Jakšić, Đura - PROZA
Ali tu presudu ne mogoše dušmani naroda našega izvršiti. Golema vojska stiže od srodne slovenske krvi, i kad je pobedila Madžare, njeni vođi pohodiše mračne tamnice i, gde nađoše brata po krvi i po
Dok ne stiže i nov karvan sirotih srpskih begunaca, i iz stotinu grla se zahori: — Madžari! Madžari! Sad je tek nastala prava zabuna
Moj muž, a vaš prijatelj i sustradalnik, umro je!... I sad je slobodan, naveki slobodan! Ne stiže mu hladno gvožđe ni noge ni ruke; ne gone ga Madžari...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ko je pre stoleća izbriso Sim... sad stiže i ...eun da izbriše. Ko je pre stoleća iz lule dim udahno, sada ga izdiše.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Turci od kola načiniše karu, brane se. Čuje se boj u Beograd. Mi idemo putem Žarkovu, a stiže Dema, Gušančev kabada̓ija, sa stotinu hatlija, a drugi iz Beograda buljuk za buljukom trče. Povika Katić: „Brdu!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
i drugog Ive, pa u zdravlje pop-Pere, pa pop-Jerotije; pa opet s početka, pa u zdravlje kapetanovo, pa teraj redom, dok stiže i večera.
Dok eto ti trče tri-četiri čoveka ozdo iz čaršije, hitaju pravo groblju. Jedan izmače i stiže pre ostalih, pa onom putniku: — Ama šta ćete vi od toga groba? — Da nosim ovu ploču. — Kaku ploču gospodine?
Kad vide popa u kakvoj je nevolji, a on poteci za njim te ga stiže i natuče i njemu košnicu na glavu, i po vika: — Bež', bež', pope, kući! Pogibe, jadan ne bio!...
Kad stiže u Nemenikuće, ljudi se već roje oko sudnice; ali sve malo podalje obilaze oko apsane. Živan se zdravi s njima po običaju.
— Šta li će u Zarožju? — upita neko. — Pa, hvala bogu, ima kome doći!... — reče kmet. Utom Strahinja stiže dole do vratnica Purkovih. — Strahinja, brate! — zovnu ga kmet. — Akobogda tako? Svrati malo amo!
Na sve strane razmileli se vredni ratari. Oru njive, popevajući i nadajući se dobroj godini. Tek u podne stiže Miona iz čaršije. Išla je tamo zorom da obiđe Senadina. Ona je održala svoju reč.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Op je išao tromo i leno... I stiže kući. Radeni ljudi pano večeraju, rano ležu, da bi ranije sutra na posao ustali. Otac njegov, koji ništa ne znađaše o
!... U tom izidoše na put. Lazar vide da su blizu hana... Napreže svu snagu i jurnu da pobegne... Ali ga Marinko stiže i uhvati za vrat. — Pre bi od munje pobegao nego od mene! — reče on i pogleda Lazara strašnim pogledom...
Ona stade da vidi, da čuje šta je to... Stanko stiže. On vide toliki svet, vide strogo popino i kmetovo lice, vide preneražene svoje roditelje, pa se i sam promeni u licu...
Ja vam donosim takoga mira da vas posle ni bog neće moći izmiriti... Došao je kurjak do ovaca... 7. RASCEP Ivan stiže doma. Bio je veseo i raspoložen.
I on jurnu Turčinu. Posrtao je i klizao po onoj reskaljanoj zemlji. Nije znao gde glavom udara... I stiže tamo baš tad kad Kruška izdavaše neke naredbe svojim pandurima. — A, gle Laze?... Otkud ti? — upita ga on začuđeno.
Bili su zaranci kad Stanko s družinom stiže u Parašnicu. Od vode je pirkao svež povetarac, te im hladio vrela čela i sušio znoj. — Uja! — reče Stanko.
Zaspao je... A jedan čovek iđaše za stopama konjskim... Kad stiže i vide ga kako spava, on samo odmahnu glavom: — Teško tebi, moj Lazare!... Ti u šumu od hajduka bežiš!...
I što se bliže primicao mestu koje mu je Deva označio, tim ga je više obuzimala neka drhtavica!... Najzad stiže... Smotri Lazara gde licem u svetu nedelju odbija otkose... Šaru obesio o jednu krušku, a pištolje i nož spustio u hlad.
Šaru obesio o jednu krušku, a pištolje i nož spustio u hlad. Dršćući, provuče se Stanko kroz čestu i stiže do kruške. Kako stiže, on rukom skide šaru, ali mu je ruka drhtala... Počeka nekoliko trenutaka, se se pribra i smiri.
Dršćući, provuče se Stanko kroz čestu i stiže do kruške. Kako stiže, on rukom skide šaru, ali mu je ruka drhtala... Počeka nekoliko trenutaka, se se pribra i smiri...
4. „NA MIR” Baš licem na Veliku gospođu Stanko stiže doma. Sve živo potrča iz kuće preda nj. — Jesi živ? — Hvala bogu! — A vi? — Sve je dobro, bogu hvala!
Pa zapliva u prošlost... Ni sam ne znade kad je stigao u Parašnicu. Kad tamo stiže, nađe drugove gde se opremaju. — Akobogda? — Na daleke pute? — reče Zeka. — A kuda? — u Loznicu.
Dučić, Jovan - PESME
Sve kipi u meni, kô plima kad stiže: Kao sad da postah! Dokle zvezde brode Jedne bezimene noći, pored vode. KRAJ MORA Iz Boke Lav kameni jedan iz
Zaigra jeđupka, naga... A mrak pada; Svet s klicanjem pali šarene ferale. Ali kad glas stiže da umrije Kata, Mlada udovica, vest bejaše kobna: Sve ulice behu puste za po sata...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
On dakle stajaše, a kazandžija se neprestano vrtijaše. Naposletku, kad mrak stiže pre lađe i ne mogadijaše se videti ni zlatan pervaz na agentovoj kapi, i njih se dvojica pokunjeni vratiše u mehanu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Naposletku dođe i taj dan, stiže i novi učitelj. Bila je subota posle podne. Baš je zvonilo na večernje kad prođoše Velikim sokakom jedna kola i u
Čudna mi pláća, al’ su se i prekinuli! Ne stiže ni za traviku! Još da nema onako pomalo kad neko zapadne u škripac, pa pomagaj, ča-Nićo...
Znaš, oba gospodina su upravo u mojoj bokterskoj parokiji, pa... znaš... nisam rad da se zna. Utom stiže i Đýka s punim tanjirom, i metnu ga pred Niću.
I jednoga takvog sumornog novembarskog dana, stiže iz vladičanske rezidencije T. poziv i jednome i drugome parohu. Tamo su razgledali tužbu i uzeli je u postupak.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
O svatovima malo društvo, ali veselo. Nazdravica jedna drugu stiže. Milivoj izvadi iz kutijice krišku baklave, smrvi je u mleko, polak uspe u Alkinu, polak u svoju čašu „auspruha”, pa
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I kolona po jedan produži put. Samo Jurišić, gologlav, bled, nabranog čela i zgrčen osta onde... A kad stiže zadnja patrola i on obode konja Na zavijutku okrete se i baci još jedan pogled.
Afrika
Na pristaništu škola crnih babica u belom, crnih bolničara u belom, devojke i mladići, čekaju direktora škole koji stiže našim brodom. Iskrcavamo se. Žandari crni, vrlo elegantni, ponositi na svoje uniforme, blagi i uslužni.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Činilo mu se da je daleko, u proleće, u neki lepi proletni dan, otrčala. Bila je lepa. Ona je, međutim, kad stiže do nekog jarka, gore, legla u travu i zadihano, teško, disala. Valjda umorna.
Valjda umorna. Bila je zatvorila oči, a ruke iznad glave savila. Kad je Isakovič stiže, otvorila je oči, pa se smešila.
Neka ništa ne govori njenom ocu. Isakovič je silazio niz krčevinu i nije joj odgovorio ništa. Kad stiže na proplanak, otkud behu pošli u šetnju, vide da sluge gase vatre, koje behu naložili, i spremaju kola i prežu konje.
Božič je, međutim, vikao da se preže i kreće! Sunce je sad obasjalo ćerku Božičevu, koja stiže – kao neki zlatan prah, kroz granje.
Preblede, ali ništa ne reče. Namrgodio se samo, i kad stiže do Pavla, uze ženu pod mišku i odgurnu je od Pavla, tako da su to svi videli.
Daje po jedan čin više, odmah. Horvat se, malo, splasnuo, tek, kad iz Sankt-Petersburga stiže vest da je carica, na zajedničkoj konferenciji Senata i Vojene kolegije, a pod datumom od 20.
napustio, samo da bi došao u Rosiju, pa je, još na putu u Rosiju, učestvovao u napadu na neprijatelja – pre nego što i stiže do Kijeva.
Gramata, međutim, o zidanju tvrđave, prema planu artiljerijskog generalmajora Ivana Feodoroviča Gljebova, zaista stiže. Kao i donacija Horvatu, šanca Krilov.
Neće prositi. Mlada je, udaće se. Njihovo je dete umrlo. Tast ga je prokleo. Ta kletva ga stiže, ma kud otišao. Neće da vodi sa sobom ženu, iz nesreće i jada, u nesreću.
Teodosije - ŽITIJA
A sveti kao novoposvećeni, blagoslovivši igumana i bratiju, i davši svima mir, opet stiže do ćelije ćutanja u Kareji. Došavši k protu, pošto je njegovu, upravu Božju volju izvršio, htede da se blagoslovi od
Božjim upravljanjem dobivši prikladno vreme, ubrzo stiže do svetoga i željenoga grada Jerusalima, i ušavši u svetu božastvenu crkvu Vaskrsenja, pokloni se.
Odatle stiže i na svetu goru Tavor, i u crkvi mesto sveto sa suzama vrelim i svesvete gore vrh obilazeći celivaše, gde Hristos
Primivši blagoslov od svetoga patrijarha i uzevši ljude koji će ga provoditi do Aleksandrije, i Bogom čuvan stiže u Aleksandrijski grad.
Iz Kalamonije sveti dođe u grad zvani Korak. Odatle opet kroz mnogo dana i bednim putovanjem, s Božjom pomoću, stiže i u Veliki Vavilon.
svetoga oca Antonija Velikog i svetoga Arsenija Velikog, i izmolivši od mitropolita inoka koji će ga pratiti, stiže na mesta, i ova obilažaše sa toplom ljubavlju koju je imao prema svetima, i sa mnogim suzama celivaše njihova pustinjska
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Ko je krčmar, a ko čiča Trišo, to zna samo mačak — Nestanak džaka Jureći drumom, čiča Trišo ubrzo stiže pred jednu vrlo staru krčmu, nad čijim su vratima bila naslikana dva magarca, ispod kojih je pisalo krupnim slovima:
Još kao dijete došao s planete! Kazat će ti sat kad ćeš slomit vrat! Jednog dana stiže na taj vašar bos i neobrijan skitnica sa džakom preko ramena.
Zbog toga je bio veoma zle volje, pa čim stiže do Šarova, on ga zgrabi za vrat i tako ga prodrmusa da mu se tresla svaka koščica u tijelu i svaka misao u mozgu.
Biraće se, kaže, mišji vojvoda. Kad Miš prorok stiže s mišem domaćinom do stare pastirske kolibe, oko nje je sve vrilo od kućnih i poljskih miševa.
Jureći tako, čiča Brko stiže do one velike pećine u koju se sakrio medvjed Kruškotres Kukuruzović. — Aha, ovdje su se sakrila ona dvojica!
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
Pa skoči u reku, i već tome sl, a nije znao uopšte da pl. Fotograf stiže, i namesti blend, Zmaj reče i to beše.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Kraj kotiljonu. Kotiljon se preobrazi u polku. Tu se opet jure Pera i mlađi Polaček, sad jedan, sad drugi stiže, i tek što jedan drugom na petu ne skoči. Sad će biti mađarski „solo” i „čardaš”.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
spremila, da bi mogla ujutru, kad se probudi, da ga poškropi, teturajući se, kao da je dizao i nosio prazno bure, on stiže do vrata i otrgnu ih.
Pevahu vičući. Kad stiže sav uprskan, do vatre, među vrbama, javiše mu se dva oficira i pop, koji je bio potegao zajedno sa njegovim bratom, čak
A pogledala ga je širom otvorenim očima, da mu se učini: stiže na obalu dubokog, modrog mora. Činila se kao da joj je potpuno nepoznat i pitala ga je stvari koje ga pre nikad nije
Sve dok Isakovič ne stiže, nameštahu ih, zagledahu im u torbe, pregledahu im oružje, handžare, pištolje. Kad Isakovič dojaha, oficiri zauzeše
Bio je mutan i vreo dan i on se sav preznoji dok stiže. Već izdaleka primeti, duž nekog ustajanog potoka, bostane i visoku kudelju, pa kuće, krave i njivu, u kojoj još beše
Najposle, kad onako beo i providan, stiže do svog kućerka, ni najmanje se nije ljutio na ljubavnike svoje žene, od kojih je jedan, polugo, spavao na banku, gde je
Kada stiže vest da je Isakovič ostao živ i da ih je još mnogo živih u Nemeckoj, koji će prezimiti u tuđini, ali koji će se vratiti
U Petrovaradinu dočeka Isakoviča opet kiša. Pljuštala je po bedemima, po vodi, po mostu, po drveću, tako da ceo polk stiže prokisao i sav uprskan blatom.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Kad opazi sudiju carstva, da se ko spava ukraj tuđih staja, kome su strehe gole grane, oseti kao kad stiže proleće koje razapinje šatore na sve strane kao da je pošlo da osvaja.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Najzad i na njih stiže red i oni mogu da čuju kako peva Imperio Argentina, kako njen glas na sedamdeset i pet obrtaja stiže iz zrelih
Najzad i na njih stiže red i oni mogu da čuju kako peva Imperio Argentina, kako njen glas na sedamdeset i pet obrtaja stiže iz zrelih pomorandži, ole-bikova i Granade u kojoj cvetaju granate; čini im se da ona ima glas baš za one stvari u
I to je šuga. KINOTEKA U TRI Svake nedelje, tačno u deset do tri, jedna mlada žena stiže iz dubine Kosovske ulice vodeći za ruku kćer. Njena kći ima majčine oči boje dima.
Četrnaest godina posle tog događaja Andrea stiže u Sarajevo u pratnji nekog riđokosog Francuza. Dovezli su se limenim »sitroenom« potpuno išaranim nazivima gradova kroz
Jedanput u sto godina, jedanput u milion godina, jedanput u životu...« Svlači majicu i pada u fotelju. Toplina stiže u talasima sa limenih krovova ispod otvorenog prozora.
Otac će kazati: »Što nijesi javijo?« a majka će kazati da je baš gledala kroz prozor, kad stiže neki auto: »Čiji li je, oće li biti tvoj, neće; a, bogami, nijesmo se nadali!« — Malom se piški...
osvete i uživanja zbog pravedne kazne, koja, eto, najzad stiže i ove ohole, domaločas nepovredive izabranike sreće. Zaprašti šljunak ispod točkova, zacvile kočnice, a pozdrave im
se što je toliko proračunat da misli samo na karijeru, dok su se svi drugi trudili da ulepšaju jedni drugima noć koja stiže. Dva sata kasnije u trolejbus uguraše olupani kontrabas.
Posle toga su se prošetale glavnom alejom Banje. Majka je pozdravljala levo i desno — pravo je čudo koliko sveta stiže da upozna! Banja je inače prilično propala od poslednjeg biranja mis pre četiri godine, kada je kći bila na devetom mestu.
Matavulj, Simo - USKOK
— Dokle se mi odmarasmo, a, bogme, i ščinjasmo i dogovarasmo što ćemo, stiže nam u pomoć ruski kapetan Babičov s dvije stotine ljudi.
gotovo dva mjeseca otkad bokeljski glavari otidoše u Rusiju, a o njima nikakva glasa, kad, njekako o Usjekovanju, stiže carski ruski glasnik i donese zapovijest da se odmah nastavi rat s Francuzima!
Kad on stiže do stuba, uđe s polja njeko momče i predade mu pismo. Vladika ga pročita i reče: — Ovo nam javlja guvernadur da je bolest
dana obiđoše Bajice i donji kraj, drugoga idoše na Granicu, trećega se uputiše ka Đinovu brdu, kad ih na pola puta stiže u trku njeko momče bajičko, koje jedva izgovori: — Vrati se, gospodaru!... Pogibija!
Zato se ja onoliko začudih kad ga ovdje zatekoh!... Janko udari prečcem od popove kuće i gotovo trkom stiže kući Save Markova, koga zateče u razgovoru sa Bajicom poštonošom. — Gle!
Kad sunce stiže do pola neba, jedan se probudi, sjede i, onako trapovijesan, pogleda po družini, pa na nebo, pa se prekrsti i ustade.
Tako se uputiše za družinom, pa kad nju stigoše, nakon kratka odmora, krenuše se dalje. Noć ih stiže još na turskoj zemlji, ali bješe sve manja opasnost od potoči.
— Što si naumio, čoče? — zapita žena. — To je moja stvar! Hajde, ne dangubi!... Sjutradan oko ručanog doba stiže vladika s đakonom Ivom. Cijelo bratstvo dočeka ga pred dvorištem. Janko sjeđaše pod orahom u dvorištu.
Svi počeše nagađati šta je s njim i već se momčad spremaše da idu da ga traže, kad on stiže i zbaci s ramena dugačko drvo. — Ne znam ni sâm kud sam se vrzao! — odgovori knez na pitanja, pošto sjede.
Moguće je i da ću noćiti u selu, dakle neka se ništa ne brinu! Sunce mu granu na podanku planine i domalo stiže u brastvo, gdje zateče radnike u poslu.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
duh živog i stvarnog čitaoca, pa nije čudo što se, u nastojanju da se on zadovolji, umesto do jednostavnosti lako stiže do praznine i maloumnih budalaština.
Morao sam se ograditi, kako se to onda govorilo. Uskoro stiže odgovor, izvinjenje glavnog urednika. Pesmicu su preuzeli iz zbornika u kojem je objavljeno nešto zaista moje; sastav
Sve mu polazi za rukom, svuda u pravi čas stiže. Ostvaruje se jedna od onih maštarija koju je svako iskušavao: nismo li, u snovima, bezbroj puta nadletali sve gradove
Milićević, Vuk - Bespuće
Jedva dočeka kad stiže kući, sav u znoju, zbaci sa sebe kaput i stajaše u košulji na prozoru, smijući se svome činu i odmarajući se.
Radičević, Branko - PESME
Bela zora već je tuna, Jošte putnik jedan — glaj! Pored stene, pored žbuna Na vrletni stiže kraj. Kako stiže, sunce granu, Svetli s' gora i dolina, A putniku duša planu, Pa zaklikta od milina: „Oj
Bela zora već je tuna, Jošte putnik jedan — glaj! Pored stene, pored žbuna Na vrletni stiže kraj. Kako stiže, sunce granu, Svetli s' gora i dolina, A putniku duša planu, Pa zaklikta od milina: „Oj sunašce što razgoniš
Al' kaki se pra to diže, Kaki konjik pred dvor stiže? S konja sjaa — škripe vrata — Pomoz' Bože, eto zlata! (1843, 25. dek.
“ Četa bliže, pa sve bliže, Već do beli dvora stiže — „Bože mili, Bože blagi, Ta ovo je bogme dragi!“ Pa polete pred miloga, A on klonu s konja svoga — Ao jada
Ujedanput jarko s' sunce diže, Pa za časak nasred neba stiže, Kako stiže, odma silno planu, Pa travicu zelenu preplanu, Klonu drvo, klonuše cvetići, Iz oblaka popadaše tići,
Ujedanput jarko s' sunce diže, Pa za časak nasred neba stiže, Kako stiže, odma silno planu, Pa travicu zelenu preplanu, Klonu drvo, klonuše cvetići, Iz oblaka popadaše tići, A iz vrela
Sunce seda, pa se opet diže, Posle noći beli danak stiže, Šat i mene moje sunce dođe, Šat i mene danak ne mimođe, Doće danak, sunce će se dići, Na studencu još će cveća
Svati lišće to po gori, Pa obori, Krši granje, pa silena Čupa rasta iz korena — Seče Veljko i natiče, Goni, stiže što izmiče, Seče age posred pasa — „Ala, Ala!
Tek što ovo bija izustio, Al' već Pega s neba se spustio, Dok dlan o dlan, do meneka stiže, Meni s' kosa od miline diže, Pa dovati s glave šušljajicu, Pa je lupi dole o zemljicu, Uzjâ Pegu, a on maknu
Buka, psovka sve bliže i bliže, Već gomila do meneka stiže, Već zamanu crni kaluđere, Jegožetom da me odadere, — Buka, psovka, glasina, jegože, Sve to beše još pomozi Bože,
On odaše i tamo i amo, Jako dalje, jako meni bliže, Jednom, brate, baš do stuba stiže, Ta do stuba, de sakriven bija, Ao oco, ujela te zmija, Već pomisli e jadan poginu, Ni se mako, niti tužan dinu,
“ Ovo reče, sevnuše mu oči, Sablju trže, plahim krokom kroči, Već je blizu, već do Cvete stiže, Već joj sablju iznad glave diže! „Umri!“ viknu, al' to i sve beše, Sindžirlije srce mu razneše.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Šta tu ima neobičnoga? Onaj požmirep, brat Sava, već je bio stigao da se neopazice dovulja do njih dvojice. Iza njega stiže i Petrak samardžija.
Ima, znači, u kući nekih kutaka koji „ne rade“, neprovjetrenih. Nema ko, nema snage, ne stiže se. Dođe novi najmenik, a to svakom u kući donese neku promjenu i sad ti se valja njoj prilagođavaš.
Izvedren i ubijelio, čak i podgojen, on stiže jednog predvečerja našoj kući, nađe djeda na drvljaniku i s njim se dvaput poljubi.
Nagleda se moj djed Rade raznovrsnih čuda, i radosti i žalosti, stiže i da krsti, i da vjenča, i da ukopa, naradi se i posusta.
Kad sljedeće jeseni, kao i obično, samardžija Petrak stiže na našu slavu, Miholjdan, on i djed prosto se pomamiše oko slijepog konja.
— Ti su isto što i partizani, samo su malo probrani, prosijani na sitno sito. — Kad stiže da i tu mudrost pokupiš, a? — Ne galami, uši mi probi.
— Mlado ludo, dragi Edo. Dozvaće se to pameti dok malo protabana po svijetu. Evo, baš maloprije stiže pošta, možda će se i za tebe nešto naći. — Daj vidi, vjere ti, da se malo razgovorim.
Tu je Miloš proveo najljepše godine djetinjstva. Za komandantom, kao vezan, zapristade Džakan i stiže ga na isturenoj čuki, posijanoj rijetkim brezama.
Uporni birtaš ode i u svoje selo, ostade tamo nekoliko dana, a kad se vratio, zajedno s njim stiže i glas: — Uhvatili Jazbeca. Marko ga pronašao.
se oko njega rastupljava kao voda i propušta ga između zamuklih ljudi koji mu, i odviše brzo i spremno, prave mjesta. Stiže tako i za svoj šank, ali ga i tu stiže i zatvori tišina. Niko mu ne priđe, ne upita nešto, ne pokaza se radoznao.
Stiže tako i za svoj šank, ali ga i tu stiže i zatvori tišina. Niko mu ne priđe, ne upita nešto, ne pokaza se radoznao. — Šta je ovo, ljudi?
Puši se i ćuti pod oblačnim nebom neminovna rastanka. Predsjednik stiže na desetak minuta prije nailaska brzog voza. Putuje i on, opet na neku od onih bezbroj nih konferencija.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
To ti meni kaži! MUSA: Pa eto vidiš, i to je neki znak! Ni hrana ne stiže redovno! Šta to znači? Znači: aga ima neke velike brige! Sve ide u prilog onom kako sam kazao...
Kostić, Laza - PESME
U dubine morske tami mnoga kaplja tužno čami, val je zove, zrak je mami, svaka rada da se diže te da stiže suncu bliže.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
pa ga još nema, te ovaj ugleda babu pa potegne džilitom u oblake te babu u prsi, baba mrtva na zemlju padne, a čoek stiže i donese vodu.
U tom vremenu stiže i kralj, pa pošto ne može prijeć u krštenu zemlju, reče Grbi: — Grbo li, Grbo! Žali bože za mojijem šćerima i čizmama.
Pastorak zahvali čovjeku, pa opuči pravo u grad. Kad stiže tamo, sreća ga posluži te doznade da caru treba sluga i on ode u carev dvor.
Kad se jedne večeri, tako, vraćao kući s ovcama, začuje još izdaleka zapjevku, i kad stiže doma ima šta vidjeti: njegov gospodar prošle noći nagazio nekako na vilino kolo, pa mu vilinska carica iskopala oba
Car mu obeća da će mu sve to donijeti i da ga neće nikome prokazati, pa se odvoji od njega i uputi se put grada. Čim stiže car u dvor, zapovjedi mlađemu da pošlju po toga i toga vojnika i da mu ga dovedu u dvor.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
doktor! DOKTOR: Kad se o mojoj slavi misli, onda sluga ćuti. MANOJLO: Jao, kuku, kako je sad strašan! Valjda ga stiže što je razum izgubio. POZORIJE 7.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Oćeš da me rasrdiš? Mani ženu, moja je krivica. TRIFIĆ: Ali kaži mi, molim te, Sultano, kako ti stiže do štale da su te morali Sreti odneti?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Mislim ... A, evo stiže i moj biftek! Bogami, već sam pomislila da ovde nemate nikakvog ugleda kod kelnera! A šta je ovo? Kečup?
Da mi je samo znati u čemu je štos! Možda u tome što lova, izgleda, uvek stiže suviše kasno. GLAVA XI U kojoj glavna junakinja ove knjige govori o tome što će da postane kad odraste.
Jedanput, bilo je to, mislim, pri kraju trećeg razreda, u našu školu stiže televizija. U stvari, stigao je samo jedan momak, neki maksimalan tip, na časnu reč — čist genije!
Znate li šta sam mu odgovorila? Ne znate? Rekla sam: — Kampari — kako to zvuči gorko! Srećom, tog dana stiže i drugi odgovor na moj oglas. Nisam ni sanjala da su šetači pasa traženi u tolikim količinama!
Pet puta su je vadili i spuštali na „bis“. Najzad, stiže i ta priroda! Na nežno zelenoj livadi, posutoj prvim prolećnim cvećem, žvakaćim gumama, starim novinama i zarđalim
I evo je, stiže s najnovijom zbirkom pakosnih detalja o našoj daljnoj ožalošćenoj porodici. Za njom, u ogromnim količinama, stiže i lova.
Za njom, u ogromnim količinama, stiže i lova. Matori otvara vrata nogama. Imamo šta i da vidimo: iz ruku mu se prosipaju vodopadi najnepotrebnijih stvari
Šta da se radi? Nauka traži svoje žrtve! Ali, dolazi vreme kada, prema nepisanim pravilima Žur-ponašanja, stiže red i na vas da pozovete one očajninike u svoj topli dom.
Potom navedeni trolejbus istog časa stiže i navedenom licu ne ostaje ništa drugo sem da opsuje i baci tek zapaljenu navedenu cigaretu“.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
ČUDO U ZAROŽJU Tri jerarha - Časni post. Sa zrenika sjakti kost. Prelazeći sunčev most u Zarožje stiže gost. U svanuće pukne glas kao nada, kao spas. Trorog vetar digne plast. Zvizne bič mu crvenkast.
slovo s vinom što ne buči: u crkvi smrti svet je božur-žurba, što bojom drži ritam nestajanja, a radost svoju ne stiže da sanja. Šta peći sebi, dok još traje služba?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Pred veče oblak naiđe tmuri, zaćuta šuma, kiša se sprema. Lovdžija Mačak domu se žuri, a kada stiže — Pijetlića nema...
Grabljivca tako okupa vir, ne stiže jagnje, izgubi sir. Smije se baka vedra ko dan, ostavi oblak, i skoči van. „Unuče dragi, sila si, znaj!
lijevo i desno, uz hrbat strmi oprezno plazi, u vlažnu tamu gudure slazi, šulja se plaho po šušnju mekom i najzad stiže proplanku nekom.
“ I najzad Mačak, pobjednik mora, stiže do zemlje ledenih gora, u kraj surove klime. Tamo ga srete s bjesedom krasnom čudan gospodin u fraku masnom,
Odoše one u tople zemlje, valjda su prešle i Sredozemlje.“ Do trske stiže brujanje mlina, vredan je deda Triša tu je i Žuća, sanja o zecu, a mačak sanja miša.
Voli te strina Kobila. (1954) PASTIR I VOJNICI Mali Janko kući stiže, nasta trka, poče vika: „Jutros rano kraj mog stada prošla, bako, tri vojnika!
„Ko se to noćas muva po gori?“ — povika dečak, šuma se ori. „Ko sam i šta sam, šta te se tiče!“ — odgovor stiže suv. — „Potrebno nije ni da se viče, nisam, putniče, gluv.
Od Zmaja cvetnu obrsti leju, ponešto štrpnu i Dositeju. A jedne noći potera stiže, pred njom Dositej s Hopova, starinski poklič ori sve bliže: „Ljubezni deržite lopova!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Onaj me poznade i pre no što stiže poče pozdravljati. Nekoliko puta uzastopce, ne videći da sam već primetio i otpozdravio.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Pokaži im međe svoje, Tvoje gore, reke tvoje. „Od Soluna do Budima I gde Timok zlatni stiže, I gde šumi bistra Una, I Lovćen se nebu diže — To su moje kršne gore, Kuda Srbi srpski zbore”.
stenje gordo se u nebo diže, Nad urvinama tavnim orli se s oblakom bore; A dole, sa strašnim šumom, Vardar se peni i stiže, I pada, kroz uske klance, u Sinje Jegejsko More. O vali, o reko srpska!
VEKOVNI STRAŽAR Kod proseka drevnog grada, Gde s tutnjavom Vardar stiže, K'o ogromne razvaline. Pod nebo se stenje diže.
6 A i na što crnog kiparisa grana? Dan pomena stiže, Toga slavnog dana Odslužena biće, što okove kida, Strašna panihida.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
do peta poznala bih kneza na mostu i na prelazu Na stavama Save i Dunava Vedrina rujna polazi od Zemuna i jedan plivač stiže s juga razgovor se ugađa iznad ušća Nije ovde došao begunac ni povorka stradalnika kopa se temelj dubok a taj što
I odziv stiže noćni se poklopac skida samo se na poslednjoj tački sluha sićušna buka javlja i za njom dugačke seni nekih bića
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
“ — A put uzan i još malo da se sručimo u jarak sa strane puta. Komandir naiđe i pita: ko se to dere. Stiže jedan ordonans i raportira: — Gospodine kapetane, naređeno je da propustite mostovi tren. „Mostovi tren“!
Koja vajda!... Naši redovi su sve ređi. Vidimo kako se ranjenici izvlače iz rovova, mrtvi ostaju, a popuna ne stiže. Naša baterija štiti ogroman front po širini i dubini, i ne znamo kuda pre da priteknemo u pomoć.
Ona četvorica su već prema vrzini. Sada trče... seku mahnito ogradu... Zinuše četiri otvora. Haubica stiže. Jedan se zanija i pade, opet se diže i svi se izgubiše među ogradama.
„Prvo ti!“ — podražava Dušan komandanta. Posle dva dana stiže naređenje da svi odstupimo. I opet po noći. Sada smo već pokolebani.
U strahu okretoh konja i u trku pobegoh. Taman se zaustavih, stiže me ađutant. — Pratio me komandant da ti kažem, da se tako služba releja ne vrši.
Bio je sumrak i počela je sipiti hladna jesenja kiša. U bateriju stiže ordonans iz diviziona, koji donese zapovest da se odmah javim komandantu diviziona za ordonansa izviđača, pošto je
— dodaje ogorčeno komandir, nervozno čupka hleb, i valja male loptice. — Kako si ti? — pitam je ja. — Ti stiže, stiže? „Pa eto“ — poče da vrda, jer ne može da govori otvoreno pred onim potporučnikom — „dobro, znaš...
— dodaje ogorčeno komandir, nervozno čupka hleb, i valja male loptice. — Kako si ti? — pitam je ja. — Ti stiže, stiže? „Pa eto“ — poče da vrda, jer ne može da govori otvoreno pred onim potporučnikom — „dobro, znaš...
Pod Beogradom su otpočele borbe i izbezumljeni narod je bežao. Stiže i jedna kompozicija sa izbeglicama. Majke su vukle decu, noseći sobom u denjkovima najpotrebnije stvari.
Iz nekih razloga našu diviziju prebacuju sada na severni front. Oko podne stiže naređenje da i mi budemo spremni za polazak.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Nisam ja ni prva ni poslednja na ovom putu... Ali on... uh, sve bi drugo lako, samo da je on drukčiji« Tako misleći stiže u svoj stan.
Brzo stiže u Brezovac. Velja taman seda za ručak, a Gojko upade u sobu, zaduvan, zanesen, gnevan, sa stotinu osećaja.
Iziđoše obojica zajedno iz dvorišta, pa se onda okrenuše svaki svojim putom. Kad Gojko stiže u srez, kapetan taman izlazi iz kancelarije.
Kad svanu, Gojko stiže s baba-Smiljkom pred školu. Tašta mu odmah utrča u sobu, a on predade konje Stojanu, ne pitajući ga ništa i ne gledajući
Skoro je podne ; sunce bije ozgo, u teme. Kad stiže pred vratnice, opazi Bogosava, koji taman htede ući u dvorište, pa kad vide nju, iznenadi se i zastade...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ko cvetići beli sa Meseca rađaju se po ulici deca. Od smeha mog umire dan, a svakoga kog pogledam, stiže moja sudba, sreća i san. Kad mahnem rukom, nehotice, nove zvezde sinu. Tad sjajan, tužan, ceo grad, liči na moje lice.
I, tako, bez veza, stiže me, ipak, rodna, bolna, jeza. I, tako, bez doma, ipak će mi sudba postati pitoma. Ne, nisam, pre rođenja, znao ni za
Videćete da ima. Hteo sam da počnem o slikarstvu i pozorištu ovde. Obratno ću. Neka bar ovo, bitno, stiže do svakoga nepomućeno zlim, podsmehom, šegačenjem. Jer, posle, kad budem vrlo lepo, pisao o Pikasu, nazvaće me huljom.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Kad iznenada, vijor... Kada mu kolo do nje stiže Zaigra se, zavrti, Dohvati dete i diže Pa ga u svom vrtlogu Ponese gore Bogu...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
prosvetnog saveta (Potpis)” Takve sadržine pismo upućeno je i drugom referentu. Posle dva meseca tek stiže Prosvetnom savetu iscrpan referat o direktorovom aktu, na kome su zajednički radila oba stručnjaka.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Jedva se isprovlačismo kroz šiblje, dok uđosmo u livadu i popadasmo pod rast. Kako ko stiže, tako leže na rosnu travu, ne puštajući glasa od sebe. Besmo iznemogli od umora i — straha...
Onaj iza čatala uze ga na oko... Svi pretrnusmo... Planu puška, kuršum fijuknu, a Ljubiša još brže potrča, te stiže do ograde. Zatim poče, za klanjajući se za vrljike, da mu se privlači.
— Kad li će izaći u novinama? — Hm... poče kapetan da se misli: — danas sam predao, sutra polazi, prekosutra stiže... izaći će u subotu ili nedelju. Tako mu veli zakon.
Ko će živ dočekati veče, kad pošta stiže! Posle ručka dođosmo svi kod Tapura, dođe i gospodin kapetan, i tu se već rešismo da ne mrdnemo nikud dok pošta ne
Tamo probavi celu zimu, pa čim se sneg stane topiti, on već stiže u selo. Raspitivali smo ga često šta radi tako dugo u manastirima, ali on nam po ceo dan priča o manastirima kako su
Po lukama praše se kukuruzi, sevaju motike i bruji pesma... Svuda kipi rad, a polje se prolama od pesme i veselja... Stiže i pšenica za žetvu. Ostaviše se kose i motike na odmor, a srpovi se dadoše na posao.
Živko ga zaustavi, učtivo prinese ruku kapi i blago zapita: — Molim vas, kad stiže voz iz Pirota? — Odmah posle beogradskog — odgovori činovnik i htede da pođe. — Znam, brate, ali kad... u koliko...
Učini mu se da promače poznato mu detinje lice... Jest, on je, njegov mali Mića! O, Bože!... Polumrtav od umora stiže na stanicu. Draga se osvrtaše s decom, čudeći se što nema njega, da ih po običaju dočeka.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Kad stiže Sreta i uđe, kafana je već bila skoro prazna. Tek nekoliko njih. Već je pao mrak na zemlju, pa se svet već bio razišao.
U tome stiže i večera. Gizela donese jela: kapamu, kajganu, hladno jagnjeće i sir. Posedaše svi. Ćir Đorđe, Gizela, učitelj i Mića
se čestito nije ni pribrao i staložio od jedne, još nije ni počeo ulaziti u svoj obični, svakidašnji kolosek, a već eto stiže druga nova, neočekivana, ni u snu nesanjana sreća. A evo kakva je to sreća bila. Kaži »Dragička!
Maksimilijana i htede da zine i da zapita učitelja zašto se šokački popovi briju a ne nose bradu kao naši, — a utom stiže pošta u mehanu. Sreten skoči odmah i poleti ka pandurskom jandžiku gde su novine stajale.
« reče opet u sebi idući i hrabreći se i uzdajući se u rečitost svoju. — E, gazda Đorđe — reče Sreten kad stiže. — Boga mi, kad si se sam ponudio i pristao da budeš stari svat, a ti sad dreši kesu! — Molim, čujem! — veli Đorđe.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Gle, Ko li se to sa one strane šunja? Priđimo bliže, evo ga gde stiže Taj što noću kao mesečar lunja; Preko dvorišta gmiže ko muva preko riže Jan Neopran, zvan Miki, inače Žunja.
Zabrinuti kao seljaci pravi, Od jutra do mraka, noću i danju Mravi se vrte po imanju, Svak zauzet oko svog poseda Ne stiže suseda da pogleda!
Kuda li će? U Beč? Mec? Na kontinent afrički? U zemlju gde žive Grci? Mili, ozbiljna kao žrec ... U susret joj stiže zec Spreman da se u trci Svud, sa svakim takmiči.
” Uđe u voz na postaji Nevrze, I za osam sati vožnje prebrze, Stiže u grad pun društvenih pregrada, Gde se živi uglavnom od nerada.
Al samo je kopriva heroj. POSLEDNjI DAN ZIME Kraj levog uva —severac duva, Zdesna, Kroz lužnjak, Stiže južnjak! Severac cvili: „Zbogom bili!” A južnjak, Junak, Kroz topal čunak Huči u suirak!
Ženskarošu, šovinisto i mač isto, Stara ti je slava izbledela, Dolijao si, propô načisto, Stiže te kazna za nedela!” Petar Sundečić, selo Meljak, Štedljev je, mada po duši nije loš.
) KAKO JE CELU STVAR VIDELA UŽURBANA NOVINARKA Stiže Novinarka, s fotoreporterom, Sa magnetofonom i oštrim perom, Obrazovana, mada ne suviše, Uvek spremna da
Spora si, al dostižna, zemaljska pravdo Da te nađemo, svi trčimo maratone!” Od radosti, deda se na zemlju skljoka: „Stiže od Semberije moj knez Ivo! Moj divni kum, Đorđević Đoka, Kumašine, da si mi zdravo i živo!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Pri pomenutom silaženju jegulje u gustim masama niz reku, ova postupno postaje sve šira u koliko se stiže bliže ušću. Dotadašnja slatka voda počinje se menjati i kod samoga ušća dobijati slan ukus.
da pod velikim pritiscima vode u dubinama ona postaje gušća, i to toliko da čvrst predmet, bačen u vodu, nikad ne stiže na duboko dno.
Međutim, tačno je to da svaki predmet teži od vode stiže na dno mora i tu upadne u mulj; šupalj predmet, ako je zatvoren a nije dovoljno jak, biva spljošten ili zdrobljen, ali ipak
pr. jaka staklena boca), on stiže na dno nepromenjen. Što se tiče temperature vode u dubinama, stvar stoji ovako. U blizini ekvatora, na primer na
Krajem avgusta i početkom septembra on stiže na ribarski plato Hurd Bank na jugozapadu od Irske; dotle se svuda intenzivno lovi, a odatle ga nestaje i tunjolov je
Rakić, Milan - PESME
sve bliže i bliže Nečekani dani nemoći i bede, Sve se čežnje gase i sve strasti blede, I ko neman starost pre vremena stiže.
— Da, draga, starost pre vremena stiže, S povorkom crnom neduga u mana, Ne osećamo ni slasti ni griže, Ni sveži polet iz mladićkih dana.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Grdne treske povrh Lješkopolja! Dva se brata bore oko vjere, a oko njih hiljade ratnikah. Stiže sina materina kletva, pogibe mu vojska svakolika. Bježi Stanko uprav Bajazitu, da s njim jede madžarske nosove.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Magda, koja je kao uvek bila ušla odozgo kroz komšiluk, da bi prekim putem pre matere došla i otvorila joj kapiju, već stiže, i, ostavivši korpu u kujni, preteče Sofku na kapiji. — Neka, Sofke, ja ću!
I zaista, dok ona stiže do kuće, on već otuda iznese jedan ćemer. I onako presamićenog, crnog predade joj ga. Ona ga odnese Marku.
Sofka smejući se, blago ga predusrete. — Znam, znam, Arso. — I u tom stiže u sopče za Markom. Vide kako on iza vrata, gde je bio mrak, i gde su im stajali oni sanduci, ne rukama ili ključem, već
Mati, svekrva, uzalud mu poruči: da se odmah otuda vrati; ili ni ona ovde kod kuće neće ostati. Stiže od njega odgovor: materi čast i poštovanje. Što god ona hoće, zaželi, neka popije i pojede.
Pandurović, Sima - PESME
Ali uvek, kada bol il’ radost stiže, Kad nas sreća mami il’ nas se jad kosn’o, Mi smo, s dana u dan, jedno drugom bliže Neotstupno, stalno, jače
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
II Te godine, Božić poslao bješe obilno uzdarje za darove primljene od naroda. Čim on stiže na nebo, služitelji njegovi prosuše bijele kite na zemlju.
„Mir!“ breknu lagano stari. Onaj prvi što pjevaše već stiže. Ture stade baš pred šešanom Otašovom. Bješe mu, valjda, piljak, što li, upao u opanak pa se sagao da ga izvadi.
“ „Bogme, Gospodaru, u mal’ ne bi Kosovo“, nastavi Jovan. „Izmijenismo nekoliko metaka, kad ti stiže, da te Bog živi... No evo nas sad, kako si nam zapovjedio; svo ti krivca, ako je kriv, pa radi s njim kako te Bog uči!
Djevojka je s dana na dan opadala i blijedila. Licem u oči Vidova dne, serdar je cijeli dan bio u planini, i stiže pred kolibu, taman kad njegovi bjehu večerali i pitahu se u čudu, šta se s njim dogodilo.
„O-o-o Stake!“ Ni drugom. „O-o-o Stake srećo!“ najzad će Joka. „Eto me mati, eto!“ odgovori cura i do malo stiže. Joka, kako je vidje, potrča joj u susret sa raširenim rukama, pa je pritište na svoje grudi i ižljubi, kao da je ne
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Od ćutanja glava ne boli. — Koja se ne rekne, ona se ne čuje. — Kam iz ruke a riječ iz usta. — Ispuštenu reč ne stiže. — Što prođe preko devet zuba, ode preko devet brda. — Jedna riječ, sto riječi. — Tko puno govori, malo mu se čuje.
(Dan i noć) 244 — Ti mene vijaš, a ja tebe; niti ti stiže mene, nit' ja tebe? (Žiščica) 245 — Tri eto šezdeset vranića, dvanaest golubića, i pred njima orao grivljaš?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
pa ga još nema, te ovaj ugleda babu pa potegne džilitom u oblake te babu u prsi, baba mrtva na zemlju padne, a čoek stiže i donese vodu.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ne bojati se mrtvoga Škoranice, nego ga još čikati! Drugoga večera pošto stiže pismo Pinjatino, sjeli fratri da večeraju. Bujas za nalonjom poče da čati život svetitelja čiji je dan. — Mali Jerkoviću!
teškovoljan, postaja malo na trijemu, pa zakuca na gvardijanova vrata da primi ključ od dvorišta, pa kroza vjetruštinu stiže pred crkvu i odzvoni budionicu, dva puta dulje no obično, kao na prvi dan velikoga posta.
Vraćajući se sa česme, Bakonja je morao nadoknaditi sve propušteno češkanje. Dockan u noć stiže iz grada „komišijun“. Dođe Škeljo da to javi fra-Brnu, te Bakonja izađe sa stricem pred manastir, gdje već čekahu ostali
Bakonja se preveze s vrancem, pa kasom zaokoli selo u kome nije bio poslije pohare. Kad stiže ka jednoj stazi koja iz prijeka vođaše ka kraju sela, vranac htjede da svrne i Bakonja vidje iza jedne međe puštenicu
Predavanje, kad ga je bilo, teklo je istijem redom i načinom kao što je opisano u glavi šestoj. Bakonja stiže Bujasa u nauci, te ih izjednačiše, a kako je on, pored svega ašikovanja i jeglenisanja sa Srdarem mnogo čitao, to je
Ajdemo, dakle. U redu za mnom, m-a-arš! I Srdar diže čibuk, pa pođe pred njima. Bakonja svrati stricu, pa ih trčeći stiže pred mađupnicom, gdje Butre uze utirače, pa sam otrča k vodi.
Kad sunce granu, Bakonja ugleda podalje njekoga rkaćkog popa i momka pred njim. Bakonja obode bijelca i stiže ga. Bješe krupan čovjek, velike, progrušale brade, vesela lika.
Mnogo mu se „prikovođana“ javi, ali on ne htje jednoga od njih da zapita gdje je manastir. Kad stiže na kraj ulice gdje bijahu najveći dućani, gdje ga s prozora gledaše njeka mlađa gospođa, Bakonja pritegnu vođice, te mu
Pop svrnu sa ceste. Poslije po časa Bakonja stiže pred Veliku oštariju. Bakonja tu ne vidje ništa „veliko“. Pod golijetnijem brdima bješe kao tkanica dubrave.
Gvardijan mu to dopusti. Bakonja urani i otide protivnijem pravcem, te oko osam časova stiže na Veliku oštariju. Već se zbog vremena nije moglo sjedeti pod orahom, a krčma bijaše puna seljaka, kao ’no ti oko
Opet pogna konja u sav trk, i sve tako na izmjenu, te stiže u Zvrljevo oko podne. Kušmelj čim razabra o čemu se radi, namisli da i on ide u grad.
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ Ulica se stesni, krivudava linija ćeramida pod snegom primače mu se do trepavica, i on, po kaldrmi i balezi, s mukom stiže do kolone volovskih kola.
Aćim ne stiže da pita da li je Đorđe doneo neku vest. Ona, sigurno, nešto zna čim ćuti. Spusti se na minderluk pored prozora, poče
Sigurno. Samo da on što pre pobegne odavde. I drugu cigaretu popuši dok Đorđe ne stiže s prljavom platnenom kesom. Đorđe se nasloni na vrata. Kesa je strahovito teška, pa mu drhte ruke, i leđa, i noge.
Na drveću šušti inje. Čađević zastajkuje, zanosi se i sapliće, udara kolenima o obale celca. Onda odjednom potrča i stiže Aćima: — Bole bi bilo da i tvoji sinovi sad idu s tobom — reče bez ljutnje u glasu. Aćim zastade, ali se ne okrenu.
Stoji, koleba se, pa, psujući život, brzo stiže Aćima i nastavi ukorak s njim. Stadoše pred seljake. Svi se splastiše pod brestom sa stablom šupljim i širokim kao kada,
joj se da ga tuđe oči mogu pojesti i ukrasti zavist i sumnja, pa u kuhinji ne upali lampu sve dok i poslednji nadničar ne stiže i ne popuni poslednje mesto u krugu velike sofre.
Napregnuto sluša tiho hujanje vetra u vrhovima jasenova. Kazna. Njegovom voljom mnogo je dece ostalo bez očeva. Stiže ga kazna. I božja, i Vasilijeva, i Katina, i Luke Došljaka... ...
Nisi moja krv, ali prezime imaš moje. To je malo. To je mnogo. Naučiću te da ih mrziš. Probudi Đorđa. Ovaj ne stiže ni da se rasani a ču oštar očev glas: — Ti si umoran, idi i spavaj. Odsad ćuja da ga čuvam. Kod mene će da spava.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
i dolina, preko ledenjaka i pustinja, postajući svakoga dana sve veća i sve lepša, sve dok iz 3emlje Plavih vetrova ne stiže glas o vrapcu koji se pretvorio u mladića i pošao da traži lepoticu koja mu je, nekada davno, previla slomljeno krilo.
Kad bismo bar bili puževi! — uzviknu Plačko zatreperivši od svoje strašne želje. — A? Smejačko i ne stiže da razmisli šta bi tada bilo kad oseti kako počinje da se smanjuje.
— Zlatna kraba poče, najednom, da se smanjuje i tone u vodu. Kad stiže do dna, dečak vide da peskom hoda tek mrkozelena krabica, i nigde ni rumenih korala, ni riba zlatoperki.
Onaj ko tu pticu uhvati dobiće sve što poželi pa i zeleni kamen. Jedino što nije čula kako se stiže u Zemlju Vetrova, niti kako se hvata zlatna ptica! Car Peletin oduševljeno pljesnu rukama, i poče se spremati za put.
Tek oko podne poče more da izbacuje ostatke razbijenog broda, a pred veče stiže drugi da izvidi šta se dogodilo KOD svetionika. — Je li svetionik bio upaljen? — nabra obrve kapetan broda.
»Puziću!« Ko zna koliko je puta padao, koliko se puta dizao? Ali, pred suton, ranjenih ruku i kolena, on stiže na sam vrh Snežne gore koji je s oblacima drugovao. »Možda mi je ovde i kraj?
Već su kao jabuke bili krupni, a još su rasli. S vremenom priča o srebrnim orasima pođe po svetu, pa stiže i do cara Zemlje Bisernih Čaplji?
Posla car izaslanika da vidi šta je u tome istina, a ovaj stiže baš kad su plodovi počeli opadati. Padali su celu noć blešteći na mesečini, a u zoru princ uze jedan i stavi ga sebi
Činilo mu se da će mu se vodeni zidovi istoga trena spojiti iznad glave, ali ne posrnu, ne okrete se, i stiže do kraja staze.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Gospodar Jovan stiže u podne: tako se razmimoilaze. Imali bi, zaista, o čemu da progovore. Jovan bi da pita svog imenjaka, mlađeg gotovo
Inače, greška je tu.“ Sada, Sima žuri, koraci su mu sve duži, i luđi; uzalud Sina opominje, Sima ne usporava. Stiže u pravi čas. Oko česme gomila, što veća to i tiša: nem obruč sklopljen oko nizama1, obruč koji se sužava.
Obično se mimoilaze, jer svako stiže u svoj čas. Ne mari. Na ugao Vasine Dobrača se, niotkuda, spušta u samu zoru kad su ulice puste i još zamrle od noći i
Kada po podne dođe u svoju ulicu, Zmaj se pojavljuje sa dna padine, od dunavske obale, kao da stiže iz Pančeva u kojem je nekada, pre više od jednog veka, proveo dramatične godine.
I počelo je da stiže, ne polako nego brzo. Neku nedelju posle razgovora sa Vučićem, tek što je, sa GospodarJevremom, stala uz Ustavobranitelje
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Al' Selimu sada Iz careva grada Stiže gost. „Iz ovog pehara Pij u zdravlje cara, Selime!“ Selim oči sklopi, Zlatni pehar popi Do kraja.
“ - Zar ni onda, kad se meti stiže, Kosti moje da ne dođu bliže! Tuđa raka ledena je raka, Tuđa zemlja nikad nije laka, U daljini mučno li se leška, Tuđina
Sa ravnog Marsovog Polja goneći kočije zlatne, Zadocnjen žuri se kvirit, i u grad umoran stiže; Frkću umorni konji, i lake kočije lete, I po glatkome drumu vihor se prašine diže.
mutni, jesenjski, i mokri, Kad kapaše voda sa drvlja i cv'jeta, I kad mrtvi danak teška magla pokri: Sprovod jedan stiže, hrpa mračnih lica, I u pusto groblje utjeraše kljuse... Tad djevojče neko, izmeđ' crnih štica, Donesoše ljudi.
A dole sa strašnim šumom Vardar se peni, i stiže I pada kroz uske klance u sinje Jegejsko More. O vali, o reko srpska!
Kleče mršave Glave Pred likom Boga svog Ištu. Al' tamo, Samo Ćuti raspeti Bog. I san sve bliže Stiže, Prohladni pada mrak. Vrh hridi crne Trne Zadnji rumeni zrak. A. Šantić CXXI SIJAČI Jutro. Bik riče.
I na me, usred ovih njiva, K'o razdrobljene zvijezde, sve stiže I pada sjeme iz žuljavih ruka; A ozgo Otac silazi sve bliže.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Veličinu prvijeh nebesah iznenada rok užasni stiže: nekakva ti pogubna sudbina uskoleba prostor i mirove, i bure se strašne razgrmješe u prošloga okeana njedra;
Na ognjenoj leteć kolesnici, pred svanuće san me laki stiže; u njem viđeh strašno vidjenije na nakazu tvorca razgnjevljena.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Oni se sada vidim sasvim jasno - penju, jedan za drugim, uzbrdo. Da me ne primete, sakrih se u gust šiprag. Pitagora stiže sa svojom pratnjom na nekoliko koraka do mene i seda na kamen prekriven mekom mahovinom; njegovi učenici porazmeštaše se
Raspitivao sam se kod lađara, koji su pored mene projedravali, dokle stiže tok te reke i gde su njeni izvori. Nijedan od njih ne mogadne da mi dade odgovora.
Ala bi me obrukao, a cela varoš bi pucala od smeha“. U tim crnim mislima stiže nomofilaks sa svojim društvom na ono mesto obale koje mu je Milon označio i gde su njegovi ribari zaista lovili ribu.
Ali umiritelno tumačenje iskusnog lekara stiže suviše kasno do ušiju naših abderićana. Strah, koji ih je bio obuzeo, doneo je sve svoje kobne posledice.
A u te uši stiže odnekud neki visoki pištavi ton kojem je sledovao drugi, viši, a ovaj bio odmenjen još višim. „Ha, ha, ha, he, he, he
Jednog letnjeg jutra 367 godine pre nove ere stiže onamo i jedan jedva osamnaestogodišnji mladić. Iskrcavši se iz lađe u atenskoj luci Pireju, naredi svom sluzi i vernom
Na kraju njegova puta uzdizala se ponosito atenska Akropola. Za nepuna dva sata stiže do nje i nađe se pred Propilejama. Tu zastade.
Jedva se uspe uz breg, prođe kroz veliko predvorje zgrade, nošeno dorskim i jonskim stubovima, i stiže u njeno stražnje, manje, odeljenje. Ovde je vladala ugodna hladovina i polutama, i on htede da se tu malo odmori.
Cela ta povorka kretala se laganim, toržestvenim korakom ka istoku, onamo gde se nalazio glavni ulaz hrama. Kad stiže onamo, naš mladić sagleda onde večne bogove kako sede na okupu.
Samo dvanaest godina učio je Aristoteles učenike svoje škole, jer čim stiže u Atenu glas o smrti njegovog pitomca Aleksandra, morade on, optužen od svojih zavidljivaca i neprijatelja, zbog
U određeno vreme stiže kralj sa svojom porodicom i bi na glavnom ulazu Muzeiona dočekan po propisnom ceremonijalu, a zatim uveden u veliku
Koračajući, on se klatio, povlačeći za sobom levu nogu, kraću od desne. Kad stiže na svoje mesto pokloni se pred kraljevskom porodicom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Tu, na samim vratima stanice, stiže me Marija i pruži mi kutiju sa žutim imalinom koju je opet bila zaboravila i koju ja ostavih u džep gornjeg kaputa, pa
Pa žene, pobratime! I tvoj glas nadaleko stiže. A ja sam se bar nešto držao. Baš pre neki dan reče mi jedna: Ništa ne bi bilo interesantije nego opisati sve promene
Ispij, molim te, sve ispij! Nismo svaki dan! Ja ga poslušah. — Pa kad stiže? Zašto mi ne javi? A jest, sad sam dobio, maločas. Hteo sam ovog momenta... — Ne čini ništa — rekoh.
— Kvazimodo, vidi stiže li komora. — Resula, trkni za vodu. Ili: — Naloži vatru! Ili: — Nosi ovaj izveštaj u puk!
Komandant mesta, sa određenim izaslanstvom čekao je knjeginju na peronu punom umirućih vojnika. Pa kad voz stiže i ona lako i graciozno siđe, komandant je pozdravi sa nekoliko izabranih reči zahvalnosti i pruži veliki buket poljskog
Oni brzo skloniše cigarete, spremiše se i očekivahu. Onda mašina stiže i zaustavi se pred velikom gvozdenom kapijom. I dok momak hitro siđe s prednjeg sedišta i uslužno otvori vrata dami, na
Zatim divizijar mamuza konja i s načelnikom štaba odmiče malo, pa stiže komandanta bataljona koji jaše na čelu kolone. — Kako je, kako, dečko?
— Da i mi, ljudi, da'nemo jedanput. Major mamuza, mamuza i s mukom goni umorno kljuse da pokasa, pa stiže divizijara i prinosi ruku do štitića kicoški nakrivljene šapke. — Molim... je l' po volji, gospodine đenerale?
— Slušaj, kad svi poležu čekaj me eno onde. — E baš si đavo. Je l' onde kod ambara, baš onde? Utom stiže komandant, a ja se odjedanput preobrazio, napravio važan, namrštio se, pa joj izdajem naređenje: — Moraš, moraš imati
A otud kad dođo', pa kad gu dofati, pa kad gu stego, bre plakala je, samo suza suzu stiže, nećeš mi veruješ. Tako se izmiri'mo i otad, fala Bogu, lepo!
skokovima sa opasnošću provlačio između mnogih karuca, konja, tramvajskih kola što su se tu ukrštala i kad jedva stiže na trotoar stade trčati uz kikot radoznalih žena i dece što kuljahu iz nekog kina.
“ Tek što sam to pomislio a on stiže pred kafanu, te se podigoh da prikupim stvari. Ali samo što sam ih namestio i naumio da sednem pa da krenemo, kad se
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ovako, brate, šta ćeš s golom dušom... kâ i svaki zec!...« U takvu stanju, posle neprekidnoga jurenja celoga časa, stiže Vujovoj kući, jedva živ. Kao van sebe pade u jedan ugao i stade da diše jako i ubrzano, kao da će sad izdahnuti.
Čovek treba samo da počne, a ja ga ne mogu šiljati s kim bilo. Ti moraš ići — odgovori Vujo i produži put. Kad stiže kući, Vujo ode pravo u sobu i stade na ono prozorče od ćilera. Đurica već beše pobeleo od nestrpljenja.
Vranac osećajući valjda nevolju svoga gazde, obrte se, pa i on zaždi za njim, i jedva ga stiže na trećoj zavojici. — Stoj !... Pucaj !...
istoga dana, kad iziđe naredba za Đuricu, kod Vuja se, u veče, behu skupili šest ljudi. Malo docnije stiže i Đurica, koji je sve dosad bio prikriven u Vojkovcima.
Mladost stupa u svoja prava, ne razbirajući ni za prilike, ni za posledice, ni za šta na svetu... U veče Radovan stiže prvi na noćište. Vujo se tek beše vratio iz varoši, pa seo u sobi te se odmara i očekuje goste na večeru.
Razveseli se i on, pa stade da dira Pantovca. U neko doba stiže Đurica. Beše veseo, kao retko kad. — Ha, zdravo da si, mio obratime! Jesi li se umorio, bane?
Išao je preko sela, držeći se šljivara i zabrana, a gde naiđe na čisto polje, tu se više požuri i obrće opreznije. Tako stiže u Vrbljane, pred kuću čuvenoga gazde Janka Pajića.
Zamalo stiže i Pantovac sa Simeonom. Vrata na ulasku u dvorište behu zatvorena, te starac stade da lupa, dok jedva razbudi uspavana
— Potraži, moje dete, pa požuri, — viknu Nikola, saginjući se na konju ispod šljiva. Kad stiže pred vratnice, siđe s konja i poče da ga rasprema.
Pa sad... to je i tražio!...« Beše prevalila ponoć, kad Đurica stiže s Novicom pred kolebu u Matovu bostaništu, gde je od pre nekoliko puta noćio.
Ceo dan im prođe u takvu razgovoru, smrče se, a oni još imađahu mnogo da kažu jedan drugome. U neko doba noći stiže Novica. Pošto se zasad nisu morali bojati ničega, Jovo ode da spava, a njih dvojica ostadoše sami u sobi.
Novica se podiže ispod jednoga drveta i mahnu mu rukom. — Đe si, bolan, stiže li živ? — reče Novica, kad se sastaše. — Šta će mi biti? — Kako, more... digoše na tebe sav svijet.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
vidno da će skoro i zora a on još nije došao do korijena od trsa, zapne što igda može i kopa dalje, dok jedva jednom stiže do korijena. Ali sad mu bilo najgore i najteže. Šta nije radio i radio da otkopa trs, ali ne može.
Zavukao se u sobicu svoju, pa ćuti i jednako kuka. Lija pak trči, pa trči za svojim pobratimom, dok ga jedva jednom stiže. Pobratim se začudi kad viđe liju iza sebe nablizo, i bi mu vrlo milo i drago. Sad krenuše svi zajedno dalje.
Kad ga stiže, reći će mu: — E moj dragi pobratime, mi smo sad gotovi. Bolje si prošao nego što si i mislio. Dobio si sad očev trs,
Lija ode kroza šumu, a on išao dugo i dugo, umorio se što može biti, a nigdje ništa ni pojesti ni popiti, dok stiže na ono mjesto gdje su ostavili zabodene nože. Kad izvadio bratske pože, ali oba zarđala.
pa ga još nema, te ovaj ugleda babu pa potegne džilitom u oblake te babu u prsi, baba mrtva na zemlju padne, a čoek stiže i donese vodu.
U tom vremenu stiže i kralj, pa pošto ne može prijeć u krštenu zemlju, reče Grbi: — Grbo li, Grbo! Žali bože za mojijem šćer̓ma i čizmama.
Sadrazan se s njim halali i vrati se natrag. Stiže do onog dede što krpi postule i što jednog dana dva sahata plače a četiri se smije.
Devojka sedi kraj izvora, a delija legao na njen skut te zadremao. Čim stiže naš junak, poteže topuzom i udari junaka tri-četiri puta po glavi.
Poveze kola, zasvira u svoje gajde i produži put dalje. Kad malo zatim stiže delija i stade pred ovoga čoveka, zaustavi kola i poče pitati šta bi sa čovekom koji je bežao putem.
To reče i ostavi družinu, i krenu srećno na put. Za nekoliko dana stiže u Stambol. Po Stambolu nije mnogo vrljao, no odmah ubrusi te ode caru na divan.
Začudi se čovek ovakovom razgovoru, sede na prag da domaćina čeka, i više ni o čemu nije smeo da pita. Dockan uveče stiže i domaćin, te se pogodiše da mu on da ćerku za sina.
Petković, Vladislav Dis - PESME
' Svi jurahu poljem, al' brat njegov zasta, Kroz paklenu kišu vrati se i stiže Mestu gde smo bili, i kraj brata kleče.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Dovečeravahu. Deca i ne opaziše majku, dok se ne javi komšinica Jurka: —Cvijeto, sestro! Kad stiže? Bićeš se umorila? Sjedni! — i priđe njoj.
Ali momče se usteže da najedanput plane; naumi da se mirno s Osmanom objasni, pa, kad mu stiže sučelice, upita ga, a napreže se da ustavi drhtavicu u životu i glasu: — Što danas mene i moje na pravdi obruči?
Tih dana gospodaru Veljku stiže od Spasoja uputnica na pet zlatnih lira; piše mu da mu ih na njegovo ime daruje Cvijeti, a ona, kako ih primi, neka
grada do parobroda čini joj se da svako ko je sretne gleda u nju i razumije što u ovome času osjeća, pa oborenih očiju stiže na parobrod. Očima potraži Lazu, i kad ga u gomili svijeta ugleda, osjeti se jačom i sigurnijom.
A slobodan je i protiskuje se među svijet, kao da je u svome mjestu. Djevojka jedva ga stiže; gleda mu hod i kretanje — ništa ne misli. Tek u postelji pribranija je.
— Vidio sam te s mora, a jedva sam uhvatio kraj — reče joj kad stiže do nje, pa nastavi: — Vidiš, da smo udvoje, bilo bi puno lakše!
Dum Andrija, kad ga opazi, sjeti se i požuri bolje. Ali svejedno, stari Žižica, klecajući u hodu, stiže ga uza vanjske kamene stube. — Što ćeš? — okrene se prama njemu sa doksata parohijalne kuće.
popodneva lovio je ribu u uvalici ispod sela, kad Kate, seoska usjedjelica, na zlu glasu radi svsje raspuštenosti, stiže k njemu baš onoga časa kad je ulovljenu ribu pekao na žeravici. Ponudi je da se založi.
odmiče i za sobom ostavlja uvalice, rate, školje i škrape, uvijene u zagasito plavetnilo raznih nijansa, pa kada stiže pored crkvice, uzidane u golu kamenu, što je zakriljuje samac bor i, jednako nad njom žamori svoju pjesmu, kao blagi
Ilija sedi i puši i, mesto da gleda u vatru i da ga veselo plamen razgaljuje, gleda sada preda se, u zemlju. Kad stiže mala s bremenom, obeseliše se, a već je i vreme, jer je suton pao i studenije je.
Tek u noći stiže kući. Ali ognjište je hladno, od vatre nema ni belege, i deca tužna, gladna, ozebla. Stara, jecajući, pita ga da li je
Tada se Ilija, kome se od mnogo beseda dosadilo, diže, plati račun i iz krčme sa ženom iziđe. Pavle požuri i stiže ih u putu. — 'Ajmo, brate Ilija, đavo odnio i varoš i vino! Vino pije vino, pa nikad kraja!... 'Ajmo, Ilija!..
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
međutim, kad ove stihove čitamo na podlozi starijih, iz najranije objavljene pesme (1920), gde se gaženjem žitnih polja stiže do božanskih dedova („Bozi su moji dedovi“), to jest do slovenskih bogova: I ko tur mrki, preko plandišta, Kroz žitna
dvaju načela; između ostalog, u jednom trenutku se kao nosilac suprotnoga načela pojavljuje sused kukurek, koji „gizdav stiže“.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
I gde god je srpskih grudi, Iz njih tamjan Bogu stiže: Nega pali, njega diže Nerazdeljen žar. O STOGODIŠNjICI SIME MILUTINOVIĆA-SARAJLIJE (U muziku stavio J.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Na pristaništu škola crnih babica u belom, crnih bolničara u belom, devojke i mladići, čekaju direktora škole koji stiže našim brodom. Iskrcavamo se. Žandari crni, vrlo elegantni, ponositi na svoje uniforme, blagi i uslužni.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
] DRUGA SCENA Razgovor Glavaša i Spasenije. Stiže Isak. GLAVAŠ: Isače, brate! Moj dobar druže, dobro došao! Pa kako tamo po tiraniji?...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Malinovskom đeneralovu poruku da mu svakoga sata po konjanicima šalje izvešće o toku borbe. Od Tešice stiže vest da je ćuprijska brigada popustila i u neredu se povlači. Đeneral je đipao od muke.
Komandant se već spremi da komanduje: pli, kad konjica već stiže pod šanac, i gle, to je — naša konjica, naša patrola izvidnica, koja se u trku vraća čuvši pucnjavu na Šumatovcu.
Đeneral je već bio ustao od »počivanja« kad stiže ova vest, te odmah naredi da se spreme konji i ceo se štab krete u — Aleksinac.
Usput ka Prugovcu stiže nas odnekud pukovnik Rajevski. On je tek pre 10—15 dana došao iz Rusije, i kad se prvi put javio u štab u Aleksincu,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sa jednoga uzvišenja ugledasmo i jednu našu bateriju. Blizu smo položaja. Ali nismo ni stigli do njega, a stiže naređenje da se stane. No, hvala bogu! Moj komandant bataljona ode nekuda, i posle pola časa vrati se.
Nismo ni slutili da će taj isti Kajmakčalan doći na kraju i nama glave. Kad sutradan stiže naređenje da se naša dva bataljona, prvi i treći, izvuku iz borbe i prikupe kod Brodske reke. Pitao sam se: zašto?...
Bugari istrčaše iz rova i nagoše da beže. Jedan od njih se okrete i upravi pušku na mene. Ali stiže moj kaplar i zari mu bajonet u grudi. On ispusti krik, zakoluta očima, diže ruke i tresnu.
Naleteli smo na unezverenu gomilu Bugara. Oni se rasprštaše. Potrčali smo za njima. Sećam se, ah, grozno, jedan naš stiže Bugarina i zari mu bajonet u leđa. Ovaj se neverovatnom snagom izvi, i izbaci našem vojniku pušku iz ruke.
“ Onaj zastade... Kad vide da pred sobom ima Srbe, naglo se okrete. Kuršum ga stiže i on pade. Nijedan pokret više ne učini. Odnekuda pojavi se jedan bugarski vojnik i pritrča onome, verovatno oficiru.
Luka steže Dragišu za vrat. — Šalim se. Mi odavno nismo imali koga da „zavitlavamo“ pa smo i toga željni. Stiže li jednom u Rim? — Ugledao sam najednom ogromnu varoš...
Nisam znao ni sam kuda ću. Ali Toma me stiže. Dohvatio me je snažno za ramena, okrenuo kao neko dete i prislonio uza zid. Imao je ogromnu snagu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Maksim Zoriče, dobar vojniče, a pred konjici, dobri vojnici, Zorinkić Mija, poznan delija. Nego nas stiže ubav viteže Uzbašić Jovo, društvo njegovo za njim ustopce; u Suboticu junak Radisav i šereg mu sav svu prate braću čak
Pitaj bolje gdi je mir, Gdi je sreća stalna, Gdi ne stiže nesreća, Bleda i pečalna. Beda u pustinji, beda u gradu, u stanu i vesi, Beda gnjavi svaki prostrane predel zemlje.
Od Bosne se turska vojska silna ljuta diže, Sablja seva, puška puca, četa četu stiže, A Drina se plačem guši, Mačva teško diše, Jadar sa njom i Pocerje i Šabac uzdiše.
A kad treći dođe u društvo i međ njih stade, Nesta u raju raja, stiže ih ognjeni mač. Zgodnije b’ bilo i meni sa samom šetat se crnkom, Gledat u crno oko, držati belu ruku; Ali niti je
Jakšić, Đura - JELISAVETA
tu ne stiže noć, nu osvijetli je oganj iz pušakah, te ni pokaza mnogu neosvećenu krv što je po goleti kamenoj nacijedi ruka pogane
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Je li tako? De, kazi svome Juji! — poče mu se bezazleno ulagivati. U razgovoru s Jablanom stiže Lujo kneževoj kući, gdje se bijaše dosta svijeta iskupilo.
— Baš niko ni da se našali s cijenom, a evo nas i noć u čaršiji stiže! — trže se opet starac iz misli, a u riječima mu, očima i licu drhtaše nešto bolno i očajno.
Bojić, Milutin - PESME
Gospode, kazne zar ne beše dosta? Vreme je žetvi, dan kosidbe stiže, Vreme da ploča s grobova se diže. Kô lutalice, koje patnje prate.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Milost, o milost, Bože moj, Spasi mene sad od greha mog. VIII Pogled svoj dižem ka planini gore. Otkud mi stiže spas? Sa nebesa, od Tvorca što me prati, Sad i na vjeki vjekova. Hod ne posrnu tvoj: gredi, ne boj se.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Neće druga pobjeći, — pomisli, — neće, boga mi! Hitar je, pa u putu stiže seljake, dostiže i onoga siromaha u rastrganome gunjcu što ga jutros gospodar izjuri iz dućana.
Brat i sestra sa komšijama, gazeći snježanikom, žure k crkvi. Iz čopora dere pištolj, stiže se, i najedanput odjeknu praska sa svih strana.
Ispod seoskih kuća pričeka ga Ilija. Pozna prazna paripa, pa iščekuje. Ne zna što bi od njega. A kad stiže, upita ga gdje mu sijeno. — Poslaću sjutra sina po nj, — veli mucajući, a jedva se na nogama drži.
O tome poslu ponajviše su žagorile žene, pa njihov žagor stiže i do Petrovih ušiju, a na prelu, između ljudi, izbi kao bjelodana istina.
Javi se dvojici svjedoka što, po savjetu gazda—Jova, čekahu da ih pisar zovne. Za njima stiže i bilježnik i Petar. Bilježnik ljuti se što partiju morade prekinuti: još mu se karte po glavi vrzaju.
Mogao bi se naći svakoga dana: već davno, po opažanju komšinica, Božica je zatrudnjela. Stiže do kolibe, uze ključ ispred stijene, gdje ga bješe ostavio, i uniđe u kuću. Razgleda se po njoj . .
Što će on reći, hoće li mu biti žao što je zemlje kupio za skupi novac? Ali kad stiže do svoje zemlje, gledajući je suncem obasjanu i okupivši je pogledom, umiri se.
Žene se zamislile, ali žacaju se pitati ga; nadaju se sam će kazati, pa, dok zine, misle: no sad će! Dok Rade stiže, još one iste večeri, na guvnu pušeći lulu i gledajući preda se, veli mu Ilija: —Otkupio sam Nikine zemlje od
Pop—Vraninu sluzi zazor što bedevija k crkvi prva stiže, te odnese barjak, pa, kad stigoše, veli fratrima: — Što je pustiste ispred sebe? Svugdje je muško štimanije!...
— Kuga! — progunđa gazda Jovo, kad je vidje kako gegajući se odilazi ka podrumu. Usred poljskih radnja Radi stiže sudbeni pozov sa strane općine za priznanje prava vlasništva ograde „Brljača” u planini.
U tim mislima vraća se kući i, kad stiže, jesenji suton već se hvataše njegove planine. Nastajnih dana hodaše po varoši od trgovca do trgovca da novaca pozajmi
i treba da se dogodi! ... Ali što? — I nikako da sebi dade čista odgovora ... Pred varoši stiže komšijska kola pretovarena golemim starim fijestom; kola cvile, lome se, a volovi jedva vuku; balvan predug, težak,
Ilić, Vojislav J. - PESME
A sanjiv bršljan iz trave se diže Ja strasno grlih njezin mili stas, A on joj blago do kosice stiže, I vencem uvi raspletenu vlas. 1883.
“ Ljeljo se pope, a Borej se diže, I tako s njime pred bogove stiže I nebo grmnu od smeha i jeke, Kad stupi umorni starac, ukrašen čitavom bašto Zelene kukureke... 1885.
I večno ljupka i mlada, Na snežni Koledov presto majka se podiže Lada. Za njome proletnji lahor iz mračnih planina stiže, I toplo zablista sunce na zrenik stupajuć bliže.
Još pesma prestala nije, a strašan vihar se diže, Brsno se zaljulja granje - i Ljeljo na zemlju stiže. Božica podiže oči i grudi pritište jače, Al' nagli podunu vihar i tanku koprenu smače Sa njenih mramornih grudi.
Sa surih gora magla stiže, Mračan, jesenji dan je to, Jato se vrana s krikom diže U opusteli, tihi dô A suro nebo suze lije, Dosadno, mirno teče
stenje gordo se u nebo diže, Nad urvinama tavnim orli se s oblakom bore; A dole, sa strašnim šumom, Vardar se peni i stiže, I pada, kroz uske klance, u sinje Jegejsko more. O vali, o reko srpska!
6. A i našto crnog kiparisa grana? Dan pomena stiže. Toga slavnog dana Odslužena biće, što okove kida, Strašno panihida. 7.
1890. VEKOVNI STRAŽAR Kod Proseka, drevnog grada, Gde s tutnjavom Vardar stiže, Kô ogromne razvaline Pod nebo se stenje diže.
Vali bruje... No nad hukom rečnom, Što s grmljavom oko njega stiže, Sam Babakaj sumorno se diže Mračni borac na bojištu večnom. 1892.
Staro hrašće palo i šiblje se diže, Ali jedva hrašću vrh korena stiže. Čitam pesme naše. Kraljevi se ruže, Popovi se kude, a sudije tuže; Boli ljudske duše pevaju se svuda, Atlanti, titani i
S njom je suvi hlebac jeo, a subotom šomu pio, A tajno je za komšikom neutešne suze lio. Ovih dana udar stiže nesrećnoga stihotvorca, Idol mu se isprosio za nekakvog bogoslovca.
I čas već stiže! S opalih zvonara strašno Grunuše zvona. I krik užasa i jad, Uz pucanj pušaka i zveket mačeva oštrih Nevernog kralja
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
ovamo-onamo, za četvrtu nikad nema mesta; izgleda da se te ose igraju, kao deca, „mete“, a jedna od njih uvek kasno stiže. Zato pokušavam drugu igru: šetam se, duž vremenske ose u njenom negativnom smeru.
Danas stiže i Vaše milo pismo, draga prijateljice, najlepša Vam hvala na lepim željama za uspeh moje misije i na svim ostalim dokazim
Polazeći iz ravnodnevice, Sunce stiže opet u nju posle potpune tropske godine. Obe kazaljke koje su se razišle poklope se posle godinu dana, a za to vreme je
„Sredinom prvog veka pre Hrista stiže i do nas vest da je velika aleksandriska biblioteka za vreme rata izgorela do temelja. Mi postasmo, sa naših 200.
No ipak me ta ideja nije ostavljala; pa kada danas stiže Vaša pošiljka i u njoj nekoliko neupotrebljenih perla, koje ne nađoše mesta u vezu, ja odlučih da ih upotrebim za onakav
je ograničavala šupljinu kruga, urezana je bila lučna mera na kojoj se moglo tačno pročitati pod kojim uglom strmine stiže svetlosni zrak zvezde u oko posmatrača.
Prolazila je godina, za godinom, a on ne stiže do cilja. Ali ga to ne obeshrabri. Njegov genije imao je moćnog saveznika: istrajnost.
Znao je on vrlo dobro šta bi značio uspeh u jednom tako zamašnom problemu, pa guraše iz petnih žila napred. I zato stiže do mete, u devetoj godini svog mučnog i besprekidnog rada.
Zvuk njegovog slabog glasa ne stiže, kroz celu dužinu velike slušaonice, do mojih ušiju. Stajao sam tu, u njenoj pozadini, kao pokisao.
Počeh da pakujem svoje stvari. Idući dan stiže, neočekivano, još jedno preporučeno pismo iz Beča. Ono je bilo od preduzeća barona Pitela.
Ali baš u to doba stiže od njega radiogram, da je sa svojom ekspedicijom sretno stigao na Grenland. Stigoše od njega i pisma i fotografije iz
Na ovom nebu ne zatreperi nijedna zvezda; nijedan glasnik vasione ne stiže u ovo svetilište. Zadivljeni ovim nebom, mi još ne dospesmo da bacimo naš pogled u dubinu. Pogledajte!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
U tom društvu stiže i jedna devojka, visoka, krupna, inače tuđa, ničija, pola slušče pola usvojenica, kod imućnog prerađivača koža.
Jednoga dana stiže vest da je Rista pomilovan s tim da za četrnaest dana napusti mađarsku teritoriju. Sastao se samo sa ženom, odmah joj
Palanačke porodice tako brzo klonjavaju, sparušavaju se, prazne se, propadaju materialno i zdravstveno, da vreme jedva stiže, jedva traje toliko koliko da se kakav takav uspon života ostvari i da bar jedan pas porodice prođe.
Gospa Nola ču odjedared kako vetrić dobaci odnekud motiv tamburice. Pa onda stiže i vetrić, zadrma bagermovo granje, senke granja pretrčaše, kao prsti preko harfe, po gvozdenim šipkama velike školske
— More, Branko, ti položi maturu! — Tebe, Branko, niko više ne stiže! Što rekao moj otac, ne stiže te, ni da je lane pošao! — Branko se bori u sebi. Jednako se smiruje, a uzalud.
— More, Branko, ti položi maturu! — Tebe, Branko, niko više ne stiže! Što rekao moj otac, ne stiže te, ni da je lane pošao! — Branko se bori u sebi. Jednako se smiruje, a uzalud.
A odmah zatim velikom brzinom stiže i Pavle. Stigao je noću. Branku nije javio ništa, i sutradan nije otišao do Branka, nego mu je poslao pisamce i pozvao
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Komšija bakalin, koji je dosad govorio samo o tuđim predlozima, tek sad stiže da iznese svoje sopstveno mišljenje: — Ja bih njega u trgovce, ali ne da bude bakalin kao ja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Upnite sve snage, da se odupremo neprijatelju još malo... Još malo, jer nam saveznička pomoć stiže i za koji dan mi ćemo zajedničkim naporima savladati neprijatelja.
— A-ha... Kipislcauf! — potvrđuje Luka, promukao od vike. Stiže nas i potporučnik Živadin. Sav je podnaduo od nespavanja i napora.
Luki zaigraše muskuli na vilicama. Stiže trgovca, dohvati ga snažno za vrat i uvuče u radnju. Zatim, lupkajući ga korbačem po ramenu govorio je naglašavajući
Taman kad smo pred zoru stigli na vrh stiže naređenje da se vratimo hitno nazad, jer su Bugari probili na drugom mestu, i sad je naš položaj u pitanju.
— Pronašli su vojnici pećine pored reke Vrbice... Idemo tamo... Najzad stiže naređenje za pokret. Išli smo prostranom ravnicom, neobrađenom i pustom, punom nekog sitnog šljunka i kamenja.
Ali, kratak je dizgin. Odlučim da u nekoliko skokova ustrčim, vodeći i konja za sobom... Ali na polovini puta konje me stiže, odbaci u stranu, te padoh na ruku i raskrvavih je. Ostali se poučiše mojim iskustvom.
NA DOMAKU MORA Ali jednoga večera zaista stiže naređenje da sutra budemo spremni za pokret. Zapalismo ujutru slamu i pobacasmo suvišne stvari.
Ko nije imao uglednije odelo, taj je pozajmljivao od svojih drugova. Pošli smo peške drumom. Ali nas stiže jedan engleski teretni automobil. Šofer sâm zaustavi i mi se popesmo.
Narednik mi reče da, ukoliko ima podataka o deci, oni su ubeleženi u spisku. Stiže i teretni auto. Deca zagalamiše radosna što će se voziti. Ja sedoh pored šofera Engleza i stavih dete na krilo.
Došla je i komisija, te po spisku predadoh decu. Odmah zatim stiže i lađa. Prođosmo opet pored onih mrtvih i ukrcasmo se na brod.
Iznenadili smo se jednoga dana kada stiže naređenje iz puka. U rubrici pod „zanimanjem“ pisalo je: „Obuka na topovima — teorno i praktično.“ — Je li, Veljo?
Jednoga dana juna meseca stiže naređenje da se upute vojnici za prijem stoke. Bivak je najednom oživeo. Stigli su već i automobili, kojima se prevlači
Petrović, Rastko - PESME
Svi držahu da je mrtav i počast daše, A on malo ugruvan kući stiže već drugi dan: Napred, na juriš! Bitka dobijena. Bio jednom heroj i sam; Doboši objaviše njegovu pobedu: Pam, pam!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Vi ste mudri i dugo živite — reče Sedefna ruža — znate li kako se do Gornjeg sveta stiže? — Naravno, kad sam već u Gornjem svetu! — odvrati koralna grana misleći na sebe i svoju stenu.
Tako i do Sunčevog Brega stiže. Kako je samo treptao sav od živog žara sazdan! Kakva je jara iz njega udarala! Je li čudo što ljudska noga na njega
Ali, ne uplaši se žena, ne obrati pažnju na žar koji joj je skidao kožu sa tabana i stiže do vrha Sunčevog Brega još pre nego što je sunce iz mora izašlo. — Otkuda ti ovde, ženo? — zgranu se Sunčeva majka.
Čas mu se činilo da to vesela livadska deca o njemu govore, čas da se prevario. Ipak, zajedno, s mrakom stiže i Belko mravinjaku. Možda i zato što je, pored osmeha majke, primetio i osmeh na licu lepe Poglavičine kćeri, ko zna?
Istina, nešto sporiji i setniji no u drugim manje srećnim zemljama. Čemu hitnja? I hodom mrava i trkom antilope stiže se istom kraju!
Kao crveno-zeleni plamenovi jurili su carevi doglavnici i bili svuda i u svako vreme. Konačno, s malim sinom stiže i Car s desne strane planine. Miris probranih jela ošamuti ga, ali ipak reče: — Da čujemo pozdravnu pesmu!
Najduži i najmršaviji je bio Sofronije u devet sela unaokolo. Kuda je otišao? Odakle stiže? Strese se Starac, podiže ruku: — Ipak si se vratio? — reče. — Šta sam mogao, stari? Dozvao si me svojim mislima.
Pođe od grada do grada tražeći boljeg od sebe da mu se u službu najmi, veštinu svoju usavrši. Tako stiže do trinaeste carevine. Ah, kako je lep Varalica.
— reče ženi jedan oholi brkajlija i potrča ka svojoj kući, ka svom dvorištu. Ali, samo što do njega stiže, a metlica mu se otrže iz ruke, i polete ka ženi koja je htela da počisti bolničko dvorište.
— Micko se osmehnu i poče novu igru. Radan je uzalud pokušavao da zamisli Breg Svetlosti, put kojim se stiže k njemu. Konačno mu se učini da je Breg Svetlosti tamo gde je Micko, odmahnu rukom i ulete u igru kao dobar plivač u
Od sreće žena zapeva, a pesma pođe niz livadu i šumu, zajedno s pričom o stolici. Tako i do grada stiže, do ušiju najbogatijeg čoveka u gradu. — Kakva je to stolica što izgleda kao cvet? — upita bogataš?
Tako poteče priča o stolici, a kad priča jednom potekne, ne zaustavi je niko. Tako i stiže do ušiju carevog doglavnika, a doglavnik reče u sebi: — Dobiće Princeza za rođendan stolicu kakvu niko u Carevini nema.
Šantić, Aleksa - PESME
Zalazi sunce i okna gore Kô požar jak. U nebu svijetle se laste. I veče sve bliže Stiže I raste. Po gradu gomila bludi, Vreva i huka: Upored ide sreća i muka, Suza i smijeh; Čednost i grijeh Jedno
1918. MEDITATIVNE PESME PLIJEN Noć sjeverna. Konjik stiže, Juri preko stepe puste. Mjesec gori... Prah se diže Kô pramenje magle guste. No gle!
Kleče mršave Glave Pred likom boga svog — Ištu. Al' tamo, Samo Ćuti raspeti Bog. I san sve bliže Stiže, Prohladni pada mrak, Vrh hridi crne Trne Zadnji rumeni zrak. 1904.
I na me, usred ovih njiva, Kô razdrobljene zvijezde, sve stiže I pada sjeme iz žuljavih ruka; A ozgo otac silazi sve bliže: Uz pratnju silnih i čudesnih zvuka Oreol sjajni on
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Veli njemu Miloš Vojinović: „Toliki ti rodili grozdovi u pitomoj tvojoj Đakovici!“ Pobježe mu Nestopoljče Janko; stiže njega Miloš na kulašu, udari ga među pleći žive, četiri se puta premetnuo: „Drž' se dobro, Nestopoljče Janko!
Ode pošta bijelu Prilipu, u njeg stiže u svetu neđelju, kada Srblji u crkvi bijahu; stade pošta pred bijelom crkvom, dokle Marko iziđe iz crkve.
No da vidiš jada iznenada! Jedno jutro, kad orgija sunce, mezil stiže i bijela knjiga baš od Banjske, od malena grada, od njegove ostarjele majke, — banu knjiga na koljeno pade.
No da vidiš što sam neveseo: stiže knjiga od malene Banjske, baš od moje ostarjele majek“. Kaže jade tastu na uranku: kako su mi dvori poharani, kako su mu
tvoje dodadoše — ti me baci na dno od tamnice, te robovah i tamnicu trpljeh i začamah za devet godina; devet prođe, a stiže deseta, a tebe se, bane, ražalilo, te ti zovnu Rada tamničara, tvoj tamničar na tamnička vrata, izvede me k tebe u
Kada stiže arapske svatove, odmah stade zametati kavgu i progonit stražnje mimo prve; kad doćera Šarca do đevojke, on pogubi kuma
Glas dopade crnom Arapinu: „Zla ti sreća, crni Arapine! Stiže junak u tvoje svatove; konj mu nije konji kakvino su, veće šaren kako i goveče; nit' je junak kô što su junaci: na njemu
njemu je ćurak od kurjaka, na glavi mu kala od kurjaka, nešto mu se u zubima crni kao jagnje od pola godine; kako stiže, on zametnu kavgu, i progoni straženje mimo prve, pogubi ti kuma i đevera“.
U magli je Kraljeviću Marko, — gle kako je naljutio Šarca! Neka bog zna, dobra biti neće“. Utom stiže Kraljeviću Marko, pak potrže sablju od bedrice, i okupi Murata vezira: pobjegoše po polju delije, kao vrapci od kopca po
Marko, pak potrže sablju od bedrice, i okupi Murata vezira: pobjegoše po polju delije, kao vrapci od kopca po trnju; stiže Marko Murata vezira i rusu mu odsiječe glavu, a od mladih dvanaest delija on načini dvadest i četiri...
Taman Arap na vrata solunska, a stiže ga bolani Dojčine, pa poteže koplje ubojito, prikova ga Solunu za vrata; pa povadi sablju alamanku, te Arapu odsiječe
“ Niko njemu otvorit ne smije. Triput ga je općerao Vuče, pa ga stiže gradu na kapiji, te mu junak odsiječe glavu, pa uvati debela đogata, i turi mu u zobnicu glavu, ode pravo stojnu
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— veselo dočeka Boko i obazrije se kao da mu je učitelj još za petama. — Kako li samo tako brzo do tebe stiže taj glas, brže nego ja sam? — Pa kuda onda misliš?
Kad Mačak stiže do žbuna za kojim se krio Stric i poče okolo njuškati, dugajlija iznenada sko- či preda nj i dreknu: — Pis, macane!
Ubrzo iza Nika Ćulibrka stiže u mali logor i drugi „inostranac“, đak Ivan Popović, zvani „Vanjka“. Njegov otac bio je u prošlom ratu zarobljenik u
Posljednji u logor obično stiže Đoko Potrk. On dopada trkom, zaduvan, i začuđeno pita: — Šta, opet nisam prvi stigao?!
XXII Nije minuo ni jedan dobar sat od onoga poljarevog stradanja i bjekstva iz Gaja, kad u šumu stiže dugonogi Stric. Toga jutra on je namjerno bio poranio prije ostalih i odmaglio od kuće da ga djed Aleksa ne bi poveo u
Lazar Mačak stajao je na čistini i upitao sasvim mirno: — Stiže li najzad? — Stigoh! — umorno dahnu plast. — Pa ti vučeš na sebi čitav brijeg — začudi se Mačak.
— Bzin! Bzin! — prosiktaše nisko nad njim nevidljiva zrna, sustigoše ih dva nova pucnja, a kad Stric stiže već nadomak jedne udoljine, nenadan udarac zbaci mu šešir s glave i on se pruži koliko je dug po nekoj gustoj paprati.
Prvi glas o njima stiže do Jovančeta tek onda kad je neprijatelj već stigao do raskršća, raspodijelio se i krenuo u pojedine zaseoke.
“ — To ti je dobro — složi se s njim Jovanče. Iznenada se kroz Gaj pojavi poljar Lijan. Stiže među dječake, ogaravljen i ljut, i stade da grdi: — Pekao sam u polju krompire, a oni, prasci jedni, potegoše bombom pa
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Eto ti jedanput, nesrećom, sluči se caru preko mora iti, a on se ne zgodi onde. Galija se otište, on posle stiže. Rika i rika da se vrate po njega uzeti k sebi. A kad vide jer ne ktiše se vrnuti, uze on plivati za galijom.
« Na treći dan po požaru paljenja im sela, stiže pod Carigrad kagan Tatarhan sa svom silom vojištanskom vrlo oružatom. Toliko ih tušta bijaše tako da i pedeset je
Naskoro skobiše se pod gradom ujedno: onaj stiže iz preko mora od Azije, a ovaj sa suha s ove strane iz Evropije. Navališe dor ričući ka divlja zverad na carski grad.
Veliki Ristovul stiže pod Carigrad s mnogim galijami. Pristaše kod brega imenovatog Edom i otuda morem svaki dan četovahu bijući grad; s
A kad biše u salijskoj tamo strani, moru, tek iznenada puče hušum na njih, stiže ih gnjev božiji onde i tu sveta Bogorodica satre ih sviju.
I tako po drugi put morem uze se svoga puta i preko vode u zimno već dobi hoće da pređe; i kad već stiže onamo adi kraj, dođoše do brega, ali se bijaše voda široko po polu razlila, a valjade mu već na koli putovati do mesta.
poduzimajući kola i gde plivaju kola i konji, gde opet gaze, i tako s mirom zbogom prođoše onu golemu širinu vodenu. Stiže u svoju mu onamo zemlju, dođe u Ilirik.
Dođe do Olte reke i nahitro prođe preko nje. Kad stiže u Herdelj, tadar već oblakča mu srce od plahe i slobodno putova kroz madžarsku zemju dokle dostiže do kralja.
Da kade stiže s puta mu u Nazaret pravedni Josif, dođe svome domu. Izađe devojka Marija iz kuće pred njega, susretnu ga i lepo dočeka.
Ka oni na zurnici! Stiže suton, sve se raziđe svojim putem: stovrazi sakriju se, skinu sa sebe ono tuđe odelo, ostanu zvekani, propalice i
Suton mu su stiže, go se svuče, za sramotu osta, s pazara ovoga života prazan ode, tako oskudan da nije vrstan bio ni kapi vode niotkud
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Rekni: čorbadži-Zamfir... što imaše lojze u Ćurline... Tako je još neke zaustavio i pitao za berićet, pa utom stiže i do Manina dućana. Mane mu se javi, a on ga otpozdravi onako u hodu.
I da se samo Mane pitao i od njega samo da je zavisilo, možda bi tako i bilo. Ali, srećom po Zonu, stiže i Zamfirovima i Mani pozdrav od Manulaćevih.