Jakšić, Đura - PROZA
Kad je izjutrta došao, moja dobra tetka ležala je mrtva na svojoj jadnoj posteljici. Srce mi se steglo, ćutala sam, ne mogući ni reči progovoriti, ni suzu pustiti... Osećala sam sav teret moje usamljenosti.
Ona četiri vlažna duvara naše sobe izgledahu mi tavni, hladni, baš kao zemlja na novoiskopanoj grobnici... Srce mi se steglo; iz očiju mi nije kanula nijedna suza; neobična tišina ovlada celim mojim stvorom; led se svojom mraznom korom uhvatio
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
ali hoćeš! Nešto ti njega steglo za obe noge pa tegli naniže, kao olovo... Be dede, be dede, otimlji se on; aja, hoće lepo da odvuče na dno!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Naša je kuća prokleta!... Na nju pljuju i bolji i gori!... Čak Sima... Sima beži od moje kuće!... Teško mi je... Steglo me nešto u guši, pa ni mreti ni živeti!... I opet oboje sagoše glavu... Suze su kapale, pa i prestale.
da ga zakolje... Ljudi pritrčaše, te oteše nož... — Zlikovče!... Hajduče!... Aleksa nije mogao reči progovoriti... Steglo ga nešto u grlu... — Eto, braćo! — zapeva Marinko. — Za praboga htedoh poginuti!... Zar što istinu govorim da poginem?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ali svega toga ne bi. Zato stade sama pevucati tiho kroz zube neku pesmu, a nešto joj se steglo u grlu, tako joj je žao i nepravo. Postade već i nestrpljiva, a i ponos devojački bi dirnut.
— Tu pesmu više da nisam čula! Jesi l’me razumela? Vi’š ti to nje!! — viknu gđa Sida, a steglo joj se u grlu od silne žalosti. — Da mi više nisi zalevala! Gledaj ti to nje samo!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Imala je samo kao neki slap od zlata, na sebi, dugu, bujnu, plavu, kosu. Isakoviču se bilo grlo steglo, a jezik sasušio.
Pričalo se da ima već i obešenih među njima. Isakoviču se, u sumračju, pred tom kapijom tvrđave, srce bilo steglo, ne toliko od mračne slike tog zatvora, koliko od sećanja na ravnodušnost njegovih zemljaka, prema sudbini onih, koji su
Montenuovo pozvala, u svoju ložu, i pomilovala, i, slatko, kao devojčicu, poljubila, gospoži Evdokiji bilo se srce steglo. Osećala je, kako je od nekog straha prelazi jeza.
Milićević, Vuk - Bespuće
Tek zavitlalo se nešto u njemu, zaigralo, zabolelo ga, steglo ga, streslo ga i tjeralo ga dalje, dalje otuda, iz toga bljutavog života u kome se gušio više od osam godina.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
U glavi nema da se javi nijedna misao: kao da je progutala veliku dozu opijuma, pa joj to steglo, pritislo mozak, i ona pada u sve veće bunilo.
Samo ne mogaše ništa progovoriti: steglo ga nešto u grlu, pa jednako golica, i on samo gleda priliku i zgodan trenutak da što pre izleti iz razreda, da se ne
kâ rđav sluga gazde... pa to odmah u skitnju.... Ljubica gleda i otvara usta da nešto kaže, ali je steglo nešto u grlu, pa ne može ni glasa da pusti.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Nešto ga steglo, pa samo stoji i gleda po školi. Doista, sam jad! Ni one skamije, ni oni prozori, ni ona visina i širina — jednom
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Objesio ruke (niza se) kao pištolje. Obradovao se kao siroče suncu. Ode na jagmu kao alva. Steglo se kao gladna godina. Pade kao kap. Pomrčina kao testo. Pravo kao strijela. Prolazi kao mimo tursko groblje.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— I tako, grlo mi se steglo, noge kao okovane, a ja hoću da trčim za vama, ali ne mogu, dok vi žurno odmičete i nekako lako kao da letite.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
igra i udara kao damari... U ušima šum ... i tamo šušti, udara, pišti... Srce se steglo, sledilo: okamenilo se... A oči se uprle u crnu, tamnu noć, kao da u toj surovoj, nemoj crnini traže objašnjenje neke
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kad li ruka ruku dodirne, sve stresa se telo, Svaka zadršće žila, noge s’ odseku taki. Steglo s’ grlo, pa ne mo’š za živu glavu govorit, A u tišini želja samo sve većma bubri.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
“ — Što ne natočiš čojeku čašu rakije, Mićane?! — nabreknu jedan na kotlara. — Vidiš, steglo se čojeku grlo, pa ne mere da pripovijeda. Simeun iskapi na dušak. — Đe ono stado' ja?
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
JOSA (javlja se na vratima). ŽIKA: Ne puštaj više nikog! JOSA (povlači se). MILISAV: Steglo nam se srce, znaš već kako je, i jednako šapćemo i dogovaramo se.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A Manu steglo nešto u grlu; zabolele ga slepe oči, a u ustima mu gorko i suvo. jedva je čekao da prestanu Cigani. Kad se svršila
A on se dere: „Ua, ua!“ A Mana oblio mrtvački znoj. Steglo ga nešto u grlu, davi ga, pritiskuje mu grudi... Oko njega se sve vrti, a zemlja čisto tone pod njim, — i on jeknu silno: