Jakšić, Đura - PROZA
dok mu se i sudija nije približio i, začuđeno pogledajući u njegovo žalostivo lice, mekim glasom ne progovori: — Šta stojiš, sinko? Evo te tvoji izbavioci čekaju! Ti si slobodan! On teško uzdahnu: — Slobodan!...
Obradović, Dositej - BASNE
Uzdisaše i mučaše se da se izvuče. Onda žabe počnu mu se rugati, govoreći: „Vidiš da si rđa! A da stojiš ovde vsegda kao mi, što bi onda činio?” „Mučite budale“, — odgovori magarac.
„Što me tako gledaš?” „Ko te ne bi gledao” — odgovori slavuj — „kakav si lep i krasan! A zašto ti ovde toliko zadugo stojiš i mene gledaš?” „Kako ne bi'stajao,“ — ošvešta paun — „i kako te ne bi' gledao kad tako slatko poješ?
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Nema toga pred čime će ustuknuti čovek obuven u tako moćne čizme! Ti na tim debelim đonovima stojiš kao kula na temeljima! Ne samo blato, makadam i sneg: te velelepne čizme gaze sve!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stanko ga je gledao strašnim pogledom. Pričaju da ima guja koje te svojim pogledom prikuju za mesto na kojem stojiš. Takav je bio pogled Stankov. Lazaru izide sve na oči, pa čak i ona strašna noć kad je bežao pošto je pucao na Stanka.
Dučić, Jovan - PESME
I cela istkana iz sunčanih niti, Kao krupno jedro stojiš, nedogledna. Hoćeš li ostati ili proći? Kuda Ide tvoja brazda? Kakvo seme klija Putem tvog triumfa?
I svom strašću prve i poslednje žene, Vladaš mojom dušom, svom i svagda; slična Sudbi, tako i ti, silna, nepomična, Stojiš izmeđ mene i sveg oko mene.
II Ti koji ni po čem nisi nama sličan, Ni svojim obrazom, ni mišlju, ni delom, Koji u pokretu stojiš nepomičan, I strašan i mračan pod sunčanim velom!
PESME SMRTI I Jedino si koje nismo izmislili! Nad svom igrom duha sama stojiš smelo! Stvarnija od same stvarnosti; u sili Svoje negacije, biće i načelo.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
guber; i hoću ti, Petrija, što ti je brat na robiji, da uzmeš podupiraču, pa da rasteraš kokoške s lipe i da svu noć stojiš više mene. A ko ne posluša — „ubio ga bog!” Ej, bre, jeste li čule? Bože moj! Baš je čovek neki put gori od živinčeta.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A šta ti tu stojiš? — reći će gđa Sida, koja se docnije opet probudila kad je Jula kinula. — Pa vi ste mi kazali da otvorim malo pendžer!
Pa što ga nisi odma’ zatvorila? — Pa čekala sam da mi vi opet kažete. — Pa zar ti odondak furt tu stojiš?!! O, dete, dete! ’Ajd’ zatvori...dosta je...nakupiće se komarci opet... — ’Oću, mâmo. — Da nisi ozebla, ’râno?
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Zar ti Hristiću? Pa ti si primer bio, bolan. Je si li ti to zaista tu što stojiš preda mnom? Ja ne verujem. — Onda je drugo bilo. — Onda je drugo bilo? Zašto? Ali, čekaj znam zašto.
ja se gadim. Uvek, u sred borbe, mislim samo na tebe. I ja ne znam od kud to, ali tada, usred okršaja, stojiš ti preda mnom u onoj tvojoj beloj svilenoj bluzi, koju sam te uvek molio da obučeš.
Jest, uvek ti stojiš u onoj tvojoj beloj svilenoj bluzi i usred dima i tako će biti kad se budem vratio. A tamo svi znaju da sam ja od
Teodosije - ŽITIJA
Izuj obuću sa nogu svojih, jer mesto na kome stojiš zemlja je sveta“. Zato, dakle, i do sada jerej sa bosim nogama svetu i božastvenu službu na svetom mestu tom svršava.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Drugo je to, imam da ti skinem kapu i nikad da ne pomenem krivokletstvo. Šta je krivokletstvo kad ti stojiš na osam stotina hiljada kapitala? Ceo svet ima da ti skine kapu, a nikom ni na pamet da ne padne krivokletstvo.
Matavulj, Simo - USKOK
Kako si? Jesi li se obikao u manastiru? — Hvala bogu, zdrav sam i dobro mi je. — A što stojiš? Hodi na jednu kaficu, znaš, na moju kaficu? Nije bilo druge. Janko uđe i sjede.
Radičević, Branko - PESME
Jošte putnik tuda Nogom lakom odi, Stazica krivuda, Pored lipe vodi: „Oj tiče umilno, Što na grani stojiš, Okle tako silno Srce meni svojiš? Da li odozgore S neba amo dođe, Da li mimo dvore Moje mile prođe?
je, breže, rđav glas, Na tebi nema nikakvi kras, I osim što zeleni strom Na grobni digdi seni** dom, Ti sasvim stojiš ovde nag — I opeta si meni drag.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
tako čitav život, nesiguran i zaljuljan, tekao i tekao, a ti, benašu jedan i goveče božje, vječito mislio da čvrsto stojiš na jednom mjestu i da je sve u tvojim rukama.
Kostić, Laza - PESME
„Sad je kod paše poslanik vraga! i ti još stojiš? taki bez traga! Sedlajte konje, sedlajte svaki, idite paši, idite taki, poručite mu da se ne sprema, da kod nas bule
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— A što će reći da ti ne pristupaš k meni, nego odalje stojiš? — Pravo ti reći, čudnovato mi se čini vidjeti hadžiju su četiri noge, a rep i zubove kao u vuka.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
A ti sada stojiš kod tuđina, I ti ljubiš tuđu ruku, kono, I ti mećeš tuđ prsten na ruku. 53. Svi recimo: u ime Boga!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
(Otrči prema reci. Jelisaveta se ljutito vraća unutra.) GINA (Blagoju): Dok stojiš dokon, mogo bi da mi napumpaš vode za ispiranje... Blagoje, čuješ ti mene? SIMKA: Stoji ko oduzet! GINA: Blagoje!
TOMANIJA: Ne vredi da zoveš, obeznanila se! DARA: Lupaj je malo po obrazima, slobodno! Jače! (Blagoju) Šta stojiš, smetenjače? Imaš li kocku šećera u kući? BLAGOJE: Šećera? SIMKA: Dolazi sebi!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pa kažu: „Tu leži paša! – Prosjak! – Pas!“ A viču i francusko „tout passe“. I naše „prošlo“. Ti, međutim, stojiš nad širokom rekom, nad ravnicom plodnom, tvrd, uzdignut kao štit.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Kaži ti meni najpre, kako ti stojiš sa načelnikom? JEVREM (trlja dva kažiprsta jedan o drugi): Ovako!... Jutros baš idem ja tako čaršijom, a gospodin
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
kao što je red, sada posle kupanja nastala što veća šala, smeh, veselje, okrete se amamdžiki: — A mori, što gledaš, šta stojiš tu? Što otuda (spolja, iz čaršije) ne pusti njih nekoliko, da ove đuvendije umire?... — O, o...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „E Božija volja!“ reče s uzdahom domaćica, „ma sjedi brajo, što stojiš!“ Pop naelak sjede. Naelak snimi torbicu ispod pazuha, pa prisloni uza članak od noge.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Vidiš li ovu kartu? A ovu liniju? A ovu tačku na vrhu linije? E, ta tačka, to je to gde sad stojiš! Tu nas je dovelo! Tu nam je sada položaj! Treba čekati, i otvoriti četvore oči i uši!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
dotrajava, Kruni se tvoj kamen i u prah pretvara: Svaki dan ga sunce po malo obara Svaku noć ga crni vetar razvejava. Stojiš tako, glavo, po malo u nebu: Tek poneki niski dim ti oči takne, Svaka vedra ptica kraj tebe zamakne, Svaki gavran
Potom su igrali kolo, znojni, uz svirku, uz gajde I legoše da hrču s glavom na mravinjaku. Neka mi žena reče: što stojiš, priđi i ti, hajde!
Znala si grč moj i kad stojiš iza. Slutila moju bolest na daleko. Ti si u mome oku dok još gasne Videla prva novog smeha klicu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
!“ „Vidi!“ skočila je i nadnela se nad njega. Njeno drhtanje cepalo je njegovo mirno disanje. Oči su mu bile prazne. „Što stojiš? Mrak je! Plasti!“ Odjednom se sva snaga, s poslednjim rečima, prosu iz nje. Plakalo joj se.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I svom strašću prve i poslednje žene, Vladaš mojom dušom, svom i svagda; - slična Sudbi, tako i ti, silna, nepomična, Stojiš izmeđ' mene i sveg oko mene; Dok iz suhe stene bije nova voda, I plavi cvetovi iz staroga panja, I sijaju kao u sam
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Medenica, i na publiku se okolnu stao ljutiti što ga žešće i svesrdnije ne pomaže: „Šta je, veli, šta je, narode, što stojiš? Šta trepćeš, šta ćutiš, Srbine tužni? Zar ne znaš tvoju dužnost srpsku i beogradsku?
Evo, kažem ja, komšija, papir, ama vatre nemam, a ti, veli, kako sa vatrom stojiš?“ Baš kod ovih reči predsednik se zacrvene, pa sa one svoje stolice poskoči i prosto kao pomaman dreknu na Đorđa:
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Al’ nađ’ mi druge koja nam grudi Na širi, dublji uzdisaj budi. Neka ih, nek’ ti nalaze mana! Ti stojiš jača od svih romana, Jer ko bi danas s romana plakô? — S tobom u ruci i to je lako.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Niti mari kakve se aljine nose; niti kako se gospoda unterondluju. Idi, kukavico, na ogledalo, pogledaj se kakva si, stojiš kao stupa, bez midera i neutegnuta. EVICA: Ja ne mogu mider da trpim, kad se zaptijem u njemu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
O ti, koj’ na trošnim ostancima predaka milih Vremenom za starim uzdišuć tužno stojiš, Ustani, kucnô je čas! Na narodne slave poprištu Diži ime i čest, delima, roda milog.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Nek’ uha čulo prstom zaptije!... JELISAVETA: Nevaspitani — Kô razbojnici — mrka izgleda; Šta je, što stojiš? He!... VUJO: Volja l’ ti je, baš bih i sjesti mogâ. — nu velju neće bit lijepo? JELISAVETA: I nije!... Odlazi!
— I jastrebu bih tako tepala — Izved’ mi duše mila glasnika! Što stojiš?... Idi!... VUJO: Mogu ist’ — i ’nako ti bo’zna bešjede ne žnavam; kâ i da ne zboriš srpsku, ne šće mi godit pameti.
Jakšić, Đura - PESME
Juriš! Il’, bolje, grob! Zvuk trube, huji, poljana ječi, Grmi i puca oganj i prah; Ćuteći stojiš, padaš bez reči, Gineš za narod, gineš bez strâ.
Ilić, Vojislav J. - PESME
No svetla mladost je prošla, I ti snuždena stojiš na njenom obronku travnom, Jer starost već je došla. Vreme je izrilo bore po tvome čeocu tavnom I zlatne nestade
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Jošte putnik tuda Nogom lakom odi, Stazica krivuda Pored lipe vodi: „Oj tiče umilno, Što na grani stojiš, Okle tako silno Srce meni svojiš? Da li odozgore S neba amo dođe, Da li mimo dvore Moje mile prođe?
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Sluzi): Idi! Šta stojiš? Idi, nađi ga, dovedi, da se ne izgubi ili se gde ne uvali u blato. SLUGA (odlazi). TAŠANA (uzima metlu, đubrovnik
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
gospođo Žičo Iz moga srca izlaziš Koračaš sedmovratna U pratnji svog ženika sunca Po zrelim talasima žita I stojiš na samom vrhu Izabranog trougla u plamenu Prkosiš i suncoseku I žitoskvrnitelju Iz dva carska ugla pod tobom Koračaš
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Kad putuješ lađom morem, ti na dogledu kopna prvo sagledaš vrhove planina i obratno: kad stojiš na obali pa zapaziš lađu na moru, ti ćeš prvo sagledati njenu katarku, a tek će se docnije javiti i njen trup.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
I zaklaću ga kao vrapca! Neka se zna, da je Hadži Toma hadžija, a ne da hrani i čuva... (Trza se, Arsi): A što ti stojiš? Sedi! (Viče): Sveću! ARSA A, ne! Kakvo sedenje?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
duša hananejska, s grehom obtovarena, dor k zemlji pogrbljena, a danaske si se pak s božija slova ispravila, te upravo stojiš k nebu gledeći! Prosim te, ponikom ne počini opet dole preklonito ka venuto sušeno cveće s krvotočenjem od sebe!
I početak i dočetak plačljiv mu je. Dobro se osvesti sad gde si: među rajom i paklom, na sredi stojiš! ... Ne spavaj u nesvesti i u dubokom zabunu svome!
Pre od sebe protera! O KNjIGAMA I NAUCI Može i to koji govoriti da ne zna što se čati u crkvi. Zanovetaš sobom a ne stojiš mirno slušati s razumom, a da kako bi se mogao o kom čatanju doviti što je?...
su podaleko od razboja; toliko ih ne sustižu bojne strele da su ranjavi, a ti brate udilj si na ratu i na braniku stojiš; često se i raniš, više ti i leka privijati valja.
Rođak si zemlji i sadrug bliži prahu, a na mertigu ovde stojiš u tvome stasu; to te snahodi što se ne stoji u tvojoj volji: danas srećan, čestit i bogat a sutradan napala šteta,