga odvedem u sobicu da mu pokažem gde ćemo prenoćiti, a
Za pola sata možete već leći da spavate... — Dobro, dobro, Stevane, kako narediš. A ja se uvijam: — Ne naređujem ja, gospodine pukovniče, zna se ko naređuje.
A ja se uvijam: — Ne naređujem ja, gospodine pukovniče, zna se ko naređuje. — Ja, ja, Stevane, zna se ko naređuje. Pa, posle toga, razjurim se na sve strane, samo da se što pre svrše svi poslovi pa da poležemo:
— Na stvar, Stevane, ako Boga znaš! — Kad sam mislio da je došao momenat sastanka, ustanem oprezno, predvostručim se, kao zavio me užasno
Ja kuražno iziđoh, a vrata zacvrčaše. — E sad, Stevane! Pa se slušaoci ispružaju i protežu, dok Stevan vuče, jedan za drugim, dva duboka dima iz cigarete od vlažnog duvana.
Ali nje nema, i ceo sat prođe a košulja se ne zabeli. — Pauvre Ѕtevan! — Ih, Stevane, boga ti! — Duže nisam smeo ostati, jer ni najstrašniji slučaj dizenterije ne zadržava, priznaćete, čoveka toliko
— Ona... Brzo zažmurim, namrštim se, kao spavam u najvećem jeku; ali mi se telo treslo kao pred juriš. — Junački, Stevane, ne boj se!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Moj Stevane, naš sokole, Sećam ti se mladih struja: Soko j’ postô od goluba, Od goluba i slavuja. A sad soko u grob pade, A
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Hajduk. Ništa neće od njega da bude! — jednako brišući, prskajući, počinje opet da besni. Baba ga teši. — Biće, biće, Stevane. Nego još mlad, doći će i on u red. — Aja! Kako mlad, kakva pamet da mu dođe?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ „Ono jeste Boško Jugoviću.“ 19 MUSIĆ STEVAN Vino lije Musiću Stevane u Majdanu čisto srebrnome, u svom krasnom dvoru gospodskome; vino služi Vaistina sluga.
Kad se ladna podnapiše vina, al' besedi Musiću Stevane: „Vaistino, moje čedo drago, ja ću leći sanak boraviti, ti večeraj, pa se nalij vina, pa pošetaj pred gospodskog
Al' besedi Musiću Stevane: „Božja pomoć, moja seko draga! Gdi si, dušo, na ograšju bila? Otkuda ti klobuk svile bele? Daj mi, seko, klobuk svile
Klobuk dade kneževoj vojvodi. Čim ga vide Musiću Stevane, čim ga vide, tim ga i poznade; prosu suze niz gospodsko lice, udari se po kolenu rukom, čisti skerlet na kolenu
Udariše konje mamuzama, pa Sitnicu vodu prebrodiše, udariše u carevi tabor. Kako dođe Musiću Stevane, tri je paše bio i ubio.
Kako dođe Musiću Stevane, tri je paše bio i ubio. Kad započe biti četvrtoga, tu pogibe Musiću Stevane, i sa njime Vaistina sluga, i vojske mu dvanaest iljada. I tu nam je i knez poginuo.
A na onoj na ravnoj Resavi, onđe bješe vojvoda Stevane. Na Stalaću, na visokoj kuli, onđe bješe vojvoda Todore. Na Kruševcu, gradu bijelome, onđe bješe slavni knez Lazare a
Na Pazaru, gradu bijelome, onđe bješe Relja Krilatović. Na Sjenici, na ravnoj palanci, onđe bješe vojvoda Stevane. A na onoj na Bosni ponosnoj, onđe bješe Boško Bošnjanine.