Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Čuvaj se vranče da te ona ne pogleda Došla je, s belim šeširom, kroz granje, U zori gde se puši, pun magle, crni stog Pljuskali je talasi klasja, u mračnom nebu iza nje Sevnula munja granata kao jelenov rog 2.
A ujesen se spusti takva tama da ti je najdalji vidik onaj stog! Sediš na pragu, zuriš u mrak, i ne znaš je li sve na svetu pogasio zato što te je napustio, il zato da bi ti
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ona kad trči, pa sve ovako — on turi glavu međ' noge, a ja drži, drži! Pa naposletku, kad ništa ne pomaže, a ja u stog ili u tarabu, u zid, gde stignem! Ništa ona pod nagim bogom ne vidi, samo kad jedanput uhvati huk!
Kostić, Laza - PESME
Mrak opruža ruku tamnu na kumovske slame stog, pa ukida jednu slamku sa tog gumna nebeskog. Bunovno se slamkom titra o tamburu, o žice, mesečevo kolo igra — silne,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Više kuće ti stog, na nebesa svemogući bog, pa dijeli narodu: nekome šakom, nekome kapom, a tebe, bane, domaćine, i šakom i kapom i
Ćosić, Dobrica - KORENI
Neću da čujem. Ja znam šta radim. A kad bude otišao, ti mi za znak na stog pobodi vile sa snopom trske, da mogu da vidim iz livade. Ne zaboravi šta sam ti rekao. Aćim polako izjaha na put.
se da uz svako stablo stoji pripijen Tola, kidisao bi, opipavao, pa bi nešto šušnulo u senjaku i neka senka minula za stog. On bi odjurio u staju po vile, pretraživao senjak, nabadajući svaku gomilicu mraka i slame.
Onda se uspravio i jurnuo u senjak, popeo se na stog i pored samog stožera ukopao se u seno preko glave i, drhteći, bez suza i sna dočekao jutro gadljivo se stideći majke,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Tu se, u tom stešnjenom i gustom zelenilu, nejasno ocrtava po koji krov od staje, po neki stog zaostala sena, tamni se ponegde krovina ia košari, na kačari, a nad celom tom grupom izvio se u vedro nebo viti
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
kad smrtno spava, Sa očiju dremeža ne stresa, Već da žmire čami u nemaru Čekajući šta ćeš mu da pružiš: Pred očima stog si mi krvava.
Ali nema zle sreće da sreće nema u sebi, Stog’ se i zove sreća, mada je huda i zla: Koliko lepih nožica, i kakvih jedrih listića Željno tu oko vidi — znalcu i tuga
Bojić, Milutin - PESME
čase jada I bolni uzdah cveta koji vene, Jer još si lepa, puna magle snene, Mada u meni krik strasti je sćutkan. Stog beži takva, maglena, prozirna, Da zapamtim te uvek takvu istu, Kao ikonu od zla što spasava.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I da zabašuri unutarnje uzbuđenje, stade da gleda stog rosnog grožđa oko kojega letijahu šarene leptirice, jedva dotičući ga se.