Obradović, Dositej - BASNE
Bedno sostojanije, gdi nevježa ima vlast trpati, blebetati i bljadosloviti, a oni koji zna mora mučati i sa strahom slušati gdi nepravedan i besovjesni zapoveda, a pošten i dobar prinužden je povinovati se.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Raonik sa rđom slamu sa plamenom glavu sa zobnicom ništa sa nikada venčavaj pope kad se već i pamet ludog sa strahom pametnog venčala i carstvuje nam! TOBDžIJA SVOME KONjU NA KOME SE VRAĆA IZ RATA Da kolika je, svetica naša, zemlja!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
ljudi su daleko bežali, misleći da se javila neka čudna sila poslana u kaznu za grehe njihove, a kad sutradan sa strahom pristupiše i otvoriše vrata — za veliko čudo klisi iz crkve pop-Perin ker.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— A da neće ostati sakat? — Neće... Evo, vidiš, kako miče prstima... Jelica je sa strahom i trepetom gledala u ranjenika...
Dučić, Jovan - PESME
Mrak bolesne noći zasipaše prahom Platane po vrtu, jezero prozirno; Naša srca behu ispunjena strahom Tuda, gde sve tako umiraše mirno.
No skriveno zvono kad pod svodom lednim, I opet se začu iz topola stari, Sva dolina strahom ispuni se jednim, I užasnom strepnjom, i panikom stvari. PONOĆ U sobi muzeja gluho noćno doba.
ZAŠTO? Kao skrušen braman što sa strahom čuva Urnu, što prah dragih pokojnika krije, Bezbožnička ruka da je ne razbije, I pepeo sveti vetar ne razduva —
Dan umire mirno: a moja je soba Ispunjena čudnim slutnjama i strahom. I nemo i sporo osluškuje tada Neku tamnu jesen u duši, gde tako Dan gasne bez tuge, bez svesti, polako...
Prostore sam prazne naselio sobom, I rasuo sebe, kô orion sjajan, U neki svet srcâ i dušâ, beskrajan; I živim nad strahom i lebdim nad dobom. Od istine sam strašniji i veći: Niti me što vređa i niti što boli.
Moju ljubav tamnu kao mrak u česti, Ja ispunih mržnjom, kajanjem i strahom — No žeđ za izdajstvom pretvori se mahom Sva u novi zavet i slast ispovesti.
Da ispunjen dugim sutonom i strahom, Potomak mog bola, strasno kao i ja, Digne svoj glas, sjajan, kao što se sija Mlečni Put pokriven usijanim prahom...
Ni glas da zasuzi, ni potamni oko. Tako ravnodušna, mirna, ti si stala Izmeđ sveg i mene; sa strahom da ne bi Senka sumnje na te, kao porok, pala — Da nisi nad svačim, i cilj sama sebi.
Sve crkve u carstvu tvoje ime zbore, I naše velmože i naši vasali Gledaju te s čežnjom i sa strahom dvore, Dok ti gledaš kao paž plašljiv i mali, Kako jedna briga, tanka kao para, Pređe preko čela krunisanog Cara.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Hoće nešto da ga ’aloše, zlo snađe, Bog ga ne ubio! — Čudili bi se drugi ispunjeni strahom od tog njegovog pevanja i lutanja po pustim poljima za mesečinom. VII Sam.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
On zgrabi jedan karabin što je ležao pored njih i stade bežati. I tako zadihan, sumanut, sav u znoju, obuzet onim strahom životinje koju besno gone, bežao je ludo, izmičući zrnima što su prebacivala i sa čudnim osećanjem da oko njega zvone,
I dve žene s korpama obiđoše ga obazrivo i sa strahom. Onda jedna žena sa čovekom ispod ruke naiđe pored njega, začudi se, pa se ponova vrati i zagleda ga radoznalo i
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ali, iako nisu znale njegov jezik, ni on njihov govor, one su mu donosile hranu, iako sa strahom u očima, koji, u ljudskom oku, izaziva strah od ubica. Dugo su stajale i gledale za njim, posle.
Čuo ga je! Đurđe se prvo smejao, zatim se prekrsti. A gledao je Pavla, sa strahom. Bare su se, kaže, od Crne Bare počevši, uputile za njima, a oni, Isakoviči, ogledaju se, od tog vremena, u svakoj
Teodosije - ŽITIJA
Ako li mene tražite, evo me gde sam. Sada sam zauzet, ujutru ćete me videti, a ove ostavite! Kada oni ovo čuše, strahom i stidom obuzeti ne znađahu šta da odgovore. I tako ućutavši opkoliše kulu, čuvajući stražu.
A ovo poslaše i da razda onima koji žive prepodobno i koji dolaze k njemu. A otpisaše mu sa strahom i bojažljivo, stideći se da ga nazovu sinom, nazivajući ga ocem i učiteljem, molitvenikom, zastupnikom pred Bogom.
Ovo govoreći skoči na njega, kao da će ga udariti. A ovaj obuzet velikim strahom, pobeže od njega, i iskočivši iz lađe u Lavru bežaše, a oni protivnici, Bogom zaboravivši, u taj čas ništa ne re koše
vrenjem mira, i zadivljeni obiljem istočnika koji je tekao na zemlju, a ujedno i užasnuti, ostavivši jutarnja pjenija, sa strahom i suzama zvahu: — Gospode, smiluj se!
bejahu s njim, sa stidom se kući vraćahu, i strahom obuzeti u tesnacima puteve za sobom od Stefana zaziđivahu. U takvom neprijateljstvu i preganjanju između braće bila je
privodeći nas k sebi, i tuđom nas ranom zastrašuje, i one koji mu se ne približavaju kao uzdom čeljusti srdaca naših strahom priteže k sebi. A ponekad bivamo kažnjeni za naša sagrešenja, što se ne kajemo za zlo i ne obraćamo Bogu.
A oni ratnici koji su od njega bili sabrani, videvši njegovu brzu pogibiju molitvom svetoga, obuzeti velikim strahom, a ujedno bojeći se napadaja Stefanova, brzo se vratiše kući.
Vi, dakle, ne budite nerazumni i bez straha Božjeg zbog ovoga, nego štaviše ukrašavajte život strahom I trepetom, I nemojte vršiti vojničku službu bez pravde, već pomišljajte da je Bog uvek s nama; i ako tvorimo što dobro
ovoga, da svi čuju, Stefan samodržac uzevši reč reče: — Diviti se treba vaistinu divnome Bogu i svetima njegovim, i sa strahom ga uvek slaviti i hvaliti dostojno, ali i svetima njegovim čuditi se i njih proslavljati korisno, jer delima i
nasamo igumana da onima koji su pod njime sam sobom pokazuje primer svake dobrodetelji, a opet bratiju da igumana sa strahom Božjim u svemu slušaju, svima mir i blagoslov i u Gospodu celiv davši, iziđe iz manastira, uzevši sa sobom one za koje
A sultan, iako protivnik Hristove vere, beše obuzet kao strahom i u svemu pokoren umilivši se, zapovedi da se spremi presvetao dom gde će sveti stanovati.
A paramonar, videvši ga sveg prava i zdrava gde hoda, još većim strahom obuzet, pomisli da je neka utvara i ukrepivši se krsnim znakom reče k njemu: — Ako si ti grbavi Neofit, kao što kažeš,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Njihova krajnja osetljivost često postaje slabošću; njihova velikodušnost ih učini nepravičnim. Katkad su sputani strahom da ne učine nepravdu ili nažao drugome. Osobito poštovanje predaka i običaj slava.
Bosanska je vlada dobro uočila duševno stanje muahedanske vlastele: preziranje pomešano sa strahom koje je osećala prema raji.
Od malena su odrasli u nesigurnosti i pod strahom od debarskih begova i prekodrimskih Arbanasa. Iako siromašni, ipak su kradeni i pljčkani.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— Da prošetamo malo? Paralisana strahom, ništa nije odgovorila. Njegova teška šapa spusti se na njenu ruku. Pokuša da je izvuče, ali nije uspela.
Matavulj, Simo - USKOK
Knez ustade i za njim svi. On se prekrsti i izgovori: — Da se sa strahom pomolimo i poklonimo gospodu bogu i bogorodici, blagome Hristu, časnome krstu i sutrašnjem Hristovu rožanstvu!
zvjerova, čuvajući bolje nego svoje glave te lake stvari, koje svuda nebojše i nemirnici dočekuju s poštovanjem, pa i sa strahom! Skromni ručak od mesa i zelja brzo prođe, kao i doručak.
Milićević, Vuk - Bespuće
Uzalud je tražila utjehe u molitvi, ona sa strahom osjećaše groznicu i besciljnost toplo šaputanih riječi koje se odbijahu od nečega tvrdog, i padahu natrag kao zrnje
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Sve što poželim, sve mi postane kazna. Kad je dotaknem, ko da je guja dotakla... Priđem, ona ustukne... Pred tim strahom izgubiš i volju i snagu... Eto zašto je aga stalno ratovo... Besneo na drugim ženama...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Govoraše ona, a sva beše uplašena, uzbuđena i krišom, kao sa nekim strahom bacala je kratke, tajanstvene i plašljive poglede čas na mene, čas na mater.
još je više to potrese, ispuni strahom i slatkim sećanjem. Pamet, nasuprot volji, krštenju, molitvama, poče joj silno stvarati i iznositi sve što beše: ...
Misao o svome grehu, što je o tome, njemu, Stojanu, mislila, pamet joj obuze i svu ispuni neopisanom tugom i strahom. Stajala je kao ukopana, naslonjena na motiku, i ništa nije videla, pa čak ni vodu koja je došla i, romoreći, šušteći,
Ona, kao uvek kad je ulazila k njemu, preplašeno, tako i sada, kao da je slutila da je između nas nešto bilo, poče sa strahom, upitno, čas u mene čas u njega da gleda.
I, čisto sa strahom, uplašeno, pošto poljubi krst, još užurbanije pali mu sveće, pa, kao da bi se što pre svega toga otresla — ne klekne,
Da tako leži, da još više umorna od noćne tišine, s potajnim, ali već otupelim strahom, sluša kako noć prolazi, kako joj mati sve lakše i osetljivije spava, i čisto kao da čeka da joj se mati probudi, čim
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ovi siromah s velikijem strahom uzme povjesmo i plačući otide doma i kaže sve svojoj šćeri. Šćer ga pošalje da spava obećavajući da će ona sve to
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
njegovoj mudrosti, pak bi ga oglasili za učena čoveka; ali on, siroma, ćuti, kloni se i svoje senke, i, što radi, sa strahom čini, pa zato i ostaje neznatan i svi ga preziru.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Al' je nikla slava Nad sravnjenim grobom. 5 Sin majke Agare i prezreni Juda, Sa pobožnim strahom obilaze tuda: Smrt slaveći tvoju, na koju se seća Toliko stoleća! 6 A i na što crnog kiparisa grana?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pogledao sam na časovnik. — E... — Šta? — i majka me sa strahom pogledala. — Je li vreme? — dodade otac, pa se diže, kao da želi da ubrza trenutak rastanka. — Sine, zar ideš?
Tek pošto se ovi vratiše, puk krete. Naviknuti na nepreglednu ravnicu, gledali smo sa strahom i divljenjem Cer, koji se iz ravnice naglo diže, kao bedem neki. Približismo se njegovim padinama.
— Ranjen je — viknu neko. — Ispreži! — Teraj dok ne lipše... — Marrš... marrš! I ljudi, gonjeni strahom, a životinje, podstaknute larmom, učiniše još i poslednji napor i kako koji vozar pređe baru, kao otkačen oprugom
Njihova pojava je pokvarila ono svečano i razdragano raspoloženje izazvano našim uspesima... ljudi su već zabrinuti i sa strahom pogledaju u most koji još nije gotov, a evo već je tri časa posle podne.
Pritiskivala nas teška mora od blizine smrti i potajna radost što smo živi, sve pobrkano sa strahom, da i nas tako nešto ne snađe. Neko jadno raspoloženje, pa nam se čini da sunce škilji... A usta nam se zalepila od žeđi.
Zaboravili smo na umor. Ushićeni smo pred samrtnim strahom neprijatelja. Takav je rat. Sentimentalnost prestaje pred grubom stvarnošću i dva suprotna zbivanja bore se: hoćemo da
Iako besciljno rije po ravnici, ipak je dejstvo njeno porazno i ljudi sa strahom slušaju njenu užasnu grmljavinu. Neprijateljski rovovi kao da oživeše.
Čujemo kako lete naša zrna, njihov fijuk je sve jasniji, ljudi nesvesno uvlače glave u ramena n sa strahom podižu oči. Nešto se uskomeša nad glavama našim, jezivo i mučno — onda oštro ciknu i sruči se svom žestinom na
Vide sebe raskopčana, a drugovi mu brišu usta od krvi. On mljasnu ustima nekoliko puta, i sa strahom zavapi: — Jesam li živ? Vojnici se smeju, pomalo usiljeno, da bi ga ohrabrili. Vučko pokuša da se digne.
Čaure se razleteše na sve strane, a dim i zemlja nas zasuše. Kao ošamućeni od silnoga treska, sa strahom otvaramo oči da vidimo jesmo li još živi. — Pazi, posred štita!... Na štitu je zjapio ogroman otvor...
Samopouzdanje naše malaksava ukoliko dublje ulazimo u zemlju, i sa strahom pomišljamo na ogromne prostore, koje neprijatelj sada zauzima.
tako je jurila pešadija ponesena osvetom, gnevom i zanosom, dok je razrivena carska vojska bežala obuzeta ludačkim strahom. I tek na padinama Avale, pred unapred spremljenim otporom, zapljusnu snažno ovaj talas, pa se zaustavi.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Eto, kroz desetinu dana... čim dođe Uskrs... I on stade žudno gledati u njeno lide, očekujući sa strahom i zebnjom njen odgovor.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Ona vide samo beo pokrov, u koji beše umotano telo njegovo, i venac od crvenih ruža, što mu obvijaše glavu. Sa strahom, da je ko ne opazi, uze one ruže iz groba i, plačući, otrča da javi učenicima šta je videla, a ruže odnese kući i
Sa strahom, s teškom slutnjom u grudi Zabrinut narod luta i bludi Po ulicama, Tiska se, vrvi Okolo Hrama Al ne na prinos pashalne
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ućuta malo pa zatim poče obrtati glavom, sanjaše kako ide ulicom, svi trgovci sa strahom skidaju mu kape, a on se gordo drži, pa tek samo malko klimne glavom i otpozdravi ih.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Svaka bi odlazila gore, na gornji sprat, i na onaj doksat, gde bi on obično sedeo. Ponizno, sa strahom, ne smejući od veličine — jer takav im je veliki i strašan izgledao — ni da ga pogledaju, pozdravljale bi ga: — Dođe
Sama Sofka uvek se sa jezom i strahom sećala toga što je, ili još kao i dete, od svoje babe, matere i ostalih tetaka i strina mogla da načuje, kad su one
bilo, to je što je ona s godine u godinu, uvek s proleća i leta — a to nikome, ni sebi nije priznavala — sve sa većim strahom i užasom počela primećivati kako, što više stari ne lepotom i snagom, nego godinama, pored svakidašnjeg nemira zbog
Zato, ma da je znala da je kapiju zatvorila, ipak bacivši šamiju na kosu i na prsa, siđe dole. Čisto sa strahom, grabeći, dok je još videla, uđe u kujnu i zatvori vrata od one velike sobe.
Ispuniše je svu strahom i trepetom. Ali Sofka brzo vide u čemu je sve to. Mati joj se beše već sasvim pomirila s tom mišlju: da će se jednom
što je njoj ovo u deo palo a | ne mogući da se nagleda Sofke, njene lepote, odela, onolikog zlata, svile, ona je sa strahom, jedva primetno dodirivala koji kraj, vrh od Sofkinih haljina, i topeći se od sreće, kad vide kako Sofka uzima i jede,
Ali svi joj ipak prilaze sa nekim strahom, znajući da joj time dosađuju. Ali, videlo se da najviše strepe od Marka, svoga „bate“, jer dolazeći jednako su se
Ah ti, mori, maznušo! Ti bajagi nećeš! Ti li? A to je počelo Sofku da užasava, puni jezom i strahom, jer joj tada bi sasvim jasno da je ova svadba, ova njihova slatka večera u noći, i ono jednako traženje da je tamo
i izišla posle toga u kuću, ušla u svekrvinu sobu, tamo bi nju zaticala, kako ova sva preplašena, utučena preživelim strahom od noćašnjice, ne može iz postelje da se digne.
I tako zgrčen, kao priklješten, drži u jednoj ruci bisage a u drugoj veliku i tešku postavljenu gunju. Netremice, sa strahom, pogleduje čas u onu veliku sobu, pazeći da se lampa na stoličici do vrata sobnih ne ugasi i da onda gazda izlazeći ne
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Te uloži da kopa zemlju, ali s nekim strahom da ne bi opet čuo kakav glas ozdol. Kopajući i izgrćući zemlju, kad li — zasja mu se nešto kao da mu sve žrake sunčane
” Ovi siromah s velikijem strahom uzme povjesmo i plačući otide doma i kaže sve svojoj šćeri. Šćer ga pošlje da spava obećavajući da će ona sve to
jeđi mesa, to jest sjutra i prekosjutra, pa očitaj tri očenaša i četiri bogorodice djevo, pa u četvrtak pristupi sa strahom da se pričestiš.“ 24. KUM I NjEGOVA PRASICA.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Trisveto od svih, neka čini tri metanija pred Presvetom Vladičicom našom Gospođom Bogorodicom i Nastavnicom, i neka sa strahom pobožno celiva [ikonu]. A potom da se poklopi igumanu do zemlje.
len u vršenju službe crkvene, nego da to čini bodro i opominjući se blaženog proroka koji vapije: „Rabotajte Gospodu sa strahom i radujte se njemu sa trepetom!“ (Ps.
Stanković, Borisav - JOVČA
) JOVČA (trgne se): Tu sam, ćeri, tu. (Pod teretom sumnje koju je razumeo iz vladičinih reči, sa strahom od sveta da ih ne vidi, polako je odguruje od sebe, da bi je i bolje mogao gledati): Tako si unezverena, okupana u
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Mlad sveštenik kao i ja, dakle, zajedno ispovedamo. No, one dobrote ljudi niti je gdi čuti na svetu ni viditi! Dođe sa strahom da se ispoveda, a nikakva zla u životu nije ni pomislio; nejma ti ništa kazati razve da je kad u sredu i petak jeo (za
Verujte mi, dragi goslodine, da s velikim strahom idem kojekud lekcije davati, kao da sam svemu Beču dužan, i sve pogledam, kad na desno, kad na levo, da me ko za vrat
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
što tajnu sakriva: Kako ti se nad umom sliva Samoća i teku minuti Kap po kap u prazan krug Što se širi ko vid pred strahom. Oprosti ptici koja i dahom Hoće da ti postane drug. Oprosti senci što te prati I vetru što te u krug vodi.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— A da tebi nije mene? — Prestani! I uzmi pušku. — Šta će mi? — Tola dohvati pušku, začuđen Đorđevim strahom. Dukati ga izmišljaju, pomisli, i reče: — Moje oko neće promašiti. Ne boj se.
se ponovo uvuče pod asuru u luk razapetu na kolima, dok sneg zasipa pijanu dreku rabadžija, Đorđe poče da zebe drugim strahom. Godinama on tu brigu ponese od kuće, a gubi je po putevima, mehanama, vašarima, u trgovačkim poslovima.
Napolju joj je hladnoća malo probistrila um i ona je s nedoživljenim strahom ušla u manastir, vođena kaluđerom što je mrmorio molitvu i mlatarao desnom rukom po svetlucavoj tami, koja je mirisala
— dodade drhteći: vidi strah ispod seljačkih gunjeva. Dugo se gledaju bez reči, oni sa strahom od vojske, a on sa strahom zbog njihovog straha. Onda gologlav starac, Aćimov vršnjak, viknu: — Da iznesemo kasu!
— dodade drhteći: vidi strah ispod seljačkih gunjeva. Dugo se gledaju bez reči, oni sa strahom od vojske, a on sa strahom zbog njihovog straha. Onda gologlav starac, Aćimov vršnjak, viknu: — Da iznesemo kasu! Ona je veća od pečata.
„Ih, ih!“ pa se zasmejala glasno, brzo, iz grla. „Što se smeješ?“ čudio se sa strahom. Ona mu je odgovarala još zanesenijim i luđim kikotom. „Pa šta ti je, SImka?!“ „Vidi!
Sama ptica peva, gori mesečina u travi, nebo ne preti paklom, ne opominje zlom i strahom za grehe, samo njemu obećava i nudi sve što želi. I mlade žene, meke u glasu i bedrima.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Više mu nikakva igra i nikakva uloga nisu bile od pomoći, Najmanje igra besom ili strahom. On koji je umeo sa svakim sad nije umeo ni sa kim, a nikako sa ustanicima.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Moju ljubav, tamnu kao mrak u česti, Ja ispunih mržnjom, kajanjem i strahom No žeđ za izdajstvom pretvori se mahom Sva u novi zavet i slast ispovesti.
J. Dučić LXXIV ZAŠTO? K'o pobožni Braman što sa strahom čuva Urnu, što prah dragih pokojnika krije, Bezbožnička ruka da je ne razbije, I svešteni pep'o vetar ne razduva Muzo!
No skriveno zvono kad pod svodom lednim I opet se začu iz topola stari', Sva dolina strahom ispuni se jednim, I užasnom strepnjom, i panikom stvari. J.
Sa strahom, s teškom slutnjom u grudi, Zabrinut narod luta i bludi Po ulicama; Tiska se, vrvi Okolo hrama; Al' ne na prinos pashaln
V. Rajić CLXVIII OTADžBINI Krv rođena me sveg sažiže vrela; U suzama se pokajničkim kupam; Sa svetim strahom, pogružena čela, Pred žrtvenih Ti grešnom nogom stupam.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
čudnovata vrsta polutame u kojoj su svi prisutni, isceđeni od umora, neispavani, neočešljani i neobrijani, a obuzeti strahom, izgledali kao avetinje. I njihovi glasovi podrhtavali su od straha i uzbuđenja. „E, sad smo nagrabusili!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I u jednom nizu brzih, užasnih vizija, gospođa Leđenski ugleda još jednom svu prošlost sa strahom koji je kamenio: ono blaženo detinjstvo, onda vera devojke, pa sumnja, pa razočaranja i rezignacija koja je ispunila njene
bradama, očekuju da im se otud iznesu njihovi dokumenti, pa svaki čas izviruju činovnici na vrata i gledaju na njih sa strahom i divljenjem, dok se najzad ne pojavi i onaj policajac.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Nije znao da je to Vujo učinio iz računa: da navuče mladića na veliku krivicu, pa onda da ga strahom prinudi, da se odmetne u goru. A posle već — Vujo zna kako se komanduje tuđom glavom...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ovi siromah s velikijem strahom uzme povjesmo i plačući otide doma i kaže sve svojoj šćeri. Šćer ga pošalje da spava obećavajući da će ona sve to
mesa, to jest sjutra i prekosjutra, pa očitaj tri „Očenaša“ i četiri „Bogorodice djevo“, pa u četvrtak pristupi sa strahom da se pričestiš. ČOBANČE PREVARILO POPA Putovao nekuda pop podalje iz svoje nurije, pa dođe u neznano selo.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ali ta je slika prevučena prahom, I stoji k'o spomen minulih obmana: Ja joj katkad priđem sa tugom i strahom. Kao dragan dragoj posle mnogih dana.
snova, Al' smrt dođe iz daljina, mukom, Dodirnu joj usta svojim dahom, Pomilova njenu kosu rukom I ispuni zemlju čudnim strahom. Al' smrt dođe; lak dolazak njeni Osetiše redom svi spavači, I ustaše. Nebo se promeni, Plavo nebo tad se naoblači.
Zagrljen umorom i pokriven prahom, Mladost još me štiti i mis'o o tebi: Ljubav, bol i žudnju, zajedno sa strahom, Ja u duši nosim, ja nosim u sebi. Šta li radiš sada, je li, nebo moje? Da li mi se nadaš, da l' te slutnja peče?
1912. NOVI DANI Jedna stara radost! Skupili se mali, Svi sitni i niski, podignuti zlobom, Pred strahom što ide, naglo, kao vali Jedne moćne snage koju zvahu robom.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
se svoga grada i krčmara u njegovim tijesnim ulicama, iz kojih se čula divlja pjesma pijanica, a u koje je ona s nekim strahom gledala kad bi pošla po vodu na vrelo.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
i mračnom predelu – izdvaja kao oličenje čiste suprotnosti svim rušilačkim silama koje čoveka ispunjavaju nesigurnošću i strahom.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
je njena strepnja opet dovedena u vezu - već samom stilizacijom i izborom slika - sa možda najelementarnijim čovekovim strahom, i možda sa onim iz vrlo ranog uzrasta: da se ne izgubi zaštita, sigurnost što nam je daje ograđeni prostor.
ravnotežom u Sofkinoj porodici: naglim siromašenjem, očevim bekstvom u Tursku i time uzrokovanim Sofkinim dečjim strahom da se mora kuća prodati i za ocem seliti iz varoši.
životu među bliskim ljudima u porodično-rodbinskom krugu, oponirano je s izvesnim - čas jačim čas slabijim - strahom od otvorenog prostora.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Bleda će se lica Zažariti mahom, A rumen obilja Preblediće strahom. Zdravica će s’ čuti Nečuveno drska; Grčevita ruka Pehar će da smrska. Prosuće se muka Dugo zadržana...
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Vuk i Radak dolaze.) RADAK: Hej, prijatelju! Šta tražiš tu, Otkud i gavran krilom hrapavim Izleće brzo, strahom zadahnut?
Levču, Kuda je srndać nekad veselo Kroz gusto lisje lipa mirisnih Sa mudrim okom izvor tražio, Sad čovek onde, strahom prisiljen, Prikriva nejač, obučavajuć Da glasa svoga piskom tananim Nauče lajat, il’ kao sova Kroz ponoć nemu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Četnici već pune puške i namiču na leđa rančeve. Iz bugarskih rovova izlete jedan obuzet bezumnim strahom. Naši pripucaše. On diže ruke uvis i pade. Ubistveni zamah čelika naše artiljerije izdiže ljude kao talas.
Takvog ga ranije nisam video. Ako su uspeli, zašto je zlovoljan. Ali, gde je Dragan, pitao sam se sa strahom. — Jeste li uspeli? — obratio sam se komandiru. — Gotovo je! — reče dosta suvo i hladno.
On je stajao spokojno sa lulom u ustima i posmatrao nemarno glomazne ratne brodove, koji su ostajali u luci... Sa strahom sam pomišljao na pučinu... Interesovalo me da li će i onda kapetan biti ovako spokojan...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ona je konzervativna, čak sa upadljivo naglašenim strahom od prekida kontinuiteta. To je kultivisana i kulturna poezija, sa mnogo unutrašnje ravnoteže i kada bez mnogo
Volci što hodite po gorah, lafovi, što bludite vsuje jediti risovi, Što lovite ovde so strahom kurjaci, što gavrani gaču gladni pod oblaci: Evo mene, evo, ja sam naše jelo, davno je smert moje zaslužilo
iz grozne tuče, Sa svih strana kao grom strašni tresak puče, Da se čedna poda mnom veja zemlja zatrese, I sva se krov strahom u meni pretrese.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
naprezanja i oštrog šibanja ražljućenih vjetrova, oni bi zastali da odahnu, da se odmore, osluškujući, sa neizmjernim strahom i zebnjom, kako bijesni noćni vihori urlaju i potresaju, rekao bi, i nebom i zemljom, lomeći i kršeći sve pred sobom.
Jakšić, Đura - PESME
I na kuli karauli Lomljavu su tešku čuli, Al’ vitezi graničari Nisu nemim strahom stali; A zidovi, opet, stari Nikad nisu zadrhtali. „Vidite li tursku silu Kako juri u besnilu? Dvesta ih je!...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
mater, babu i celu rodbinu da nariču za ocem, oplakuju ga, idu mu na grob, a on, prestrašen i najviše uplašen babinim strahom da sada sve ne propadne, ne izgubi se, naročito za nj, Mladena, da neće moći, mali je, nejak, da zastupi oca u dućanu,
Izgovor im je navek bio: kako su bili tu, išli poslom, pa onako uz put navratili k njemu. Gotovo sa strahom, trljajući, kršeći ruke, ulazili bi, išli po dućanu, zagledali i zapitkivali Mladena. A znalo se zašto dolaze.
Uvek, iz velikog poštovanja prema njemu, kad god je dolazio kod njega na razgovor ili tako nešto, on je uvek dolazio sa strahom, nikad ne hteo da sedne, svršavao na brzu ruku, sve iz bojazni da on, takav čovek trgovac, zbog njega ne zadrži se, ne
Majka, sa strahom čekajući taj njihov razgovor, sad, posle njega, ulazi u sobu kod nje preplašena pa, kad vidi nju gde se, usled njegova
I kad bi došao, dočekivala bi ga ponizno, strahom sedela ispred njega dok bi ručao ili večeravao, nadgledala da mu se sve donese, ništa ne zaboravi.
Naročito u rodbini, što sve dovede u red, sve ih oko sebe iskupi, podvrgnu pod sebe, zaplaši sobom, da su time, strahom od njega, svi pregli na posao, ušli u red. Nije moglo više da bude ni svađa, ni zađevica.
I, baciv naočare na tevter, osta da čeka, gleda kako majka mu, već ispunjena strahom, naslućujući šta će između njega i njenoga Mike da bude, odlazi ispred njega kao skamenjena, ubijena tugom, nesrećom.
Malo posle brat mu dođe. Dođe tiho, nečujno, sa strahom, držeći fes u rukama i, kad uđe, ne usudi se da mu bliže pristupi, već tu, do vrata, stade. — Evo me, bato.
Pa da se opet vraća, prolazi kroz ulice, da mu žene ispred kapija, čim ga vide, ustaju i neme, sa strahom, ostaju stojeći dok on ne prođe suvo, sporo, visoko, a da se na njemu ne vidi šta je: da li je zadovoljan, da li ljut.
Ćipiko, Ivo - Pauci
i zaboravi momački stid, a ona jedva diše. U najzadnju napre svu svoju snagu da ga sa sebe zbaci i, strahom ovladana, moli ga i preklinje da je pusti — i, pustivši je, odmakne se cura od njega i opet stojećki razgovaraju.
što je pop Vrane posudio u varoši naročito za nj (donesoše je dva seljaka pa, zeći na nju putem sa poštovanjem i strahom da se ne pokvari, i smjestiše na određeno mjesto).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
moraću da bazam oko njegovog podnožja, da krivim šiju i da ustreptao od neke mutne, nerazgovetne čežnje izmešane sa strahom, od mučne jalove groznice što mi tinja u grudima, zamišljam sebe kako se pužem uz strminu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
A iz sela malog Večernjeg zvona razleže se glas... I strahom srce učas se pritaji Gledajuć mutno na jesenji dan Ah, šta su snovi i beskrajne želje, Kad život pada kao tihi san!...
Al' je nikla slava Nad sravnjenim grobom. 5. Sin majke Agare i prezreni Juda Sa pobožnim strahom obilaze tuda: Smrt slaveći tvoju, na koju se seća Toliko stoleća! 6. A i našto crnog kiparisa grana? Dan pomena stiže.
Učenik Na ovome polju Nek sloboda moja sahranjena spava, Jer Istina tvoja potčini mi volju, A dušu mi, evo, strahom ispunjava. Kakva mračna misô: spavati u noći, I znati da neko pored odra stoji, Koga ne poznajem.
Tako razori Azok i sravni Benaru s prahom, I celu Indiju cvetnu ispuni paklenim strahom, I za tim osvoji Delhi i cvetni Karadži uze, Sejući za sobom požar, ubistva i mnoge suze.
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (neugodno, već sa strahom pomišljajući na to): Mani to, Stano! Još me je strah. I da znaš kako sam se bojala da se oni zbog toga još više ne
Hajd’, i ja da idem! TAŠANA (gotovo uplašeno, sa strahom ga zaustavlja): Ostani ti, dedo, ostani! MIRON (izvinjavajući se što i on nije sa ostalima otišao): A ne, Tašana.
suvom granom — isto kao i ja; planina nada mnom, u koju sam, onako mali, zbog njenog večitog zelenila i magle, uvek sa strahom poglédao, da će biti već malo gola, stara, izrešetana pukotinama i stenama — isto kao i ja što sam sa pukotinama i
Nije nego! Ne živi se da... TAŠANA (uplašena, unezverena, sa strahom gledajući na kapiju): Zatvaraj, Stano! Ne puštaj, Stano! da ko ne dođe, ne uđe i ne vidi me ovakvu?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ali kod Vlaovića je kanda već s Markovim strahom od bolesti, i sa Stefanovom hrabrošću pred smrt, otpočelo približavanje tačci netvoraštva.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Iz grudi se prolomi strašan krik. A sa svih strana jure Bugari. Vozari, obuzeti samrtnim strahom, skretoše u stranu, neko levo, drugi desno, sudariše se, upletoše, konji i topovi se isprevrtaše i napravi se krvava
Ruke mi hladne... A sunce pali i zemlja trepti od toplote. Pogledao sam sa strahom oko sebe, i onda bojažljivo izustio, kako mi je nešto hladno. Luka dobaci: — Da se nisi prebacio u datumu!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
»Kako će naći nevestu? Kako zasnovati porodicu?« — budila se oblivena hladnim znojem Belkova majka, sa strahom gledajući kako se na leđima njenog sina nešto nadiže, nešto pupi. Šta?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Mene gledaj! Ja ovde... Poj! KOŠTANA Nemoj, nemoj, gazda Mitke, pa posle hadžija da se... (Pokazuje sa strahom na Tomu.) TOMA (prezrivo): Šta »hadžija«? Šta ja imam na vas? Zanat vam je to. Možete. Otpevajte...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Samo njegovo ime ispunjava turska srca samrtnim strahom. Duboko u planini „sedi na drumu široku“ I drži pušku preko krila.
A na kraju pesme ta nadmoćnost je još snažnije izražena carevim strahom od mrtve Musine glave n Markovim podsmehom: „Kako bi ga živa dočekao, kad od mrtve glave poigravaš?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Evo ga, neko upao u jamu! Sa strahom je zurio u provaljen pokrivač zemunice, osluškivao neće li se odozdo nešto čuti, a onda tiho zovnu: — Ej Žuja!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Bojim se nogama: nisam na pravici postojan, niti u crkvi, Boga našega domu, sa strahom tvrdo, nego često iz crkve propadam i zaludnje misli mislim.
A da to i ne izgovaram sa strahom stajanje i lebdenje pravu, krivu li kome, ne velim pred carem i spahijom svojim, velikim li kojim vojištanskim
Pazi a i kara sa strahom služiti mu a zla se i greha kloniti da onoga sveta i nas ka i pogane ne posatire, nego podhvati nas s dobrom voljom ne
Eto, zglednite to kako doista pravo preuzet sam so toga strahom, niti da želim toga nadanoga ni primati se gospodstva, ni pak puna čanka prevraćati kad se daje i nameće se; nije lepo
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
radoznale ženske poleteše na zid da čuju šta je, ali kad razabraše da je čorbadžija nešto ljut, razbegoše se sa strahom u odaje svoje.