Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
Sve ti crno samo jeza moja bela Moj ti kurjak pod grlo Oluja ti postelja Strava moja uzglavlje Široko ti nepočin-polje Plameni ti zalogaji a voštani zubi Pa ti žvaći izelice Koliko ti drago
Radičević, Branko - PESME
Nešto teško nosiš u nedrima, Pa od svoga tajiš pobratima. Još me čudno gledneš ponekada, Da me strava sveg spopadne mlada. Ta misliš li o Cveti mojojzi? Nađe l' mane ti kakve na njojzi?
se ti vukova I vampira i smukova, Gvozdenzuba i veštica, Oni deči izelica, A suviše ti psoglava, Pa i uze grdna strava; Od strâ im se kosa diže — Deca jedno drugom bliže.
42. Kad se ono guja ljuta Oko srca nama savi, Kad joj svako ćaše s puta, Kada svakog strava smlavi, Ti na glavu njojzi stade, Raskide je na komade. 43.
Valja strmen pod njom more. Strava glenut odozgore, Ko ne sviče, nek se mane, Jer inako zbogom dane! Mozak vrti, tone glava, Kâ što reko, boža
Mozak vrti, tone glava, Kâ što reko, boža strava. On na klupu sada seda Pa u more dole gleda: Valovi se o kam bore, Čine mu se njemu zbore.
Za njom, za njom! svako zbori, A strava ga jošte mori. I odoše kušat sreću, Stenje, drva, sve premeću, Desno, levo, svuda traže, Ma niotkud da s' ukaže;
„Za njom, za njom!“ jezik muca, Ma srce im čudno kuca. Oni idu, ma što bliže, Većma im se kosa diže, Pod kožom im strava mili, Dela pomoz', Bože mili! Zaviriše: eto li je! No, gle čuda, tu je nije!
ti ugleda moje, Nešto teško nosiš u nedrima, Pa od svoga tajiš pobratima; Još me čudno gleneš kadikada, Da me strava sveg spopada mlada.
Vlajko, Ali neće Podgorica Rajko: Mimo sebe čete propuštaše I na puste Turke nagonjaše; Čete rabri, a mori ga strava, Strava, brate, onaj kleti đavâ Štono srce iz junaka trza Pa ludano noge mu ubrza.
Ali neće Podgorica Rajko: Mimo sebe čete propuštaše I na puste Turke nagonjaše; Čete rabri, a mori ga strava, Strava, brate, onaj kleti đavâ Štono srce iz junaka trza Pa ludano noge mu ubrza.
“... Ovo reče, ostavi ga strava, Pa Turčinu juriše činjaše, On činjaše, a Bog pomagaše. Ukraj njega svud Srbinji beže, Al' on napred glave turske
Oh, da vidiš turske velje jade, Kada njima serašćeru pade! Uzdrma se Turadija cela, Srce strava pokosi im vela, Pa kud kamo ne bi razmicanja, Niti traže staza ni putanja, Veće grebu kano i zecovi, A gone i Srbi
Kostić, Laza - PESME
Hanaan je jedno groblje, tvoja majka jadno roblje!” tako dalek zbori glas. A čuje li tog pozdrava, tog pozdrava smrtnih strava, izrailjskom rodu glava? — Samson spava.
Znadem šta se tamo sprema, al' Samsona više nema, mesto njega en' u kleti na postelji mojoj spava avet grdna mojih strava, — Dagon mi se njome sveti, što mu hrama obesveti; eno vam je, sad naval'žte, na njoj, na njoj kiv iskal'te!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kako sam se osećala? Kao belo roblje, ako već hoćete da znate kako sam se osećala. Pazite sad — soba: strava i užas! Napuklo ogledalo i stari umivaonik, bokal vode, čaša za ostavljanje veštačkih zuba, izlizan tepih i krevet sa
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Zar nije, kaži?! Podzemno carstvo kroz tamu traži. U čarnoj gori koliba stoji, ko god je vidi, trese ga strava, vještica baba oko nje broji kolac po kolac, na svakom glava.
Tamo ih strava i danas tuče, u nekoj špilji vječito čuče. Pomeljar Ćosa uzima torbu i brašno sipa, kući se sprema. Divu je Brki
Jastreb ga štuje, vuk mu se sklanja, zmija ga šarka po svu noć sanja. Pred njim, dan hoda, širi se strava, njegovim tragom putuje slava. LIJINO PISMO Jednoga dana, videli nismo, Ježić je, kažu, dobio pismo.
Kada gazde minu strava, reče Rade, mudra glava: „Idem kradom izviditi šta bi ono moglo biti.“ Ide Rade
To ti je, bato, oklopnik velik, odozgo drvo, odozdo čelik.“ „Drvo i čelik!“ — medo se trže, hvata ga pusta strava. — „Valja mi maglu hvatati brže, bojim se — ode glava.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
sedeti po boju goli u kolu Za njihovu se dušu moliju i tela da im ne skvrne veštice Druzi da budu slobodni od besa Strava Ubijen je gospodar naš ide glas i jed plaču senke suze vinogradi ubijen je između obale i zamka pao je preko
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Srce podrhtava... Da li nas vide?... A možda su tamo naši. Nije ipak prijatno. Iako je pripeklo sunce, ledena strava prožima telo. I, pred bliskim sudarom, artiljerci se okreću, tražeći očima pešadiju.
Pođosmo. Pri vrhu čujemo već fijuk kuršuma, i ledena strava obuzima telo. Noć je, i ne vidimo strah na licu jedan drugome. Ćutimo i saplićemo se o neke predmete.
Rakić, Milan - PESME
nepregledno žito, I na mesečini plavi kukolj cveta, Uzviknuću gromko kroz predele neme, Da obuzme svakog nevernika strava: ''Jest, samo je ona lepotica prava, A ja njezin prorok za večito vreme!
Satrven i smožden, u očima strava — Razjapljena usta, ali grlo nemi — Sam, jedina duša ispod neba plava, Sam na besnoj misli što u propast stremi!
Jer, ko snežna lava, u istome času Survaše se na me bol, tuga, i strava, Tajna strava koja u trenutku zasu Klice nove nade i života prava.
Jer, ko snežna lava, u istome času Survaše se na me bol, tuga, i strava, Tajna strava koja u trenutku zasu Klice nove nade i života prava.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Arei je, strava zemna, slavom bojnom njih opio I zemlju im za poprište, da se bore, naznačio. Iz grmena velikoga lafu izać trudno
Pandurović, Sima - PESME
A časovi struje monotono. Tužbe vetra u granama golim Sa zvucima mog srca se druže. Za sve koje volim — bol i strava, Nemir živi; a njih možda trava, Mir željeni s neba čuva plava; Dok tog srca u zlatnoj samoći, Koje dosad nevolje su
Ćosić, Dobrica - KORENI
I on ga se boji; groza i strava puze mu uz svaku dlačicu i on ne može da se sagne da uzme gunj. Samo gunj. Neka njemu ostanu guberica i torba u kojoj im
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Godine 1814, za Hadži-Prodanove bune, kažu, stalno su osvitale nove glave. Tako se oko Stambol-kapije naselila strava i, sva neprozirna, padala po zidinama, pustari i prljavim vodama u šancu; ostala je i onda kad kočeva sa glavama više
aprila 1941. godine, u ruševine pretvorene čuvena Kolarčeva pivnica i čuvena Trajkovićeva apoteka, strava je, na mah, izgledala zatrpana a onda je, mnogo vidnija, prepokrila sravnjeni ugao.
Budio se, najzad, iz te paklene more, strava se razbistravala, prepoznavanje trajalo: imao je deset ili jedanaest godina, izmicala je sedma decenija osamnaestog
iščezavanja, bilo ono što je gledaoce ispunjavalo najluđom stravom i nekim saznanjem koje su hteli, odmah, da odgurnu. Strava se, posle, kao paklena para, rasipala svud po okolnom glibu i razvlačila pod koracima prolaznika.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
grubim Zbrisah čedne draži nekazane tajne; Jer, k'o snežna lava, u istome času, Survaše se na me bol, tuga, i strava, Tajna strava koja u trenutku zasu Klice nove nade i života prava.
čedne draži nekazane tajne; Jer, k'o snežna lava, u istome času, Survaše se na me bol, tuga, i strava, Tajna strava koja u trenutku zasu Klice nove nade i života prava.
noći, Što gleda za Stepom gde promiče stepa, Bez nade, bez daha, bez volje, bez moći, Satrven i smožden, u očima strava Razjapljena usta, ali grlo nemi Sam, jedina duša ispod neba plava, Sam na besnoj misli što u propast stremi! ...
Popa, Vasko - KORA
obešenih praznina Zadnje misli se legu U toplim šeširima Prsti sutona vire Iz obudovljenih rukava Zelena strava niče U pitomim naborima U ZABORAVU Iz daleke tame Isplazila se ravnica Nezadrživa ravnica Razliveni događaji Rasute
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
onom večnom vedrinom mladosti što opija dušu do ludila sreće, on je najedanput osetio kako mu je iznenada nemila strava zaledila srce. I on jasno oseti da se nikako ne može podići do nje, da se onako ne može radovati.
Petković, Vladislav Dis - PESME
SLUTNjA Nebo mutno, izdubljeno, kobno; Dan ubijen pritisnuo boje, Svetlost, oko; i mrtvilo grobno, Mir i strava oko mene stoje. Kroz prirodu, preko drva, ružno Jesen ide; gole grane ćute.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
pripravila, poče da poima bolje svoj novi položaj, i čim se više primiče dan odlaska, veća je strepnja obuzima: veselje i strava da ide u susret nečemu novome naizmjenice savlađuje njenu žensku prirodu, a na mahove, ugrožena zlosrećnom slutnjom,
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
učitelj, učeni ver– ski čovek; zakonik fis — pleme, rod, bratstvo hak — pravo, pravda, odmazda, naplata džas — strah, strava, užas šindra — daščice, obično borove ili bukove za pokrivanje krovova
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Pa zašto se ne ugledam Na visoku dugu? Zašto moje gusle gude U uzanom krugu? Da li mene kakva strava Od tog zadržava, Bojim li se ja vlasnika I njihova gneva? Ja se bojim samo Boga I ukora svoga, A za drugo...
Miljković, Branko - PESME
Tu se skriva bol bez odjeka i reč bez odziva. O, daj mi snage nad silama grubim. Vrati mi sličnost da usnim, dok strava Tišti mi čelo i niče na stolu. Ona je deo predela što spava.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Dnevne tuge rađaju sne hudne, A sni noćni rastuže nas budne. Jesmo l’ bez zla koji čas? Čovek, strava čoveku, ah! veća, Goni pravdu, što je sviju sreća, Goni mir iz sveta sav.
Život ne čini kletim stihije i zveri u prirodi — čovek je čoveku veća strava. To je zaključak Mrkaljev.” JELENI DIJAKOVIĆ ZA NOVU GODINU (str. 164). I ovu pesmu je prvi objavio dr V.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Teško je bolestan stari Ante, — javi se najzad neko iz gomile. A dolje jednako čuje se škripanje vrata. Ivu obuze strava i čisto ježuriva zebnja obiđe ga po tijelu. Najposlije opazi da su se vrata otvorila... — Kud je koza?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Treba pregaziti. Brza valovita reka huči pred nama i ledena strava nas obuzima, jer su konji islabeli, te ne znamo da li će se održati. Ni dubine ne poznajemo.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I kako to učini, taki napade na njega strava i uzdrkta se sav i prepade se u svojoj misli. I kajao se je zašto je on to drznuo učiniti i taki ga preuze srčana
Bogu se moleći pristupih do častnoga dreva. Nego, idući mi tamo, velik preuze me drhat i neka strava napada na me. Sklanjam se tam-ovam, a sva se od straha tresem. Dođoh do onih vrata što su se pre zatvarala ispred mene.
dobi od svašto se boji i strepi, noću pričuva i drkće, vrata tvrdi, oružje na meti drži, na oprezu spava i opet ga strava hvata te se obzire i sve prislušuje i od svoga se pendžera boji.
mogu se proću jače snage obdržati, ta i pregnuh se na jednu stranu kruto i savijeno, kad me nadbori i privuče k sebi strava golema straha za nepokorstvo.