Jakšić, Đura - PROZA
Ah, u zemlji nam je sve!... On u zvezdama gleda budućnost, mi u zemlji prošlost... Gledala sam mladića kako strasno ljubi i miriše još nerazvijenu ružu, a videla sam onoga koji umire gde na grudi što izdišu poslednjom snagom pritiskuje
On joj je dopustio da ga u ruku poljubi; to je isto činio i sa Stanom, samo što je njojzi vratio poljubac, strasno je zagrlivši. „Vidiš, babo“, smejao se kaluđer, „da svašta može biti!... Je li, moja golubice, da može?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ali je od Crnobaraca dobio nadimak kojim je obeležena jedna njegova strast. Strasno je voleo kruške, kao medved; neka jedna stoji na drvetu, ako je ne može oboriti, on će je gledati i pljuckati.
Dučić, Jovan - PESME
Slušajuć tako te večeri mutne Vetrova pesmu i muziku kiše. JABLANOVI Zašto noćas tako šume jablanovi, Tako strasno, čudno? Zašto tako šume?
U njenu sam kosu upletao strasno Mokre noćne ruže. Putem punim zova, Ja joj ljubljah celo ovo veče jasno Oči pune zvezda i usta stihova.
Ja gde sam? zavapih. Moje delo gde je? Koga sledim večno, nesvesno i strasno? I u meni samom koliko je mene? Koliko?... Sve ćuti. Ah! to je užasno.
I idući stazom nejasnom i tamnom, Iskali smo sunca i sreće smo hteli. Oboje smo strasno verovali tada Da se besmo našli. I mi nismo znali Koliko smo bili umorni i pali Od sumnjâ i davno preživljenih jada...
Uvek zaljubljeno u večnost, dok bruje Njime sjajne sfere, strasno i daleko... I kad očarano kucne srce neko, To je moje srce što se opet čuje...
I dok se u miru tka večito tkivo, Huji glas stvaranja i ritam rasula, I dok u te sate još strasno i živo Sve saznaju moja opijena čula — Ja znam da nestajem u šýmu što bludi, Sa svakim korakom kojim noga kroči:
Da ispunjen dugim sutonom i strahom, Potomak mog bola, strasno kao i ja, Digne svoj glas, sjajan, kao što se sija Mlečni Put pokriven usijanim prahom...
ritmom i ledenim kapljama kao kiša što pada po hladnim mramornim pločama na groblju, a ponekad uzbuđeno, radosno, strasno, kao kiša što bije u prozore dvoje zaljubljenih.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Tim ispodvlačenim novinama obično povezuje baba sutradan ćupove s kompotom. On još neprestano govori strasno o njihovu ratu s Francuzima, o budućem svetu koji će se sastojati samo iz Nemaca, o „silnom nemačkom carstvu”, itd.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Svi su bežali. Sem nekih, obično sumanutih, koji su naročito, ludo, strasno se zavlačili po ispucanim, trulim grobovima. Ali od tih i ovi drugi prosjaci bežali su, bojali se.
— Snaške, kako si snaške? — pozdravljala se ona, istina promuklo, ali nekako strasno pa od onoga što joj dadu i ona je odvajala i davala Taji, metala mu u skut...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A sad, evo ovde... vidiš evo ovde spustila sam svoj goreći poljubac za tebe. Poljubi to mesto. Ljubi ga dugo i strasno. ja sam ga do bezumlja dugo ljubila.
rugobu tako mnogo volela, da je zbog nje patila, preturila toliko neprospavanih noći, čeznula i brinula za njom, ljubila strasno. Ili je sve to bila samo jedna glupa, nepojamna zabluda.
Afrika
Trava je meka, neugažena, a nevidljive ptice dozivaju se nad njom strasno. Milioni insekata koji udruženo istkivaju svoju pesmu.
Svaka zver oko njega mogla je živeti slobodno, bezbrižno i strasno u ovoj klimi: tigrova mačka, panter, antilopa i čopori slonova u daljini; samo je on, da bi živeo, primoran boriti se
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On je hteo da joj podigne glavu, ali ona mu ne dade to, nego mu je šaputala, strasno, da joj je, tako, lepo. Posle je, kroz suze, govorila, da joj je svejedno, kada će se Božič vratiti i da li će se živ
za ljubav, uvek, ali ništa više, za nju, nije bilo novo, ni poljubac muškarca, ni uzdah pri uživanju, ni ljuljanje strasno, u muškom zagrljaju. Davno se ta Bečlika beše naljuljala, gola, u teatru koji je plaćao neki grof Duraco.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
dinarske arije sentimentalnost, iz koje se izdvaja i izbija sve veća i veća odlučnost, penjući se naglo i strasno; ali ima dosta sentimentalnih arija koje pređu u melanholiju i polako malaksavaju.
koje je plastično i snažno opisao Borisav Stanković, oni se najpre uzdržljivo, ali postepeno sve toplije i najzad strasno i besno odaju telesnom uživanju i ljubavnim osećanjima.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kad je po treći put odlazio, ona više i nije pokušavala iskreno da ga zadrži. Neiskrena i lažljiva, činila se da ga strasno ljubi, ali taj plač kojim je zalivala svoje poljupce nije više bio gorak. Kao ni njegove oči što nisu više bile svetle.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
ljubavnih pesama, gde je otvoreno i iskreno opevao svoja lična osećanja, zanose svoje mašte i čula, sasvim subjektivno i strasno, kao što će docnije romantičarski pesnici pevati. Njegove skupljene Pesme izišle su u Beogradu 1907.
Vojislav Ilić rekao je docnije za njegovu poeziju: K̓o zvučne lire strasni zvuk, Očajno, strasno bruji. Jakšić je poređen sa Bajronom, koji je na njega uticao i kao na pesnika i kao na slikara, i odista bilo je u
Sremac, Stevan - PROZA
Bio je to jedan od onih kancelarijskih pacova koji su imali lep rukopis i strasno voleli da špartaju razne rubrike. Bio je pešadijski narednik, a da se zvao »Lepi Mika« držim da je izlišno bilo i
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Žagor se sve više dizaše. Smeh, klicanje, ugušen prekor usled jaka stiska, slatko, strasno kikotanje i tiho šaputanje — sve se to dizaše, brujaše i gubljaše u svetlom, žarkom danu, čija jara treperaše u vazduhu.
Ah, da znaš kako mi duša gori za tvojim dahom, kako grudi strasno dišu za tvojim nedrima?... Dođi u moju baštu, naberi cveće, nakiti se njime.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Opet se diže, zuji, razmiče svoj let. Odjednom se zaleti u cvet, zariva se duboko u njega, buši jogunasto, strasno, skoro brutalno, sebi mesto u njemu. Celo njeno telo je u radu, čvrsto, teško, zadihano.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
I pozno u tavnu noć razgovor spokojno bruji, Dok dremež ne svlada sve. I strasno šaptanje tada Kroz mirni prošušti dom — al' i to gubi se brzo, I san lagano pada...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ona obori glavu stidljivo, a on je polako obgrli, pa je odjednom stade ljubiti tako strasno, besno... a ona mu vraćaše poljupce, topeći se od miline... »To je ljubav... mi se ljubimo, je li ?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
me pred jednu Mariju, nad jednim vratima, čiji se kamen rascvetao, kao stostruko vodeno bilje, koje su dva anđela strasno gledala i kadila tamjanom.
Nebesa raznih predela, vode i trave, stresla su sa mene sve što beše strasno, bolno, i mutno; volim njih, i znam da je sve ostalo samo priviđenje.
Došao sam da legnem i tu, da se zagledam u more i prošapućem strasno imena rodnih polja, azijskih ostrva, i dalekih reka, da pomislim na boju leda i snega, oko zemlje, i mesečine na
I mesto žena sa tihim drhtanjem nebo je naša boljka, mami nas, šapuće strasno i meko: da od rumeni naših usana negde daleko, puna jednog bisera slana, raspuče jedna školjka.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Udaljio sam se od započetog predmeta. Ali na završetku samo još to da vam napomenem: da je Sreta tako strasno voleo napismeno da radi da se vrlo malo usmeno obaveštavao.
Rakić, Milan - PESME
Povorke bele dižu se iz groba, I sa mnom, ljube, čeznu, strepe, žude! Šumi, o noći prohujalog doba, Strasno i žudno! Ona mene čeka Ko nekad plava Izolda Tristana.
puste što nize čoveka, I bučno vesele tajanstveno huji, Zapevaće negde skriveni slavuji, I priroda cela zašumeće strasno, I pola, i gore, i bašte, i vrti, Sve što u njoj živi pozdraviće glasno Svečani dolazak ravnodušne smrti.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
i otvorenih usta guta odozdo njegov glas, koji se sve više počinje da razleva po bašti, reci i topolama tako čudno, strasno i toplo.
— I bacajući se sinu o vrat i ljubeći ga strasno produžavala bi. — A sad u zdravlju i sreći da mi sutra dočekate slatki i mili praznik!
— I Sofka | Oseti neki njegov drugi glas, u kome nije bilo: ni „kćeri“, ni „čedo“, već samo: Sofke. I to tako strasno, ludo, da se Sofki vrat, vratne žile od takvoga njegovoga glasa ukočiše i sva ona poče da trne.
Pandurović, Sima - PESME
Oni baš ništa nisu znali šta Dovede tu nas. U cveću smo išli Slaveći strasno osećanja ta Zbog kojih lepo sa uma smo sišli. U novom svetu dobro nam je sad, A svet o njemu dobro i ne sluti.
noći Sa jasnih zvezda padaše polako, Dok ćutke, mračne kao smrtni gresi, Crne su seni pratile me tako, Brzo i strasno po gluvoj samoći; A setno nebo neka nada resi: Pre zore treba stići željenoj meti, Pre nego novog dana dođe varka I
Gladne strasti gone, Gone po mraku grobu što Že doći; Posmrtna zvona u daljini zvone, A vetri huje ponosno i strasno Poslednju pesmu svemu što je bilo. I kraj već tu je! Noć ne diže krilo, I neće više dići ga nad nama!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sveta ruko, zgromi me sad, mislila je i dugo i strasno pritiskivala usne na hladan kamen grobnice, ulivajući u njih svu svoju krv da njima ovlaži svetu svečevu ruku.
— Đorđe! Otišla je — kaže pribrano. Gledaju se nekoliko trenutaka. Đorđe skida šubaru. Petao podiže krila, strasno kukuriknu i pobode krila u zemlju. Nikola pođe u podrum. Nije pogledao krevet. ...
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Dugo i strasno, mladić joj je celu noć nešto šaputao, ali kroz rešetke nije mogao da prođe. Niti je on mogao unutra, niti ona napolje.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Šumi, o noći prohujalog doba, Strasno i žudno! Ona mene čeka K'o nekad plava Izolda Tristana. Strepi, i sluša topot iz daleka...
Šantić LVII CIGANČE Bezbrižno i milo dete! podigni vitice svoje! Kako si čupava strašno! Ah, tvoje usnice rujne, I strasno, vatreno oko, i grudi sveže i bujne Vesele oko moje. Dodaj mi zlatni pehar!
Polunaga Naksis o Izosu sanja U to strasno podne antičkoga leta; I, požudna, jednom, kad se tače granja, U crveno cveće sva šuma procveta. J.
niže, kraj carskih nogu, pod vencem pitomih ruža, Na stepenicama zlatnim Korintska Hetera sedi; Ona je podigla oči, i strasno Avgusta gleda; I plamen ljubavi blista sa njenih obraza bledi'. Vesele vri i bruji...
prve obuze njegove grudi; I žarki, čudesni plamen zapali njegovo lice; On diže visoko čelo, i kose zabaci bujne, I strasno, nesvesno, divlje, udari u njene žice!
I idući stazom nejasnom i tamnom, Iskali smo sunca i sreće smo hteli. Oboje smo strasno verovali tada Da se besmo našli. I mi nismo znali Koliko smo bili umorni i pali Od jada, od davno preživelih jada.
puste što nize čoveka, I bučno veselje tajanstveno huji, zapevaće negde skriveni slavuji I priroda cela zašumeće strasno, I polja, i gore, i bašte, i vrti Sve što u njoj živi pozdraviće glasno Svečani dolazak ravnodušne smrti. 3aćutaću tada.
M. Mitrović LXXXVII JABLANOVI Zašto noćas tako šume jablanovi, Tako strasno, čudno? Zašto tako šume? Žut je mesec davno zašao za hume, Daleke i crne k'o slutnje; i snovi U toj mrtvoj noći pali
U njenu sam kosu upletao strasno Mokre noćne ruže. Putem punim zova, Ja joj ljubljah celo ovo veče jasno Oči pune zvezda i usta stihova.
I pozno u tavnu noć razgovor spokojno bruji, Dok dremež ne svlada sve. I strasno šaptanje tada Kroz mirni prošušti dom - al' i to gubi se brzo, I san lagano pada... V.
Oni baš ništa nisu znali šta Dovede tu nas. - U cveću smo išli, Slaveći strasno osećanja ta, Zbog kojih lêpo sa uma smo sišli. U novom svetu dobro nam je sad; A svet o njemu dobro i ne sluti.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zaglédam svakoga. Svaki posebice imao je pre rata svoj cilj. Svaki od njih zagrevao se svojim ličnim planom. Jedan se strasno odao slikarstvu, drugi poljoprivredi, treći matematici, četvrti književnosti, peti trgovini itd.
Sve se oko mene okretalo. I ne znajući više šta činim ja strasno prošaptah. — Snajkice!... Oh, snajkice! Pa je besno zgrabih oko pasa.
“ I sav se tresem od ludačkog smeha, i strasno se naslađujem njegovim mukama, najgroznijim koje sam u životu video. I sve mi slađe da ga mučim i mrcvarim, pa
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
sumnje u sebi sadržavalo jednu klicu, nesravnjivo slabiju po intenzitetu, ali u osnovi one iste emocionalnosti koja je strasno živjela u tim pučkim pričanjima.
A njihova poezija jedina je istinska; iskreno naivna poezija — jedina prava poezija. Ja sam se strasno zanimao za ljude, za sve ljude, za njihove živote i njihova životna pitanja, za njihove unutrašnje sadržaje, za svaku i
Pitam se od čega su se ti ljudi imali da tako strasno peru. Ovaj bakin tuš bio je u kovčežiću. Izvana, sasvim obični putni kovčežić, i to nevelik.
izvire iz jedne osnovne istine o ljudima: svi mi jako volimo sebe, svi smo mi silno zaljubljeni u sve što je naše, svi mi strasno želimo da budemo „mi”. Ali, isto tako strasno želimo i da budemo „drugi”.
Ali, isto tako strasno želimo i da budemo „drugi”. Ima neka posebna, nama nedostupna draž (i u toj nedostupnosti baš i leži demon te draži) u
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A ona se, doista, duboko i strasno predala svome osećanju, predala mu se svom silom zanosne mladosti, razumevajući pri tom dobro šta čini i kuda ide.
— Gde si, bolan; poludeh od muke — reče joj Đurica, pogledavši je strasno. — Video si da smo radili sami ovih dana; pa smo na njivi i ručak gotovili. A danas nam vraćaju pozajmice. — Pa ...
— Kako ti kažeš... — prošapta ona i pogleda ga milo, svojim velikim i sjajnim očima. Neko neodoljivo, strasno i grozničavo osećanje obuze ih oboje, zaigraše im mlada srca, ispunjena neizmernom slašću i blaženstvom, zadrhta im celo
Polako uhvati rukom drvenu ručicu na vratima, očekujući neće li čuti strasno kajanje ljubljenoga čoveka, ali iza nje beše mrtva tišina... Vrata škripnuše i ona iziđe iz sobe...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Zvala si me sebi. Ja se nisam mak'o; Radost sva u tuzi prigrli me strasno: “Ti si je ljubio kao oganj pak'o, A ona je došla kad je sve već kasno.” I zaneh se potom.
Uz šuštanje lišća razdragano, glasno, Javljaju lahori da veče dolazi. S njim i suton ide, i šaptanje strasno Srećnog nešto sveta. Ti parkom prošeta.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Sećam se, jedno popodne, kad sam izgubio sav novac i strasno žudeo za igrom, ona je došla k meni sa svežnjem novčanica i rekla mi: ”Idi i zabavljaj se!
Isto tako, strasno sam voleo matematiku i često sam od profesora dobijao pohvale za brzo računanje. A tu brzinu pripisujem odgovarajućoj
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
„Bože, oslobodi!” i prekrsti se, osjetivši strasno napadanje grijeha prama Moračinoj razbludnoj mladosti. Otima se, a uto začu se silna grmljavina.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
na primer, poretka naših jezičkih, književnih, pa i širih kulturnih vrednosti, koji je posle Prvog svetskog rata tako strasno i istovremeno tanano znao da analizira Stanislav Vinaver, a nakon drugoga rata u mnogo čemu na saobrazan način
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
pesmom, od bola, grča uvija na njivi, među redovima zasađenog duvana, i od prejakih osećanja samu sebe po prsima ljubi, strasno ujeda.
I to ne čine iz želje da draže, izazivaju, već milo, strasno . . . A sve obasjano, ograđeno kućom, ispunjeno mirisom, dimom, i pored svega jednako pesma, glas Stojanov . . .
Petrović, Rastko - AFRIKA
Trava je meka, neugažena, a nevidljive ptice dozivaju se nad njom strasno. Milioni insekata koji udruženo istkivaju svoju pesmu.
Svaka zver oko njega mogla je živeti slobodno, bezbrižno i strasno u ovoj klimi: tigrova mačka, panter, antilopa i čopori slonova u daljini; samo je on, da bi živeo, primoran boriti se
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
i miluje... milus... milus... I ova mala prilika nasloni glavu na moje grudi, jednom me rukom strasno zagrli i steže, a drugom me milovaše po obrazu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
), Da ja vmjesto nevjeste otečestvo ljubim, Da se slatko o kućici svojej srećan trudim, Da ja rod svoj ljubezni strasno obožavam, I Mađarom, našej braći, serpski da mađaram. Gligorije Trlajić JA SAM HTEO JUGOVIĆE...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— jedva izgovori Simeun i prinese čašu ustima, a suze ga obliše. JAZAVAC PRED SUDOM Ko iskreno i strasno ljubi Istinu, Slobodu i Otadžbinu, slobodan je i neustrašiv kao Bog, a prezren i gladan kao pas. P.
Bojić, Milutin - PESME
Hoću te, Živote, i strasno te štujem, U vrtlogu straha ja o tebi snujem. Rođen sam da budem prorok onoj četi, Što će vedra čela silno tebe
I tiho jecam sred večeri pozne. XXIV Sav sjaj što neću kraj mene se jati, Sva prazna laska strasno me celiva I hučnom igrom žuđen idol skriva I orgijama sunca hod mi prati.
doći i za te, no kasno Doći će u jesen tvog palog života, Kad izbledi mladost, potamni lepota I utrne oko vatreno i strasno.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Pogled je — bdijem. I pupeć u svemu moje seme, samrtno radostan, i sâm. 5 Pogled je — strasno za nerođeni plod u zemlju majku zaseca ralo. Pogled je — patno za nehođeni hod krene u meni od iskoni što stalo.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Cigareta može da zameni sveću: U Leskovačkoj Moravi jednoj svekrvi, koja je strasno pušila, snaha je, »kad god dođe na grob, zabadala kod krstače upaljenu cigaretu« (SEZ, 70, 1958, 515).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Onda ga je spazila glavna među vilama, doletela mu u zagrljaj, dala mu se, pohotljivo, strasno, bezumno kao što priliči večnim bićima, iscedila ga za sva vremena te lude noći.
Pa ipak, zar bi vilinski rod mogao otrpeti poniženje da, sred uspaljenog kola, najlepša među njima strasno steže butinama njegove kukove, da izbezumljeno podrhtava na prostirci rasute kose u travi, da jeca, škrguće zubićima,
Ilić, Vojislav J. - PESME
A sanjiv bršljan iz trave se diže Ja strasno grlih njezin mili stas, A on joj blago do kosice stiže, I vencem uvi raspletenu vlas. 1883.
i mladi pastir sluša klik, i oči žudno sklapa, I sanja vedri dragin lik; I duh se s pesmom stapa, Pa burno, strasno stari dom Oblazi željom živom, i samac gorom bludi s njom, Pokriven maglom sivom. Ah, mili druzi!
I pozno u tavnu noć razgovor spokojno bruji, Dok dremež ne svlada sve. I strasno šaptanje tada Kroz mirni prošušti dom - al' I to gubi se brzo, I san lagano pada... 1883.
1888. CIGANČE Bezbrižno i milo dete, podigni vitice svoje... Kako si čupava strašno! Ah, tvoje usnice rujne I strasno, vatreno oko, i grudi sveže i bujne, Vesele oko moje. Dodaj mi zlatni pehar.
I samo vetra burni huk, Nad grobom koji huji, Kô zvučne lire gromki zvuk Očajno, strasno bruji! Tamo gde mirta širi hlad I vreme blaži grudi, Ljubišin prizrak svêtô, mlad, Spokojno, tiho bludi.
Bezumno, strasno, sa smehom i plačem, A oružani mržnjom na tirane, S buktinjom, lirom i sa britkim mačem, Proslavićemo osvetničke dane I
niže, kraj carskih nogu, pod vencem pitomih ruža, Na stepenicama zlatnim korintska hetera sedi; Ona je podigla oči i strasno Avgusta gleda, I plamen ljubavi blista sa njenih obraza bledi'. Veselje vri i bruji...
ljubavi prve obuze njegove grudi, I žarki, čudesni plamen zapali njegovo lice, On diže visoko čelo i kose zabaci bujne, I strasno, nesvesno, divlje udari u njene žice.
Na usne njegove mlade Ona ledene usne priljubi bezumno, strasno, I dušu njegovu ispi. Silvije na zemlju pade, I ruka sumorne smrti dotače njegove veđe, A divna statua mirno na svoje
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
ogleda u tri divna venecijanska ogledala: Bosfor, Zlatni Rog i Mramorno More, a gde opazi kakvu živu boju ono je tako strasno poljubi da od toga vazduh zatreperi. Zato su i Carigrad i njegova nošnja tako šareni. U našoj sali vladao je drugi ton.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I podvriskivao bi zaista, samo tiho, zagušeno, strasno. Gospa Nola je želela da Srba uči svirati u violinu, ali on je sam drukčije rešio — Nano! vama sviram!
— Razgovori s Brankom bili su za Pavla živa potreba, i kad samo malo nema Branka, Pavle ga traži kao iglu. Branko je strasno voleo istoriju, naročito istoriju starih naroda, i naročito njihovu kulturnu istoriju, i lepo je pričao.
Voleo je Stefan strasno muziku. Sam nije znao svirati, ali bi pozivao dobre svirače u kuću, a odlučio je da će mu oboje dece učiti svirati:
Petrović, Rastko - PESME
Popine se sapi rascvetale, U tom džbunju slavlje ptice zapevale. Pa divni i lepi kaplar, koji strasno voli svoju ženu, Odleteće na vrancu da položi život u čast njenu; Zaustaviće se baš na ivici rudničkih šuma: U borbi sa
Tad kralj sam stari, Obučen u jegere i ležući na krevet, Udiše nozdrvama strasno sve korpice cveća Kojima je zasađen tapet; Za politiku više ne mari, Ni za kostobolju nogu, dvorske se dame jedne
I ja postah rad njega ljudožder. I pij ovo vino, jer je moja krv! Ija i rad njega postah krvopija. Sam takođe volim strasno oblik, miris, ukus, i lepotu, hleba. Hteo bih da ceo ovaj spis bude kao hleb ili kao voda.
Pretrnuh, zar će izdeliti me sveg njen stas, U bolu kriknuh imena njenog glas Pa sve, što mi ode kad, vrati se strasno u taj čas; Zadrhtah, učini mi se, u daljini, njen hod!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
VASKA (zadržava Kocanu, golicajući je i štipajući): Ovamo ti! KOCA (otimajući se od Vaske, ali već razdragano, strasno): Pusti me, Vaska! Jao, ne stiskaj!.. Boli me, Vaska, boli! VASKA (vuče je k sebi i ljubi): Čekaj ti, čekaj!
Šantić, Aleksa - PESME
3 Volio sam ružu, ljiljan, sunce jasno, Volio sam nekad zanosno i strasno; Sad ne volim više, ja sad volim jednu, Volim onu mednu, onu slatku, čednu, Jer je ona sama milja izvor celi, I
25 Cvetala je lipa, slavuj klicô jasno, Smejalo se sunce radosno i vedro; Ti zagrli mene i poljubi strasno, I pritisnu čvrsto na plameno nedro.
Klicali smo skupa, šalili se krasno, I ljubili nežno i grlili strasno. Na koncu u dečjoj radosti i sjaju Mi se ''sakrivače'' igrasmo po gaju; I skrivanja naša tako vešta biše Da se
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
S njim igra. I ti se ljudi tako strasno zadube u taj prokleti šah da se oko njih mogu svi isklati, a oni ne bi primetili! (Onomad su se čak i slikali tako sa
Veselje se produžilo ipak, iako je Ajša tužna bila. Još se pevalo, sviralo i besno i strasno čočeški igralo, i Mane sedeo, u dahireta bogato spuštao, ali nijednu — ni Ajšu, ni Đulsefu, ni Dudiju Bošnjakušu — nije